SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 4, u Nedelju o slepom[1]
1974. godine u manastiru Ćelije
 
Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese!
Vaistinu voskrese Gospod, jer evo danas slavimo u istini vaskrsitelja Srpskog naroda, Sve,toga Savu, prenos njegovih moštiju iz Trnova u Srpsku zemlju[2]. Šta svedoči Sveti Sava kao ličnost u našoj istoriji, kakav je on svedok? Zašto on evo sedamstotina godina vlada srpskim dušama kao besmrtni Patrijarh, kao besmrtni Vladar? Šta je to njega učinilo tako velikim? – Ništa drugo do Vaskrsli Gospod Hristos. Sveti Sava bi ostao knežević Rastko i ne bi značio skoro ništa u istoriji da se nije rešio da sebe preobrazi Gospodom Hristom. Osetio je on da smisao svetu, smisao čoveku, našem životu, mome i tvome, ne može niko dati u ovome svetu osim Gospoda Hrista .Zašto? – Zato što je On Bog postao čovek i uzeo na Sebe telo naše, uzeo bedno ništavno telo čovekovo. Radi čega? Da pokaže radi čega je On stvorio rod čovečiji. Telo je stvoreno za besrtni Život Večni – to je Blaga vest Vaskrslog Gospoda Hrista za svako ljudsko biće, a to je Blaga vest i celome Srpskome rodu koju, eto, svedoči Sveti Sava sedamstotina godina.
Šta je Sveti Sava dao Srpskome rodu? Dao je smisao našoj istoriji. I narod i čovek određen je da živi – radi čega? Radi Carstva Nebeskog, radi Boga, ono što je Gospod posvedočio. I radi čega se Srpski narod opredelio za Nebesko, a ne za prolazno carstvo zemaljsko? I to Carstvo Nebesko, ta Nebeska Srbija, eto, blista se i sija Svetim Savom i svim velikim svedocima Vaskrsenjem Gospoda Hrista. Jer šta je Gospod učinio za ovaj svet? Da nije vaskrsao On ne bi bio potreban ljudima, da nije vaskrsao On bi ostao običan učitelj, običan filosof, običan prorok i prešao bi preko zemlje i istorija bi ga zbrisala kao što je zbrisala i sve druge. Ali On je učinio, izvinite, da upotrebim odvratnu reč, revoluciju – najveću revoluciju u rodu ljudskom koju je doživela istorija sveta. Kakvu revoluciju? Revoluciju da bi pokazao da je čovek besmrtno biće, da je čovek večno biće, da čovek ima večni besmrtni smisao u ovome svetu i besmrtni Večni Život u onome svetu, u Carstvu Nebeskom, u Carstvu Božijem.
To je Gospod pokazao, to i Sam svedoči Srpskome rodu. I dok su Srbi, i kad su Srbi išli za Njim otvorene duše, oni su zaista bili veliki, pred Bogom veliki, ne pred ljudima. Nije važno šta misli o nama neki Tamerlan, Hitler, Staljin, ili ma ko drugi. Važno je šta On misli o nama, šta Gospod Hristos misli o nama! On, On je svakome od nas dao Život Večni, svakome ljudskom biću pa i Srpskome biću dao je život zemaljski kao privremeni život, kao osnovnu školu života, da se produži u onome svetu. Zaista, mi smo tu istinu ugledali prvi put, ceo naš narod, očima duše svoje ugledao je tu istinu kroz Svetoga Savu.
I zato, ustvari, Sveti Sava i jeste Prosvetitelj, i glavni Prosvetitelj Srpskoga roda, Srpskoga čoveka i Srpske istorije. Zašto glavni Prosvetitelj? Dao je pravu prosvetu srpskom čoveku, a prava je prosveta u tome da je čovek besmrtno biće, da je čovek stvoren radi Večne Istine, radi Večne Pravde, da živi njome u ovome svetu – to je prava prosveta. I tu prosvetu Sveti Sava je proširio na Srpski rod, i vodi je i nosi je sedamstotina godina sa poklecanjima, sa istorijskim olujama, sa …[3] Svetoga Sava …[4] Kada su Srbi odbacili Svetoga Savu, nailazile su na njih strahote i užasi i muke i nevolje. I danas ima velikih Srba koji koriste za svoju slavu …[5] njegovu prosvetu.
A ustvari, šta je ta evropska prosveta, šta je dala svetu? Dva svetska rata, i treći, i četvrti, i peti, i šesti. Pokolj… Pokolj ljudskih duša – to je evropska prosveta, prosveta bez Boga, prosveta protiv Boga! Svi se u Evropi takmiče ko će manje, što manje Boga da unese u politiku, u život, u smisao svoga života. I ovaj svet je postao poprište leševa, leševa, samo leševa… A mi Srbi, naročito mi današnji Srbi, bednici koji izdajemo Svetoga Savu, izdajemo sebe – izdajemo sebe, jer osuđujemo sebe na smrt. Evropska kultura i civilizacija tvrdi da čovek nije besmrtan, da čovek ne živi posle smrti.
A Sveti Sava sudi o tome: čovek je besmrtno biće. To svedoči Gospodom Hristom. Vaskrsnuvši iz mrtvih nije On uzalud uzeo na Sebe ljudsko telo, nego da bi pokazao koji je put ljudskome telu u ovome svetu: uzeo je telo, rodio se u Vitlejemu, živeo na zemlji, vaskrsao, bio pogreben, ubijen, i Vaskrsenjem Svojim kao Vaskrsli Bogočovek uzneo se na Nebo, i uzneo telo Svoje stojeći iznad svih Anđela i Arhanđela, iznad Nebesa[6]. To je smisao ljudskog tela. To je smisao tela i mog i tvog i svakog ljudskog bića: da smo mi dužni da pronesemo telo svoje kroz sve promene, kroz sva preobraženja koja nudi Gospod Hristos. I …[7] našega tela, našeg duha u nadnebesju, u onome nadheruvimskom svetu.
A mi, mi kad izgovaramo reč kultura, metanišemo kao pred najvećim idolom, to jest kao pred najvećim bogom! Otrovala nas je evropska kultura i poučava nas neprekidno: prosveta bez Boga, sudstvo bez Boga, filosofija bez Boga, nauka bez Boga, ratujemo bez Boga – sve je to delo evropske kulture. Evropski čovek se trudi da potisne Boga iz ovoga sveta, da se Bog ne meša u njegove stvari. Vele: bolje je da mi uredimo svet. Evo kako ga uređuju! Vidimo: rat za ratom, nevolja za nevoljom! Od Drugog svetskog rata do današnjeg dana pišu po novinama da je bilo oko sedamdeset ratova. I danas traju, i danas se vode (ratovi).
Šta je to? Kao da Gospod Hristos nije posetio ovaj svet, kao da Bog nije bio u čoveku, kao da Bog nije kazao čoveku radi čega je ga stvorio. I zato će biti strahote koje nailaze na Evropu neopisane[8]. Biće najstrašnije ako se ne pokaje Evropa. Kao Evropa, kao civilizacija, kao kultura, kao mnogohvaljena i opravoslavljena, a ustvari – čovekoubistvena. Niko nije izvršio toliki pokolj ljudskih duša i ljudskih tela kao
Evropa! Samo dva svetska rata uzmite u obzir. A sve što se danas dešava: pomori, zemljotresi, gladi, borbe, bitke, ratovi – šta je to? To je rat protiv Hristovog Evanđelja! To je rat protiv Evanđelja Svetoga Save.
I zato, mi Srbi, ako želimo i sebi lično, i svojima oko sebe, i svoj istoriji našoj, i svoj braći našoj, ako želimo besmrtni Život Večni u Carstvu Nebeskom – onda da se potrudimo da progledamo kao što je današnji slepac progledao, da progledamo vidom Svetoga Save. Spasitelj je objavio blagu vest: „Koji ide za mnom neće hoditi po tami. Ja sam svetlost života“[9]. Ja sam svetlost života …[10] A mi Srbi imamo istorijska svedočanstva o toj sili i moći Svetoga Save. O toj sili i moći pokajanja, za koju nije nikad kasno. Imamo vaskrsitelja smrti, imamo Svetoga Savu, da budemo izvedeni iz naših bezbrojnih grobova, iz našeg mrtvačkog sveta. Umrtvili smo sve što je Božije, i umrtvili smo radi čega, radi čega? Niko više ne tuguje nad ovom Srpskom zemljom od Svetoga Save i Nebeske Srbije. Nebeska Srbija u užasu se pita šta radi zemaljska Srbija, Srbija Svetoga Save?!
Ljudi, imate li uma koliko jedan atom, koliko jedan …[11]?! Hristos je nezamenljiv! Čime zamenjujete Njega Koji vam daje Život Večni, daje Smisao Večnu, daje Pravdu Večnu, daje Ljubav Večnu?! I tako, nisi prolazni crv zemaljski, nego besmrtno biće, biće puno Večnoga Života, puno Večne Pravde, Večne Istine, uvek tako i sve tako dok je Sveti Sava tvoj i moj vođ.
I zato, neka ni jedan dan ne prođe da se ne pomolimo Svetome Savi. Da Bog otvori oči slepim Srbima, Srbima moji su počeli njega da odbacuju i odbacili ga. Da pokaje sav Srpski rod, ne samo Srpski rod, nego sve ljude na ovoj nesrećnoj zemlji. Da se ljudi osveste i vide da život ovaj nema drugog smisla ako smrt …[12] Ni moj ni tvoj život nema smisla ako se ja i ti sutra, preksutra, budemo survali u grob i postali crvinjak, zmijarnik. Kakav užas!
A Vaskrsli Gospod, preko Svetog Save i svih Svetitelja, koji odoše od nas Nebeskom Carstvu i Večnome Životu i Njegovim Večnim Istinama …[13] Neka bi Sveti Sava vodio nas i dalje, pored svih naših strahovitih grehova, iz ovoga sveta ka Nebeskom svetu, da bismo tamo zajedno sa njim slavili Jedinog Istinskog Čovekoljubca, Čudesnog Vaskrslog Gospoda Hrista, Kome neka je čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin. Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese!
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Jovanu 9,1-38
  2. To je 6. maja. – Prim. uredn.
  3. Reči nečujne na traci. – Prim. prepis
  4. Isto.
  5. Isto.
  6. Ef. 1,19-23
  7. Isto.
  8. Verovatnije: neopisive. – Prim. uredn.
  9. Jn. 8,12
  10. Isto.
  11. Isto.
  12. Isto.
  13. Isto.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *