SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 1, na Pedesetnicu[1]
1965. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Da nije današnjega Dana, braćo i sestre, hrišćanstva ne bi bilo, Svetih Apostola ne bi bilo, Svetih Mučenika ne bi bilo, Svetih Ispovednika, Pravedni ka, Pustinjaka ne bi bilo. Da nije današnjeg Dana ni vas ne bi bilo! Da nije današnjeg Slavnog i Velikog Dana – Crkve Hristove u svetu ne bi bilo. Ovaj svet bi bio i ostao poprište smrti, tamnica greha, pakao. Čovek – čovek bi prestao biti čovek i izvitoperio bi se u kozna kakvo čudovište.
Današnji Veliki Sveti Praznik, današnji Veliki Sveti Događaj: Silazak Duha Svetog na Apostole i prve učenike Hristove, dao je biće Crkvi Hristovoj. Danas je rođendan Crkve Hristove. Danas se rodila Crkva Silaskom Duha Svetoga na Svete Apostole. Gospod je bio u svetu u telu, propovedao, činio čudesa, postradao, vaskrsao i uzneo se na Nebo. A gle, Njegovi učenici beže plašeći se od Jevreja, kriju se. Štaje, gde je Njegova sila, gde je Njegovo obećanje: ,Dajem vam vlast da stajete na zmije i na škorpije i na svaku silu vražju“?[2] Oni beže, kriju se, begunci, strašljivci… Kuda ćete? I danas, Pedeseti Dan posle Vaskrsa Gospoda Hrista, silazi Duh Sveti u obliku ognjenih jezika i staje na svakog od Svetih Apostola, od Svetih Učenika. I svi stadoše govoriti raznim jezicima. Prosti ribari, galilejski, ljudi neumni, govore raznim jezicima istog trenutka kad Duh Sveti siđe na njih. Pominje se sedamnaest raznih naroda, čuli ste danas u Delima Apostolskim, koji su bili prisutni, i svaki je čuo svoj jezik da govore neuki ribari galilejski.[3]
Šta se desilo, šta je to? Sveti Apostol Petar im objašnjava da je to ispunjenje proroštva Joilovog: da će Duh Sveti sići na svako telo, i proricaće sinovi i kćeri vaše, i dati Silu Božansku svakom ljudskom biću.[4] I zaista, taj plašljivi Petar begunac, istog dana kad je Duh Sveti sišao na njega, neustrašivo propoveda Gospoda Vaskrslog, Gospoda Vaznesenog i veli da je u Njemu spasenje: I da nema drugog imena pod nebom kojim se ljudi mogu spasti.[5] Čega? – Greha, smrti, đavola, pakla.
Ko to može učiniti u svetu osim Gospoda Hrista?! Sišao je Duh Sveti, obećanje je ispunjeno, najveće obećanje, najveća nada – ispunjena je. Duh Sveti je sišao i slabe, nemoćne učenike Hristove pretvorio u svemoćne ljude, u svemoćne junake. Njih smrtne pretvorio u besmrtne. Obukli su se u Silu s visine – po reči Gospoda Hrista.[6]
Na današnji dan Sveti Apostoli su se obukli u Silu s visine. Kakva je to sila? Sila jača od svake zemaljske sile, sila jača od greha, sila jača od smrti, sila jača od đavola, sila jača od pakla. To što su danas doživeli Sveti Apostoli više se ne gasi u njima. Njih Dvanaestorica i ostali sa njima, rasuli su se po celome svetu, i tog istog Svetoga Duha, te ognjene jezike, razdeljuju svakom ljudskom biću koje poveruje u Gospoda Isusa. I Duh Sveti, braćo, postao je duša Crkve Hristove.
Gle, Gospod se ovaplotio, Gospod je uzeo telo na Sebe, a u to telo sišao je, u Crkvu Hristovu koja je telo Hristovo, sišao je Duh Sveti[7] – ta božanska duša Crkve, i dao joj svemoć. I kao što naše telo živi dušom, tako i Crkva Hristova živi Duhom Svetim – dušom svojom. I Praznik, i događaj koji je počeo na današnji Dan ne prestaje nikako, evo dve hiljade godina. Jer, šta je Crkva Hristova? Crkva Hristova je neprekidan Duhovdan, neprekidan Praznik Svetoga Duha. Ne može se biti hrišćanin i postati hrišćanin ako Duh Sveti ne siđe na čoveka, ako Duh Sveti ne uđe u biće čovekovo, ako ga Duh Sveti ne osveti, ne preporodi, ne obnovi, ne preobrazi.
Svaki od nas hrišćana doživljuje današnji Veliki Praznik kao svoj lični praznik. Kada? Kada se krsti – jer, Duh spasenja, Duh Sveti silazi na krštenog, i ulazi u njega, i ostaje u njegovoj duši za sva vremena i za svu večnost, sem ako Ga čovek gresima i strastima i poročnim životom ne otera iz sebe. Ali Ga nikada ne može potpuno oterati iz sebe.
I mi u Crkvi Hristovoj neprekidno živimo u slavi Duhom Svetim, Njegovom silom, Njegovim moćima. On je Taj Koji razdeljuje sve darove u Crkvi[8]. On je Taj Kojim raste naša vera, raste naša ljubav evanđelska, raste naša molitva, rastu svete vrline u nama. On je Taj Koji celo Evanđelje Hristovo čini našim. On je Taj Koji nam daje sile da mi ostvarujemo zapovesti Hristove u ovome svetu…[9]
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Jovanu 7,37-52; 8,12
  2. Lk. 10,19
  3. D. Ap. 2,1-12
  4. D. Ap. 2,14-17; Lk. 24,49
  5. D. Ap. 4,12
  6. Lk. 24,49
  7. Ef. 2,16-22; 4,36
  8. 1 Kor. 12,39 i 13
  9. Beseda nezavršena zbog prekida magnetofonske trake. – Prim. prepis

2 komentar(a)

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *