SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 2. na Pedesetnicu[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin!
Završeno je sve i sa zemaljskim i sa nebeskim sve TOM za nas ljude. Mi danas, na Veliki Dan Svete Pede setnice, Svete Trojice, Duhova, mi danas znamo svu J tajnu svih svetova. Eto, Sveta Trojica i jeste sva Tajna ; našeg zemaljskog sveta, sva Tajna svakog čoveka, tajna je moja i tvoja, tajna moje duše i tvoje duše. Ko si ti? Ko sam ja? Mi – mi smo ikona Božija, mi ikona Presvete Trojice. Tako nas je Gospod stvorio[2], dao nam je dušu koja je bogolika, dušu koja je trojicolika, dušu koja je donela u ovaj svet Trojično Božanstvo, silu Trojičnog Božanstva.
A gle, danas, na ovaj Svetli Veliki Praznik, završava se Božić, završava se dolazak Spasitelja u ovome svetu i kazuje nam se zbog čega je On došao. Pre svega da da Večni Život svakom ljudskom biću.[3] Zato je Gospod došao u ovaj svet, braćo moja. Zato se Gospod rodio kao čovek, da bi se čovek ovečio, obesmrtio, nasledio Carstvo Nebesko i dobio Carstvo Nebesko. Od koga? Od Trojičnog Boga: Oca i Sina i Svetoga Duha.
Na Spasovdan Gospod je kazao i pokazao – šta? Kakav je put čovečiji u telu, od čega polazi čovek i dokle ima da putuje čovek, ljudsko biće, priroda ljudska. Polazi sa zemlje a uznosi se iznad svih Nebesa, iznad Herufima i Serafima, iznad Anđela i Arhanđela. Eto, to je put kojim ljudsko biće, ljudska duša ima da prođe, ljudsko telo da prođe, najduži put. Gle, tvoje telo nije stvoreno za smrt, nego za besmrtnost. Kakvu besmrtnost? Za slavu iznad svih slava, iznad slave Heruvima i Serafima, da sediš s desne strane Boga Oca. Radi toga je telo tebi dato. Telo je stvoreno radi Gospoda, veli Sveto Evanđelje, i telo je za Gospoda[4]. Pazi šta radiš sa svojim telom, pazi! Čuvaj ga od svake bolesti, od greha, jer bolest je svaki greh: gordost, krađa, preljuba, sve su to strašni gresi, sve su to strašne bolesti. A ti? Imaš telo da ga pripremiš za onaj svet, za Život Večni, tamo gde je Gospod Hristos.
Jer mi, veli Sveto Evanđelje, mi živimo onde gde je Gospod Hristos na Nebesima,[5] sa našim ljudskim telom. Pazi, pripremaj svoje telo! Zato ti se daje život na zemlji, daje ti se pedeset, sto godina. Pazi, čisti svoje telo, ispunjuj ga Božanskim silama, izgoni iz njega sve što je smrtno, sve što je prolazno, svaki greh! Greh smrdi, greh je smrad pred Bogom – kada ti čuvaš u sebi u duši svojoj u telu svom neki greh, znaj, ti čuvaš smrad, mali pakao. Svaki greh je mali pakao, priprema te za pakao, ako ga se ne oslobodiš.
Na Spasovdan, tako, nama je kazana tajna tela ljudskog, tajna svačijeg tela, i mog i tvog. Nema drugog puta. Ako ne idemo za Gospodom Hristom, za Njim, Koji telo naše vodi i odvodi u Nebesko Carstvo, onda idemo za Njegovim neprijateljima, za onim koji pomoću greha i strasti i smrti odvodi i tebe i mene u pakao. Da, to je naš put: ili gore ka Nebu, ili dole ka paklu. Gospod došao u ovaj svet da nam kaže tajnu, da nam da sile da mi zaista možemo pobediti svakog đavola, znači pakao pobediti.
Zato je danas i sišao Duh Sveti na Svete Apostole, na Crkvu Hristovu; zato je danas Gospod osnovao Crkvu poslavši Duha Utešitelja, poslao je Oganj, poslao je ognjene jezike, poslao Božansku Silu[6]; svu Silu Božansku poslao, jer samo ta, sila mogla je učiniti da danas progovore raznim jezicima neuki ribari galilejski, da počnu činiti čudesa kakva svet video nije. Ljudi prosti, neuki, neknjiževni, kako vele za njih fariseji i sadukeji[7], a gle, ti ljudi primaju danas Duha Svetoga, ti se ljudi danas krštavaju Duhom Svetim – kako je Spasitelj obećao[8]. Krštenje Duhom Svetim, šta je? To je obnova čoveka, to je unošenje Večne Istine u dušu čovekovu, Večne Božije Pravde, Večnoga Života Božijeg. To je Duh Sveti doneo sada i danas Svetim Apostolima, Crkvi Hristovoj, da svi mi sudelujemo i učestvujemo u tom Večnom Životu, u toj Večnoj Istini, Večnoj Pravdi, da se svi ispunjujemo njima kao što su se Sveti Apostoli ispunili na današnji dan.
Čudiš se… Zar ja i ti? Da, i ja k ti! Jer, šta je Sveto Krštenje? Sveto Krštenje nije ništa drugo nego Krštenje Duhom i vodom, kao što veli Spasitelj; Krštenjem ognjem i ja i ti vaskrsavamo, ustvari, doživljujemo Pedesetnicu, doživljujemo Duhovdan, doživljujemo današnji Veliki Praznik, jer se daju sile Duha Svetoga, daju se onome koji se krštava. To je velika milost Božija, ali i velika tajna Božija, Sveta Tajna. Ona nam kaže zašto se mi rađamo kao mala deca: ustvari, rođeni smo i stvoreni da ispunjavamo sebe Bogom, Božijim silama – a zato je Bog postao čovek, zato je Bog postao Bogočovek! Da bi pokazao da je to naš put, put svakog čoveka, put od čoveka do Boga, put od zemaljskog života do Večnog Života, put do zemaljske istine do Večne Istine Božije. I kao što je na Spasovdan kazana sva tajna čovečijeg tela, kazana od Gospoda Hrista, tako je na današnji dan kazana velika i sveta tajna duha čovečijeg.
Šta je duh čovečiji? Šta je duh čovekov, iz čega je sazdan? Iz čega? Duša je velika duhovna sila Božanska, ta ikona Božija, taj lik Božiji, koji radi u našem telu neprekidno. Kako oživite? Duhom oživite, duša umire. Kada mrtvac leži na stolu, ovog momenta je umro, oči ne vide jer je duša izašla iz tela. Duša je ta koja sluša kroz uši, duša je ta koja govori kroz jezik. Duša je ta koja govori kroz telo čovečije. Šta je duša u čoveku? Je li ona savršena? Ne! Bog je stvorio dušu u čoveku i dao mu je da je usavršava. I eto, na današnji dan je sišao Duh Sveti da dopuni dušu u čoveku, da je ispuni, da pokaže nama ljudima da je duša stvorena od Boga kao beskrajno biće koje može smestiti Boga u sebe, i da ništa manje (od Boga) ne može dušu ispuniti, da duša ustvari treba da se dovrši i usavrši Bogom, Duhom Svetim. Duh moj, duh tvoj treba da se usavrši Duhom Svetim! Eto, to je tajna našega duha, zato je duh stvoren: da ga dopunimo Duhom Božijim, da ga ispunimo, da ga obožimo, da ga usavršimo do krajnjih savršenstava. Znači: telo je čovekovo stvoreno da postane telo Božije, kao što je postalo u Bogočoveku Hristu, a i duh je čovekov stvoren da postane Duhom Božijim, bogoliko savršeno biće.
To je Duh Sveti danas stvorio sišavši na Svete Apostole, a to ponavlja kroz Sveto Krštenje svaki hrišćanin. On treba da svaskrsava kada prima Sveto Krštenje. Ne veruješ?! Mi se krštavamo vodom i Duhom Svetim. Vodica kojom se dete krštava čim se osveti, postaje netruležna, nesmrdljiva, nepokvarljiva. E, kad to biva sa vodom, mrtvom vodom, šta biva tek sa duhom čovekovim kad se krsti Duhom Božijim? Veruj da se Duhom Božijim, plamenom, ognjem Božijim, krštavaš i ti i ja i svaki hrišćanin u Svetoj Tajni Krštenja! Jer je radi toga Sveta Vodica. Sila Duha Svetoga i vodu pretvara u nepropadljivu, i vodu takoreći obesmrćuje, daje joj večne osobine, da bi pokazao i nama ljudima da je i duh naš zato stvoren, da se krsti Duhom Božijim – a krstiti se Duhom Božijim to znači spaliti sve grehe u sebi, u duši. Krštenjem se, zbilja, spaljuju svi gresi u čoveku. U divnim pesmama današnjim, Duh Sveti se naziva čistilačkom silom, čistilačkom silom koja očišćuje svaki greh; da! svaki greh, svaku smrt, svakog đavola, sve što je nečisto. Kad se čovek krsti, on iz Krstionice izlazi čistiji od sunca, kako vele Sveti Oci.
Da, tako je na današnji dan, današnji Veliki Praznik, otkrivena velika i sveta tajna čovečije duše, čovečijeg duha, radi čega je čoveku dat duh. Tako je Gospod Hristos osigurao Večni Život i za telo naše i za duh naš, dušu našu, osigurao time što je postao On čovek, uzeo telo na Sebe, poslao nam Duha Svog da Duh Sveti ispuni duše naše i da to bude tvoračka Božanska, Bogotvoreća sila u Crkvi Hristovoj. Duh Sveti, Koji je sišao na današnji dan na Svete Apostole, osnovao je Crkvu i do danas neprekidno živi i čini ista čudesa koja je činio kroz Svete Apostole: oživljujući ljude, dajući im Život Večni, Pravdu Večnu, darujući sve Božanske sile! I danas, danas su se Apostoli sveti obukli u Silu s visine, kao što je obećao Gospod[9]. Dotle nemoćni i slabi begunci, plašljivci i strašljivci, od današnjeg dana postaju neustrašivi borci. Idu u sve smrti, protiv svih smrti, jurišaju na sve đavole ovoga sveta, jurišaju na sve grehe, na sve paklove i pobeđuju – pobeđuju Silom s visine. Njih, proste ribare galilejske, danas je Gospod načinio svemoćnim pobediocima, mudracima kojima nema ravnih, ljudima koji su jedini sa Gospodom Hristom pobedili smrt, pobedili sve đavole kroz svoj smrti greh, pobedili pakao! Da, nema veće pobede. A oni u spoljašnjem životu prosjaci, ništa nemaju! Spasitelj im zabranio da ne nose ni torbe ni štapa, ni novčića u pojasima svojim[10], ništa prosjaci! Tako, idite kroz svet, dajte svetu šta? Carstvo Nebesko. Dajte svetu najveća bogatstva! Zašto tako, Gospode? Zar mi, mi koji obogaćujemo svet Nebeskim Carstvom i Tobom, Bogom Istinitim i Duhom Svetim, zašto da budemo prosjaci?! Da se ne biste pogordili, da ne biste pomislili da je to od vas. Ne, to nije od vas, to je dar Božiji. Da biste pokazali da je čovek stvoren ne za prolaznosti ovoga sveta nego za Večnu Život, za Večnost, za Večnu Pravdu.
Zaista, Duh Sveti je dat Crkvi Hristovoj, Svetim Apostolima – radi čega? Radi čega se On daje? Radi utehe, radi Bogosaznanja, radi Istine Večne! On će vas, Utešitelj, Duh Sveti, On će vas naučiti svemu[11] – veli Spasitelj. I došao je, i zaista naučio rod ljudski, naučio svemu, naučio ljude Istine Večnoj – On, Duh Istine. Uputiće vas na svaku istinu[12] o Bogu, o svetu, o čoveku, o biljkama, o zvezdama, o nebu… Sve te istine On objašnjava, jer je On Tvorac. Na današnji Dan te istine, ili bolje reći ta Večna Božanska Istina, postala je istina zemaljskog sveta u kome dela i radi Crkva Hristova, kroz Svete Apostole, Svetitelje i kroz sveštenstvo. I mi ljudi danas na zemlji znamo sve istine koje su nam potrebne u ovome životu i onome životu. Mi znamo šta nam treba: mi znamo šta je istina, a šta je laž; mi znamo šta je život, a šta smrt; mi znamo šta je Bog, a šta je đavo; mi znamo sve što treba za Život Večni, koji počinje u ovome svetu, a produžuje se beskrajno u onome svetu. I zato što je sve to Božansko i Večno, nama je potreban Duh Božiji, Duh Sveti, da uđe u naš duh, našu dušu, i da unese u nju sve što je Božansko i što je Večno.
Zato je hrišćanin samo onaj čovek koji ima Duha Hristovog, Duha Svetog u sebi. „Ko nema Duha Hristovog, nije Hristov“[13] – veli Sveti Apostol. Samo onaj koji ima Duha Hristovog, Duha Svetog, to jeste hrišćanin. Takav čovek, takav čovek ovde na zemlji, hrišćanin – živi kako? Kao putnik ka Bogu! Svaki dan, svaka noć za njega nije ništa drugo nego put i putovanje ka Carstvu Nebeskom, neprekidno približavanje Carstvu Nebeskom. I zato on čisti dušu i telo od svake nečiste misli, od svake nečiste želje, silazi duboko u svoje srce, izgoni iz njega svaki mrak, svaku tamu, svaku pomrčinu greha. Hrišćanin onda, znajući kuda putuje, kako treba da bude čist, stalno se bori, stalno misli na to, stalno misli i danju i noću, a to je glavni cilj njegovog života, ništa drugo nije cilj čovečijeg puta u ovom životu. Treba da svoj život na zemlji upotrebi tako da ga Gospod primi u Carstvo Nebesko, u večne radosti Hristovog Carstva.
Zato je i današnji Dan ustvari rođendan, rođendan novog hrišćanina i objašnjava nam šta je hrišćanin. Kod nas hrišćana sve biva od Oca kroz Sina u Duhu Svetome[14]. Mi se krštavamo u Ime Oca i Sina u Duhu Svetome[15]. To je sav put svakog hrišćanina. Ako si pravi hrišćanin, ti si stalno opkoljen Svetom Trojicom, stalno Je nosiš u sebi, i, kako se veli u jednoj divnoj crkvenoj pesmi: „Ti javljaš svetlost Svete Trojice“. Svaka se hrišćanska duša svetli Svetom Trojicom: „svetdejsta svjaščenotajnje“ Svetom Trojicom. Naš život na zemlji, hrišćanski život, istorija naša, nije ništa drugo nego eto, taj život, svakodnevni život u Ocu i Sinu i Svetome Duhu.
Šta je Crkva Hristova? Crkva Hristova je Carstvo Svete Trojice, Carstvo Svete Trojice[16]. Evo, najsvetije najsnažnije bogosluženje, to jest Sveta Liturgija: na ljoj se takoreći Gospod ovaploćava i ponovo javlja u obliku Vina i Hleba (koji postaje Telo i Krv Hristova) javlja se kao Bogočovek puni i savršeni. Ta velika tajna zbiva se na svakoj Svetoj Liturgiji. A ta Sveta Služba počinje rečima: „Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha“, to je početak Svete Liturgije, a to je i završetak. Vi čujete u Crkvi da se sve molitve završavaju prizivanjem Oca i Sina i Svetoga Duha, Božanske Svete Trojice. Da, Carstvo Hristovo, carstvo u ovome svetu jeste Crkva Hristova – to je Carstvo Svete Trojice. A u Carstvu Božijem, kako se caruje? Tamo, tamo caruje Večna Istina, Božanska Istina, Božanska Pravda Božija, caruje Večna Pravda, Božansko Večno Dobro, Božanski Večni Život. Zato je Crkva ustvari Večni Život na zemlji. Carstvo Božije počinje još ovde u Crkvi Hristovoj, da se produži večno na onome svetu.
Ti si kao hrišćanin pozvan da nečiste želje odmah u korenu suzbijaš i odbaciš od sebe, ako ćeš da spasiš sebe od carstva greha i smrti, od carstva đavola, od pakla, i preneseš sebe u Carstvo Božije, u Crkvu Hristovu, gde caruje Večna Istina, Večna Pravda, Večni Život Gospoda Hrista.
Kada čovek obasja sebe Evanđeljem Hristovim, kada svetlošću Duha Svetoga ozari dušu svoju, kada sebe pogleda iz Evanđelja, kada sebe pogleda u ogledalu Evanđelja, onda tek vidi u kakvom je stanju njegova duša, njegovo srce, celo njegovo biće. Onda tek sagleda sve što je u duši njegovoj, srcu njegovom, i ugleda li grehe, ugleda li strasti, ugleda li poroke, odmah stupa u borbu sa njima, jer zna da mu ti gresi i strasti pripremaju pakao, večni mrak i večne muke na onome svetu.
Nema maloga greha, braćo. Opsovao si, psovka je izašla na usta tvoja, kako težak i opasan greh? „Za svaku reč daće čovek odgovor na dan Strašnog Suda“[17] – objavio je Spasitelj. Za svaku reč, a kamoli za psovku. Kradeš, i misliš to nije ništa. Gle, ti uže sam sebi oko vrata sve više stežeš, vučeš sebe u pakao. Gordiš se, nemilosrdan si, siromaha puno oko tebe a ti imaš svega, ne pogledaš na njih kao na sabraću i na braću, ne sećaš se da je Gospod rekao: „Kad nahranite jednog od ovih gladnih, mene nahraniste; kada obukoste jednog od ovih, mene obukoste; kada čašom studene vode jednog napojiste, mene napojiste“![18] Ti si hrišćanin, odgovaraćeš za sve svoje grehe, ništa te neće opravdati, jer je Gospod dao sva sredstva, sve svete sile, dao Duha Svetoga, Svetog Duha, Vascelo Božanstvo dao tebi i meni da bismo se oslobodili greha, smrti, đavola i pakla. On se stavio u službu meni i tebi, i nama prljavim i bednim ljudima. On Bog postaje čovek i objavljuje: ,Ja sam kao sluga među vama“[19]. Jer je Duha Svetoga poslao kao slugu, celo
Božanstvo je došlo da služi meni i tebi, čoveče, brate! Pomisli uvek na to i onda ćeš savladati svaki greh, nikad nećeš poći za grehom, ni za tamom, jer ako ideš za grehom, ideš za đavolom.
Bogočovek u današnjem Svetom Evanđelju veli: Ja sam svetlost svetu, videlo svetu. Ko ide za Mnom neće hoditi po tami, imaće svetlost Života“[20]. Eto, to je Pravda, to je Istina, ne samo istina, nego Večna, Večna Nebeska sila! „Ko ide za mnom neće hoditi po tami“, veli Spasitelj! Zaista, idući za Gospodom Hristom – kako mi idemo za Njim? Idemo verom, idemo molitvom, idemo postom, idemo milosrđem, idemo tvorenjem Njegovih svetih zapovesti. Kada idemo za Njim, onda je sve čisto pred nama, onda nema spoticanja, onda nema teških padova u greh. I ako padneš, ti imaš sredstvo da se digneš. Šta je – pokajanje? Nema greha velikog, ni najvećeg, koji Gospod nije oprostio pokajniku. Nema! Zato nemamo izgovora, nećemo imati izgovora na dan Strašnog Suda ako budemo ostali u gresima.
Nažalost, mi nesrećni Srbi, malo šta od rečenog znamo, a ono što znamo ne izvršujemo. Ne pristupamo često Svetoj Ispovesti, da kažemo svoju dušu Bogu, da kažemo svoje grehe, da ih izbacimo iz sebe. Dešava se da gresi se toliko okote i umnože u tebi i meni, da pomrače savest i um, i ti živiš u gresima kao da je to nešto prirodno, kao da tako treba da bude. Nego, ti – probudi se! Kreni za Gospodom Hristom! Probudi se, udari sebe bičem pokajanja, reci sebi: Gle, ti si stvorenje Božije, ti si ikona Božija, a šta činiš, čoveče? Iz greha u greh ideš, iz pada u pad, iz pakla u pakao… Trgni se! Ispovedi se, pričesti, posti, moli se Bogu, daj milostinju. Tada pristupi Gospodu Hristu, sve Mu daj, sve što u životu imaš. Tvoj put, put je Hristov. A On, On čudesno njime vodi te u Carstvo Nebesko.
Današnji Veliki Sveti Praznik, Praznik je svete Nebeske sile, pokazavši nam da je Hrišćanstvo, da je Sveta Hristova Sila Božija nepobediva. Sila Božija, Svepobedna Sila Božija, naša je vera ne u rečima nadgovorljivim, nego u sili, u Duhu Svetome, veli Sveti Apostol. U sili Božijoj i u Duhu Svetome, u tome je naša vera[21], u tome je sila naše vere, u tome je svemoć naše vere, i moje i tvoje, u tome je Hrišćanstvo nepobedivo! Zato niko, niti grđenje hrišćana i Crkve Hristove, ne mogu razoriti Crkvu Hristovu na svetu, ni uništiti je. Ne! Nadživeće ona sve njih, kao što je nadživela i nadživljavaće sve do Strašnog Suda. Istina Hristova, Slava Hristova to je Duh Sveti uvek u njoj davan kroz Svete Tajne i svete vrline. Današnja velika i slavna pobeda čoveka kroz Silazak Svetoga Duha u Crkvu Hristovu, ta velika pobeda jeste i najveća slava čovečijeg bića i ljudskog roda.
I mi, praznujući na današnji dan Presvetu Trojicu Koja nas je spasla, Koja nam je osigurala sav domostroj spasenja, Svetu Trojicu od Koje je Otac Prvo Lice, Sin Drugo Lice, Duh Sveti Treće Lice – tu smo mi Svetu Trojicu primili danas, i prima je svaki hrišćanin da živi Njome u ovome svetu uvek, uvek, da se sav život naš kreće i biva i zbiva od Oca i Sina u Duhu Svetome. Svetoj Trojici čast i slava i svaka moć i sila kroz sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Jovanu 7,37-52; 8,12
  2. 1 Mojs. 1,27; 2,73
  3. Jn. 17,2
  4. 1 Kor. 6,13
  5. Fil. 3,20; Kol. 3,13
  6. D. Ap. 2,24; Lk. 24,49
  7. D. Ap. 4,13
  8. D. Ap. 1,5
  9. Lk. 24,49
  10. Mt. 10,9-10
  11. Jov. 14,26
  12. Rim. 8,9
  13. Rim. 8,9
  14. Čest izraz kod Svetih Otaca i kod o. Justina. – Prim. uredn.
  15. Mt. 28,19
  16. Početak Svete Liturgije. – Prim. uredn.
  17. Mt. 12,36
  18. Mt. 25,40
  19. Mt. 20, 28
  20. Jn. 8,12
  21. 1 Kor. 2,5

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *