SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 2. na Vaznesenje – Spasovdan[1]
1967. godine u manastiru Ćelije
 
Danas se završava Uskrs, danas se završava podvig spasenja, danas se završava sav put ovaploćenog Boga od rođenja na zemlji, od Božića, pa sve do završetka spasenja roda ljudskog. Danas – Spasovdan. Danas, ovaj divni Praznik otkriva nam svu tajnu Gospoda i Bogočoveka Hrista. Zašto je On uzeo na sebe telo, plot, zašto se ovaplotio, zašto je postao čovek? – Uzeo je na Sebe telo da to telo spase od greha, od smrti, od đavola, i uznese, vaznese iznad svih Nebesa i posadi na sami presto Gospoda Slave[2]. To je sav put Bogočoveka Gospoda Hrista, sav Njegov put u ovome svetu i u ovome životu – da bi to bio put svakoga od nas, svakog čoveka, svakog tela ljudskog.
I današnji Veliki Sveti Praznik pokazuje, baš to pokazuje: koliki je put tela našeg u ovome životu, odakle počinje i gde se završava? Počinjemo od rođenja na zemlji, da bismo završili iznad svih Nebesa, iznad Anđela i Arhanđela, iznad Heruvima i Serafima. Čudne se stvari zbivaju sa čovekom, sa rodom ljudskim, zbog toga što je Bog postao čovek i ušao u maticu našeg ljudskog života. Neobične i divne stvari se zbivaju, i čudesne, od Uskrsa do današnjeg dana, i za vreme celog života Spasiteljevog na zemlji. U divnim pesmama današnjim peva se i slavi se Vaznesenje tela ljudskog iznad svih Nebesa, iznad Anđela i Arhanđela. Veli se u njima: kako se Anđeli čude šta se ovo zbiva, otkuda telo, čovek da bude iznad nas, iznad nas Heruvima i Serafima? Takvo je veličanstvo čoveka, Božansko veličanstvo čoveka!
Zato je Gospod došao u ovaj svet, da izvrši to veliko i divno čudo, da pokaže da je čovek stvoren da bude uzvišeniji od Anđela, Arhanđela, Heruvima, Serafima, da bude iznad njih telom svojim, celim bićem svojim. I zaista, eto Gospoda Hrista Koji se na današnji dan uzneo iznad svih Nebesa i posadio Bogu Ocu s desne strane.[3] On je svedok toga, a i Njegova Presveta Bogomajka, Koja se isto tako sa telom uznela i živi u Nebeskim svetovima, bolje reći, iznad svih Nebeskih svetova, iznad Heruvima i Serafima. I Njoj se Heruvimi i Serafimi klanjaju i slave Je kao biće nesravnjeno veće i slavnije od njih. To je sila, božanska sila koja je data ljudima, data svakome čoveku.
A na putu tom, od ovaploćenja Gospoda Hrista do Vaznesenja, imamo ceo život Gospoda Hrista. Rođenje Njegovo, Krštenje na Jordanu, Preobraženje na Tavoru, Golgotu, Krst, Smrt, Vaskrsenje, i onda Vaznesenje kao završni Praznik, kao završni sjaj, kao kruna celog podviga Spasiteljevog i objašnjenje. Objašnjenje radi čega je Gospod postao čovek: da čoveka uzdigne i vaznese iznad svih Nebesa. U tome je, braćo moja i sestre, celokupno Evanđelje Gospoda Hrista: da mi svi, da svaki od nas doživi to što je Gospod pokazao na Sebi: da se rodi od Boga; da se krsti; da primi Gospoda Hrista i da razapne sebe; da se preobrazi Božanskim sjajem i svetlošću; da strada za Gospoda Hrista i za Njegovu Istinu u ovome svetu; da vaskrsava iz svih smrti pobeđujući svaku smrt, svaki greh, jer je svaki greh – smrt; i da se kroz sve to uznese i uznosi neprekidno Gospodu Hristu.
Nama hrišćanima koji živimo na zemlji, naše je življenje i sada na nebesima,[4] i sada dok smo u telu na zemlji, dok hodamo u ovom blatu što se naziva telo, mi smo ustvari kao hrišćanin pozvani da živimo na nebesima, jer tamo Gospod tebe vaznese sa telom ljudskim. „Ako ste vaskrsli sa Hristom, veli Apostol Pavle, mislite o onome što je gore“[5] Pazi, čoveče! Uvek misli čime treba da se završi tvoj život. Gospod ti je kazao.Tvoj život treba da se završi time da osvetiš sebe i telo svoje, da osvetiš dušu svoju, da osvetiš celo biće svoje, i ono bude dostojno da bude uzneseno iznad svih Nebesa, iznad svih Anđela i Arhanđela. Gospode, oprosti i pomozi! Put ogroman, ali tu je Gospod Hristos Svemilostivi i Svečovekoljubivi.
Zato je On iz velike i prevelike milosti postao čovek, eto, da nam pomogne na tome putu da ostvarimo Njegovo Evanđelje, da doživimo Njegovo Evanđelje, da doživimo Njega, da postanemo sastavni delovi bića Njegovog, da možemo reći sa Apostolom Pavlom: Ja više ne živim, u meni živi Gospod Hristos“.[6] Zato mi, poučeni Evanđeljem Samog Gospoda Hrista, poučeni kroz Svetoga Pavla, mi znamo da smo telo Gospoda Hrista. Crkva je Telo Njegovo,[7] duhovno telo Njegovo, i mi svi udovi Crkve, živimo kao živi delići, kao žive ćelije u tom čudesnom Božanskom Organizmu što se zove Crkva, a to je telo Bogočoveka Hrista. I kroz Sveto Krštenje, kroz Sveto Pričešće, kroz Svete Tajne i kroz svete vrline, kroz veru, ljubav, nadu, mi neprestano doživljavamo Gospoda Hrista, dobijamo Njegove sile. I čuli ste danas u Svetom Evanđelju: „mi se neprestano oblačimo u silu s visine“,[8] oblačimo se u Svetoga Duha, oblačimo se u Nebesku silu da pobedimo svaku mračnu demonsku silu na zemlji, svaki greh, svaku strast, svako iskušenje, svakoga đavola. To je naš život na zemlji.
Ustvari, to je jedan neprekidan podvig. Kakav? – Podvig ohristovljenja! Da sve biće svoje uznesemo u Gospoda Hrista, da mi, svaki od nas, izvrši onu najveću prvu zapovest: „Ljubi Gospoda Boga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom mišlju svojom, svom snagom svojom“.[9] Eto, to znači uneti sebe u Gospoda Hrista: kroz Sveto Pričešće, kroz veru, kroz molitvu, kroz post. Neprestano sebe predaj Njemu, ohristovljuj sebe, prestani da budeš ti – ti, predaj sebe Gospodu Hristu i onda ćeš tek postati besmrtan i večan i slavan, slavniji od Anđela i Arhanđela. To je, ustvari, naše spasenje.
To je ono što se u crkvenim bogoslužbenim knjigama neprestano peva i govori: kako smo u Gospodu Hristu oboženi, kako se obožujemo kroz Njega, to jest, kako s ispunjujemo Božanskim silama. Te Božanske sile kada uđu u nas, one potiskuju svaku demonsku silu, svaku mračnu silu, svaku tamnu silu, i mi zaista osećamo se besmrtni, i osećamo se pobedioci svakog iskušenja, svakog greha, uvek se uzdajući u Gospoda, Svemoćnog i Svemilostivog. Tako, ustvari, naše spasenje nije ništa drugo nego: naše oboženje u Gospodu Hristu, naše uhristovljenje, naše ohristovljenje, sve naše da postane Hristovo – to je smisao našeg života i nas hrišćana. Sve tvoje postane Hristovo i time postaje besmrtno, time postaje večno, time postaje sveto, time postaje nadanđelsko, ne samo anđelsko nego arhanđelsko, time postaje heruvimsko i serafimsko, sve tvoje, sve moje. Zato je Gosiod postao čovek, a ne Anđeo.[10] Početak tvoje duše isti je, ali isto tako i završetak. Sve što imamo od Gospoda Hrista je: i telo, i duša. Od Njega počinje sve što je naše, i Njime se završava sve naše. Zaista, i sve što je između početka i završetka, opet je Njegovo.
On je zaista, kako i piše u Svetom Evanđelju „Alfa i Omega, Početak i Svršetak“ svega ljudskog, svakog čoveka.[11] Samim tim ti i ja, pozvani smo da uvek znamo, da uvek osećamo, da uvek doživljujemo da je Gospod Hristos Početak i Završetak našeg bića, celog našeg bića, našeg života. Njime da počinjemo, Njime da sve završimo. A završetak taj, to je beskrajni završetak, završetak koji nema završetka; to je kraj koji nema kraja. Jer postavši Hristov, ti postaješ božanski i besmrtan. To je smisao Crkve Hristove, to je svaki hrišćanin, to je put njegov, smisao Njegov – Bogočovek Hristos. I ti si pozvan da postaneš po blagodati Bogočovek. Da živiš Gospoda Hrista kao sebe, da Njega stalno doživljuješ kao sebe, da On stalno živi u tebi, da u tebi bruji Evanđelje Svetog Apostola Pavla: Ja više ne živim, u meni živi Hristos!“[12]
Braćo i sestre, nema dužeg puta od čovekovog puta, nema stvorenja među Božjim stvorenjima koje ima duži put od čoveka. Gle, naš put, čovekov put, proteže se od najnižeg pada do najveće slave, od pada našeg u greh do slave naše kroz Gospoda Hrista. To je put, ustvari put koji nijedno (drugo) biće ne prolazi, najduži put – od Anđela do Boga. Od Anđela do Boga. A čovek sa Gospodom Hristom prelazi taj put: put od pakla do Raja, put od smrti do Besmrtnosti, put od greha do bezgrešnosti! Jednom rečju: to je put od đavočoveka do Bogočoveka. Jer, šta je čovek bez Hrista? – On je ustvari, đavočovek! Šta je čovek koji je rob greha, rob smrti, rob đavola? – Đavočovek. A Gospod došao u svet, postao Bogočovek, da bi nam otkrio tajnu našu, da bi kazao: Čoveče, ti si stvoren da postaneš Bogočovek! To je naš podvig hrišćanski. Sve što u Crkvi ima, služi tome: da se oslobodimo svega đavolovog; da služimo Gospodu Hristu; da se uhristoličimo; da se uhristovimo; da obožimo sebe; da ispunimo sebe Nebeskom Božanskom silom; da pobeđujemo sve što nas odvaja od Gospoda Hrista, sve što nam smeta na putu da postanemo Bogoljudi. Zato je Gospod postao čovek.
Zato je današnji veliki Praznik, čudesni i divni Praznik, Praznik koji nam kazuje svu tajnu ovaploćenja i očovečenja Gospoda Hrista, tajnu svakoga čoveka, moju tajnu, i tvoju, i svačiju i svakog ljudskog bića. Gle, svaki čovek je Božansko biće. Svaki čovek je pozvan da postane Bog po blagodati kako vele Sveti Oci. „Čovek je biće, veli Vasilije Veliki, kome je naređeno da postane Bog“[13]. Biće kome je naređeno da postane Bog! Eto, to si ti, to sam ja! Kakav uzvišen poziv, kakav poziv! Zato tolike Svete Tajne: i Sveta Tajna Krštenja, i Sveto Pričešće – da nam daju sile i moći da istrajemo na tom putu i da sebe ispunimo Gospodom Hristom. Zato toliki divni podvizi, tolike divne svete vrline, molitva, vera, ljubav, nada, post, krotost, smirenost, poslušanje, dobrota naša božanska, od najvećeg do najmanjeg, i od najmanjeg do najvećeg.
I mi, zato, svake godine proslavljamo ove čudesne Praznike: da doživimo sve što je Gospod doživeo, da obnovimo u sebi sav Njegov život, da obnovimo u sebi celokupno Njegovo Evanđelje, da idemo za Njim oblačeći se neprekidno u silu s visine, eda ne bi mnogo posrtali, i padali, i propadali na putu. Idući za Njim, uvek vođeni Njime, i oslanjajući se na Njegovo beskrajno čovekoljublje i ljubav, ne treba da se plašimo. Svaki od nas neka ide za Njim slobodno, sa smelom verom, vapijući k Njemu u svima slabostima svojim. „Gospode, opristi i pomozi“!
I On, Svemilostiv i Blag, priteći će u pomoć kao što je pritekao bezbrojnim grešnicima i pokajnicima, počevši od Zakheja carinika,[14] i Marije Magdalene,[15] grešnice koja je kosom svojom noge Njegove svete oprala i suzama svojim umivala, i bezbroj drugih pokajnika, i bezbroj drugih pravednika. Sve to ide za Gospodom Hristom, sve to učestvuje u svome spasenju, sve to pomaže, zajedno uvek sa svima Svetima.[16] Nikada više ne živi sam, on je uvek sa svima Svetima, na čelu kojih stoji Presveta Bogomajka, Koja neka sa svima Svetima vodi (nas) iz ovog sveta u onaj svet, očišćeni duše i tela da se udostojimo i mi Nebeskog Carstva. Da zajedno sa Njom slavimo Njenog Čudesnog i neiskazano Čovekoljubivog Sina, Gospoda našeg Isusa Hrista, Kome čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 24,36-53
  2. Mr. 16,19
  3. Mk. 16,19
  4. Fil. 3,20
  5. Kol. 3,1
  6. Gal. 2,20
  7. Ef. 1,23; Ef. 4,16
  8. Lk. 24,49
  9. Lk. 10,27
  10. Jevr. 2,14-16
  11. Otkr. 1,8; 22,13
  12. Gal. 2,20
  13. Zapisano kod Sv. Grigorija Bogoslova, Beseda 43. – Prim. uredn.
  14. Lk. 19,1-10
  15. Lk. 7,37-38
  16. Ef. 3,18

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *