SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 1. u Nedelju po Bogojavljenju
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Hristos se javi. Vaistinu se javi.
Vaistinu se Bog javi. A gde su ljudi? Današnje Evanđelje kazuje nam gde je bio rod ljudski kada je Gospod sišao u naš zemaljski svet. Ljudi sede u tami veli se u današnjem Evanđelju, u zemlji i u senci smrti[1]. Eto gde je rod ljudski u tami i u zemlji smrti, u senci smrti. To je rod ljudski. Nije mogao da se digne k nebu, ne samo da leti nije mogao, nego ni da baulja k nebu. Sede ljudi od očajanja u tami, nikoga nema vam tame, tama sa svih strana. Tama od čoveka do neba i od čoveka do pakla. Otkuda tama? Od greha! Greh i jeste pomrčina, greh i jeste strašna tama koja pokriva čoveka. Ne vidi čovek ništa, ne vidi ono što treba da vidi. Ne vidi Svetlost nebesku, ne vidi Istinu, ne vidi Boga. Tama greha legla na trepavice i na oči ljudske, oči telesne i oči duhovne, i na oči srca legla strašna tama greha, i ne vidi ništa. Sve mrak, sve pomrčina. Sudaraju se ljudi u pomrčini, ginu, ubijaju se, grizu se, dave se. I gle, Gospod se javlja, postaje čovek, posećuje naš zemaljski svet. On je to Veliko Videlo, o kome se danas govori u Svetom Evanđelju[2]. Veliko Videlo dođe među ljude, među ljude koji sede u tami. Veliko Videlo zasvetli među ljudima koji sede u zemlji i senci smrti. Svuda carstvo smrti. Zemlja nije zemlja Božja, nego zemlja greha, a to znači zemlja smrti. Greh rađa iz sebe smrt. A smrt i greh, o to su najveće i najstrašnije sile đavolje. On vlada pomoću greha i smrti i nad rodom ljudskim. To je trojedinstvo, strašno trojedinstvo: greh, smrt i đavo. Šta je greh? Greh je srce đavolovo. A šta je smrt? Smrt je duša đavolova. Eto, to je sav đavo, a rod ljudski u grehu i smrti!
Zato je Bog došao u ovaj svet, braćo? Niko drugi nije mogao spasti čoveka od te strašne troglave nemani, od greha smrti i đavola, osim Boga Živoga, Boga Koji je jači od smrti, jači od greha, jači od đavola. Eto, On se rodio kao čovek i spustio se u naš današnji svet, u pakao se spustio. Jer šta je svet u kome vlada greh i smrt i đavo? I On dolazi u ovaj svet baš radi toga: da nas oslobodi tame greha, da nas oslobodi smrti, da nas oslobodi đavola. Silna i strašna borba, zar ne? Svi su ljudi padali u toj borbi, padali i propadali. Borio se Avram i pao u smrt, pravedni veliki Avram. Borio se pravedni i veliki Prorok Isaija i pao u smrt. Borili su se toliki Pravednici starozavetni, svi do Preteče. I sve je padalo u smrt. Sve je slabije od smrti, nesravnjeno slabije. I ljudi sede, sede ukopani kao u katran, nogama ukopani. Ne mogu da maknu od smrti, od greha, od đavola, okovani sa svih strana.
Onda On dolazi i zasvetli Videlo svim ljudima: Osvetli njihovo stanje strašno, osvetli im i duše i tela i sav svet oko njih. Šta vide ljudi u Svetlosti Hristovoj? Smrt, greh, đavola. Avaj, šta ostaje ljudima onda, šta? Da zavape k Njemu: „Gospode, pomagaj!“ Zato je Gospod i počeo Svoje Evanđelje, da bi tim ljudima koji su sedeli u tami i u zemlji i senci smrti rekao: „Pokajte se“.[3] To su prve reči Njegovog Svetog Evanđelja: Pokajte se. I čoveče, šta ti stoji i predstoji? Šta je u tebi i oko tebe? Greh. Šta još? Smrt. Šta još? Đavo. Spasavaj se pokajanjem. To je jedino sredstvo, jedina sila, koju sam ti doneo da sebe spasavaš od tog najvećeg neprijatelja, nepobedivog do sada, a sada pobedivog pokajanjem. Pokajte se jer se približi Carstvo Nebesko!
Carstvo Nebesko šta nosi? Nosi i donosi nam Boga, Gospoda Hrista. On i jest to Carstvo Nebesko. A šta On Sobom nosi, šta donosi? Donosi Carstvo Nebesko, donosi Besmrtnost, donosi Život Večni, donosi Istinu Večnu, Pravdu Večnu, sva Nebesa donosi nama ljudima, da mesto carstva smrti zacari na zemlji Carstvo Besmrtnosti, Carstvo Nebesko, Carstvo Večnoga Života, carstvo Večne Istine i Pravde.
Tako, braćo moja, do dolaska Gospoda Hrista u ovaj svet ovaj svet je sav tama, sav greh, sav smrt. Po dolasku Njegovom vama, sve se menja. Carstvo Nebesko donosi nam besmrtnost.
Gle, Gospod je prvo zablistao svetu i ljudima koji su u tami, pokazao im svu nakaznost smrti, sav užas smrti, sav užas greha, sav užas đavola, svu rugobu njihovu. Osvetlio im to sve, i ljudi su se grozili: Gospode, pomozi i spasavaj od ove nakaze strašne koja se zove smrt, i od strašnije koja se zove greh, i od najstrašnije koja se zove đavo. I Gospod je to i uradio, to i učinio vaskrsavši iz mrtvih. Pobedio je smrt, i eto celog Carstva Nebeskog na zemlji. Darovao ljudima pobedu nad smrću, nad grehom, nad đavolom, i osigurao Život Večni svakom ljudskom biću.
I mi ljudi od Gospoda Hrista sad znamo radi čega živimo u ovom svetu; mi znamo da nas je Gospod stvorio radi Večnoga Života; mi znamo da je On došao u ovaj svet, postao čovek, postradao na krstu, raspet bio, umro, pogreben i vaskrsao da nam ponovo da Život Večni, da nam vrati besmrnost. Kakav dar, kakva milost! I sve što je Gospod uradio u ovome svetu, sve je uradio da nam to osigura, da nam to da. On je zato osnovao i Crkvu Svoju u ovome svetu zemaljskom i dao joj sva sredstva da nas pomoću tih i svetih sredstava ispuni Večnom Pravdom, Večnom Istinom, Večnim Životom, i osigura nam Život večni, koji počinje u ovom svetu a završava se u Nebeskom Carstvu. Završava se tamo i traje uvek i vavek i kroza sve večnosti. I u Crkvi Hristovoj sve je lek za greh. Svako „Gospode pomiluj“ to je vapaj za lekom od greha.
Sveti Ignjatije Bogonosac veli da je: Sveto Pričešće lek besmrtnosti[4], lek koji leči od smrti. Taj lek doneo je samo Gospod Hristos. Niko to nema, niko to ne može dati čoveku i rodu ljudskom. Lek od smrti daje samo Gospod Bezgrešni, Besmrtni, Večni. Dao nam je i ostale Svete Tajne: Sveto Krštenje, i ostale svete vrline: veru, ljubav, nadu. Sve su to lekovi od greha, a to znači lekovi od smrti, jer greh stvara smrt nama ljudima. I ti kada govoriš molitvu ti pobeđuješ smrt; ustvari, ispunjuješ sebe Božanskom silom koja savlađuje smrt što je u tebi, savlađuješ greh, svaki greh. Kada postiš evanđelski post, ti to isto činiš. Ti dobijaš od Gospoda Hrista lek, od Crkve Hristove dobijaš lek, i lečiš se njime od greha svog, od nečistote, prljavštine. Kada činiš milostinju, gle, to je divan lek evanđelski za svaki greh tvoj, moj i svačiji. Pokajanje, eto leka za svaki greh.
A pokajanjem je Gospod počeo zašto? Zato što je najlakši podvig. Kako da se ne zgadiš na smrt koju vidiš u sebi, u duši svojoj i telu svom? Smrt koja te pretvara u crvinjak, koja te pretvara u gnoj, u zmijarnik. Šta ti ostaje, čoveče, koji si progledao Hristom i sagledao sebe, šta? Vapaj: Gospode pomagaj, spasavaj, isceljuj! Pokajanje svelek; pokajanje ogromna Božanska sila darovana besplatno kao dar najveći, kao milost najveća od Gospoda Hrista. Ne traži On od nas nikakve žrtve, nikakva bogatstva, nikakve darove, osim da prezremo greh što je u nama, da prezremo smrt što je u nama, da prezremo đavola što je u nama kroz grehe naše i kroz smrti naše, i da tako pođemo za njim i živimo u Njemu i radi Njega. Ništa lakše od toga, ništa svetlije, ništa radosnije od toga.
Jer kada pogledaš sebe u grehu i smrti i demonizmu, šta si ti, ko si ti? Čovek strahota, užas, nakaza! Kada sebe prineseš Gospodu Hristu i prineseš sebe na dar Njemu, On te ulepša, dušu ti ulepša, obnovi te, stvori od tebe novoga čoveka, gle, ravan si Anđelima. Pretstavljaš Anđele na zemlji kada si Hristov i kada si pun Njegove vere, Njegove ljubavi, Njegove svetlosti. Mi, mi pretstavljamo Heruvime na zemlji,[5] mi hrišćani… Čujete li tu pesmu svaki dan na Svetoj Liturgiji „Iže Heruvimi“. Mi pretstavljamo Heruvime! Bog i Car Heruvima je sišao u ovaj svet zemaljski kao čovek. Radi čega? Da nas podigne do Boga, do Heruvima, do Anđela i Serafima. To je Blaga vest.
Danas, danas ljudi, mnogi ljudi neznabošci neće da znaju za Istinitog Boga Gospoda Hrista, iako On već dve hiljade godine pali srca ljudska, upravlja hiljade i hiljade srca, milione i milione ljudi izvodi iz ovog sveta i uvodi u Carstvo Nebesko. Ima opakih ljudi, opakih ljudi, neće, Hrista, iako im nudi besmrtnost i Večnu Istinu, neće. Strašna je to, braćo, odluka koju čovek može da donese, najkobnija i najstrašnija odluka. To je ne jedno samoubistvo, hiljadu samoubistava u toj strašnoj odluci. Ne hteti Hrista to znači šta? Hteti greh i smrt. To znači šta? Hteti đavola, đavola. Jer u ovom svetu postoji samo jedan izbor Bog ili đavo, Hristos ili Antihrist. Trećega nema. Kako je strašno kad je čovek bez Hrista u svetu. On, gde je on? U Adu, zemlji smrti, u senci smrti. Jer đavo vlada ovim svetom pomoću greha i smrti. I danas vlada nad ljudima koji neće Hrista, koji se bune protiv Hrista, bore protiv Hrista.
Neka Blagi Gospod braću našu zabludelu probudi i razbudi na pokajanje; neka ih razbudi, neka im otvori oči duše da sagledaju i vide šta je čovek, šta je čovek u grehu, šta je čovek u smrti, šta je čovek u tim dvema strašnim rukama đavolovim. I da se prene, da vaskrsne iz mrtvih. Ustani ti koji spavaš veli Sveti Apostol Pavle, vaskrsni iz mrtvih i obasjaće te Hristos.[6] Kreni svojom voljom, neće Hristos na silu da ti nameće besmrtnost i Život Večni. Neće Hristos na silu da te spasava. Ti imaš slobodnu volju, vaskrsni sebe iz mrtvih. Reci: Gospode, idem Tebi kao bludni sin[7].
Pokaj se! Pokajanje, eto vaskrsenja duše. Kao što je bludni sin zavapio kada se našao gladan daleko od Boga: o, idem ocu svome, reći ću mu: Sagreših nebu i tebi[8]. Pošao je, a Otac kad je video pokajanog bludnoga sina, potrčao je, veli se u Evanđelju, u susret, zagrlio ga i naredio da se napravi velika nebeska gozba, da se sin obuče u najlepša nebeska odela. Otac ga zagrlio, dao mu prsten na ruku, obukao ga u svetle anđelske haljine i uveo u Carstvo Svoje[9]. Eto kakva je sila pokajanje! Eto, ono vodi pravo u naručje Oca Nebeskog.
O Gospode, pokaj sve ljude, svako ljudsko biće, da bi svako ljudsko biće poletelo kroz pokajanje ka Tebi, a Ti u susret njemu zagrlio ga, obukao ga u besmrtne nebeske haljine i uveo ga u Carstvo da živi večno tvojom Večnom Istinom, Večnom Pravdom, večnim Životom i svim večnim radostima. Amin.
Hristos se javi. Vaistinu se javi!
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt. 4,16
  2. Mt. 4,16
  3. Mt. 4,17
  4. U Poslanici Efescima (XX, 2) Svetog Ignjatija. Prim. uredn.
  5. Iz Heruvimske pesme na Svetoj Liturgiji. Prim. uredn.
  6. Ef. 5,14
  7. Lk. 15,18
  8. Lk 15,18,28
  9. Lk. 15,20-24

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *