SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 2. u Nedelju Samarjanke[1]
1967. godine u manastiru Ćelije
 
Gospod voskrese! Vaistinu voskrese!
Evo dva živa svedoka da je zaista Gospod vaskrsao. Samarjanka, žena, ustvari bludnica, pet muževa imala i postala Svetiteljka, postala Apostol.[2] Koja je . to sila podigla nju pakla bluda i načinila je Svetiteljkom? Koja je to sila današnjeg Svetitelja Pahomija Velikog, Hristovog vojnika načinila Velikim i Svetim Podvižnikom, velikim čudotvornim Svetiteljem Božjim, koji eto, 1537 godina pokreće srca ljudska, i vlada s Neba mnogim dušama ljudskim da ga prizivaju? Koja je to sila preobrazila tolike razbojnike, tolike pokvarenjake, tolike slabiće, da su oni postali pravednici, postali Hristovi sledbenici? Koja? Samo Vaskrsenje Gospoda Hrista! Samo sila Vaskrsloga Gospoda, jer da Gospod nije vaskrsao ni vas danas ovde ne bi bilo.
Ko bi znao za Isusa iz Nazareta, za neukog učitelja, učitelja koji nije prošao nikakvu školu, a oko Njega je bilo puno vrlo učenih fariseja i sadukeja? Ne bi se znalo za ime Isusa iz Nazareta, da Gospod nije stvorio najveću revoluciju u svima svetovima našim ljudskim, čovečanskim svetovima. Nama, živim leševima, On je udahnuo Život Večni. U tome je Njegova sila, u tome je On izuzetan, u tome je On Jedan Jedini u ovome svetu – pobedio smrt. Samo zato mi verujemo u Njega! Pobedio je smrt i darovao nam Život Večni. Ko to može dati čoveku, ko to može dati rodu ljudskom? On, vaskrsnuvši iz mrtvih, postao je večno živ, osnovao večno živu Crkvu Svoju, i s Neba i sa zemlje upravlja milionima miliona duša ljudskih. Ne samo da kroz tmine stradanja zemaljskih, i muka zemaljskih vodi i provodi Svoje sledbenike, nego kroz pakao smrti provodi svakog svog sledbenika i vaskrsava ga iz svih smrti. Eto, u tome je izuzetna veličina Gospoda Hrista! U tome je ono što niko od ljudi nama dati ne može.
IIIta su Svetitelji, šta su hrišćani? Svaki je hrišćanin, braćo moja i sestre, ponovljeno Vaskrsenje Gospoda Hrista. Ponovljeno Vaskrsenje, to znači: ponovljena pobeda nad smrću, ponovljena pobeda nad grehom, ponovljena pobeda nad đavolom. To je ono što je Gospod dao nama ljudima. Mi se Evropljani hvalimo, poludesmo od hvale, od gordosti, da smo veliki pronalazači. Eto, pronalazimo avione, lete po vasioni. Bednici! A ko je pronašao smrt, ako ne čovek! Smrt na zemlji nisu našli tigrovi, ni šakali ni zverovi, nego čovek, čovek, čovek! I čovek je uveo smrt u ovaj svet zemaljski. To je najkobniji, i najstrašniji, i najznačajniji pronalazak u rodu ljudskome, na zemlji ovoj. Ko je pronašao greh? Ne šakali opet, ne zverovi, nego čovek! A šta je strašnije od greha? Ko je u ovaj svet, za ruku, uveo đavola u ovaj zemaljski svet – ko? Čovek, čovek, ne zverovi!
Ej, čoveče! Pa ti si ubica, ti si smrt rasejao po celoj ovoj Božjoj planeti, i ti se hvališ svojom kulturom i civilizacijom. Beda! Pakao! Tvoja kultura i civilizacija vraća opet smrt i greh, i vraća đavola u ovaj svet evropski, koji je Gospod očistio Vaskrsenjem Svojim. Šta je evropska kultura danas ako ne vraćanje svakome zlu, kroz bezbrojna luda uživanja evropska, koja Evropa tako ludački širi po celome svetu, kroz bioskope, kroz lažne škole, kroz lažne teorije, kroz lažna učenja, kroz lažna, oh, kroz lažna i lažna i uvek lalša učenja i umovanja po čoveku.
I eto, sad se ovaj svet trese kao u nekoj strašnoj groznici. Svih pet kontinenata! Evropa, Evropa je vratila u ovaj svet, zemaljski svet, sve strahote pakla, greha, smrti i đavola. Zašto? Otkuda to? Zato što Evropa hoće bez Hrista da živi, hoće bez Boga, hoće školu bez Boga, hoće trgovinu bez Boga, hoće umetnost bez Boga, hoće sve od vrha do dna bez Boga, i eto, to je život bez Hrista! Što se čudite? Nikakvo čudo to nije! Nije čudo što Evropa pretvara svih pet kontinenata u klanicu. U klanicu! Nikada na ovoj planeti Božjoj nije bilo bednijeg tipa čoveka od evropskog čoveka, koji klanja pred lažnim božanstvima neprekidno. Bioskopi – strašna, lažna božanstva; pozorišta – pornografija; literatura – bezumlje! To je hrana dece naše, to je hrana svih Evropljana, to je hrana svih pet kontinenata zemaljskih.
I mi se čudimo otkuda nedaće, otkuda nesreće. Sami smo ih, za ruke, uveli u ovaj svet. Kao što su nekad Adam i Eva đavola, i greh, i smrt, uveli u ovaj svet, tako danas Evropa, kroz svoju kulturu i civilizaciju, uništava čoveka, uništava njegovu večnost, uništava njegovu vrednost, uništava ono radi čega čovek treba da živi i ima pravo da živi.
Šta je Gospod dao čoveku? Šta je Bog, Koji je postao čovek, dao rodu ljudskome, i zašto je Bog postao čovek, a nije postao ptica, nije postao slavuj? Za Gospoda Hrista je daleko divnije, blaženije, da je postao slavuj, da je postao cvet. Ali On je postao čovek. Zašto? Zato što je čovek i bio najgore biće u svima svetovima. Sad treba čoveka spasavati, tog pronalazaka greha, smrti i đavola. Zato je Bog postao čovek, da osvesti čoveka, da mu otvori oči, da mu kaže: Gle, ja sam tebe stvorio za Besmrtnost i Život Večni, a ti si uveo smrt u svoju dušu, smrt u ovaj svet. Ti si đavola uveo u svet, a ja sam ovaj svet stvorio kao Raj. I ti si ga pretvorio u pakao, čoveče! Eto, ja Bog, postajem čovek, da ovaj svet pretvorim u Raj, da ponovo tebi dam Život Večni, da ponovo tebi dam Istinu Večnu, da otvorim Carstvo Nebesko za tebe. Zato je Bog postao čovek.
I zato, sve što je Gospod učinio, učinio je da nam to sve da. Postao je čovek, da čoveku vrati besmrtnost, da smrt istera iz njega. Samo Bog može isterati smrt iz čoveka. Samo Bog može vaskrsnuti čoveka iz mrtvih. Samo Bog može darovati čoveku Život Večni, zato što On jedini ima Život Večni, niko drugi. Ko je jači od đavola, da bi mogao da ga istera iz ovoga sveta, a đavola je čovek uveo u ovaj svet?! Opet, samo Gospod! On je postao čovek da (đavola) istera iz duše naše, istera iz našeg sveta i pakao zemaljski pretvori ponovo u Raj nebeski. Zato je Gospod postao čovek.
I mi ljudi imamo pravo da se posle Njegove pobede nad smrću, nad đavolom, dičimo time što je Gospod udostojio nas, da radi nas grešnih i bednih, nas pronalazača smrti, đavola i greha, postane čovek, i spase nas od naših najstrašnijih pronalazika, od đavola, greha i smrti. Nema čovek razloga da se pohvali, ničim da se hvali u ovome svetu, osim Gospodom Hristom.[3] Što je kultura da bi se njome hvalio, kad te svaljuje u smrt, kad te ne oslobađa smrti, greha i đavola, kad ti oduzima Život Večni? Hajd’, sve to odbaci kao trice.
Čuli ste danas u Evanđelju da Gospod veli: Ako čovek, koji hoće da ide za mnom, ako ne mrzi ni oca, ni mater, ni braću, ni sestre, ni decu, ni ženu, i ne samu dušu svoju, ne može biti moj učenik“.[4] Ko sme da traži to od tebe i do mene? Da mrzim ne samu dušu svoju, da mrzim na oca, na majku, na sestre, na braću, na sve, eda bih mogao ići za Isusom? Šta je to što tebi i meni nudi i daje? To, braćo moja, nudi i daje: Život Večni, Istinu Večnu, Pravdu Večnu, daje nam Nebesko Carstvo – daje Besmrtnost čoveku. Eto, daje Boga Vaskrslog u čoveku, Koji ga brani od svakoga zla, od svakoga greha, od svake smrti.
Zato Gospod ima pravo da traži od tebe i od mene da mrzimo dušu svoju. Šta će mi duša, ako je bez Hrista? Šta će i tebi, brate i sestro, duša, ako je bez Hrista? Šta je tvoja duša? Sam pakao. Pakao strašnih greha, ako u njoj nema Boga. Zato s pravom traži od tebe i od mene, da mrzimo dušu svoju, dušu, ako u njoj nema Hrista. Niko nije rekao težu i strašniju reč od ove. Niko nije tražio od čoveka ništa strašnije, nego što je Gospod učinio tražeći to od tebe i od mene, ali On bolje zna šta je duša čovekova, nego ja i ti. On ju je stvorio, On ju je stvorio da ona smesti celoga Boga, da živi celom Pravdom Božijom, Večnom Pravdom, Večnom Istinom Božijom.
I zato i Gospod veli da čovek, ako nema u njegovoj duši Večne Pravde i Večne Istine, i Boga, celoga Boga, onda čovek treba da omrzne dušu svoju. Evo ti je, šta će mi duša bez tebe? Šta je ona? Čime ja nju ispunjujem, čime ovaj svet ispunjujem, Gospode, osim smrću, đavolom, demonijaštvom, paklom. Svaki greh – eto mali pakao u tebi, u meni; pakost, zloba – eto malog pakla u mojoj duši; rđava pomisao, rđava želja – eto malog pakla koji me posetio danas. Hristov čovek sklanja se od svega toga. On zna da je Gospod došao u ovaj svet – radi čega? Da nas ljude, bedne i jadne, nas roblje smrti, roblje đavola, roblje greha oslobodi od svega toga, i od greha, i od smrti, i od đavola, i da daruje Svoja Božanska Nebeska blaga.
Zato je, braćo moja, Vaskrsenje Gospoda Hrista, ta pobeda nad smrću, ustvari, jedina radost roda ljudskog. Jer samo Njime, Vaskrslim Gospodom Hristom, Vaskrsenjem Njegovim, mi pobeđujemo smrt u sebi i u svetu oko sebe. Pobeđujemo greh, đavola, i time postajemo božanska bića. Da, zato je svaki Svetitelj, ustvari, ponovljeno Vaskrsenje Gospoda Hrista.
Šta je Sveta Fotina? Žena Samarjanka, bludnica, koja je, kao što ste čuli od današnjeg svetog Evanđelja, odmah osetila ko je Gospod Hristos, kasnije pošla za Njim i sva njena porodica. I sama postradala pred Carem i od Cara Rimskog za Gospoda Hrista, propovedajući javno celoj Rimskoj imperiji da je Gospod Hristos vaskrsao i pobedio smrt, ali svih nas i darovao nam Život Večni. I ona, sa njenim sestrama i svojom decom, sinovima, svi su postradali mučenički.[5] Ali su s radošću hitali u smrt, jer ih je čekao Vaskrsli Gospod u zagrljaj. Smrt pobeđena, đavoli pobeđeni, gresi pobeđeni, pakao razoren!
Šta ti, Nerone, misliš? Šta ti, care najveće Rimske imperije zamišljaš? Bedniče! Sutra, sutra će se telo tvoje, koje je jedino ostalo, uzeti od tebe, razmileti u crve i u zmije! Šta onda, Nerone? Ti kao buktinja pališ hrišćane po svim rimskim kvartovima. Naslađuješ se, a gle, niko od njih ne beše u smrti. Pitaj zašto?! Zato što je za njih smrt pobeđena, za njih ne postoji smrt, Za njih postoji besmrtni Život Večni, koji im Gospod daje.
Da, svaki Svetitelj, a eto Sveta Mučenica Fotina, ponovila je Vaskrsenje. Hrišćani u ovome svetu, uvek su živeli i žive u mukama i patnjama. To je naš put, to je naš život u ovome svetu. Ne može se ući u Carstvo Božije bez stradanja i muka[6] – piše u Svetom Evanđelju. Sva je vera naša hrišćanska zasnovana baš na faktu, na događaju, na činjenici Vaskrsenja Hristovog. „Ako Hristos ne vaskrse, uzalud vera naša“[7] – veli Sveti Apostol Pavle. Našta vera? Šta nam Hristos daje više od drugih ljudi, ako nije Vaskrsom pobedio smrt? Ali u tome i jeste sve, što On daje pobedu nad smrću.
Svaki hrišćanin, ustvari, ponovljena pobeda nad smrću. I ja i ti, koji idemo kroz ovaj svet, kroz muke ovoga sveta neustrašivo, ne bojeći se smrti, eto i mi svedočimo da je Hristova pobeda nad smrću ponovljena, i da mi živimo Vaskrslom silom Njegovom. Za nas hrišćane i jeste to glavni dar od Gospoda Hrista. On nam daruje silu Vaskrsenja Svog, silu kojom pobeđuje sve što je smrtno u nama, i u svetu oko nas, te se mi ne bojimo nikakve smrti i danas, u dvadesetom veku. Sveti Mučenici se nisu bojali, ni u prvom, ni u drugom, ni u trećem, ni u devetnaestom veku, ni za vreme petstogodišnjeg ropstva pod Turcima. Ne bojimo se mi nikakvih gonitelja Gospoda Hrista. Ne bojimo se mi nikakvih stradanja za Gospoda Hrista, jer znamo – pobeda je naša! „Srb je Hristov raduje se smrti – nema vere lepše od hrišćanske“! Setite se, tako je kliknuo (Sveti) Đakon Avakum, kada je nabijen na kolac[8]. Nema lepše vere od hrišćanske, Srb je Hristov raduje se smrti, jer je smrt pobeđena!
A danas, da li današnji Srbi idu sa Svetim Avakumom, mladim đakonom, i za Gospoda Hrista, ili se postepeno lukavošću zmije odriču od Vaskrsloga Gospoda, od vere starostavne, od vere pravoslavne. Mi smo svedoci kako mnogi današnji Srbi bez vere u Hrista, nisu ništa drugo nego hodajući leševi. Hodajući leševi u paradi. I šta je čovek bez Vaskrsenja i bez pobede nad smrću? Šta je čovek bez Gospoda Vaskrslog? Leš, i ja i ti leš, i svaki čovek leš. Samo sa Njim, gle, i ja i ti smo pobednici smrti, i ja i ti smo pobednici đavola, i ja i ti smo pobednici svakoga greha, i ja i ti smo razoritelji pakla. Ne damo dušu svoju ni đavolu, ni grehu. Sve pobeđujemo Vaskrslim Gospodom. Naša vera – vera je u Vaskrsenje, i sila naše vere je u toj sili, sili da u svome životu ponovimo život Gospoda Hrista. Da Njime ispunimo sebe.
Ništa smo ja i ti. Ja samo mucam propovedajući Evanđelje, ali evo Svetog Apostola Pavla koji blagovesti na sav svet, na sve svetove zemaljske i Nebeske: Gospod je postao čovek. Sva punoća Božanstva sišlo je u telo čovekovo.[9] Sav Bog se smestio u Gospodu Hristu, Isusu iz Nazareta. Radi čega Sveti Apostole? Radi toga da bismo se i mi – veli Sveti Apostol ispunili tom punoćom Božanstva[10]. Da bismo se i mi ispunili tom punoćom Božanstva. Eto, našeg cilja, braćo! Jedini cilj dostojan čoveka.
Crkva Hristova, koja je Telo Hristovo[11], koju je Gospod osnovao baš radi toga da mi u Crkvi Njegovoj ispunjujemo sebe božanskim silama. Šta je Sveto Krštenje? Krštenje nije ništa drugo nego oslobođenje od đavola od greha, od smrti, i ispunjenje bića svog Gospodom Hristom. „Koji se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste“[12] – veli Sveti Apostol. U Hrista se obukoste. Šta je Sveto Pričešće, braćo? To je Gospod Hristos sam, vasceli Bog. Koji se pričešćuje, ispunjuje se Božanstvom Gospoda Hrista. Radi čega? Da bismo i u ovome svetu živeli Večnom Njegovom Pravdom, Večnom Njegovom Istinom, a to znači živeli Večnim Životom još ovde na zemlji. To je hrišćanski: neprestano ispunjavati u sebi, dušu svoju ispunjavati Božanskim silama kroz veru, kroz ljubav, kroz milosrđe, kroz post, kroz molitvu, kroz sve Svete Tajne i vrline.
Radi čega si ti u ovome svetu? Radi toga da i sam ponoviš sav život Gospoda Hrista, da doživiš Njegovo Stradanje, Njegovo Preobraženje, Njegovo Krštenje, Njegovo Vaskrsenje, Njegovo Vaznesenje. Vi, veli Sveti Apostol hrišćanima, vi, vi sa Hristom vaskrsnuste, i sa Njim uzneste se na Nebo.[13] Bez Njega nema čoveka, bez Bogočoveka Hrista nema čoveka, bez Bogočoveka čovek je običan leš, bez Njega čovek je uvek u zagrljaju đavola. Ti misliš da je greh mala sila. Ne! Greh je tako strašna sila, da je samo Bog postavši čovek mogao pobediti tu silu i za mene i za tebe, i dati nam moći i sile da i mi to činimo, da i mi pobeđujemo u Crkvi Njegovoj svaki greh u sebi, svako zlo, svakog đavola. Ali u nas nema straha, jer ovaj svet, za nas hrišćane, je bojište na kome se mi borimo do krvavoga znoja,[14] borimo se na život i smrt sa nečistim silama, sa neprijateljima našeg spasenja, sa neprijateljima naše besmrtnosti, našeg Večnog Života. Borimo se i hrvemo sa smrću, hrvemo sa gresima, hrvemo sa đavolima, pobeđujemo Gospodom Hristom, Koji nam moći i sile daje, Njegovom Vaskrsnom silom. Za nas hrišćane Njegovo Evanđelje, Njegova Blaga vest, jedina blaga vest koja je data rodu ljudskome, sastoji se u četiri divnih i slavnih reči koje svedoče o Vaskrsenju Gospoda Hrista. To je celo Evanđelje Njegovo, Evanđelje uskršnjeg pozdrava: Hristos voskrese! Vaistinu voskrese!
I ako živiš Vaskrslim Gospodom, ti i sam postaješ besmrtan i večan, sam postaješ pobednik svake smrti, postaješ pobednik svakoga greha, postaješ pobednik svakoga đavola. Tome nas uči, i silu za to, i hrabrost za to, daje nam Bog i Svetitelji Božji, koji se proslavljaju u Crkvi Hristovoj.
Danas Svetu Fotinu Samarjanku i Svetog Pahomija Velikog, sutra Svetog Teodora Osveštanog, i svakoga dana po nekog Svetitelja i mnogo Svetitelja. Svi oni pobednici smrti, oni pobednici đavola, svi oni pobednici greha, svi oni silni spomenici pobede nad smrću. A mi hrišćani smo u društvu njihovom neprekidno: od jutra do mraka i od mraka do jutra.
Tako, sa svima Svetima pominjući, kako se veli u divnoj molitvi koju čujete svaki dan u hramu: Pominjući Presvetu, Prečistu, Blagoslovenu, Slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju, sa svima Svetima sami sebe, jedan drugog i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.[15]
Hristos voskrese! Vaistinu voskrese!
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Jovanu 4,5-42
  2. Jn. 4,18. – Vidi Žitije Sv. Mučenice Fotine Samarjanke, pod 20. martom. – Prim. uredn.
  3. 1 Kor. 1,31; Gal. 6,14; Fil. 3,3
  4. Lk. 14, 26-27
  5. Vidi Žitija Sveših za 20. mart. – Prim. uredn.
  6. D. Ap. 14,22
  7. 1Kor. 15,14
  8. Vidi njegovo Žitije, pod 17. decembrom. – Prim, uredn.
  9. Kol. 2,9; 1 Tim. 3,16
  10. Kol. 2,10
  11. Ef. 1,22-23
  12. Gal. 3,27
  13. Rm. 8,11; 1 Kor. 15,2022. – Otac Justin često u produžetku nekog citata iz Sv. Pisma nadovezuje i reči Sv. Otaca ili crkvenih pesama, kao što je to ovde slučaj. – Prim. uredn.
  14. Jevr. 12,4
  15. Prozbena jektenija na Večernji, Jutrenji i Liturgiji. – Prim. uredn.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *