SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 1. u Nedelju Svih Svetih[1]
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Danas je Nedelja Svih Svetih, danas Crkva proslavlja Sve Svetitelje od pamtiveka, sva Sveta Bića, počevši od Anđela, Arhanđela, Heruvima i Serafima, pa kroz sva Sveta Bića, sve Svete Ljude od početka sveta do današnjeg dana. Zašto Crkva danas slavi Sve Svetitelje? Prve Nedelje posle Duhova, prva Nedelja posle Svete Trojice, Crkva slavi Sve Svetitelje. Zašto? Da pokaže da su Svetitelji ispovednici Svete Trojice, da je sav njihov život u ovome svetu od Oca kroz Sina u Duhu Svetome[2], da je ovaj svet stvoren da postane Carstvo Božje.
Danas Crkva otkriva duše Svih Svetih i kazuje nam njihovu tajnu: čime se oni živeli, radi čega živeli, kako živeli u ovome svetu, kako su posvetitli se? Otkrila je Crkva svetu tajnu ljudskoga bića kroz njih, da pokaže da je čovek stvoren da postane hram Presvete Trojice: Oca i Sina i Svetoga Duha. Čovek je stvoren da postane obitalište Gospoda Hrista u Duhu Svetome sa Ocem Bogom.[3]
Zato je Spasitelj govorio učenicima Svojim na Tajnoj Večeri, otkrivajući im tajnu čoveka i ovoga sveta, da će On doći i useliti se u njih, u svakoga ko ima ljubav k Njemu, ko drži zapovesti Njegove, sa Ocem i Duhom Svetim[4]. To znači Evanđelje Gospoda Hrista: nije ništa drugo nego obožavanje Presvete Trojice, i život u Ocu i Sinu i Svetome Duhu. To je krajnja meta, to je krajnji cilj ljudskog života u ovome svetu, da čovek telom njegovim i dušom njegovom postane obitalište Presvete Trojice. To su postigli u najvećoj meri Svetitelji Božji, svaki Svetac od prvog do poslednjeg, a to je i naš cilj. To je naš glavni zadatak u ovome svetu, svakoga hrišćanina: da od sebe, od duše svoje načini obitalište Gospoda Hrista, Duha Svetog i Boga Oca. Zato je Evanđelje Gospoda Hrista u ovome svetu, zato je Gospod osnovao Crkvu, zato je Sveta Trojica sišla u ovaj naš zemaljski ljudski svet da nam pokaže, da nam da sile da mi zaista možemo postati, i da postanemo obitalište Presvete Trojice.
Dokaz – svaki Svetitelj… Prvi dokaz: Sveti Apostoli; na dan Pedesetnice na njih sišao Duh Sveti,[5] Sila nebeska, Sila s visine, Božja Sila, i pretvorio ih u svemoćne ljude, svemoćna bića i svemudre ljude. Svemoćni i svemudri – eto to su Sveti Apostoli postali na dan Pedesetnice. Poput njih, i za njima i svi Svetitelji Božji. Svi su oni Duhom Svetim postali sveti i svemoćni i čudotvorci i bogomudri.
Sve dolazi od Duha Svetoga, od te Nebeske Božanske Sile, sve od Svete Trojice. Različiti su darovi – veli se u Svetom Evanđelju – ali je Duh jedan. Različne su sile, ali je Bog koji čini, sve u svemu.[6] Sve u Svetoj Crkvi biva po Svetoj Trojici: od Oca kroz Sina i Duha Svetoga. Niko ne može Gospoda Hrista Bogom nazvati bez Duha Svetoga – veli se u Svetom Evanđelju.[7] I sve što je Gospod dao, sve što je Gospod Hristos doneo kao Čovek, Bog Koji je postao Čovek, sve je to Sila Božja, sve je to sredstvo da mi postanemo sveti, da osvetimo sebe, da posvetimo sebe, živimo u ovome svetu radi Gospoda.
Današnje Sveto Evanđelje nije ništa drugo nego živopis svakoga Svetitelja. Današnje Sveto Evanđelje ustvari jeste žitije svakog Svetitelja, jer nam otkriva tajnu kako je svaki od njih postao Svetim, kako čovek grešan, ili čovek bludnik, ili čovek ubica, ili čovek kradljivac, kako takav čovek postane Svetim čovekom. Koji je to put koji on pređe, koje je to sredstvo koje on upotrebljava? Šta on postiže sa sobom, da od najvećeg grešnika postaje najveći Pravednik, od nesvetog postaje Svetim čovekom. Tu tajnu nam otkriva Gospod kroz Svoje Sveto Evanđelje.
Prva sila, prvo sredstvo kojim svaki čovek postaje Sveti, retko koji nije postao Svetitelj, jeste vera u Gospoda Hrista
– Istinitog Boga – i ispovedanje svoje vere pred svima ljudima u ovome svetu punom lažnih bogova. Verovati u Gospoda Hrista – eto, to je prvo sredstvo, prva sila koja čoveka osvećuje i prosvećuje. Čuli ste da Gospod veli u današnjem Evanđelju: „Koji god prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem Svojim Koji je pa nebesima“[8]. Vera u Gospoda Hrista – to je početak i tvog i mog osvećenja, to je početak, to je temelj svakog Sveca Božjeg. Ispovedati Istinitog Boga – to duša čovekova može u punoj meri samo kad Duhom Svetim siđe na njega Sila i ispuni ga. Niko ne može Isusa nazvati Gospodom, ni istinitim Bogom bez Duha Svetoga. Duh Sveti je ta Sila koja …[9] Gospoda Hrista i useljuje Ga u našu dušu.
Ako čovek ne veruje u Gospoda Hrista, ako Ga se odriče, teško njemu! „Koji se odriče mene, odreći ću se i ja njega“.[10] Čovek – čovek prestaje biti čovek bez Gospoda Hrista. Čovek ustvari i nije čovek ako ne veruje u Njega. Neveruješ u Istinitog Boga? Čime onda živiš, čoveče, na čemu je temelj tvoje kuće, tvoga tela, tvoje duše, tvoje savesti? Bez vere u Gospoda Hrista ti prestaješ biti čovek, bez Bogočoveka ti ne možeš postati čovek. Ti si stalno neko nedovršeno biće.
Čovek koji ne veruje u Gospoda Hrista, koji ne živi po Njegovom Svetom Evanđelju, on je uvek kačovek; on putuje ka čoveku, a nikada da postane čovek, nikad da dovrši sebe, da ostvari cilj božanski zbog koga je stvoren. Takav čovek obično otpada i propada i završava time što postaje podčovek i nečovek. Tako vera u Gospoda Hrista, Istinitog Boga, prva je osnovna sila koja čoveka podiže iz ponora greha, iz ponora neznanja, iz pomrčine neznanja, i vodi ga u svetlost istinskog bogoznanja i kazuje mu da je Gospod Hristos Jedini Istiniti Bog u svima svetovima, i da od Njega zavisi sav čovek u svima svetovima.
Iza te početne sile, iza vere, ide – ljubav. Čuli ste Spasove reči danas: Koji ljubi oca i mater većma nego mene, nije mene dostojan; koji ljubi sina svoga i kćer više od mene, nije mene dostojan.[11] Teške i strašne reči!… Šta je to? S kakvim pravom Isus iz Nazareta traži od mene i od tebe da Njega više volimo nego one koje treba najviše voleti u ovome svetu, roditelje, braću, sestre? Šta je to? Zar ljubav naša prema roditeljima, prema deci, nije dostojna ako ispred nje ne stoji ljubav naša prema Gospodu Hristu? To je istina današnjeg Svetog Evanđelja.
Čovek – pravi čovek, koji zna smisao ljudskoga bića u ovome svetu, božanski smisao čovekova bića, takav čovek dužan je da Gospoda Hrista pretpostavi svemu: i sestri, i braći, i prijateljima, i prirodi, i suncu, i mesecu, i svima i svakome; svakom stvorenju i svakoj tvari da pretpostavi Gospoda Hrista, i da Njega voli više nego ma koga i ma šta u ovome svetu.
Zašto? S kakvim pravom to Gospod Hristos traži od tebe i od mene i od svakog ljudskog bića? S kakvim pravom da Njega više volimo nego roditelje braće i sestre? Šta nam roditelji daju, šta braća i sestre, a šta Gospod Hristos? Mogu li roditelji i braće i sestre da nam daju Život Večni? Ne, to samo Gospod Hristos daje! Mogu li roditelji i braća i sestre da nam daju Večnu Istinu? R1e, to samo Gospod Hristos daje! Mogu li roditelji, braća i sestre, prijatelji i sav rod ljudski da nam daju Večno Dobro? Ne, to samo Gospod Hristos daje! Mogu li roditelji i braća i sestre da nam daju Carstvo Nebesko, sva blaga Nebeskog Carstva? Ne, ne, ne! to samo Gospod Hristos daje za veru u Njega i za ljubav prema Njemu. Zato Gospod s pravom traži od svakoga od nas da Njega više volimo negoli ma koje ljudsko biće, ma koju tvar u prirodi.
Sve u ovome svetu: roditelji, braća, sestre, sunce, mesec, zvezde, bez Gospoda Hrista – lešina, lešina do lešine. Šta će mi, šta će mi te lešine ako me jednoga dana samelje smrt, samelje greh, samelje đavo. Zato zahteva od Svetih Apostola, a zahteva i od svakog čoveka, svakog ljudskog bića, da Njega više ljubimo i volimo negoli ma koje stvorenje. I sve takozvane ljubavi u ovome svetu: ljubav prema deci, prema prijateljima, prema ženi, prema porodici, prema prirodi, prema suncu, sve te ljubavi, ako ne izviru iz našeg hristoljublja, iz naše ljubavi prema Hristu, sve su to lažne ljubavi, sve su to smrtne ljubavi, jer svaka od tih ljubavi ne osvećuje se ako ne izvire iz Hristove ljubavi, ako je Gospod ne blagoslovi. Bez Hrista te ljubavi su smrtne, a to znači – šta? Te ljubavi pretvaraju naše telo i našu dušu u zverinjak, u smrad, u smrad smrti. Pomiriši takvog čoveka on zaudara na smrt, miriše na smrt. A Hristov čovek – duša mu miriše na besmrtnost! A u Svetitelja i telo miriše na besmrtnost, telo iz koga je isteran svaki greh. Greh je smrad pred Gospodom. Zato Svete mošti Svetitelja Božjih mirišu.
Naša ljubav, svaka zemaljska ljubav sva je greh, smrt. Ljubav prema deci, ako nije iz naše ljubavi prema Hristu, šta ona daje našoj deci – šta? Opet smrt, opet greh, pakao. Zar to roditelji žele svojoj deci? Ne, ali ako roditelji ljube svoju decu Hristovom ljubavlju, evanđelskom ljubavlju, ako im žele Večni Život, oni ih uče veri u Hrista, i uče ih životu po Evanđelju Hristovom. Tako i druga sila, stvaralačka sila, sila delatna koja neprekidno dela kod svakog Svetitelja ljubav, Hristoljublje… Hristoljublje i u njoj sve vrste ljubavi, ljubavi osvećene.
I ta sila stvara se u duši svakog Svetitelja, svakog Sveca (stvara) jeste Hristos. (On) objavljuje u današnjem Evanđelju stvaralačku silu. Svaki Svetitelj je krstonosac i time Hristonosac: jer ići za Gospodom Hristom neprekidno, to znači: nositi krst, krst stradanja, krst borbe, neprekidne borbe sa samim sobom. Jer, šta je borba protiv greha? Svaki Svetitelj se neprekidno bori protiv greha, celog života sebe spasava iskušenja i sablazni. To je patnja, to je muka, to je podvig. Ne može se lako iz sebe iščupati greh koji ti je omilio ako ne poneseš krst, ako ne postiš, ako ne stradaš, ako ne čupaš iz sebe svoju strašnu strast.
Koji su hrišćani – veli Sveti Apostol Pavle – raspeše svoje telo sa strastima i slastima,[12] raspeše telo svoje. Gord si, ponosan si, greh, strašan greh. Ti moraš, ako hoćeš Carstvo Nebesko, da raspneš sebe, to jest da gordost svoju satreš, da raspneš sebe na krstu smirenja, na krstu smirenosti. Probaj, to je muka, to je podvig, to je bol, patnja, ali spasonosna patnja, jer samo tako se ide za Gospodom Hristom, noseći krst svoj.[13] Ideš za Njim, jer hoćeš da postaneš krstonosac: to možeš postati samo kroz krstonošenje. Borba sa gresima, sa strastima to je ustvari borba sa đavolima, jer iza svih naših strasti stoje đavoli. Zato Apostol i objavljuje svima hrišćanima da naš rat nije sa krvlju, nego sa duhovima zla ispod neba, sa upraviteljima tame,[14] sa demonima, sa satanom. Tako je strašna naša borba.
I ti, ako hoćeš da pobediš te strašne protivnike, naoružaj se sveoružjem Božjim[15] – kako veli Sveti Apostol. Uzmi oklop vere, uzmi mač molitve, obuci se u svaku vrlinu, jer gle, svaka evanđelska vrlina i jeste oružje, svepobedno oružje koje pobeđuje svakoga vraga, svakoga đavola. A borba sa gresima, borba sa strastima, borba sa đavolima? O, koliko rana čovek prima od njih, koliko rana! Često kao ranjenik pada, ali zavapiće: „Gospode, oprosti i pomozi“! Sila Božja doći će sigurno, Sila Božja pomoći će i ti ćeš savladati i najstrašnijeg đavola, i najstrašniju strast svoju.
Kada su Svetog Andreja Jurodivog pitali kako izgleda đavo? Đavo – veli on – samo izgleda strašno, izgleda strašno. Ali on je slabić, on je nemoćan pred Krstom Hristovim, pred Hristovim čovekom. Bori se sa njim kroz grehe, rvi se sa njim. Samo raširi ruke svoje, veli on, i gle ti postaješ krst. Pojuri na đavola, pojuri na demone, pojuri na satanu, i on će pobeći od krsta tvog.[16]
Vera, vera u svemoć Gospoda Hrista, vera u Duha Svetoga: kad imaš tu Silu sa visine, pred tobom svaki greh se pretvara u nemoćnog slepca, u leš se pretvara, i odnosiš pobedu nad svakim neprijateljem spasenja svog. Tako, kada na molitvi stojiš pa se i zamoriš na molitvi, eto – to je krst, to je krst koji ti nosiš i ideš za Gospodom Hristom. Ili u manastiru si vršio poslušanje, zamorio si se, čak i padaš od umora, ali krst koji nosiš idući za Gospodom Hristom vodi pravo Carstvu Nebeskom. Zato primi krst kroz služenje Gospodu Hristu, jer nema vaskrsenja bez umiranja Gospoda Hrista radi. Kad smo s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem[17] – objavljuje Sveti Apostol.
Ali, da bi prošao kroz Njegovu smrt, moraš primiti na sebe sve muke Hristove, muke ovoga spasenja. „Svi koji hoće da žive pobožno u ovome svetu, biće gonjeni“[18] – veli Sveti Apostol, biće gonjeni. Ti hoćeš da pobediš grehe svoje, strasti svoje, tebe će goniti silno svi demoni. Ne mogu ljudi da poznaju i da vide, ali znaj, ako si pravi hrišćanin, tebe biju đavoli neprekidno, i u snu i na javi. U tome je osnovna patnja hrišćana u ovome svetu, i borba. Koji hoće pobedu u Živom Hristu Isusu biće gonjeni od nečistih sila, koje deluju nevidljivo, kroz ljude delaju. Ti nikada ne malakši verom, znaj da je Krst Hristov uvek jači od svakog zla, od svakoga demona u svim svetovima.
Kad su Svetog Varsanufija Velikog pitali monasi: „Kojim mi to viđenjima da verujemo i vizijama, i kojim to snovima? Treba li verovati svima ili ne verovati? Šta da radimo oče“? On je odgovorio: „Ne veruj nikakvim viđenjima, makar ti se javio Gospod Hristos, znaj da ti se đavo javlja u obličju Gospoda Hrista. Da ti se jave svi Svetitelji u snu ili na javi, ne veruj nikome. Veruj samo onome viđenju, onome snu gde ima Krsta Hristovog, jer od Krsta đavo beži i na javi i u snu“.[19] Ako sanjaš nešto i Krst nije tu, tu nema Boga. Ako nema Krsta, ne veruj. Ako imaš ieku viziju, viđenje, na javi ili u snu, ne veruj ako nema Krsta Hristovog. Takva je sila Krsta Hristov. Tu silu Krsta Hristovog naći ćete u svakoj duši svakog Svetitelja. Gle, Krst blista iz duše svakog Svetitelja!
Hrišćani su ustvari krstonosci u ovome svetu. Zato oni nose Krst što je On Krstom vaskrsao iz svih smrti. Da! To je duša svih Svetitelja, vera, ljubav, Krst! Eto u njima sve vrline i sve sile. To je današnje Evanđelje Svetih, ali ne samo Svih Svetih. Čuli ste da to Evanđelje važi za svakoga od nas. Svetitelji nisu lakši od nas po prirodi: ista priroda je u njima kao u nama, isto telo sa istim brojem čula, duša u njima, savest u njima kao i u nama, volja u njima kao u nama. Ali se razlikuju od nas – po čemu? Po volji, po odlučnosti svojoj, po želji da postanu Hristovi.
Apostol Petar veli Gospodu Hristu: kad već to zahtevaš od nas ljude da ostavimo sve i idemo za Tobom, eto, mi smo ostavili sve i idemo za Tobom – šta će biti s nama?[20] Spasitelj odgovara da će oni, Dvanaest učenika Njegovih, kad dođe dan Strašnoga Suda sedeti na Dvanaest prestola i suditi svetu. I svaki koji ostavi kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili zemlju svoju mene radi, primiće sto puta toliko, i u onome svetu život večni.[21] To je Njegovo obećanje, obećanje Istinitog Boga. To što daje Svetiteljima, On to traži i nudi svakome od nas. Svaki, veli on, svaki dobiće Život Večni.
Kada su Serafima Sarovskog, velikog Svetitelja Ruske Crkve pitali: zašto danas nema tako mnogo podvižnika, mnogo Svetitelja, kao što ih je bilo u stara vremena, Svetitelj odgovori: „Zato što je vera naša slaba i volja naša neodlučna“.[22] Treba biti odlučan, narediti sebi, primorati sebe, primorati sebe na svako dobro.
Nema spasenja – veli Sveti Makarije Veliki – ako čovek ne primorava sebe na svako dobro, ako hrišćanin ne primorava na svako dobro sebe. Kada se moliš pa ti se neće, raslabljena volja, raslabljena duša, savest malaksala, i ti primoravaj sebe onda; primoravaj sebe, volju svoju skrši i Bog Koji gleda i traži od tebe tvoj trud, tvoj mali zemaljski trud, kada vidi da primoravaš sebe na molitvu a nemaš je, ti onda dobijaš od Njega Nebesku silu. On ti daje blagodatne Nebeske sile s visine, i tebi molitva postaje laka, i ti sve više i više voliš molitvu, dok je jednog dana potpuno ne zavoliš i ona se neprekidno lije iz srca tvoga.
To važi ne samo za molitvu, nego za svaku evanđelsku svetu vrlinu. To važi i za smirenje. Nemaš smirenost, misliš o sebi visoko: ja ono, ja ovo, ja mogu, ja sam bolji od tebe, bolji od onoga. Gordost smrdi po tvojoj duši, ubija sve što je živo u njoj. Šta treba da radiš? Primoravaj sebe na smirenost… Pogledaj sebe dobro, zaviri u sve svoje grehe – kakav smrad, kakav užas! Ti imaš grehe i javne i tajne, a ti ih onda skloniš sa sebe pa se smiriš pred Gospodom. Kad se smiriš pred Njim lako ti je osuditi sebe a pokriti grehe brata svog, sestre svoje. Ljubav pokriva mnoštvo grehova.[23] Zašto? Zato što čovek Hristov vidi sve grehe svoje, stalno osuđuje sebe, stalno osuđuje sebe a ne druge, ne smatra sebe dostojnim toga, niti ima prava na to. I kad Gospod vidi da ti primoravaš sebe na smirenje, On ti daje Nebeske sile i ti postepeno zbilja stičeš smireno srce, zbilja sve više osećaš kako si grešan.
Sveti čovek sve više oseća grehe svoje. Svetitelji osećaju sebe i uvek ispovedaju sebe kao najgrešnija bića, kao vrlo grešne ljude. To je iskustvo svih Svetitelja, a to je tajna vere hrišćanske. Što je čovek svetiji i smireniji, što se više smirava pred ljudima, sve više osuđuje sebe a ne svoje bližnje. Primoravajmo sebe, jer smo raslabljeni zbog naših strasti i slasti, pa nam se neće da se potrudimo u ovoj ili onoj vrlini. Ali tu ima jedan lek: primoraj sebe, i kad primoraš sebe Gospod će ti dati sile da tu vrlinu sa radošću stekneš, i učiniš je besmrtnom i večnom u svojoj duši.
Ne reci: Ah nemoguće! Gle, šta su Svetitelji? Eto, Svetitelji su zaista primeri toga kako se pobeđuje greh. To je primer i za mene i za tebe, da i mi na isti način pobedimo greh, svaki greh. To je primer da se pobede đavoli, svi đavoli ovoga sveta. To je primer i meni i tebi, koji su ljudi pokazali, da i mi to možemo činiti. Kako? Sa verom u Gospoda Hrista, sa ljubavlju prema Njemu i sa Krstom Hristovim.
Mi hrišćani u Crkvi Hristovoj, mi stalno živimo sa Svima Svetima. Danas ih proslavljamo, danas je njihova Nedelja, ali svaki dan puno Svetitelja Crkva praznuje. I svi Svetitelji žive zajedno sa nama u Crkvi Hristovoj, koja je duhovno telo Hristovo, i svi su oni savremeni nama. Danas, Sveti Apostoli Petar i Pavle i Svi Sveti tu su pored nas. Oni su savremeni nama i svima pokolenjima hrišćanskim. Svi mi činimo jedno u Večnome Životu u Crkvi Hristovoj. Svi mi stalno živimo sa Svima Svetima. Zato Apostol Pavle ne prestaje preporučivati hrišćanima da budu stalno sa svima Svetima, eda bi se učili velikoj tajni Crkve Hristove, svetome životu.[24]
Vi čujete na dan po nekoliko puta onu divnu molitvu upućenu Presvetoj Bogomajci i Gospodu Hristu: „Pominjući Presvetu, Prečistu, Preblagoslovenu slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju, sa svima Svetima, sami sebe, jedan drugog i sav život svoj Hristu Bogu predajmo“.[25]
Ne možemo mi zadobiti Život Večni ako nas Svi Svetitelji ne vode, ako mi ne živimo s njima u postu, molitvi, i svima svetim vrlinama; ako ispred nas, ispred svih naših želja ne ide Presveta Bogomajka sa Svima Svetiteljima, i vodi nas ka Sinu Svom, da život svoj sav predamo Njemu. I ustvari, ti si hrišćanin, i ja sam hrišćanin, i svaki je čovek hrišćanin tek onda kada ga Presveta Bogomajka i Svi Sveti vode kroz sve Svete Tajne Crkve Hristove i kroz sve svete vrline; vode i rukovode i odvode u Carstvo Nebesko, u Život Večni, gde caruje Čudesni Gospod naš, Gospod ljubavi Hristos, kome čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Mateju 10,32-33, 37-38 i 19,27-30
  2. Izraz čest kod Svetih Otaca i o. Justina. – Prim. uredn.
  3. Ef. 2,18-22; Jn. 17,11-23.
  4. Jn. 14,20-23 i 15,9-10.
  5. D. Ap. 2,24; Lk. 24,49.
  6. 1 Kor. 12,47.
  7. 1 Kor. 12,3.
  8. Mt. 10,32
  9. Par reči nejasne na traci. – Prim. prepis.
  10. Mt 10,33
  11. Mt. 10,37
  12. Gal. 5,24.
  13. Mt. 16,24.
  14. Ef. 6,12.
  15. Ef. 6,11.
  16. Vidi njegovo Žitije pod 2. oktobrom. – Prim. uredn.
  17. Rm. 6,5.
  18. 2 Tim. 3,12.
  19. Vidi Žitije njegovo pod 6. februarom. – Prim. uredn.
  20. Mt. 19,27-28.
  21. Mt. 19,29.
  22. Vidi njegovo Žitije pod 2. januarom. – Prim. uredn.
  23. 1 Kor. 13,49.
  24. Ef. 3,18.
  25. Prozbena jektenija. – Prim. uredn.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *