САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ III
 
Беседа 3. на Педесетницу[1]
1974. године у манастиру Ћелије
 
Данашњим Празником завршава се спасење рода људског. Завршава се сав живот Господа Христа на земљи. Ради чега је Он дошао? Он је на земљи нашао људе савладане смрћу, људе савладане грехом, људе савладане ђаволом. Спасити људе од свега тога – то је био Његов циљ. Три и по године Апостоли су ишли за Њим, и када им је Он дао силе чинили су велика чудеса. Али, кад је дошло Распеће, кад је Господ распет на Крсту, висио и умро, нестало је све силе и снаге у Светих Апостола. Разбегли су се јаки људи. Где су они могли бити јачи од смрти? А гле, и њихов Учитељ виси на Крсту мртав! Нема ништа од нас, све је пропало. Људи, људи су плен смрти. Има ли излаза из тога? Ради чега људи живе у овоме свету, зашто је Бог створио људе? Да ли зато да се сурвамо у роб и претворимо у црве? Не! Господ је сувише Велики, сувише Милостив и Човекољубив, да би нас за то створио.
Данашњи Празник нам говори зашто је нас Господ створио у овоме свету. Створио је нас и створио људе, човека на првом месту, и сав род људски, да буду јачи од смрти, да победе смрт. Како? Васкрсењем Христовим! Зато је Господ узео на Себе тело људско, да покаже да је тело људско створено за бесмртност и Живот Вечни. Не само душа наша, него и тело наше. И заиста, Он је то показао кад је низпослао Духа Свог Светога на данашњи Празник, на Своје Свете Апостоле.[2] Он је објаснио зашто је дао духа човеку. Душу, дух човеку је дао Господ да се тај дух усаврши Духом Божијим, да постигне последње савршенство, а то је да постигне Вечни Живот, Вечну Правду, Вечну Истину. Зато је створен дух човеков.
А тело? Казао нам је Господ на Спасовдан, када се са телом узнео на Небо и сео са десне стране Бога Оца.[3] Гле, какве части се удостојило тело људско, које је било плен смрти, плен црва, плен ђавола. Одједанпут, оно узлази над свим Херувимима и Серафимима. Тиме је показао Господ да је то пут нашега тела: да и њега очисти, да и њега Господ спасе од смрти, да га васкрсне у последњи дан, да га васкрсне на дан Страшнога Суда. И ако је Господ са њим и његовом душом, увешће га у Царство Небеско. Тако је на данашњи Свети Празник, заиста, објаснио нама људима ради чега је Господ створио човека и куда ми идемо. Да ли само мало корачамо кроз земљу док не дођемо до гроба, или је наш пут далеко дужи. Да, несумњиво далеко дужи, Господ је показао и доказао.
А Дух Свети, ето, сишао је данас, и шта је Он урадио? Основао је Цркву. Данас је рођендан Цркве. Дао је Господ у Цркви и кроз Цркву сва средства која су нам потребна да победимо грех, да победимо зло у себи, да победимо смрт, да победимо ђавола. И Црква, ево, чини то две хиљаде година.
Како ћете објаснити да није то тако, када су бегунци, прости рибари Галилејски, од данашњег дана устали смело и почели смело објављивати Свето Васкрсење Господа Христа, и даровати Еванђеље свима и свакоме, и чинити чудеса неисказана? То се не може објаснити код душе другачије него баш силом Духа Светога. То је обећање Господа Христа које Он дао ученицима Својим, пошто је васкрсао и упутио их у Јерусалим да чекају да на њих сиђе Дух Свети, то јест, да се обуку у Силу с висине, у Силу с Неба, у Духа Светога[4]. И данас, Свети Апостоли су се обукли (у Силу) и заиста постали од неуких врло учени и најученији људи овога света…[5]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Јовану 7,37-52; 8,12
  2. Д. Ап. 2,1-11
  3. Мк. 16,19
  4. Лк. 24, 49; Д. Ап. 1, 48.
  5. Беседа нема краја на траци. – Прим. препис.

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!