SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 3. na Sveto Bogojavljenje
1967. godine u manastiru Ćelije
 
Hristos se javi! Vaistinu se javi!
Vaistinu se Bog na zemlji javi! LJudije veselitesja, dnes Bog javljajetsja“, tako kliče Crkva u jednoj divnoj današnjoj pesmi i molitvi. Ljudi, veselite se, danas se Bog javlja! Bog se javlja to, to je najveći događaj u istoriji zemlje, najveći događaj za rod ljudski. Bog se javio na zemlji, ljudije veselite sja.
Kad se Bog javi, sve što je protiv Boga mora da iščezne. Sve što neće večni Zakon Božji, to se smrzava u smrti, u zagrljaju nečistih sila.
Sobom objavljuje šta, koga? Objavljuje Istinitoga Boga. Javlja se u ovome svetu u kome su ljudi poizmišljali bezbroj lažnih bogova. U ono vreme bilo je puno mnogobožačkih naroda, i danas je puno lažnih bogova u svetu. Ljudi izmišljaju puno novih božanstava da zamene Gospoda Hrista, Istinitog Boga. Avaj! kakav užas, kakav škrgut zuba! Jer ljudi neće Istinitog Boga! Jer Istiniti Bog u ovome svetu za nas ljude, šta je? Onaj Koji nama ljudima može da osigura Život Večni, da nas izbavi od smrti, da nas izbavi od zla, da nas izbavi od greha, od tih najvećih muka bića ljudskih; da izbavi duše naše, braće naše i vascele zemlje ove. Lažni su bogovi oni koji ljudima obećavaju sve drugo, samo ne mogu da uklone smrt, i ne mogu da pobede zlo i greh.
Gospod Hristos, Koji je jedini pobedio smrt Vaskrsenjem Svojim, On je taj koji je time pokazao i dokazao da je zaista Istiniti Bog. A onda, bezbrojnim čudesima od tada do današnjeg dana i od današnjeg dana do Strašnog Suda. Sve što je samozvanstvo, samozvani bog, sve ono što je u ludilu zemaljskom sebe proglasilo za boga, sve se to grči kao nemoćna nula pred Istinitim Bogom i Gospodom Hristom. I mi ljudi, kada otvorimo oči, kada pogledamo, isto nam se predlaže i danas i juče i sutra. Koliko lažnih bogova! Onda, onda ko ima uši da čuje neka čuje, ko ima oči da vidi neka vidi, šta je Gospod Hristos, i koliko je On iznad svih ljudskih bića, iznad svih tvari i stvari ovoga sveta, iznad Nebesa, i šta On daje nama ljudima, šta On daje! Kada se On javlja na zemlji, gle, u Njemu i sa Njim javlja se Večna Istina Božja. Večna Istina Božja, jer od Njega beži svaka laž, a laž je niko drugi do sam đavo! On je laža i otac laži objavljuje Spasitelj u Svome Evanđelju[1]. I ti i ja, mi znajući istinu možemo se braniti od svake laži koja nasrće na nas iz ovoga sveta, i kroz razne ljude, i kroz razna učenja, i kroz razne lažne nauke, a njih je danas napretek. I mi, znajući da se Gospod Hristos javio kao Bog među nama ljudima, znamo šta je Istina i Ko je Istina. Veli se u Svetom Evanđelju: Istina postade, od Isusa Hrista postade[2]. Nje kao da i nije bilo.
Mi smo ljudi odbacili od sebe, odbacili Božju Istinu. Zašto? Zato jer smo pošli za grehom, grehom koji je glavna laž đavola. Nas ljude đavo laže kroz greh! Zar ne obećava đavo svakome od nas kroz greh kakve slasti, kakve naslade. Zar srebroljubcu kroz greh srebroljublja ne obećava bogatstvo, zar preljubočincu ne obećava najveće radosti u bludu? Zar gordeljivcu ne obećava najveće radosti u gordosti i osionosti? Kroz svaki greh đavo laže čoveka. To je njegova priroda. I čovek i rod ljudski zavolevši greh, odbacivši Božje Zakone, odbaciše od sebe Istinu Božju, i svi utonuše u laž. Vi ste deca oca laži, veli Spasitelj Jevrejima koji Njega gone, vi ste deca đavola, a on je laža i otac svake laži[3]. Đavo laže ljude, kroz greh ovladao je svetom. Da se Gospod nije javio, da On Bog nije sišao na zemlju, da nije ostao na njoj, o, odavno bismo se mi svi pretvorili u male ili velike đavole i đavolčiće; davno bi se rod ljudski raspao u bezbrojnim lažima, u bezbrojnim smrtima. Samo blagodareći Njemu, Gospodu Hristu mi, mi znamo Istinu. Idući za Istinom mi spasavamo sebe od svakoga greha, od svake laži nečastivoga. Kad se Bog javi na zemlji, on donese s Neba sve što je Božje.
Gle, javi se na zemlji kao Bog i Čovek, kao Bogočovek Gospod Hristos, javljajući svetu Večnu Pravdu. Ljudi, zbunjeni svojim zabludama, svojim lažnim učenjima, svojim gresima, zaboravljaju na Pravdu Božju, iskvaruju Pravdu Božju, odbacuju Pravdu Božju. Javlja se On, Koji jeste sav oličenje Pravde Božje, sav Pravda za nebo, sav Pravda za zemlju, sav Pravda za rod ljudski, sav Pravda za mene i za tebe. Ko će tebi i meni dati pravdu, ako ne On? Probaj, pokušaj, da ti ljudi osiguraju pravdu u ovome svetu, pa ćeš videti kako ćeš se ugruvati o bezbroj stena, o bezbroj nepravdi ljudskih. A On, On usađuje u svačiju dušu Pravdu Božju. I sa Njim, kada se On javio na zemlji i ostao na zemlji, javlja se i ostaje na zemlji Večna Pravda Božja. Sve što je Božje, večno je. Eto, i Pravda Božja je večna.
I On, Blagi i Čovekoljubiv Bog i Gospod, postao je Čovek da tebi, čoveče, i meni da još šta? Večnu Ljubav Božju. Večnu Ljubav Božju tu radost Neba, i svih Anđela nebeskih. Jer da nije On imao ljubavi prema nama ljudima grešnim, ne bi prljao On sebe, ne bi sišao On u telo, blatnjavo telo ljudsko, ne bi sišao u čoveka koji je bio rob smrti. A čovek sav zaudara na grob, sav zaudara na smrt, ne na jednu, na hiljade smrti. A On, u beskrajnoj Ljubavi Svojoj, postaje Čovek da silom Božanstva Svog istera iz nas smrt, smrad, smrad greha, da božanski miomir razlije po biću ljudskome, po duši i po telu ljudskom. Sveti Apostol objavljuje krštenim Hrišćanima i veli: „Vi ste miris Hristov Bogu“[4]. Miris Hristov očistio vas od greha, očistio vas od strasti, očistio vas od smrada, i gle, čovek koji je do Hrista bio smrad, postaje miris Božiji. Kakva čast za čoveka, kakva radost! Ne smrdi čovek više pred nebom i pred Bogom. Miriše na Boga otkako se Gospod Hristos javio na grešnoj zemlji ovoj.
I On, sišavši na zemlju, postavši Čovek, u malo telo ljudsko smestio je još, šta? Kakav dar daje nama ljudima? Večni Život, braćo, Večni Život! To je najveći dar koji je On mogao dati nama ljudima. Pobedivši našu smrt, On nam osigurava Život Večni i besmrtni, i daje nam ga jer ga ima. Ko to može dati rodu ljudskome? Ko to može dati meni i tebi, tvojoj deci, oče i majko, i tvojim roditeljima, sine i ćerko? Samo On, Koji je iz velikog milosrđa i velike ljubavi postao Čovek da nama ljudima, da meni čoveku i tebi čoveku, da Večni Život. Da budeš jači od svega što se zove smrt, da budeš jači od svega što se zove greh, da budeš jači od svega što se zove strast, da budeš jači od svega što se zove đavo, da budeš jači od svakog stvorenog bića. Da, samo Gospod Hristos je to darovao ljudima. Život Večni, eto dara koji nam niko ne može dati osim Njega. On je zato i postao Čovek da nam da Život Večni. Kada Sveti Apostol Pavle hoće da skrati Evanđelje, da nam ga kaže u nekoliko reči, on veli i poručuje i piše u svojim Poslanicama: „Bori se u dobroj borbi vere. Muči se za Život Večni na koji si pozvan“[5]. Muči se za Život Večni na koji si pozvan.
Tvoje i moje zvanje, kao hrišćana, jeste da se u ovome svetu mučimo za Život Večni, da nam neko ne ukrade Život Večni, koji nam Gospod Hristos daje i nudi. Daje nam kroz Sveto Krštenje i Sveto Pričešće, kroz celo Svoje Evanđelje i kroz svu Crkvu Svoju. Muči se za Život Večni. Da, jer i Hristova Pravda, Hristova Istina, Hristovo Evanđelje nije ništa drugo nego borba za Život Večni. Postavši čovek Gospod nam je sneo s Neba sve Blage vesti, sneo je Nebesko Evanđelje, Večno Evanđelje[6], i dao ga Crkvi Svojoj, i ostavio nama da se spasavamo njime. A mi, šta mi treba da činimo? Eto, pred nama je Večno Evanđelje Hristovo, Večna Pravda, ono dobročinstvo što je Gospod objavio kada je krenuo kroz ovaj svet, počeo propoved Evanđelja svog. „Pokajte se i verujte u Evanđelje“ time je Spasitelj počeo svoju propoved: Pokajte se i verujte u Evanđelje![7]
Jer, kada je greh u čoveku, greh kod čoveka, greh u rodu ljudskom, greh svuda po zemlji, šta ostaje ljudima nego da se spasavaju od greha? A najsigurnije sredstvo i glavno sredstvo protiv svakoga greha jeste pokajanje, svaki lično da se pokaje pred Gospodom za grehe svoje. Pokajte se i verujte u Evanđelje! To je osiguranje Večnoga Života, to je ta muka za Život Večni, to je mučenje za Život Večni. Jer svaki greh hoće da se zadrži u meni i u tebi. Ako sam srebroljubiv, srebroljublje mi zahvati dušu, srce, hoće da me drži u svom strašnom zagrljaju, hoće da ostane večno u meni. A ja, imajući Evanđelje Gospoda Hrista pred sobom koje me spasava od toga, šta da radim? Da se borim, da čupam to iz sebe, da raspinjem sebe, da se mučim i borim sa svojim grehom i da ga najzad izbacim iz sebe. To je ta muka na koju sam pozvan kao sreboljubac. Ili si gordeljivac, oholac, koji smatra sebe za nešto veliko u ovome svetu, a ne zna da je time ustvari u vlasti nečastivoga. Šta može da radi? Da se pokaje, da oslobodi sebe od te unutrašnje aždaje, duhovne aždaje, da spase sebe od oholosti, od gordosti. Da zasadi u duši svojoj, da zacari u njoj smirenost evanđelsku, da smiri sebe pred Gospodom Hristom i pred braćom, pred ljudima, da se kaje za svoje grehe i za grehe sve braće svoje oko sebe. Na to si pozvan, muče se za Život Večni!
Gle, za plugom si, muči se za Život Večni, reci: Gospode, blagoslovi! Ovo je Tvoje: i njiva i plug i ja, sve to, sunce, vazduh, sve je Tvoje. Šta je moje? Ništa, Gospode! Ja sam samo najamnik kod Tebe.[8] Daj mi sile i moći da budem radostan najamnik da služim Tebi, svaki posao svoj.
Ili si za tezgom, gle, muči se za Život Večni. Da tezga tvoja bude Evanđelje tvoje, da radiš i služiš Bogu, čestito i pošteno da život provodiš. Ili si za knjigom, muči se Večnome Životu. Muči se za Život Večni Ma koji posao da radi čovek hrišćanin, pozvan je, uvek pozvan da taj posao pretvori u svoj put ka Gospodu, da pretvori taj posao u sticanje Večnoga Života, da pretvori u zlato kojim kupuje Večni Život sebi. Tako hrišćanin i dan i noć provodi u toj glavnoj brizi svojoj kako da stekne Život Večni, kako da osigura sebi Život Večni.
Gle, svi u ovome svetu živimo trenutak jedan. Sto godina to je sto minuta! A tamo Život Večni! Šta onda, šta za moju dušu, šta za tvoju dušu da uradimo, šta nas očekuje? Šta mene očekuje tamo? Ako nisam Evanđeljem Hristovim stekao sebi večno blaženstvo, teško meni u onome svetu kada me počnu rastrzati sve nečiste sile kojima sam dušu svoju dao kroz nepokajane grehe. A ostaneš li u gresima u ovome svetu, kako si hrišćanin? Kako se pričešćuješ svake godine po nekoliko puta? Teško tebi, ako se nisi borio protiv svojih grehova, nisi se trudio da ih iščupaš iz sebe, izbaciš iz sebe. Onda, onda, osuda tvoja biće strašnija nego osuda nad neznabošcima. Ne reci: a ja ne mogu, nemam vremena! Imaš vremena, uvek da se prvo seti Boga, pa onda svog posla. Kada imaš vremena da psuješ, da jezik svoj, dušu svoju poganiš, seti se ponekad da to vreme upotrebiš na slavoslavlje, da hvališ Boga, da se moliš Bogu, da se kaješ za grehe svoje. „Ištite i daće vam se“ objavljuje Gospod u Evanđelju svom. „Tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se“. I dodaje Gospod Blagi: Jer svaki koji ište, prima; svaki koji traži nalazi“[9]. I ti išti od Njega Svemilostivog da te oslobodi tvojih grehova, a Njegovo obećanje ni trunke laži ne može imati u sebi, jer je On rekao: „Svaki koji ište prima“. I ti i ja primićemo ako iskreno budemo molili Gospoda Hrista da nam oprosti sve grehe učinjene javno ili tajno, da to ispovedimo pred sveštenikom, i da se pred Bogom stalno kajemo za grehe svoje. I nesumnjivo ono što tražiš, primićeš. A ti i ja tražimo šta? Večni Život od Gospoda, Koji nam je On dao i daje nam neprekidno, samo pod uslovom našeg pokajanja, da se pokajemo, da se borimo protiv greha, da nećemo greh, da ne volimo greh, da omrznemo greh. To je naša dužnost, naš hrišćanski poziv.
A Blagi Gospod, eto, sve nam je dao da nam pomogne u tome, da ostvarimo svoj glavni poziv, sve nam je dao, od Svete Vodice do Duha Svetoga. Gle, kakvo je čudo ostavio Gospod kao podsetnik, kao budilnik, kao večni budilnik i za mene i za tebe: Svetu vodicu koju danas On na čudesan način osvećuje i ne kvari se. Ko to od ljudi može učiniti? Nikakvi hemičari, nikakve fabrike Amerike i Evrope ne mogu da nađu silu koja sačuva vodu da se ne pokvari. U apotekama ima takozvana voda destilata, voda prečišćena, i ona se pokvari, samo Bogojavljenska Voda se ne kvari. Recite, šta je to? Eto, to je malo vidljivo opipljivo čudo za mene i za tebe, da ti i ja znamo da su istinite reči Gospodnje i Svetoga Jovana Krstitelja, koji je objavio da će Gospod Hristos krstiti nas vodom i Duhom Svetim[10]. Eto, voda koja je mrtva postaje besmrtna pod silom blagoslova sveštenika pravoslavnog, silom Božjom. I onda, kada ti imaš to pred očima stalno u svojoj kući, u Crkvi, ti onda imaš svedočanstvo i dokaz da se zaista mi krštavamo Duhom Svetim i primamo Duha Svetoga Koji se ne vidi. Sveti Jovan je video Njega kad je silazio na Gospoda na Krštenju[11].
Tako Duh Sveti silazi na svakoga od nas pri Krštenju i ostaje u svakome od nas. Teško onome koji gresima svojim ožalošćuje Duha Svetoga što je u njemu, Duha koga je primio kroz Sveto Krštenje.
I gle, Blagi Gospod Koji nam daje to, to veliko čudo, kako da nam ne da i sve ostalo što nam je potrebno za Život Večni. Mi pravoslavni hrišćani imamo to najveće i najmilije svedočanstvo, to opipljivo svedočanstvo o istinitosti naše vere. Bog je ostavio to materijalno čudo, opipljivo čudo za mene i za tebe, za svakoga od nas. Kada poneseš i odneseš kući svojoj staklence puno Svete Vodice, gle, ti šta nosiš kući svojoj? Nosiš, kako se veli, čujete u molitvama koje čitamo pri osvećenju Vodice: da nam ova voda bude voditelj u Život Večni. Voda vodi u Život Večni. Jer ti, kao razuman čovek, gledajući nekvarljivu Vodu, zaista čudom se čudiš i krstiš i zahvaljuješ Gospodu što, eto, po velikoj milosti Svojoj, On nama ljudima, razumnim bićima, daje i Vodu za budilnik, i Vodu nam daje za vođu, da nas ona vodi u Život Večni. Kako je Gospod smirio sva stvorenja oko nas, radi nas, svu tvar smirio oko nas. A u današnjim divnim pesmama vi čujete neprekidno kako „more vide Gospoda Hrista, i pobeže“. Kada On silazi da se krsti, Jordan ustuknu natrag, vode Jordanove se zaustaviše“. Ko to ulazi da se krsti? Tvorac neba i zemlje. Vesele se humovi, brežuljci, sve bez daha gleda Tvorca Koji se krsti. A ti, čoveče, to je sve bilo radi tebe da i ti staneš, staneš zapanjen pred Bogom Koji se javio u tvome ljudskom telu. Radi tebe se javio da ti daruje Život Večni, da ti daruje Istinu Večnu, Pravdu Večnu, Evanđelje Večno.
Da, biti pravoslavni hrišćanin to je najveća slava i najveća čast na ovoj gubavoj planeti što se Zemlja zove. Vi pravoslavni hrišćani imate najveće nebesko blago na zemlji, u Crkvi svojoj. Ali, kako malo brinemo mi o tome!
Danas je Sveto Bogojavljenje, a počelo je ono od Božića. Bog se javio u telu i rodio kao Čovek. A svaki od nas neka pomisli koliko vremena udeljuje Bogu koji se On javlja kao Čovek. Svaki od vas neka pomisli kad se on seća Boga koji je postao Čovek. Radi tebe je postao Čovek, čoveče; radi mene je postao Čovek i radi svakog čoveka postao Čovek da nam da sve što je Večno i Božansko. A mi, koliko vremena tome udeljujemo? Neka svaki od vas razmisli o tome i onda će pravilno doneti sud o sebi samom pre Strašnoga Suda. Jer, hteo ti ili ne, hteli mi ili ne, mi svi idemo ka Strašnome Sudu kroz ovaj svet.
Gospod nam je na zemlji dao u Crkvi Svojoj sve što nam treba da Život Večni, dao nam je sva Svoja blaga, nebeska božanska blaga. I s pravom onda, On veliki Darodavac, Koji je blago Svoje razdelio nama zemaljskim siromasima, da nas na kraju našeg života i puta na dan Strašnoga Suda pita: „Dobro, pa šta si ti uradio sa mojim blagom, šta si uradio sa mojim nebeskim zlatom, koje sam ja tebi dao kroz Sveto Krštenje, kroz Sveto Pričešće, kroz Crkvu, kroz svaku Liturgiju, kroz svaku molitvu, kroz svako „Gospode pomiluj“? Šta si ti uradio sa mojim Evanđeljem na zemlji, šta si uradio sa svojom dušom koju sam ti dao čistu, šta si uradio sa svojim telom? I onda, onda će svaki od nas valjda dati odgovor.
Zato, braćo moja, ovi sveti veliki Praznici koji počinju od Božića, kad se Gospod rodio kao Čovek, pa sve nadalje u toku cele godine, svi su oni jedna Istina Božja, jedna Pravda Božja, jedno Evanđelje Božje; svi oni služe i meni i tebi da nas sa zemlje uznesu na Nebo, da nam osiguraju Život Večni. Pazimo kako živimo! Pazimo šta radimo u ovome svetu svakog trenutka, svakog dana, svakog časa. Bog Gospod Hristos gleda na svakoga od nas. Njegovo svevideće oko vidi i mene i tebe, vidi sve naše tajne pomisli, a kamoli naše tajna ili javna dela. I danas, kada se naoružavamo nepobedivim oružjem Svetom Vodicom, ne zaboravimo radi čega je ona. Čujete i čućete sada kad budemo išli na reku kako se molimo: „da nam ova voda bude na izbavljivanje grehova, na iscelenje duše i tela, na osvećenje srca i uma, i na svaku izvrsnu korist“. Eto molitve!
Sveta Vodica neka i tebi i meni bude na izbavljenje od svih naših grehova, Sveta Vodica neka bude nama na iscelenje duše i tela. Po veri tvojoj isceliće Gospod i telo tvoje, a ne samo lekari ovoga sveta. I njima Gospod daje mudrosti, ali ko mu daje silu vere koja leči i isceljuje od svih bolesti, od svih bolesti i srca i duha, i duše i tela? Još, Sveta Vodica osvećuje i srce i um. Ona Božanskom silom svojom, svetošću svojom osvećuje i moj i tvoj um i srce. I ona, ona je za svakog korist. I ti u toku godine ne zaboravi da češće kropiš kuću svoju Svetom Vodicom, dečicu svoju, sebe samog. Eto, radi iscelenja duše i tela od svakoga greha, za osvećenje duše i tela.
I još, mi ćemo se danas moliti i molimo se da „ova Voda uvek bude na odgnanje svih nasrtaja vidljivih i nevidljivih neprijatelja naših“, vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Da Voda bude taj branitelj, i ona, ona to čini. Ona odgoni svaku nečastivu silu. Tako, kada osetiš neke muke u svojoj kući, u familiji svojoj, ti Svetom Vodicom pokropi kuću, pomoli se, klekni, padni pred Gospodom, zavapi. Prolij koju suzu, Srbine brate, pred Gospodom za sva čudesa koja neprekidno čini tebi pravoslavnom hrišćaninu. I ti, ti ćeš osetiti silu Božju, ako malo vere imaš, ako malo pokajanja imaš, osetićeš kako Gospod preko Anđela Svojih i Svetitelja Svojih i nevidljivim Božanskim silama Svojim, sa svih strana hita tebi u pomoć da te izbavi od svakoga greha i od svake smrti i daruje Život Večni.
O, neka bi današnji Sveti Praznik i Sveta Vodica, koju budemo nosili svojim domovima, i sami pili, i sami se njome pomazivali, neka nam sve to bude uvek na spasenje duše od svakoga greha i na spasenje tela od svake bolesti, ako nam ta bolest smeta spasenju. Zato, ne zaboravi današnji pozdrav i kada si u mukama i nevoljama, i kada vidiš prijatelje i rođake i brata u muci i nevolji, reci mu: „Hristos se javi! Bog se javi! radi nas ljudi, da nam daruje sve što Bog Ljubavi može dati rodu ljudskom. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jn. 8,44
  2. Jn.1,17
  3. Jn. 8,44
  4. 2 Kop. 2, 15
  5. 1 Tim. 6, 12
  6. Otkp. 14,6
  7. Mp. 1,15
  8. Lk. 17,10
  9. Mt. 3,11
  10. Mt. 3,11
  11. Jn. 1,32

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *