SABRANE BESEDE

SABRANE BESEDE
 

 
Uvodna reč Episkopa Atanasija Jevtića
 
…Kod Oca Justina je bilo živo prisutno to proročko i apostolsko i svetootačko iskustvo, lično podvižnički i blagodatno u Crkvi doživljeno i provereno: da ljudsko biće, i svet, i život, i istorija, nije šala ni vašarište, nego ozbiljna i preozbiljna stvar i stvarnost pred Bogom i Nebom, pred živim srcem i budnom savešću, pred bogodanom slobodom i odgovornošću bogolikog bića ljudskog i roda ljudskog. To posvedočuju i Besede koje su pred nama. Zato su one prepune ljudske, pastirske, svešteničke, duhovničke, sotiriološke, što će reći crkvene odgovornosti za ljude i narod kojima se obraća, kao što su to bile i besede, recimo, Svetog Jovana Zlatousta, koga je on toliko voleo i na koga se ugledao.
Osećanje vrednosti i značaja svojih Beseda imao je Otac Justin i na samom samrtnom času. One pred-Blagoveštenske nedelje, leta Gospodnjeg 1979, kada ga je Gospod pozivao Sebi – i to je on dobro znao, a mi imamo i zapisano svedočanstvo o tome – on nam je, uz zaveštanje da podignemo trobrodni Hram u manastiru Ćelijama, ostavio molbu i želju i zavet: da izdamo njegove Besede. Iako sa zakašnjenjem, ipak, Bogu hvala, sada ispunjujemo ovu njegovu molbu i zaveštanje…
 
(Iz Reči o Besedama Oca Justina Novog Ćelijskog,
Nedeljne Besede, (tom 2) str. 294-295)