САБРАНЕ БЕСЕДЕ

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
Уводна реч Епископа Атанасија Јевтића
 
…Код Оца Јустина је било живо присутно то пророчко и апостолско и светоотачко искуство, лично подвижнички и благодатно у Цркви доживљено и проверено: да људско биће, и свет, и живот, и историја, није шала ни вашариште, него озбиљна и преозбиљна ствар и стварност пред Богом и Небом, пред живим срцем и будном савешћу, пред богоданом слободом и одговорношћу боголиког бића људског и рода људског. То посведочују и Беседе које су пред нама. Зато су оне препуне људске, пастирске, свештеничке, духовничке, сотириолошке, што ће рећи црквене одговорности за људе и народ којима се обраћа, као што су то биле и беседе, рецимо, Светог Јована Златоуста, кога је он толико волео и на кога се угледао.
Осећање вредности и значаја својих Беседа имао је Отац Јустин и на самом самртном часу. Оне пред-Благовештенске недеље, лета Господњег 1979, када га је Господ позивао Себи – и то је он добро знао, а ми имамо и записано сведочанство о томе – он нам је, уз завештање да подигнемо тробродни Храм у манастиру Ћелијама, оставио молбу и жељу и завет: да издамо његове Беседе. Иако са закашњењем, ипак, Богу хвала, сада испуњујемо ову његову молбу и завештање…
 
(Из Речи о Беседама Оца Јустина Новог Ћелијског,
Недељне Беседе, (том 2) стр. 294-295)