САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ III
 
Беседа 3. у Недељу Св. Отаца I Васељенског Сабора и Св. Мученице Гликерије[1]
1974. године у манастиру Ћелије
 
Ево чудне Благовести данашњег Светог Еванђеља.
Благовест: нема смрти више! Нема смрти више. Господ Христос је дошао у наш земаљски свет, спустио се на ово острво смрти, да га претвори у острво бесмртности. Спустио се у овај свет, како се каже у данашњем Светом Еванђељу, да свему да Живот Вечни[2]. Свему, сваком људском бићу и сваком створењу. Је ли Господ то учинио? Несумњиво је то Господ учинио Својим Васкрсењем из мртвих. Победио смрт! Победио је смрт за свакога од нас, за свако људско биће и за сав род људски. И не само победио, него и дао Живот Вечни.
Чудне су и дивне црквене песме. У једној се вели: – Христос васкресе из мртвих и дарова нам Живот Вечни. А шта Он од нас тражи кад нам дарује Живот Вечни? Чиме то Господ Христос дарује Живот Вечни? Дарује нам Својом Вечном Истином, јер Вечна Истина порађа у нашим душама Вечни Живот. Дарује нам Вечну Правду, јер Вечна Правда порађа у нама Живот Вечни. Дарује нам Вечну Љубав и Вечну Радост, јер јој је главна мука уништена и уклоњена са ове земље, мука од смрти, невоља од смрти, пакао од смрти.
Зато је Господ Христос заиста незаменљив за нас људе. Не само да је Он победио смрт у Своме сопственом телу, него је победио смрт у име свих нас и ради свих нас. И ми, на врло лак начин постајемо поседници Вечнога Живота. Како? Вером. “Који верује у Мене, има Живот Вечни”[3], вели Спаситељ. То Он од мене и тебе тражи. Веру – у кога? У Њега Истинитог Бога. Јер, чиме је доказао да је Једини Истинити Бог? Својом свемоћи, Својом силом, Својим Васкрсењем, Вазнесењем на Небо, узношењем тела људског, тела Његовог изнад свих Анђела и Арханђела, изнад свих светова. Тако је Господ прославио тело људско и показа нама да је то пут сваког тела људског. Зато је створио човека, да телу људском подари Живот Вечни, да целом људском бићу подари Живот Вечни, и да настани човека у блаженству изнад свих Арханђела и Анђела.
Да, величина је и истинитост Господа Христа, као Јединог Истинитог Бога, у томе што је Он даровао роду људском Живот Вечни, не тражећи од нас неке нарочите подвиге, него по великом Свом човекољубљу Он је подарио Живот Вечни. У чему је тај Живот Вечни, казао нам је кроз данашње Свето Еванђеље, Еванђеље Светих Отаца Првог Васељенског Сабора: да је познање Тројичног Бога, Оца и Сина и Светога Духа, и служење Њему, главни циљ људскога бића, људскога живота и овога света, и да позна Истинитог Бога и да живи у Оцу и Сину и Светоме Духу.[4]
И Господ је то показао на безброј примера на сваком Светитељу: да је Он заиста дошао у овај свет да дарује човеку Живот Вечни; да подсети људе да се они створења Божија; да је душа њихова с Неба; да је душа њихова бесмртна; да бесмртна душа обесмрћује и тело. И тело је створено за Господа,[5] како вели Свето Еванђеље. И тело је створено за Живот Вечни и оно ће васкрснути, и свачије тело, и моје и твоје и сваког људског бића васкрснуће на дан Страшнога Суда да се придружи својој души и наследи Царство Небеско.
Тако, нико није показао тај прави циљ човечијег живота сем Господа Христа. То је назначење људскога бића: узнети се изнад свих светова, (изнад) Херувима и Серафима, и живети у Божанском блаженству и Божанској слави. И Господ је за то дао сва средства нама људима у Цркви Његовој. У Цркви свака реч, сваки уздах, свака суза, води у Живот Вечни, јер уклања грехе душе, уклања страсти душе, уклања оно што је смртно, оно што вуче смрти. И Господ је дао Свете Тајне и свете врлине да помоћу њих испунимо себе свим оним што је вечно и бесмртно. И Црква, ево, две хиљаде година бори се против – кога? Против греха, против смрти, против ђавола – и осигурава нам Живот Вечни.
Гле, безбројни сведоци тога. Ми данас славимо Свете Оце Првог Васељенског Сабора, њих триста осамнаест који су нам и показали и посведочили истинитост Христовог Еванђеља и истинитост Његове Благе вести: Да је овај свет престао бити острво смрти и постао је острво бесмртности. И сваки је позван да то доживи, да нађе свој смисао као људско биће у овоме свету, прави смисао, једини смисао.
Ево: триста осамнаест Отаца – шта су они сведочили, чега су они сведоци? Сведоци су Васкрслог Богочовека Христа, сведоци су Њега као Истинитог Бога. Чиме су Га сведочили? Сведочили су својим светим животом, својом победом над гресима, над смртима, победу над паклом и над свима ђаволима. Тако, они су уствари једини праве Војсковође хришћанске војске Христове у овоме свету. Војсковође које се боре за нас и са нама и око нас, против сваког греха, против сваке смрти, против сваког ђавола, и осигуравају Живот Вечни. Зато Црква слави и прославља Светитеља сваки дан, јер су они сведоци, сведоци Васкрслог Богочовека Христа, Свемоћног увек. Не само они Свети Оци, већ и сваки Светитељ и сваки Мученик и сваки Исповедник, сви су они сведоци једне истине, главне истине у овоме свету – то је Васкрсење Христово! И тиме сведоци живота нашег.
Ето, и Света Мученица Гликерија сведок је Васкрслог Богочовека Христа, сведок је истинитости Његове вере, сведок је истинитости Његове Истине, Његове Правде, Његове Љубави. Мучена и кидана, она је неодступно исповедала Њега. Бачена у огањ, у пећ ужарену, она је остала недирнута. Исповедајући Господа Христа као Истинитог Бога, и ружећи и одбацајући басне и гатке незнабожаца и многобожаца, тиме нам и она показује да је смрт заиста побеђена, грех заиста побеђен, и свима нама осигуран Живот Вечни. Од нас тражи – шта? Веру у Господа Христа, веру и напор да извршимо Његове заповести, да живимо по Његовим Светим врлинама. И Господ даје силе свима који показују такву веру у њега.
Ето, и Света Гликерија, и сви Свети Мученици, и Свети Оци сведоче – шта? Сведоче да је Господ Христос заиста Свепобедни Бог, Истинити Бог, и да је све друго лаж, ако не служи Њему. Тако и човек, и свако људско биће. Ми осуђујемо себе на смрт, вршимо самоубиство ако не верујемо у Господа Христа, ако не држимо Његове заповести, ако не живимо Његовим Светим Еванђељем. Безброј је у овоме свету духовних самоубица који убијају себе – чиме? Тиме што одбацују веру у Господа Христа. Не верују у Њега, у Једног Истинитог Бога, Који заиста осигурава победу над смрћу и дарује блаженство човечијем бићу. Како? Човек ван Христа и без Христа не зна.
И ми, као Православни хришћани имајући сву Христову Истину са нама у Цркви нашој, добијамо моћи и силе да се боримо против свакога греха и да очистимо себе од свакога греха. Немој рећи: ја сам немоћан, ја не могу да се борим против овог греха, или против оног греха. Помисли, Апостол Павле је човек као и ти, а шта је он од себе дао? Свети Великомученик Георгије је човек као и ти, а шта је од себе дао? И многобројни Праведници у Цркви Христовој, то су људи као и ти, као и ја, само, у чему се разликују од нас? – Ревношћу и вером. Приморавај себе на свако добро[6], јер не можеш бити хришћанин у овоме свету, ако не примораваш себе на добро. Јер греси вуку и на једну и на другу страну, горе и доле, искушења су многобројна. И ти си дужан да примораваш себе на свако добро.
Гле, увредио те тај и тај, шта треба да чиниш? Приморај себе да му опростиш, помоли се Богу за њега, онда си на добром путу. Грде те, пљују те, руже те – моли се Богу за њих да их Господ ослободи тог порока, јер они уствари убијају себе а не тебе. Тако, нико неће имати изговора за неизвршење заповести Христових, јер нам је Господ дао сва средства да заиста победимо сваки грех: да гордост победимо смиреношћу, да мржњу победимо љубављу, да охолост, безочност победимо смиреношћу, да сваки грех победимо врлином. И ми живећи у овоме свету, живећи у Цркви Христовој, увек смо помагани Светитељима Божијим на том храбром и праведном путу – на путу борбе са грехом и победе над грехом, на путу борбе са смрћу и победе над смрћу.
Нека би данашњи Свети Оци и Света Мученица Гликерија, коју празнујемо и славимо, били од помоћи свима нама да и ми извршимо заповести Христове, да и ми узрастамо своју веру у нама у Васкрслог Господа Христа. Да се не бојимо ни греха, ни смрти, верујући у Бесмртног и Безгрешног Господа.
Нека би молитве Светих Отаца Првог Васељенског Сабора и Свете Мученице Гликерије помогле свакоме од нас да и ми у овоме свету јавимо се као победници над сваким грехом, над сваком смрћу, над сваким ђаволом. И тако, њиховим молитвама, осигурамо Живот Вечни.
Христос Воскресе! Ваистину Воскресе.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Јовану17, 117. Године 1974. у Недељу Св. Отаца Никејских пао је и спомен Св. Гликерије (13. маја). – Прим. уредн.
  2. Јн. 17,2 :
  3. Јн. 5,24
  4. Јн. 17,3; 4,23; 1Јн. 5,20
  5. 1 Кор. 6,13 и 19
  6. Мисао Св. Макарија Великог, често навођена од оца Јустина. – Прим. уредн.

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!