SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 4. na Sveto Bogojavljenje
1974. godine u manastiru Ćelije
 
Bog se javi, braćo! I javi se Car Bog, Večna Trojica: Otac i Sin i Duh Sveti. Javiše se nad ovim grešnim zemaljskim svetom i u ovom zemaljskom svetu. Sve što Bog može dati čoveku to je Gospod Isus Hristos, a današnji veliki Sveti Praznik to je posvedočio i potvrdio. Danas svedoče ne ljudi, ne ptice, nego voda voda svedoči da je među nas sišao Istiniti Bog. To je Njegovo smirenje.
Gle, da li je to istina da se Bog javio svetu i to sam Bog, sva Sveta Trojica? Da, svedoči to voda, Osvećena Voda. I gle, od tog besmrtnog čuda koje se danas desilo, od otkrivenja Svete Trojice, ostala je Sveta Vodica kao živi znak, živi svedok da se zaista Bog danas javio svetu. Sveta Vodica Bogojavljenska nikad se ne kvari. Eto čuda za sve ljude, eto čuda za sve bezbožnike i za sve vernike. Mrtva voda toliko je oživljenja Bogom da je postala večni svedok Bogojavljenja Svete Trojice ovome svetu.
Gle, kada je Bog mrtvu vodu učinio besmrtnom, besmrtnim svedokom Svojim, prisustvom u ovome svetu kako da ne učini dušu ljudsku koja je sazdana po slici Božjoj, Čovek je zato i stvoren da bude Bogojavljenje, da sobom javlja Boga, da sobom javlja sve što je Božansko, da sobom javlja sliku Božiju. Da, Bog i stvori čoveka i stvori sav svet da sve to bude svedok Njega, svedok Večne Njegove Istine, Večne Pravde, Večne Ljubavi, Večne Dobrote. Da, Bog je i stvorio ovaj svet i svako stvorenje u svetu da bude živi glas i živi svedok, živi svedok Presvete Trojice.
Ali, šta se desilo sa čovekom, šta se desilo sa ovim svetom? Čovek je mesto Bogojavljenja postao đavojavljenje. Jer greh, šta radi greh? Uvodi đavola u ovaj svet, greh moj i tvoj uvodi u našu dušu đavola! Ne treba se obmanjivati ništa manje nego đavola. I tako je ovaj svet, kroz greh roda ljudsko.g izgubio svoj put. Izgubio onu silu Bogojavljenja. Sve je potonulo u mrak, sve je potonulo u nemoć, sve je potonulo u smrt, jer greh je glavna radionica smrti. Greh ljudski pretvorio je ovaj svet zaista u fabriku smrti, u vodenicu smrti, i ona melje, melje svako ljudsko biće, i satire ga i sateruje ga u smrt.
Zato je Gospod i došao u ovaj svet, braćo. Zato je Bog postao čovek. Nije postao ptica, Njemu bi to mnogo lakše bilo; nije postao cvet, nije postao ljubičica, nije postao ruža, nije postao krotko jagnje nego je postao čovek. Čovek sav u gresima, čovek sav smrdljiv, čovek sav okružen sa svih strana tvorcima greha, đavolima. Zato je niko manje do Bog došao u ovaj svet, jer niko nije mogao spasiti čoveka od smrti. Gospod je uzeo na Sebe smrtno telo ljudsko da ga vaskrsne iz mrtvih, da mu da sile Vaskrsenja. Zato je Gospod vaskrsnuo iz mrtvih i pre toga uvek govorio: „Ja sam vaskrsenje i život“[1]. On, Bog Istiniti, Koji jedini može pobediti i pobeđuje smrt. Zaista, ako se u ikojem čoveku javio sav Bog, to je nesumnjivo u Gospodu Isusu Hristu[2], odnosno Sam Bog, Sav Bog postao je čovek.
Radi čega, radi čega je Hristos postao čovek, to nam objašnjava i tu veliku tajnu kazuje Apostol Pavle: On je postao čovek da bismo se mi svi ispunili Božanstvom Njegovim, Njegovim Božanstvom[3]. To znači: Njegovom Večnom Pravdom, Njegovom Večnom Ljubavlju, Njegovim Večnim Životom, Njegovom Večnom Dobrotom. Sve je to Gospod podario čoveku postavši čovek.
Današnji Praznik svedoči da to zaista neprekidno biva u Crkvi Hristovoj, u Crkvi Pravoslavnoj. Sveta Vodica, eto svedoka, eto Bogojavljenja! Ako sumnjaš u sve što je Gospod objavio svetu, ako sumnjaš u Crkvu, ako si zaista sa bezbožnicima današnjim, večerašnjim i sutrašnjim, onda ti bestidno poričeš očiglednu istinu. Gle, koji to od ljudi može vodu učiniti besmrtnom i nekvarljivom. Pre dva tri dana bio jedan posetilac ovde i govorio mi da dvadeset godina čuva Bogojavljensku Vodicu, i ona je sveža k’o da je danas uzeta sa izvora. Koji je to razuman čovek u svetu koji nije to priznao? Evo i danas, danas ćemo osvećivati vodicu, (a ona će biti Osvećena silom Božjom)….[4] i sila Božija koji je na Jordanu sišla na rod ljudski, Crkvu Hristovu, eto ta blagodat, tj. sila i danas osvećuje vodu i čini je nekvarljivom. Treba li veći dokaz ma kom čoveku, a pogotovu bezbožniku, koji poriče istine Hrišćanstva? Kako može …[5] o Svetoj Vodici.
Eto, jedan profesor u staroj Jugoslaviji, Nemac, koji je živeo među našom braćom na severnom kraju Jugoslavije, profesor hemije, pokušavao je na sve moguće načine da vodu učini nekvarljivom, i nije uspeo. Uvek se voda kvarila, za pet dana, deset dana, nikako nije uspeo. Kad je video pravoslavne hrišćane pitao ih je: šta vi radite na praznik Bogojavljenja? Oni su mu objasnili taj Praznik i kako se osvećuje voda. On kao profesor hemije reši da i sam prisustvuje prazniku Bogojavljenja i osvećenju Vodice. I sam napuni flašu od te Vodice odnese svojoj kući i ostavi da vidi šta će se desiti sa njom. Prođe sedam dana voda ista, prođe petnaest dana, prođe mesec, prođe godina dana, voda se ne kvari. Tada profesor Nemac odluči da primi Pravoslavnu veru i postane pravoslavni hrišćanin. To je bilo za njega najočitiji dokaz sile Božije i čudotvorstva Božijeg i istinitosti Pravoslavne vere.
To što danas dobija čovek, dobija ljudsko biće, otkriva nam sav smisao namere ljudskog života, otkriva nam smisao bića. Radi čega je stvoren čovek? Čovek je stvoren da bude Bogojavljenje da sobom javlja Boga. Kako, pitaćeš ti? Tako što i ti, i svaki pravoslavni hrišćanin, pri krštenju dobija te Božanske sile koje su se javila na Jordanu…[6] na današnji veliki Praznik. Eto, čovek se krštava, nad njim se zbiva isto što se zbiva danas nad Hristom na veliki Praznik Bogojavljenja. Otvara se Nebo nad njim, i on prima Božansku silu u sebe, prima vascelog Gospoda Hrista. Tako i veli Apostol Pavle: „Koji se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste“.[7] Ta sila koju danas Gospod daje s Neba ponavlja se uvek u Svetom Krštenju, u krštenju svakoga od nas. Dokaz opet Sveta Vodica. Jer Vodica u kojoj se krštava svaki čovek, ta Vodica osveti se i postaje nekvarljiva, i u njoj i njome se krštava svaki čovek i postaje pravoslavni hrišćanin. Šta bi posle toga mogao reći hrišćanin? Gle, to nije ništa drugo nego Bogojavljenje ličnosti, bića ljudskog koje je dužno da javlja sobom Boga, da otkriva svima sobom Boga. A kako i na koji način?
Kada javlja Istinu Hristovu, Ljubav Hristovu, kada živi po Pravdi Hristovoj, kada živi u milostivosti Hristovoj, kada živi evanđelskim životom. Zato, braćo moja, na svakome od nas hrišćaninu je velika odgovornost. Mi, mi smo dužni da celokupnim svojim životom objavljujemo Boga, propovedamo Boga. Teško nama ako to ne ispunimo! Teško nama ako kao hrišćani zaspimo u gresima, u gresima zaspimo, u strastima. Tada mi ne objavljujemo Boga sobom, već suprotno Njemu, nečastivog đavola.
Neka bi Blagi Gospod čuvao svakoga od nas od tih grehova. Svaki nepokajani greh, braćo, čini da čovek postane objavitelj đavola, objavitelj svega suprotnog Gospodu Hristu. U ovome svetu hrišćani i jesu oni koji objavljuju svu istinu o Gospodu Hristu, svu istinu o Trojičnom Bogu: o Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Nemojmo varati sebe: Svako zlo koje mi činimo, svaka psovka koju izgovorimo, svaka rđava misao, vuče nas i odvlači daleko od Gospoda. Naše je da bdimo, da čuvamo sebe, da pazimo sebe, i oči svoje i uši svoje i um svoj, od svega rđavoga, od svakoga zla. Jer ako tako ne radimo teško nama. Gde smo onda? Da li smo u zagrljaju Gospoda Hrista ili u zagrljaju đavola?
Neka bi Gospod Bog čuvao sve nas od tog pokliznuća, od tog pada. A kako ćemo sačuvati sebe od svega toga? Molitvom, postom, bdenjem, milostivošću, dobrotom, svakom svetom vrlinom, jer svaka vrlina sjedinjuje sa Gospodom Hristom i daje nam sile da činimo i tvorimo Njegove zapovesti. Zato svaki od nas mora da primorava sebe na svako dobro[8]. Zapamtite, braćo, u nama postoji sila koja vuče ka grehu, to je naša ogrehovljena slobodna volja. Mi smo dužni da primoravamo sebe na svako dobro, da primoravamo sebe na molitvu ako je nemamo. E, kad Gospod vidi tvoj trud da primoravaš sebe na molitvu, daće ti sile da ti molitva postane mila i slatka i da te vodi kroz ovaj svet. Ako nemamo ljubavi prema postu, primoravajmo sebe na post, jer ne zaboravimo da se čovek, ljudsko biće, duša ljudska, najsigurnije očišćava molitvom i postom. To je blagovest koju je Gospod objavio da se molitvom i postom čovek očišćuje od svakoga greha, od svakoga zla od svakoga đavola[9]. Zato svaki od nas neka ima revnosti i sile, neka misli na onaj svet i onaj život, jer smo mi stvoreni za Večni Život…[10]
 


 
NAPOMENE:

  1. Jn. 11,25
  2. Kol. 2,9
  3. Kol. 2,10; Ef. 3,19
  4. Par reči nejasno. U zagradi dodate reči po smislu. Prim. uredn.
  5. Nekoliko reči nejasno na traci . Prim. uredn
  6. Isto.
  7. Gal. 3, 27
  8. Misao Sv. Makarija Egipatskog, koju često ponavlja Otac Justin Prim. uredn.
  9. Mt. 17,21
  10. Snimak besede nedovršen, zbog prekida (nestanka) trake. Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *