SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda na Sabor Sv. Jovana Krstitelja (po Bogojavljenju)
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Hristos se javi! Vaistinu se javi!
Uistini se Bog javi i pored Njega javi se prvi Svedok koji je video Boga u telu. Kakva čast i kakav dar i kakva milost od Boga! To nam kazuje današnje Sveto Evanđelje.
Prvi čovek koji je u Isusu čoveku video Boga jeste Jovan Krstitelj. Prvi on u vidljivom čoveku video Nevidljivog Boga. Da je samo to, nego video i sve što Gospod donosi svetu. Video sve što Bog u telu daruje svetu, došavši s Neba i postavši čovek, od najmanjeg do najvećeg dara. To je bilo viđenje koje mu je Gospod darovao. Video je on sav podvig Gospoda Hrista, od kolevke do groba i od groba do Vaskrsenja, od Vaskrsenja do Vaznesenja i silaska Duha Svetoga, i sve što je Gospod učinio za rod ljudski. Video je on svu Crkvu Božju, video je u Hristu, Koji je telesno stajao pred njim, video sve vekove buduće, sve ono što donosi Crkva Hristova, sve Blage vesti, sva čudesa, sve radosti.
Da, video je on sve to kao utehu, jer iza njega stajao je sav rod ljudski, potopljen u moru greha, u moru smrti, u moru đavola. Njega nije mogao niko utešiti u ovome svetu. Njega, kome je Bog darovao tu strašnu i tešku dužnost da predstavlja rod ljudski pred Gospodom Hristom, da prinese sav rod ljudski, svakog čoveka, da kaže njemu: Evo, to je taj. Ovo je Avram, ovo Isak, ovo je onaj grešnik, ovo je onaj preljubočinac. Tako svakog, od Adama do poslednjeg čoveka.
Gospode, eto ti vidiš ko smo mi, šta smo mi: Greh, roblje greha, roblje smrti! A Ti, gle Jagnje si Božije koje uzima grehe sveta na Sebe[1]. U tom Nevidljivom Bogu a vidljivom Čoveku, Isusu iz Nazareta, Preteča je po daru Božjem video sav veliki podvig krsta Hristovog, svu veliku silu Njegovu. On kao Jagnje Božje uzima na sebe grehe sveta. A gle do Njega, do Gospoda Hrista, greh je obarao svakoga čoveka u smrt, greh je obarao svakoga čoveka i zatvarao u tamnicu smrti koja se nazivala Ad. Niko nije mogao da uzdigae sebe iznad smrti! Niko! Ni Pravedni Avram, ni Pravedni Ilija, ni Sveti car David, niko, niko od najvećih Pravednika. Svi slabiji od smrti, svi slabiji od greha, svi slabiji od đavola. I eto, došao je On, Gospod Hristos, i Preteča sagledao pre no što se sve to desilo, sagledao i video: „Evo,Jagnje Božje uzima grehe sveta na Sebe“.
Sav taj greh od kojeg kleca, ne samo kleca nego pada i propada u smrt, i najveći starozavetni pravednik, evo Gospod na Sebe uzima grehe sveta, sav greh sveta, sve grehove stopljene u jedan greh On Bog u telu. I Krstom Svojim On raspinje greh ljudski, i Božanstvom Svojim satire ga i uništava ga. I vaskrsavanjem Svog tela iz mrtvih pobeđuje greh i u telu ljudskom i u duhu ljudskom, i daruje spasenje svetu. To, to je sagledao sve Preteča kada je rekao narodu: „Gle, Jagnje Božje koje uzima grehe sveta na Sebe“. I pokazao je Gospoda Isusa, i otišao k Njemu. I zaista, zaista velik dar, zaista velik Prorok, zaista je Duh Božji u njemu[2].
Otkud Svetome Preteči da sagleda to šta će Gospod uraditi? Jer gle, Preteča je govorio o Gospodu ovo pre Njegovog krštenja, pre nego što je Gospod počeo da uči svet da razume Evanđelje, a Preteča objavljuje ove blage vesti. Otkuda njemu to? Sam on kazuje, čuli ste u današnjem Svetom Evanđelju: „I ja Ga ne znadoh, nego Onaj koji me posla da krstim, On mi reče: Na koga vidiš da silazi Duh Sveti i staje na Njemu, to je Onaj što će krstiti Duhom Svetim. I ja videh i zasvedočih da je ovo Sin Božji“[3]. Videh i zasvedočih da je ovo Sin Božji! Otkuda Svetome Preteči to znanje, to proroštvo, to predskazanje šta će Gospod učiniti, kakvu će Crkvu osnovati, kako će uslediti spasenje sveta? Video je on u Njemu ne samo Boga, nego i Spasitelja i Spasenje.
Prvi najvidovitiji Prorok, prvi najvidovitiji Svedok, prvi koji je sagledao još u utrobi matere svoje šta će učiniti taj Čudesni Učitelj iz Nazareta. Piše u Svetom Evanđelju: čim je njegovoj majci, Svetoj Jelisaveti, došla u posetu Djeva Marija, Koja je već nosila u utrobi Svojoj Gospoda Hrista, on je u utrobi majčinoj zaigrao od radosti i poklonio se Gospodu Isusu. On u utrobi, i njegova majka, napunila se Duha Svetoga[4], prorokovala je i nazvala presvetu Djevu Majkom Gospoda[5]. A za života svog kao Krstitelj krstio je Gospoda u Jordanu i sagledao svu sudbinu roda ljudskog koju nosi Gospod Hristos do Strašnoga Suda i od Strašnoga Suda u večnost. Zato se on onako uzbuđeno brani: „Ne, ne, Ti treba mene da krstiš“[6]. Jer on vidi: Ti si Spasitelj sveta, Ti si Bog. Ja krstim grešne ljude da grehe ispovedaju, a Ti, Gospode, ti uzimaš greh sveta na Sebe!
Pravda Hristova, čovekoljublje Njegovo, spasenje roda ljudskog, osiguranje pobede nad smrću i dar Večnoga Života, eto to je ono što je velikog, po rečima Samog Spasitelja, Najvećeg između rođenih od žena[7], toliko smirilo pred Gospodom Hristom, da je on govorio svima: ,Ja nisam dostojan da odrešim remena na obući Njegovoj“[8]. Toliko je On veliki, a vi moji savremenici vi mene smatrate za Mesiju. Ne, nisam ja, ja nisam dostojan da odrešim remena na obući Njegovoj. Ko sam ja? Glas Božji koji je došao u ovaj svet. Ja sam samo Glas Božji koji objavljuje Boga u telu[9]. Ja sam poslat da pripremim to što On ima da uradi. Moje krštenje, senka je. Ja krštavam krštenjem pokajanja, a on Duhom Svetim[10]. Ja prizivam ljude da ispovedaju svoje grehe, a On uzima na Sebe greh sveta, sve grehe, i tvoje i moje. Ja ispovedam u ime celog roda ljudskog sve muke, sve bolove, sve strahote roda ljudskog u ovom carstvu smrti, u kome se mi nalazimo na zemlji, a On došao da uništi smrt, da osigura vaskrsenje iz mrtvih. Da, ja krštavam krštenjem pokajanja, a On krštenjem spasenja. Eto sve razlike između mene i Njega. Zato, ko sam ja pred Njim? Nisam dostojan. Ja treba da se smanjujem, a On da raste[11]. Da raste kroz Njega svaki čovek, sav rod ljudski da raste, da nadraste nebo, da do nebesa i nadnebesja povede za Sobom rod ljudski i sve one koji hoće da mu sleduju verom, ljubavlju, nadom i svim ostalim svetim vrlinama. Njihova apostolska …[12] njihova proročka …[13] njihova mučenička …[14]. Za sve to on je i život svoj s radošću dao, posto Mučenik radujući se, jer je Svedok najveće Pravde u svetu, najveće Radosti.
Eto, Nevidljivi Bog postao je Čovek da spase rod ljudski od najvećih i najstrašnijih nemani, od greha, smrti i đavola. Gospod je tu među nama, došao je da nam da Carstvo Nebesko, da nas uvede u njega. To je svedočanstvo Svetog Jovana Preteče, svedočanstvo prvog Svedoka o Gospodu Hristu, prvog čoveka na zemlji koji je prvi video i sagledao u Gospodu Boga i Spasitelja sveta. Zato je on i bio pustinjak, zato je i živeo isposnički, zato ništa od svega na svetu imao nije, a sav je bio Božji, sav ispunjen Bogom. Zato poklonimo se njemu, velikom Podvižniku, što se udostojio da Gospoda Hrista krsti i da bude prvi Apostol Njegov, prvi Svedok Njegov. Neka se i on moli za nas da i mi grešni ispunimo sebe verom u Gospoda Hrista, da i mi grešni svoje grehe, svoje ispovesti, prenesemo i predamo Gospodu Jagnjetu Božjem, da ih On uzme na Sebe i da nas spase od svakog greha našeg.
A On to čini kroz Svoju Svetu Crkvu. Jer niko nema prava ni sile otpuštati grehe. Možemo mi jedan drugome opraštati grehe, ali da otpusti grehe, da očistiš dušu čovekovu od greha, to može samo Bog. Setite se momenata iz života Spasiteljevog kad su fariseji bunili se što Spasitelj otpušta grehe. Bog ima pravo jedini da otpušta grehe[15]. A eto On je tu. I da ima to pravo i da ima tu vlast i silu pokazao je Svojim životom na zemlji opraštajući grehe mnogim grešnicima i dajući im duhovni preporod. Setite se Zakheja, setite se razbojnika na krstu. Kakva sila u Gospodu! Kakva moć! Raspet na krstu, a On otpušta grehe razbojniku i uvodi ga u Carstvo Nebesko istoga dana, uvodi ga u Raj.[16] To je sila koju samo On ima, Bog, da otpušta grehe, da preporodi čovečju dušu, da je obnovi potpuno, da joj da besmrtnost i večnost, da joj da Večnu Istinu, Večnu Pravdu, i time duša ljudska zablista, zasija u Spasiteljevoj večnosti Božjoj. To je sila, to je moć Gospoda Hrista. Setite se, On je tu silu, taj dar predao Svetim Apostolima kada se prvog dana po Svom Vaskrsenju javio Svojim Učenicima koji su bili na okupu i ušao kroz zatvorena vrata. Dao im dar Duha Svetoga rekavši: „Kao što je mene poslao Otac i ja vas šaljem; i reče: Primite Duh Sveti, kojima otpustite grehe, otpustiće im se, a kojima zadržite, zadržaće im se“[17]. Eto tog prava i te sile koju je Gospod kao Bog imao i ima, i ostavlja Crkvi Svojoj na zemlji kroz Svete Apostole. I Crkva je ta sila koja je telo Hristovo a On glava Crkve, jer je Crkva Hristova ta Božanska sila koja otpušta grehe grešnim ljudima.[18]
Zato neka nikad nijedan grešnik ne pada u očajanje, tu je Gospod Svemilostivi, On uzima i tvoj greh. Ma kakav bio grešnik, seti se Zakheja, razbojnika na krstu, Marije Magdalene, seti se Savla. Kako teške grehe Gospod uzima na Sebe, i od tih ljudi koji pokajanjem padaju pred Njim stvara Svetitelje, čudne i čudesne, ravne Angelima i Arhangelima. Zato u tvom srcu nema greha koji ljubav Gospodnju može pokolebati. Nema ljudskog pada koji može Gospoda uplašiti. Ne! Kada padaš u najveći greh, samo se pokaj. Seti se da Gospod čeka od tebe samo to pokajanje. Ništa drugo, ništa drugo… I gle, tebi će se skinuti tvoj greh, a sa njim i tvoja smrt i sve tvoje smrti. I pakao će biti uklonjen od tebe i Carstvo Nebesko otvoreno. Kako je čovekoljubiv Gospod!
Zato, poklonimo se Blagome Gospodu, Koji je došao u ovaj svet radi nas grešnih da nas spase greha, da nas spase smrti, da nam osigura Život Večni. I dao nam je bezbroj vođa na tom putu, a na čelu svih stoji slavni Preteča Gospodnji, hrabri nas da i mi idemo putem za njim i sa svima Svetiteljima, i tako dostignemo u Carstvo Nebesko i Život Večni, da zajedno sa njima slavimo Čudesnog Gospoda Isusa, Kome sva ljubav naša neka ide, svo srce, i sva duša, kroz svaku molitvu, kroz svaki vapaj. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jn. 1,29
  2. Lk. 1,15
  3. Jn. 1,33-34
  4. Lk. 1,15
  5. Lk. 1,41-44
  6. Mt. 3,14
  7. Mt. 11,11
  8. Jn. 1,27; Mt. 3,11
  9. Jn. 1,23; Mt. 3,3
  10. Mt. 3,11
  11. Jn. 3,30
  12. Reči nečujne na traci. Prim. prepis.
  13. Reči nečujne na traci. Prim. prepis.
  14. Reči nečujne na traci. Prim. prepis.
  15. Mp. 2,57; Mt. 9,26
  16. Lk. 23,42-43
  17. Jn. 20,21-23
  18. Ef. 1,21-22; Mt. 18,17-20

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *