SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 1. na Vaznesenje – Spasovdan[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Danas je Spasovdan, Praznik Vaznesenja Gospodnjeg sa telom na Nebo.
Današnjim Praznikom završava se Božić: završava i objašnjava šta je Gospod Hristos mislio kad je postao čovek, šta je želeo, šta je smerao, zašto se rodio na Božić kao čovek, On Bog, zašto je uzeo telo na Sebe. Današnji Praznik kazuje nam tu veliku i svetu tajnu i objašnjava zašto je Gospod postao čovek, zašto je porugano i posramljeno i ogrehovljeno i osmrćeno telo ljudsko uzeo na Sebe. Kakav je cilj tome, današnji Veliki Sveti Dan objašnjava nam to. Gospod se ovaplotio, Gospod je uzeo telo na Sebe, postao čovek da telo čovečje uznese iznad svih nebesa, da telo čovečje proslavi slavom neiskazanom, da ga uznese iznad svih Anđela i Arhanđela i posadi s desne strane Boga Oca[2]. Eto radi čega je Gospod uzeo telo na Sebe: sav je put pređen, telo ljudsko, nekada porugao u gresima, u smrti, u užasu, u strahotama – to telo ljudsko Gospod uzeo na Sebe i uzneo na Nebo.
U divnim pesmama i stihirama i molitvama današnjim neprestano se veliča i slavi taj čudesni trenutak Uznošenja (=Vaznesenja) tela čovečjeg sa zemlje na Nebo. Anđeli se čude i dive, veli se, i ne mogu da dođu sebi kako to da čovek do juče smrtan, grešan, sav u ropstvu đavola, da taj čovek, da telo njegovo, da priroda njegova uznosi se sa zemlje na Nebo iznad Heruvima i Serafima. Gospod proslavio čoveka slavom koja je uzvišenija od slave Heruvima i Serafima. Kakvo čudo, čudo čovekoljublja Božjeg, kakvo čudo ljubavi Božje! Anđeli ne mogu da shvate, a pogotovu mi ljudi mali i neznatni, mali, jer nas je greh smanjio, mali, jer nas je smrt satrla, mali, jer nas je đavo zadavio. Gle, Gospod Blagi tog takvog čoveka oslobađa greha, oslobađa smrti, oslobađa đavola, oslobađa pakla i uznosi prirodu njegovu iznad svih Nebesa. Kakva slava, kakva čast, kakva ljubav Božja!
Današnji Praznik jeste i praznik kojim se završava i objašnjava i Sveto Bogojavljenje: radi.čega se Bog, Koji je postao čovek, krstio u telu, radi čega je On došao Jovanu da Ga krsti?[3] Zato što je primio na Sebe telo čovečije, da bi pokazao telu ljudskom put od greha u Večnost, da bi pokazao kako čovek može da očisti sebe od svakoga greha, kako čovek može da isceli sebe od svake smrti. Da, da isceli sebe od smrti. Kako? Svetim Krštenjem. Jer onda na dušu čovečju i na telo čovečje stavlja se Duh Sveti, kroz Svetu Vodicu, i čovek se očišćuje od svega grehovnog, od svega smrtnog, od svega đavoljeg. Tako je današnji veliki Praznik …[4] da je to telo (koje je) Jovan krstio na Jordanu, i u koje je primio takoreći sva naša tela, prirodu ljudsku, uzneseno na Nebo kroz Sveto Krštenje i pobeđen greh, pobeđena smrt, pobeđen pakao.
Današnji veliki Praznik završava i objašnjava i Preobraženje Gospoda Hrista[5]: zašto se Gospod preobrazio na gori Tavoru, zašto je zablistao neiskazanom svetlošću Božanskom? Telo Njegovo čovečansko zablistalo je svom Božanskom slavom, radi čega? – Radi toga da bi pokazao da telo ljudsko, telo moje i tvoje i svačije telo, svaka priroda ljudska i sva priroda ljudska treba da bude ispunjena Božanstvom, da je to njena namena. Zato je Bog stvorio telo da ga mi ispunjujemo Božanskim silama.
On je primio na Sebe telo ljudsko, kako se veli u Svetome Evanđelju: „U njemu obitava telesno sva punoća Božanstva“[6]. Radi čega? Radi toga da bismo se i mi ispunili tom punoćom Božanskom[7], da bismo se i mi obožili, i mi ispunili svima Božanskim silama, eda bi te Božanske sile potisle iz nas svaki greh, svaku strast, svako zlo, svakog đavola, svaku smrt. Radi toga je Gospod pokazao učenicima na Tavoru slavu Svoju.
Gle, to što je pokazao na Tavoru, na današnji veliki Praznik Vaznesenja Svog, On to čini sveopštim, uznosi se na Nebo sa tako proslavljenim telom u punoći Božanstva i blistajući Božanstvom[8]. On, čudesni Bogočovek, uznosi telo čovečje iznad svih svetova, iznad svih besmrtnih Heruvima i Serafima, iznad svih Nebesa. Opet, kakav sjaj, kakvo Božanstvo! Bog ljubavi, eto, daje čoveku ono što niko slutio nije.
Današnjim svetim Praznikom završava se i objašnjava se, isto tako, i Veliki Petak[9]. Objašnjava se kroz današnji veliki Praznik zašto je Gospod postradao, zašto je raspet bio, zašto je umro na Krstu smrću sramnom i stidnom, zašto je pogreben bio? Zašto? – Da smrću Svojom satre smrt, da smrću svojom razori smrt, razori pakao, uništi svu silu i svu moć demonskih bića, crnih i mračnih anđela i đavola.
On, Bog u telu, ušavši telom Svojim u smrt, ušao je Božanstvom, i iznutra, kada ga je smrt prigrabila i mislila je da će Njega umrtviti potpuno i zauvek, On posle tri dana vaskrsava silom Svoga Božanstva; razara smrt i Vaskrsenjem Svojim pobeđuje radi nas, radi tela našeg, bića našeg pobeđuje smrt i tako nama ljudima osigurava put u besmrtnost, telu našem osigurava put u besmrtnost. Gospod je Vaskrsenjem Svojim proputio put telu našem vaskrsenjem iz mrtvih. Telo će naše vaskrsnuti na dan Strašnoga Suda. Zato je Gospod vaskrsao, da da prirodi ljudskoj tu silu, koja će telo ljudsko vaskrsavati iz mrtvih i svih smrti, pobedivši smrt. Tek danas, kroz današnji i veliki sveti Praznik, mi vidimo i objašnjavamo tajnu Velikog Petka. On Svemoćni Bogočovek, primio na Sebe smrt, primio strašnu sramnu smrt na Krstu, smrt kojom su obično bili kažnjavani najveći zločinci, da ljudskome telu osigura besmrtni Život Večni, osigura Vaskrsenje i pobedu nad svima smrtima.
Današnji veliki Praznik završava i objašnjava isto tako svo Evanđelje Gospoda Hrista: radi čega je Gospod doneo svetu Svoje Evanđelje, Svoje Božansko učenje, šta je On hteo time, šta On hoće Svojim Evanđeljem davši ga nama ljudima? Evanđelje znači: Blaga vest. Da, svaka reč Gospoda Hrista jeste Blaga vest za čoveka, za biće ljudsko, za život ljudski. Tek današnji Praznik, veliki i svetli, svojom svetlošću obasjava Evanđelje Gospoda Hrista i pokazuje: eto, svaka reč Njegova radi toga da čovek izleči sebe od greha, da čovek izleči telo svoje od greha, izleči dušu svoju od greha, izleči celo biće svoje od greha, i od smrti, i od đavola, i od pakla, i da se uznese ostvarivši to učenje, u život iznad svih Anđela i Arhanđela.
Zaista je Gospod rekao velikom i božanskom Učeniku: „Reči moje Duh su i život su“[10]. Život i jesu njegove reči, život koji se razliva po našim dušama, po našem biću kada izučavamo, kada čitamo Sveto Evanđelje, kada živimo po njemu. Mi osećamo kako se kroz nas i po našem biću razliva besmrtnost i Život Večni. Da, današnji Praznik pokazuje to da je …[11] jedne stvari ostvarenje Evanđelja Hristovog. Telo ljudsko je dato zato da ispuni sebe tom silom, tim životom, tim Duhom, koji je u Svetom Evanđelju Gospoda Hrista.
Današnji Praznik završava i objašnjava vascelu Ličnost Gospoda Hrista, Bogočoveka Hrista: radi čega je On došao u ovaj svet, radi čega je živeo u ovome svetu, objašnjava radi čega je On i umro u ovome svetu, radi čega je bio pogreben, radi čega je vaskrsao? Svu tu veliku i slavnu svetu tajnu, spasonosnu za nas ljude, današnji veliki Praznik objašnjava. Bog se javio kao Bogočovek i ostao Bogočovek radi tebe, čoveče, radi svakog čoveka, radi vascele ljudske prirode.
Današnji Veliki i Sveti Praznik završava i objašnjava zato i svu tajnu bića ljudskog, bića čovečjeg. Svu tajnu objašnjava za nas Bogočovek Hristos: radi čega je čovek stvoren, otkuda je čovek, od čega je čovek, od kakve materije? – Od tela i duha: i jedno i drugo tajna telo tajna, duh tajna. Kako počinje čovek u ovome svetu, kako je počeo život čovečji i kako se završava život čovekov? Eto, svu tu veliku i slavnu tajnu o čoveku, čovečijem biću, Gospod je kazao kroz današnji Veliki i Sveti Praznik.
Čoveče i brate! I tebi i meni dato je telo da vaskrsne iz mrtvih, da pobedi svaku smrt, svaki greh, svakog đavola, sav pakao, i da verom u Gospoda Hrista i životom po Svetom Evanđelju osigura sebi besmrtnost i Život Večni, iznad svih Heruvima i Serafima, iznad svih Nebesa. Zato je meni i tebi dato telo, zato je tebi i meni data duša – da osiguramo sebi besmrtnost i Život Večni, da osiguramo sebi blaženstvo koje je veće od anđelskog i arhanđelskog, da osiguramo sebi boravak s desne strane Boga Oca. Kako ćemo i ja i ti boraviti s desne strane Boga Oca ako ne očistimo sebe od greha, od svakoga greha pokajanjem, i Svetim Evanđeljem Gospoda Hrista?
Da, po čudesnoj ljubavi, Gospod Hristos eto, kazuje svu tajnu nama ljudima ovoga sveta, a kazuje svu tajnu i našega bića. Mi ljudi, ko smo i šta smo? Sve nas je On stvorio. Zato je Bog postao čovek, jer samo Bog može kazati čoveku šta je čovek. Zato je Bog stvorio čoveka. On mu je dao biće, On ga je izveo iz nebića, stvorio ga iz ništa, iz ništa stvorio čoveka, da mu podari Večni Život, iznad svih Anđela i Arhanđela. Kakva tajna! Čovek, božansko veličanstvo – čovek! Bog stvorio čoveka da ga proslavi Svojim Božanskim silama i Svojim Božanstvom. Zato je Bog i postao čovek i javio se kao Bogočovek i ostao kao Bogočovek da bi čovek, svaki čovek u ovome svetu išao za Njim i postigao cilj, božanski cilj svoga života – a to je večno blaženstvo i Večni Život, iznad svih Nebesa.[12]
Da, tu veliku i svetu tajnu, tu veliku radost kazuje nam Sveta Crkva današnjim Velikim Svetim Praznikom, Praznikom Vaznesenja Gospodnjeg na Nebo. Sve pesme bruje tim slavljem, sve pesme danas i molitve okićene su tim nebeskim cvećem, večnim i besmrtnim cvećem mirisavim. I svršena je, veli se u jednoj divnoj današnjoj pesmi i molitvi, izvršena je velika tajna spasenja. Gospod je Hristos, uznevši se na Nebo radi nas ljudi, završio sav božanski domostroj spasenja[13] i izvršio sav …[14] spasenja. Sjedinio je zemlju sa Nebom, sjedinio je čoveka sa Bogom, i zanavek ostao On Bogočovek Svojom Božanskom prirodom. Iako se telom Svojim uzneo na Nebo, On je Božanstvom Svojim uvek pored nas i boravi među nama.[15] I, kako se veli u toj divnoj pesmi (=kondaku), govori svima nama koji Ga ljubimo: Evo, ja sam s vama, i ko može na vas? Ko? Ni smrt, a kamoli ljudi. Ni đavo, a kamoli zlotvori. Izvršiti to veliko i slavno delo spasenja čoveka i sveta, taj veliki podvig, najveći podvig – niko nije mogao izvršiti do Gospoda Hrista, Gospoda i Boga ljubavi. On je ustvari podario rodu ljudskome jedinu istinsku i večnu radost. Zato su se Sveti Apostoli, kako se veli danas u Svetom Evanđelju, čuli ste u Svetom Apostolu, kada se Gospod na Maslinskoj gori na njihove oči uzneo na Nebo, vratili u Jerusalim sa velikom radošću[16], radošću velikom, jer smrt je pobeđena, đavo je pobeđen, greh je pobeđen, pakao je razoren.
Čoveče i brate! – i time tebi osiguran večni Božanski Život na Nebu sa Čudesnim Gospodom Hristom, Koji je svu našu prirodu u Svome telu uzneo na Nebo, kako se veli u Evanđelju, i posadio je s’ desne strane Boga.[17] Njemu, Jedinome Spasitelju roda ljudskog, Njemu, samo Njemu, čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 24,36-53
  2. Mk. 16,19
  3. Jn. 1,25-34
  4. Neke reči nejasne na traci. – Prim. prepis
  5. Lk. 9,28-36
  6. Kol. 2,9
  7. Kol. 2,10
  8. Lk. 24,51
  9. Jn. 19,17-31
  10. Jn. 6,62
  11. Isto.
  12. Cela ova beseda, a naročito ovi poslednji pasusi, slična je 16. Omiliji Sv. Grigorija Palame. – Prim. uredn.
  13. Kondak Vaznesenja. – Prim. uredn.
  14. Isto.
  15. Mt. 28,20
  16. Lk. 24,52; D. Ap. 1,12-14
  17. Mr. 16,19

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *