SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 2. u Nedelju o slepom[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Hristos voskrese! Vaistinu, vaistinu voskrese!
Evo svedoka: slepac od rođenja progledao! Jedan – ne! dva – ne! stotina – ne! – milioni miliona ljudi progledali! U ovom Svetom Evanđelju danas stoji vaše Evanđelje, i moje, i svačije. Slepac je od rođenja svaki čovek, jer se rađa sa grehom. Šta je greh? – Greh je mrak, tama. Uzalud oči ako nema svetlosti! I ti i ja i svaki čovek rađa se na ovaj svet, rađa se sa grehom. Eto slepaca od rođenja: mudraci, naučnici, filosofi, sve sile zemlje. Ne, samo Vaskrsli Gospod Hristos, eto, daje Božanske sile slepoj duši, slepome telu čovečijem.
Šta je čudesnije od oka mog i tvog, od vida ljudskog? Oko ljudsko – najveći čudotvorac u svima svetovima, satkan ko će znati od čega. Tajna do tajne, bezbroj nebeskih tajni uvezao je Gospod i izvezao u ono što mi nazivamo okom čovečjim. Uzalud oči i meni i tebi, ako nema svetlosti! Da li ti stvaraš svetlost, da li ljudi stvaraju svetlost? Sunce – šta je? A nebesa, a bezbrojne zvezde, bezbrojna sunca nad nama? To su svećice Božje, svetlost ova fizička, divna svetlost, te mi vidimo njome, a da nije te svetlosti uzalud oči i meni i tebi.
Svi su hrišćani svedoci našeg Evanđelja: ne samo slepi Vartimej, koji je takođe progledao a bio slep od rođenja[2], ne samo onaj slepi o kome je reč u današnjem Svetom Evanđelju, nego hiljade i hiljade, milioni milioni ljudi hrišćana doživeli su ovo veliko čudo – progledali su. Ko je Savle, šta je Pavle? – Apostol. Šta su Sveti Apostoli? – Slepci od rođenja. Šta je prosti Petar, šta je učeni Pavle, kad ga Gospod, spuštajući se na putu za Damask, na putu kojim misli da goni hrišćane, on je obnevideo, oči njegove su oslepele od silne svetlosti. Savle, hajde, hajde, bori se protiv te svetlosti što te oslepila. I postade Pavle. Tri dana ne vide ništa.[3] Šta je to? Kako Savle nije mogao gledati nebesku svetlost koja se javila? Šta je to? Nešto jače i više od vida, od telesnog ljudskog vida. A onda Savle progledao. Kad? Kad ga Sveti Ananija krstio. Odveo ga u Damask, javio se Gospod Ananiji, javio se Savlu i uputio ga Ananiji Apostolu, Ananija sreo Savla kao brata, krstio ga, onog momenta progledao Savle[4]. Krštenjem Duh Sveti sišao na njega. Eto progledanja! Tako progleda svaki.
Kroz Sveto Krštenje mi ulazimo u Crkvu Hristovu, postajemo članovi Crkve Hristove. Pavle progledao! Od tada Pavle više ništa nije video u ovom svetu osim Vaskrslog Gospoda Hrista.[5] Pavle ništa nije osećao u sebi osim Božanske sile Gospoda Hrista. Ko je njega mogao da zaustavi, kakvi Neroni, kakvi gonitelji ovoga sveta, fariseji, sadukeji, neprijatelji njegovi?! Od svega jači, od svih jači – čime? Sam ne, oslepio. „Sve mogu u Hristu Isusu Koji moći mi daje“[6] – izjavljuje Sveti Apostol Pavle i piše. Sve mogu, ništa mi nije nemoguće, ja vaskrsavam, ja isceljujem od svih bolesti. Ne ja, ne ja, ne ja! Sila Gospoda Hrista, Vaskrslog Gospoda! To i jeste ono što Hrišćanstvo drži u ovome svetu – Vaskrsli Gospod.
Šta je Hrišćanstvo? – Vaskrsli Hristos! Eto, to je Hrišćanstvo, i ništa drugo. Hoćemo Njega, hoćemo Pobeditelja smrti. Zato su svi ljudi nemoćni pred Njim, svi Neroni, svi tirani, svi Dioklecijani, sve Kaligule. Zašto su nemoćgš oni pred Njim? Zato što je On jedini jači od smrti, jedini pobedio smrt i za mene i za tebe, pobedio greh, pobedio đavola – On, Vaskrsli Gospod Hristos, i obukao Svoje Apostole u nepobedivu Silu s visine.[7] Ko je plašljive ribare galilejske mogao da izvede na bojišta ovoga sveta, na bojišta Neronova, Dioklecijanova? Ko je mogao njih, preplašene na Golgoti, da izvede i učini ih neustrašivima i nepobedivima? Ko? – Samo Vaskrsli Gospod Hristos.
Setite se kada fariseji i sadukeji i starešine jevrejske zabranjuju Svetim Apostolima, kako piše u Delima Apostolskim, da propovedaju Vaskrsenje Gospoda Hrista, da propovedaju Vaskrsloga Hrista. Zatvaraju ih i bacaju u tamnicu a oni se raduju: I izbiše ih, veli se u Delima Apostolskim, a oni se opet radovahu što postradaše za Gospoda Hrista[8]. I vodi ih na put, njih …[9] svih mudraca ovoga sveta. Pitaju njih: Ne rekosmo li vam, ne zabranismo li vam da spominjege Vaskrslog Hrista i Njegovo Vaskrsenje? – Mi ne možemo ne govoriti što videsmo i čusmo[10]; mi po Vaskrsenju Njegovom s Njim jedosmo i pismo. Kako možemo ne govoriti o Njemu, Vaskrslome Gospodu, kada nam je On …[11] dao. Mi smo proverili, mi smo se uverili da je On zaista vaskrsao i evo poslao nama sile.
A šta vi mislite: Kako ja isceljujem od strašnih bolesti? Evo …[12] ustao je u ime Isusa Nazarećanina i prohodao[13]. Nisam ja to učinio svojom čovečanskom silom. Šta su naše ljudske sile? Naša je Pravda za svu večnost, naša je Istina sva Istina, istina Crkve Hristove u ovome svetu. Bogu se treba većma pokoravati negoli ljudima[14]. A Dioklecijani, episkop …[15] izdali su Gospoda Hrista. Bogu se treba većma pokoravati nego ljudima. To je Evanđelje, to je istina, to je sveistina što Vaskrsli Gospod naređuje. Koste vi da prekrajate i upropašćujete Crkvu Hristovu, ko?! Ovo su svedoci: Apostol Petar i svi Apostoli – to su ljudi koji su progledali. Čime progledali, kako su progledali? Progledali su Vaskrslim Gospodom Hristom i Njime videli i sagledali ovaj svet i sebe same.
Jer, šta su mogli ugledati kad su progledali? Oni plašljivci, kada je Duh Sveti sišao na njih, oni su dobili nov vid, oni su dobili nove oči, oni su dobili nov um, dobili su novo srce, novu dušu i progledavši ugledali – šta? Boga u telu, Gospoda Hrista, i sa Njim i kroz Njega sve tajne svih svetova. Progledali i videli svu tajnu ovoga sveta i sve tajne svih svetova, kroz koje progleda ljudski um i ljudsko biće. Božanska sila se spustila na njih i oni ugledali prvo sebe. Oni su videli da je Vaskrsli Gospod dao njima vid da vide prvo sebe, da vide svoje biće: ko sam ja, čovek? – Biće od tela i duše. Kada su vaskrsli telom[16], oni su tek onda videli kakva je tajna tela čovečjeg, da je telo čovečje stvoreno ne za smrt, ne za grob, ne za crve, ne za zmije u grobovima – nego za besmrtni Život Večni. Pobedio telesnu smrt da i nama osigura vaskrsenje iz mrtvih, vaskrsenje telu našem, mom i tvom i svačijem. Svako ljudsko biće na dan Strašnoga Suda vaskrsnuće telom.
A duša – šta je to? Kada je Duh Sveti sišao, onda su Sveti Apostoli videli i ugledali da duh ljudski sam po sebi je …[17] moli, treba da se …[18] i večno hrani Duhom Svetim, Duhom Božjim. Mi …[19] duh i dušu samo …[20] a Duh Božji silazi i usavršava našu dušu do Božanskog savršenstva. To su ugledali Sveti Apostoli na dan Pedesetnice, to je taj novi vid, to je to novo saznanje i nova istina o čoveku. Besmrtno telo, besmrtne duše.
Nije uzalud rečeno u divnim pesmama uskršnjim kako je Gospod izišavši iz smrti obasjao sve svetove Svojom Božanskom svetlošću; i ispunio sve svetlošću Božanskom: i nebo, i zemlju, i preispodnji pakao, i obasjao đavola, i mi hrišćani vidimo ko je đavo i znamo šta je on. Mi znamo – mi znamo da je satana nemoćan pred nama, jer Vaskrsli Gospod je u nama i oko nas. Šta je đavo, šta je satana, šta su svi legioni?! Senke, crni robovi, crna priviđenja. Pred Crkvom Hristovom sve je to senka do senke, sve je to leš do leša; đavo do đavola – leš do leša; gonilac do gonioca Crkve Hristove – leš do leša. Smrt – sama je smrt pretvorena u leš Vaskrsenjem Gospoda Hrista! I greh je pretvoren u leš. Takvu silu daje Gospod Hristos hrišćanima. Zato je nepobediv! Zato, evo, dve hiljade godina jurišaju na njega sa svih strana… pa eto, gonjeni i mučeni, mi hrišćani – koga gledamo, koga nosimo? Vaskrsloga Gospoda! Mi se smrti ne bojimo, mi se đavola ne bojimo, mi se greha ne bojimo! Jer On, Čudesni Gospod Hristos, jači je od svakoga greha, jači je od svake smrti, jači je od svakoga đavola. „Ko je u Hristu nova je tvar, novi je čovek“[21], veli Sveti Apostol Pavle. Nova tvar, sve se obnavlja, izbacuje iz sebe sve što je smrtno, a smrt je greh, on je glavni taj krivac, uzročnik greha, smrti svake. „A svaki greh rađa smrt“[22], veli se u Svetom Evanđelju. Juri te smrt, a u grehu i smrti – eto đavola! On se iza njih krije, to su njegove izvidnice: greh izvidnica đavola i smrt izvidnica đavola. Gospod došao da njih uništi, da spasi i tebe i mene. Zato je On Jedini Spasitelj roda ljudskoga, i ustvari, Jedini Čovekoljubac, jer to je ljubav kada oslobodiš čoveka od najvećih užasa, od najvećih strahota, od pakla, greha, đavola, smrti. Gospod je to učinio u ovome svetu…[23] Od greha, od đavola, od pakla, a to, to vi meni ne možete nikada dati, jer ste robovi crva, robovi zmija. Zato mi verujemo, nepokolebljivo verujemo u neustrašivog Vaskrslog Gospoda Hrista. Zato se nikoga ne bojimo.
Mi hrišćani do Strašnoga Suda, mi ispred sebe imamo Vaskrsloga Gospoda. Koliko smrti može jurišati na Njega da ga ubiju? Nijedna! Oko sebe i u sebi imamo Vaskrslog Gospoda. „Koji se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste“[24], veli Sveti Apostol. Hristos u tebi, Hristos oko tebe – to je hrišćanin. Vaskrsli Hristos oko tebe, Vaskrsli Hristos u tebi, eto hrišćanina, eto svepobednika u ovome svetu, eto svemudraca u ovome svetu! Zna tajnu čovečijeg bića i tajnu svih svetova. Gospod Vaskrsli, obasjavši Svojom Božanskom svetlošću ovaj svet, pokazao je i tajnu zemlje i tajnu neba. Radi čega je zemlja, radi čega je nebo? Sve je ovo stvoreno od Boga za čoveka i radi čoveka. Sve!
Gospod Hristos, otkako je vaskrsao iz mrtvih, mi znamo šta je dobro, šta je zlo. On je obasjao Božanskom svetlošću do dna svako dobro do dna; svako zlo obasjao Božanskom svetlošću, i laž i istinu, i pravdu i nepravdu, i raj i pakao, i đavola i Boga, i život i smrt. Nema više tajne za nas: mi znamo tajnu života i smrti, znamo tajnu đavola i Boga. Đavo nas grehom satire i smrću uvlači u ponore pakla, a Bog nas Vaskrsenjem Svojim spasava od toga. Mi znamo tajnu i istine i laži, nas hrišćane niko ne može prevariti makar se đavo oblačio i presvlačio neprekidno u anđele svete.[25] Tako se veli u Evanđelju: Mi znamo tajnu smrti i života.[26] Smrt je Vaskrsenjem Gospoda Hrista postala senka, nemoćna i slaba kao senka. Pred nama je pakao: mi znamo tajnu pakla, tamo je mesto za ljude, za izdajice Hristove, za one koji odbacuju Evanđelje Hristovo. Neće Hrista svesno, to je carstvo njihovo. Oni koji veruju u Vaskrslog Gospoda Hrista, oni kad poveruju u Gospoda Hrista, progledaju, vide i sagledaju sebe i sve tajne ovoga sveta.
U današnjem Svetom Evanđelju, u divnim stihirama koje se pevaju[27], mi se molimo Gospodu da oslepljeni um naš obasja, prosveti i isceli, davši mu smirenost i umivši ga suzama pokajanja…[28] Liju se spomenici slepom čoveku, slepom gordeljivcu evropskom, koji je umislio lažne teorije, lažne bajke i basne i truje sav svet. A progledaćeš, eto, od njega koji daje Gospod kroz Crkvu Svoju. I ispuni um svoj smirenjem. Reci: Gospode, šta je moj mali sitni um, moj pomračeni grehom um, šta je prema onim svetovima Tvojim, šta ja mogu da vidim i sagledam? …[29] (svećica) mala bačena u okeane velikih Božjih tajni. I zaurlao kroz svoju filosofiju, kroz svoju nauku, takozvanu kulturu, civilizaciju, zaurlao i dao čoveku da on bude merilo svih, on da bude vođa, slepac da bude vođa. Eh, „kad slepac slepca vodi, oba u jamu padaju“[30], veli Spasitelj. To se dešava sa evropskim svetom. Veruju u svoj um kao u nepogrešivo merilo, i propadaju.
Mi hrišćani znamo da je um bolesnik u čoveku; um bolesni grehom i od greha, treba očistiti um od greha, od nečistih misli, od nečistih želja, očistiti srce, kao što veli Spasitelj – i čistim srcem, čistim umom videti Boga[31]. Pa zato vidi sve istine ovoga sveta, čist um, čisto srce. …[32] koja vapi: „Gospode, oči uma moga oslepljene mrakom greha, Ti prosveti, ispunivši um moj smirenošću, i umivši oči duše i uma moga suzama pokajanja[33]. Eto, eto leka, eto progledanja i za tebe i za mene.
Gospode, ti si me opkolio bezbrojnim tajnama Tvojim, moj se sitni mali um davi u gresima, ništa ne vidi od tih Tvojih svetih tajni, pomozi mi! (Hrišćanin) smiri se, i kaje pred Gospodom, očišćava dušu svoju od greha, on postepeno progleda i najzad ugleda svu istinu, svu istinu svih svetova, istinu objavljenu Gospodom Hristom. Tada, tada on neustrašivo ispoveda da progledaju oni koji ne vide i oslepe oni koji vide.[34]
Vi velite da vidite, vi učeni fariseji i sadukeji, smatrate da vidite, da znate Tajne Božje, tajne ovog sveta. Zato greh ostaje na vama,[35] jer ne vidite ono što je najvažnije: ne vidite mene, Boga u telu, Bogočoveka, ne vidite moje Evanđelje, Istinu Neba koju vam ja objavljujem. Tako greh ostaje na vama. Ljudi, ah! Hristos nam ne treba! Šta će nam Hristos, možemo bez Njega, a možemo i protiv Njega. Slepci! Slepci koji slepce vodite, i u jamu sve saterujete[36], koji mislite da se bez Boga može živeti u svetu. A Spasitelj je objavio: „Bez mene ne možete činiti ništa“![37] Uzalud fabrike, vaši avioni, univerziteti. Šta je to? Sve to ruši smrt! Sve to ruši se od sile đavola, kroz smrt i kroz greh se upropašćuje. Jeste vi stvorili vid čoveku, jeste vi stvorili um čoveku, jeste vi stvorili srce?! …[38] A on leti u kosmos… Ti spavaš, ti si nemoćan, a kad dođe čas smrti, ti bi hteo da srce tvoje produži život, al’ ne može. To je Gospod stvorio u tebi, tog čudotvorca kojeg ti nazivaš srcem, i on neprekidno radi Božje čudo u tebi.
Aj’, braćo moja draga i sestre! Čovek u ovome svetu je na čudesnoj, stalnoj i velikoj izložbi Božjoj, izložbi Svetih Božjih Tajni. Tajne je razvejao Gospod po svima svetovima, po nebu, po zemlji, po tebi, po meni, po svakome biću i svakoj travci, svakome cvetu i svakoj ptičici. Čudesan Gospod dao nam je da i mi progledamo, a gordost – to je slepilo duše. Gord si, ohol si, znaj – slep si dušom, ne vidiš dušom. Laž – to je slepilo duše, a istina Hristova stoji u ovome svetu, i bukti i plamti, za tebe, hrišćanine! Ti kao hrišćanin živiš u laži, a ti oslepio si posle krštenja, oslepio si. Ili hrišćanin si, a eto dopuštaš sebi u srcu: i pakost, i zlobu, rđave misli, rđave želje, pohotu, i blud, i krađu, i psovku. Počela je duša tvoja da slepi, a možda je i potpuno oslepela, ako se ne kaješ. Da bi progledala duša tvoja u tebi, i um tvoj, i srce tvoje, i ti se spasao od svakoga zla što je u tebi, pakosti, i gordosti, i zlobe, i zloće, i krađe, i pohote, pazi, – leči sebe pokajanjem! Ništa lakše od toga, to je svelek za svaku našu bolest, a ništa lakše od pokajanja. Blagi Gospod od tebe traži da ne misliš zlo, da ne dopustiš da misao sujete vlada i nečiste želje da zapušuju put srca. Ti si stvoren slobodan. Gospod te je Hristos oslobodio krštenjem.
Pazi, poručuje Sveti Apostol Pavle, ta sloboda kojom te Hristos oslobodio, oslobodio te greha, da nijedan greh ne ovlada tobom[39]. Da ne vlada tobom nijedan greh. I ako greh ovlada tobom, eto nešto smrtno, pomračila se duša tvoja, um tvoj, vid duše tvoje oslepio. Pokaj se pred Gospodom, i On će dati isceljenje i umu i duši. Zaista, braćo, mi hrišćani u ovome svetu ništa drugo nemamo i ne znamo, osim Hrista Raspeta i Hrista Vaskrsla[40]. Nema smrti kojom nas neprijatelji Hristovi mogu uplašiti, nema smrti kojom nas neprijatelji Hristovi mogu umrtviti. Od svega toga mi smo jači, nesravnjeno jači od svih smrti, od svih grehova i od svih đavola.
Hristos voskrese! Vaistinu voskrese!
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Jovanu 9,1-38
  2. Mr. 10,46-52
  3. D. Ap. 9,39
  4. D. Ap. 9,10-20
  5. Fil. 3,8-11
  6. Fil. 4,13
  7. Lk. 24,49
  8. D. Ap. 5,40-41
  9. Par reči nečujno na magnetofonu. Prim. prepis.
  10. D. Ap. 4,20
  11. Isto.
  12. Isto.
  13. D. Ap. 3,29; 4,14 i 22
  14. D. Ap. 5,29
  15. Isto.
  16. Ili je nešto izostavljeno, ili je besednik rekao: Kada je vaskrsao telom (On, Hristos). – Prim. uredn.
  17. Isto.
  18. Isto.
  19. Isto.
  20. Isto.
  21. 2 Kor. 5,17
  22. Jak. 1,15
  23. Nekoliko reči nečujne na magnetofonu. – Prim. prepis.
  24. Gal. 3,27
  25. 2 Kor. 11,14
  26. Mt. 13,11; Kor. 15,51
  27. Isto.
  28. Za oca Justina su reči Sv. Otaca i Crkvenih pesama produžetak Evanđelja. – Prim. uredn.
  29. Par reči nečujno na traci. – Prim. prepis
  30. Mt. 15,14
  31. Mt. 5,8
  32. Isto.
  33. Crkvena pesma u Nedelju o slepom. – Prim. uredn.
  34. Jn. 9,39
  35. Jn. 9,41
  36. Mt. 15,14
  37. Jn. 15,5
  38. Isto
  39. Gal. 5,1 i 13
  40. 1 Kor. 2,2; Fil. 2,10

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *