SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 1. u Nedelju Samarjanke[1]
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Hristos voskrese! Vaistinu voskrese!
Gle kakve neobične svedoke o Svom Vaskrsenju izvodi (Gospod) pred nas, pred lice roda ljudskoga. Koga? Bludnice!… – Evo žene Samarjanke, šest muževa promenila, i nju Gospod načinio Apostolom i svedokom Svoje Božanske sile, Svoga Vaskrsenja.
Čuli ste danas Sveto Evanđelje. Spasitelj umoran od puta dolazi na studenac, žena Samarjanka dolazi po vodu.[2] Među njima se razvija razgovor božanstven i čudan. Spasitelj ženi Samarjanki otkriva tajnu Svoga dolaska u svet, tajnu Žive Vode.[3] Oko nas ljudi sve mrtvo. Začudila se žena Samarjanka: „Kakva je to voda? Daj mi te vode, Gospode, da više ne žednim, da više ne dolazim na ovaj studenac.“[4] „Ja ti govorim o vodi Večnoga Života, vodi živoj… koja teče u Život Večni“. I On je s pravom rekao: „Ko je žedan neka dođe k meni i pije, i iz njegovog će tela poteći reke vode žive“ i odneti ga u Život Večni.“[5]
Pod vodom živom Gospod je razumeo Duha Svetoga[6]. I kad je njime napojio svet, kad je Duh Sveti sišao na Svete Apostole, tada su ljudi počeli zaista da piju vodu živu, vodu koja leči od smrti, vodu koja odgoni svaku smrt, vodu koja daje Besmrtnost i Život Večni.
Osetila je žena Samarjanka da pred sobom ima Proroka, i uzbuđena i zbunjena ona odgovori na Njegove reči: „Znam, to što ti govoriš nama će objaviti Mesija, Spasitelj, koji treba da dođe u ovaj svet“[7]. I Spasitelj onda odgovara: Ja sam Koji govorim s tobom“[8]. Pazite braćo, ženi bludnici kazuje Gospod tajnu Svoje Ličnosti. Nikome do sada nije tako objavio i kazao Sebe: Ja sam Koji Govorim s tobom“. Kakvo tvrđenje i neobično i strašno! Samarjanka je osetila da se nešto veliko zbiva sa njom i u njoj. Potrčala je u grad da javi ljudima tu vest: „Evo čoveka koji mi kaza sve što sam učinila.“[9] Da nije to Hristos, da nije to Spasitelj, da nije došao u ovaj svet On? I kad oni nailaze i kad dođoše, osetiše i sami Koga imaju pred sobom. I moliše da ostane dva dana sa njima. I ostade dva dana u razgovoru i besedi sa njima. I kad svrši besede sa njima, oni rekoše Samarjanki: „Ne samo zbog tvoje besede mi verujemo sada u Njega da je On zaista Spasitelj sveta, nego sami čusmo i poznasmo da On jeste Spasitelj sveta.“[10]
Time je počelo Evanđelje žene Samarjanke. Šta se dešava sa njom? Žena bludnica… Ona, ona je zapamtila ove čudne reči Spasiteljeve, počela da Ga prati, poverovala u Njega, ostavila sve i postala Apostolom, počela putovati po svetu i propovedati Hrista kao Jedinog Boga i Spasitelja sveta. Ne samo ona, i pet sestara svojih ona je obratila Hristu. Sve su postale ispovednici, sve postale Apostoli. I njena dva sina, Viktor i Josija, eto novih Apostola, novih Mučenika za Hrista.[11] A ona, bivša bludnica na čelu sviju njih!
Šta Gospod radi, šta to radi sa ljudima došavši u ovaj svet? On carinike, On najveće grešnike pretvara u Apostole. Kakva je to sila, šta je to? Ko je to? Ko je Isus iz Nazareta? Gle, ribari galilejski postali mudriji od svih filosofa i mudraca.svih svetova. Ko im daje tu silu? Šta se to zbiva sa rodom ljudskim? Ko je to ušao među nas? Ko to tako izgoni na bujice[12] sve demone i đavole iz ljudskoga sveta, iz ljudske duše, iz ljudskoga srca? Šta se to zbiva i s tobom, i sa mnom, i sa svakim ljudskim bićem?
Gle, Hristos je tu među nama. Bog postao čovek i, eto, daje nam Božanske sile. Vaskrsli iz mrtvih, pobedio smrt, poslao Duha Svetoga, tu nebesku Božansku silu[13] koja preporađa ljude, preobražava ih iz najvećih grešnika u najveće pravednike, od bludnika pravi Apostole, od prostih ribara pravi najveće Filosofe. Od svakoga grešnika koji se kaje pravi pravednika, od dece stvara Mučenike’, od nejakih žena stvara Ispovednike. Zaista se nešto novo zbiva sa našim zemaljskim svetom. Zaista, niko nije tako strašnu revoluciju stvorio u rodu ljudskom kao Gospod Hristos. Ljudi govore o revolucijama, hvale se pokoljima, hvale se Džingiskani, Tamerlani, Hitleri, ubice roda ljudskog!
Gle, čudesni Blagi Gospod Hristos doneo sve Božanske sile, doneo na dar čoveku Život Večni, doneo Istinu Večnu, Pravdu Večnu, Ljubav Večnu, Dobro Večno, sve Božansko spustio na zemlju, sneo među nas ljude i sve nam to daje zabadava. Vaskrsli Hristos umrtvi smrt i darova Život Večni rodu ljudskome![14] To je refren, to je pripev svih bogosluženja, svih molitava ovih velikih Svetih Dana, jer Uskrs traje četrdeset dana. I danas ta sila nije bajka, nije izmišljotina, nije pesma, nije san. Evo svedoka. Evo žene Samarjanke, bivše bludnice koju je sila Hristova preobrazila u Apostola, u Svetiteljku, u Mučenicu. Ko je to najvećeg gonitelja Hristove Crkve, slavnog i učenog Savla mladića u Pavla preobrazio? Ko? Ta Božanska sila Gospoda Hrista, Vaskrslog Gospoda, Koji vlada i nebom i zemljom, vlada ljudskom dušom i očišćuje ljudsku dušu od svakoga greha, od svakoga zla i od svake smrti i od svakoga đavola. Ko to može u svetu ljudskom učiniti, ko podariti čoveku, ko rodu ljudskom? O, neka umuknu takozvani naučnici, filosofi, vojskovođe, carevi, kraljevi, i moćnici, i silnici, nasilnici, tirani ovoga sveta! Šta nam daju – šta? šta?! Na zlatnom tanjiru otrov smrti, mesto Raja – pakao.
Gle, Blagi Gospod krotko hoda između grešnih ljudi, hoda po ovoj zemaljskoj bolnici, sav je svet ovaj za Njega bolnica. Svi su ljudi pred njim bolesnici, jer svaki koji greh čini boluje od greha, bolesnik je greha. Avaj, ne samo da je bolesnik greha, nego bolesnik smrtni, boluje na smrt! Svaki čovek umire. A On, Gospod, daje Besmrtnost i Život Večni. Eto, braćo, to je ta sila koja drži Hrišćanstvo i danas, i drži do Strašnoga Suda. To je ta sila koja pobeđuje sve nasilnike i gonitelje Hrista u ovome svetu. To je ta sila koja je slabo žensko biće, kakva je bila Samarjanka, grešnica i bludnica, ponela u ovaj svet verom u Gospoda Hrista i ona, osećajući sebe besmrtnom i večnom po daru Hristovom, neustrašiva je bila pred carevima ovoga sveta, pred goniteljima ovoga sveta. Na smrt gledala je kao na san, kao na paučinu, jer njen je Život Večni. Osetila je ona istinu Hristovih reči: „Koji veruju u mene imaju Život Večni“[15]. Osetila je istinu Hristovih reči: „Koji veruju u mene neće umreti nikada“.[16]
Imaš veru, gle, ti si jači od smrti, jer si jači od greha. A kad si jači od smrti i od greha, jači si od svakoga đavola, koji je jedini tvorac greha i smrti. Takav je Gospod Hristos vaskrsava iz greha, a greh je duhovna smrt. Ti osećaš sebe besmrtnim, ti osećaš da si večno biće i na ljude gledaš kao na besmrtnu braću u ovome svetu. Ti na njih gledaš kao na svoju braću sa kojom ti živiš u ovome svetu. Kako im onda možeš činiti zlo? Tvoja večna braća, svaki čovek tvoj večni sabrat. Svi mi idemo u onaj svet da bi tamo nasledili Život Večni. I ovome svetu živimo kao besmrtnici, živimo Gospodom Hristom, Koji je pobedio smrt i izlio u srca naša vaskrslu Božansku silu koja vaskrsava iz svake duhovne smrti, svakoga greha. Tako je On pokolenja i pokolenja roda ljudskog privlačio Sebi tom Božanskom silom, Vaskrsenjem Svojim, time što je On večno živ. Kroz svakog Svetitelja Sebe javlja u svetu, kroz svakog hrišćanina. Svaki Svetitelj je svedok Hristov.
Eto, danas Sveta Crkva slavi posle Uskrsa mesec dana, slavi Svetu Fotinu – to je žena Samarjanka. Fotina se zvala. Slavi bivšu pokajanu i preobraženu bludnicu, bludnicu preobraženu u Apostola i u Mučenicu. Njeno Žitije čudesno i divno[17], ponovljeno Hristovo Evanđelje za nas, svakoga od nas.
U vreme cara Nerona, godine šezdeset šeste, nastade veliko gonjenje na hrišćane. Pošto pod carem Neronom mučenički postradaše Prvovrhovni Apostoli Petar i Pavle, gonitelji sa velikom revnošću stadoše tragati za učenicima ovih Svetih Apostola i ubijati ih. Tada ova Sveta Fotina, žena Samarjanka, sa sinom svojim Josijom, nalazaše se u gradu Kartageni u Africi, i veoma smelo propovedaše Evanđelje Gospoda Hrista. A stariji sin Viktor beše tada u ratu protiv Arapa, koji behu zaratili na Rimljane. I pokaza veliku hrabrost i odnese pobedu nad Arapima, zbog čega ga car Neron proizvede za vrhovnog vojskovođu. No ne znajući da je Viktor hrišćanin, car ga posla u Ataliju u Maloj Aziji, sa naređenjem da goni hrišćane. Kad za to ču knez Sevastijan, reče Viktoru: „Vojvodo, ja zasigurno znam da si ti hrišćanin i da su tvoja majka i tvoj brat Josija takođe hrišćani, pošto su bili pratioci pogubljenog Apostola Petra i Pavla“. Viktor odgovori: „Ja ću činiti volju Nebeskog i Besmrtnog Cara Hrista, a za naredbu zemaljskog cara Nerona da gonim hrišćane neću ni da čujem“. Knez na to reče: „Ja ti, brate, kao pravi prijatelj savetujem ono što je korisno po tebe. Htedneš li da sudiš hrišćanima i da ih mučiš, znaj da ćeš ugoditi caru i dobićeš imovinu hrišćana. Piši svojoj majci i svome bratu da tako slobodno ne uče Jeline neznabošce da se odriču svoje otačke vere, da ne bi tebi pretila opasnost zbog njih. A potajno budite hrišćani do mile volje“. Tada Viktor ovako odgovori: Ne, ne dao Bog da učinim to što mi ti savetuješ: da gonim hrišćane eda bi se dočepao njihove imovine, ili da savetujem majci i bratu da ne propovedaju Hristovo Evanđelje i da ne propovedaju da je On Bog. Ne, nikada! Štaviše, ja sam biću propovednik Božanstva Hristovog, kao što su i oni“. Na to knez reče: „Ja ti savetujem ono što je korisno za tebe, a ti razmisli šta ćeš činiti“. Rekavši to knez istoga trenutka oslepe i od strahovitih bolova u očima pade na zemlju ne dajući glasa od sebe. Tada ga prisutni uzeše i odneše u postelju. I on ostade u postelji tri dana, ne progovorivši ni reči. Tek četvrtoga dana on stade gromko vikati da je hrišćanski Bog Jedini Bog. Viktor dođe kod njega i upita ga: „Otkuda takva brza promena kod tebe“? On odgovori: „Hristos me zove, preslatki Viktore“. Tada ga Viktor uputi u istine (hrišćanske) vere. I knez bi kršten, a kada je izlazio iz Svete Kupelji, iz krstionice, onda mu se oči otvoriše i on proslavi Boga. A gomila Jelina, koji videše to čudo, uplašiše se da se i njima nešto slično ne desi, i otidoše k Viktoru te se i oni krstiše.
Posle toga dođe do Neronovih ušiju glas da vrhovni vojskovođa Atalije Viktor i knez Atalije Sevastijan propovedaju nauku Apostola Petra i Pavla i mnoge Jeline privode veri u Hrista, i da majka vojskovođina, Fotina, sa sinom svojim Josijom, radi to isto u Kartageni. To silno naljuti Nerona i on odmah posla vojnike da po Ataliji pohvataju sve hrišćane, i ljude i žene i da ih dovedu pred njega. A ovima se javi Gospod Hristos govoreći: „Hodite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, ja ću vas odmoriti.[18] Ne bojte se, ja sam s vama i Neron će biti pobeđen zajedno sa svojim saradnicima.“ A javi se Gospod i Viktoru i reče mu: „Od danas će ti ime biti Fotin. (Fotin znači onaj koji zrači nebeskom svetlošću, zrači Hristovom Svetlošću. Otprilike na srpskom Fotin znači Svetozar). Jer si mnoge prosvetlio i priveo meni verom. Sevastijana pokrenuo na mučeništvo i blažen je ostao do kraja“. Rekavši to Gospod iziđe na Nebo.
A bi i Svetoj Fotini otkriveno od Boga ono što je imalo da se dogodi. Ona je sa mnogo hrišćana otputovala iz Kartagene, doputovala u Rim, i stade propovedati Hrista. I uzbuni se sav grad govoreći: „Ko je ovo što doputova ovde sa toliko ljudi? Ko je ovo što tako smelo propoveda Hrista“. Uto vojnici dovedoše u Rim Svetiteljkinog sina Fotina, odnosno Viktora, i kneza Sevastijana. A Sveta Fotina, pre toga izađe pred cara Nerona sa sinom Josijom i hrišćanima. Gledajući ih car Neron upita: „Zbog čega ste došli k nama?“ – Svetiteljka odgovori: „Da te naučimo veri u Hrista“. Tada prisutni velikaši saopštiše caru da su dovedeni knez Sevastijan i vojvoda Viktor, koji su se odrekli bogova. Car naredi da ih uvedu. I kad oni izađoše pred cara, on ih upita: „Šta to čujem o vama?“ Sveti odgovoriše: „To što si čuo o nama, care, istina je“. A car, gledajući krvnički, reče im: „Odrecite se Hrista ili ćete ljutom smrću biti umoreni“. A Svetitelji podigavši oči k nebu odgovoriše: „Ne dopusti, Hriste Care, da se odvojimo od vere i ljubavi Tvoje“. Zatim car upita Svete: „Kako se zovete?“ Sveta Fotina odgovori: „Ja, prva sestra, zovem se Fotina. Tako me je nazvao Isus Hristos, Bog moj. Druga moja sestra zove se Anatolija, treća Fota, četvrta Fotida, peta Paraskeva, a šesta Kirijakija. A sinovi moji prvi se zove Viktor, kome je Gospod moj Isus Hristos promenio ime i nazvao ga Fotin, a drugi koji je sa mnom zove se Josija.“ Tada car Neron upita: „I vi ste svi saglasni da ostanete da umrete za Nazarećanina?“ Svetiteljka odgovori: „Svi ćemo mi iz ljubavi prema Njemu umreti, radujući se i veseleći se“. Tad naredi car da im čekićima razmrskaju zglobove na prstima ruku. I odmah se donese nakovanj, Svetitelji metnuše na njega ruke i sluge stadoše da udaraju čekićima po njima, i udarahu ih neprestano od devet do dvanaest sati., I tri puta se sluge izmeniše lupajući čekićima po rukama Svetih, ali Svetitelji ne osećahu uopšte nikakve bolove, niti im se ruke razmrskaše. Car se zbuni i naredi da se Svetima odseku ruke. Sluge im odmah svezaše ruke, položiše ih na nakovanj i sedam puta udaraše sabljama po rukama, ali ih ne mogaše odseći, već sami klonuše i popadaše kao mrtvi. A Sveta Fotina, videći da ih blagodat Božja sačuva nepovređene, radujući se govoraše: „Gospod je pomoćnik moj i ne bojim se, šta će mi učiniti čovek“.[19] Car beše u nedoumici i stade razmišljati na koji način i kakvim sredstvima da pobedi ove Svetitelje. I naredi da muškarce vrgnu u najmračniju tamnicu, a Svetu Fotinu i njene sestre da odvedu u zlatno odeljenje njegove palate i da tamo nameste sedam zlatnih postelja i sedam zlatnih stolica i astal, i da se poređaju pred njima mnoge dragocenosti, i zlatotkane haljine i zlatni nakiti i pojasi. Zatim naredi car da žena njegova Domina sa dvorkinjama svojim ode kod ovih sestara i razgovara s njima. A Sveta Fotina ugledavši Dominu reče joj: „Raduj se, nevesto Hristova“. A Domina joj reče: „Raduj se i ti, gospođo moja Fotina, buktinjo Hristova“. Čuvši iz usta Domine ime Hristovo, Sveta Fotina se obradova u Gospodu i zagrlivši Dominu poljubi je. Zatim pouči istinama vere nju i sto njenih dvorkinja i sve ih krsti, i Domini promeni ime i nazva je Antusa, a njenu prvu dvorkinju nazva Stefanida. Onda Sveta Antusa odmah naredi da se razdadu sirotinji sve dragocenosti i zlatotkane haljine i zlatni nakiti i pojasi što behu zlatom vezeni. Kada za to saznade car Neron silno se razjari i naredi da se sedam dana zagreva ogromna peć i u nju ubaci Sveta Fotina i svi oni što su s njom, i ljudi i žene. To bi učinjeno, i Svetitelji ostaše u užarenoj peći tri dana. Tada mučitelj misleći da su izgoreli, naredi da se otvori peć i ostaci kostiju izgorelih Svetitelja bace u reku. A kada otvoriše peć oni obretoše, o čuda! sve Svete zdrave i nepovređene i videše da ih se vatra kosnula nije. Kada ovo neobično čudo videše i čuše žitelji Rima, udiviše se i mnogi slaviše Boga. A car Neron, budući potpuno nerazuman, naredi da se Svetim Mučenicima da smrtonosni otrov. I bi pozvan mađioničar Lampadije da spremi otrov. Sveta Fotina prva uze otrov i reče mađioničaru: „Ne bi uopšte trebalo da iz tvojih ruku uzmemo otrov i pijemo pošto si nečist, ali da bi ti, o care, i mađioničar koji je spremio ovaj otrov, poznali silu Hrista Boga mog, ja ću prva popiti otrov u ime Isusa mog, a posle mene popiće otrov i ostali svi što su sa mnom“. I svi ispiše otrov, ali on nijednom ne naškodi. Videvši to, mađioničar se zaprepasti. Zatim, posmatrajući Svetu Fotinu, reče joj: „Imam drugi otrov mnogo jači od ovog koji popiste, i ako vi i njega popijete i on vam ne naškodi, onda ću i ja poverovati u Hrista vašeg“. Kada svi ispiše taj otrov i nikome se od njega ne desi nikakvo zlo, tada mađioničar dohvati svoje mađioničarske knjige i baci ih u oganj, i verova u Hrista i krsti se, i dobi ime Teoklit. Car naredi da Teoklita odmah izdvoje od ostalih Mučenika, da ga izvedu van grada i mačem mu odseku glavu. I tako pre drugih Mučenika postrada nezaboravni Teoklit i dobi od Gospoda besmrtni venac.
A ostalim Svetim Mučenicima i Svetoj Velikomučenici Fotini naredi car da se preseku žile. Kada to bi učinjeno, Svetitelji se rugahu caru i njegovim bogovima. Tada on nevaljalac naredi da Sveta Fotina i ostali s njom piju rastopljeno olovo, vrelo olovo i sumpor, i da im se to i u uši nalije. Ali, i to nije moglo naškoditi Svetiteljima. I oni rekoše: „Blagodarimo ti, Gospode Bože naš, što si nam pomoću olova srca rosom orosio, jer su nam bila gladna i žedna“. Tada car Neron, začuđen i preneražen, naredi da Svetitelje obese, pa da ih muče i stružu celo telo i buktinjama pale. Ali, Svetitelji se moljahu i Božjom blagodaću pokazaše da su jači od ovih mučenja. Besan Neron naredi da se pomeša…[20] i najjači ocat, i to Mučenicima da da piju. Popivši to, Sveti govorahu: „Ocat ovaj tvoj, o care, slađi nam je od meda“. Besan zbog toga tiranin naredi da se Svetiteljima iskopaju oči i da ih onda bace u mračnu tamnicu punu zmija i škorpija. I gle čuda! Sve zmije i škorpije pocrkaše, a taj moćni smrad se pretvori u miris i tamnička tama u najblistaviju svetlost.
Tada se Hristos javi Svetima i reče im: „Mir vam!“. Uhvativši Svetu Fotinu za ruku, reče joj: Ja sam stalno sa vama, ne bojte se, nego se neprestano radujte“. I dok Gospod govoraše sa očiju njihovih spade kao krljušt i svi progledaše i ugledavši Gospoda pokloniše Mu se. A Gospod, blagosiljajući ih, reče im: „Budite hrabri i jaki“, i iziđe na Nebo. Bezbožni Neron ostavi Svete Mučenike u tamnici tri godine da bi tako u teškim mukama skončali život gorkom smrću.
Posle tri godine, posla car da mu iz tamnice dovedu jednog njegovog dvorjanina, koga on tamo beše zatvorio. Kada poslani vojnici dođoše u tamnicu, videše Svete Mučenike zdrave i krepke i radosne, i da oslepeli Galilejci opet vide i da su zdravi, i da im tamnica blista od svetlosti, i da divno miriše, i da se pretvorila u dom Božji, u koji se stiču Jelini, slušaju propoved Mučenika o Hristu, i veruju u Njega. Čuvši to car se zaprepasti i posla sluge da mu dovedu Mučenike. Kad ih dovedoše, on im reče: „Ne izdadosmo li vam carsku zapovest da ne propovedate Hrista u ovome gradu? Kako onda nalazeći se u tamnici, vi propovedate Hrista. Znajte da ću vas zbog toga podvrgnuti mnogim i velikim mukama“. A Sveti mu odgovoriše: „Čini što hoćeš, jer mi nećemo prestati da propovedamo Hrista, Koji je Istiniti Bog i Tvorac svega“. Razjareni car Neron naredi da ih raspnu strmoglavce i da im tri dana biju tela žilama, sve dok im se kosti ne poraspadaju. Pošto to bi učinjeno, car naredi da ostanu na krstovima još četiri dana. A kada petoga dana dođoše mučitelji da vide da li su Mučenici živi, videše ih na krstovima i tog trenutka svi oslepeše. U to Anđeo Gospodnji siđe s neba i skide Svetitelje s krstova, i pozdravivši ih ostavi ih zdrave. Sveta Fotina za slepe mučitelje pomoli se Bogu i oni od tad progledaše. Zbog toga poverovaše u Hrista. Kad za to ču car Neron, uhvati ga bes i on naredi da Svetoj Fotini oderu kožu. Dok su to radili, Svetiteljka je psalmopojala govoreći: „Gospode, iskušao si me i poznao si me“[21]. Pošto je odraše živu, baciše je u bunar. A Svetom Sevastijanu i Josiji i Fotinu odsekoše ceo trup, pa ih onda zatvoriše u jedno staro kupatilo. Tada izvede Neron preda se svih pet sestara Svete Fotine i naredi da im prvo odrežu dojke, a zatim da im odrežu žile. Kada dželati htedoše da vežu Svetu Fotidu, četvrtu sestru, pre no što bi počeli da joj deru kožu, ona to ne dopusti, već sama junački stajaše dok joj ne skidoše kožu. Car se udivi njenom junaštvu i hrabrosti, ali ga to još više naljuti, te on zveropodobni izmisli za Svetu Fotidu još strašnije i užasnije muke. Naredi da u njegovoj bašti saviju vrhove dva visoka drveta i da na njih vežu Svetu Fotidu, pa da onda puste vrhove da se opet vrate u svoje prvobitne položaje. Kada to uradiše, Sveta Fotida bi raščerečena na dve polovine i dušu svoju preda u ruke Božje. Potom naredi car da svim Svetim Mučenicima odseku glave. Svetu Fotinu da izvade iz suvog bunara i da je vrgnu u tamnicu. Nju veoma ožalosti što ostade sama i ne uvenča se zajedno sa ostalim Svetima. A zbog toga ona moljaše Boga za to. Zbog toga Bog joj se javi i, osenivši je tri puta znakom česnoga krsta, ispunivši je radošću, učini je potpuno zdravom. Pošto je mnogo dana slavila i blagosiljala Boga, ona predade dušu svoju u ruke Njegove.
Eto, a u kalendaru[22] samo stoji: „Sveta mučenica Fotina“. A iza tih nekoliko reči, iza imena, evo kakvo stradanje za Gospoda Hrista, kakva slava, kakva sila, kakva moć! Pobeđena je smrt to osećaš iz Svete Fotine i svakog Mučenika Hristovog.
Mi vladamo Životom Večnim, vladamo Besmrtnošću. Čoveče hrišćanine – besmrtan si! Ti si već u onome svetu iako telom živiš u ovome svetu. Smrt je za tebe umrtvljena. Mi praznujemo umrtvljenje smrti verujući u Vaskrsenje Gospoda Hrista i slaveći Njega Vaskrslog. 6n, Vaskrsli Gospod, kroz svakog Svetitelja kazuje nam Svoje čudesno Evanđelje Besmrtnosti. Kroz svakog pravog hrišćanina tvrdi nam da je čovek večan, da je čovek stvoren za večnost, za besmrtnost. Da je čovek stvoren da iz ovog sveta pređe u onaj svet dušom u trenutku telesne smrti, a u dan Strašnoga Suda i telesno će vaskrsnuti i spojiti se sa dušom i naslediti večno Carstvo Nebesko.
Mi hrišćani danas, kada se Hrišćanstvo goni, kao nekad u vreme Nerona, imamo bezbroj primera za sobom, bezbroj pobednika smrti, bezbroj pravih junaka, istinskih junaka besmrtnika. Jer samo je besmrtnik istinski junak. Svaki takozvani junak koga smrt uništi, braćo moja, nije junak. Mi hrišćani znamo za jednu istinsku pobedu na ovoj planeti što se Zemlja zove, na ovoj Pepeljugi u kojoj se ljudi dave u mulju slasti i u pepelu strasti, mi znamo samo za jednu pobedu, istinsku pobedu, pobedu nad smrću koju je odneo Gospod Hristos vaskrsnuvši iz mrtvih i darovavši nam Život Večni. On, Jedini Pobednik, i mi za Njim isto tako nepobedivi pobednici, pobednici greha, smrti i đavola.
Hristos voskrese! Vaistinu voskrese!
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Jovanu 4,5-42
  2. Jn. 4,57
  3. Jn. 4,10
  4. Jn. 4,15
  5. Jn. 4,7; 7,37-38
  6. Jn. 7.39
  7. Jn. 4,25
  8. Jn. 4,26
  9. Jn. 4,29
  10. Jn. 4,39-42
  11. Vidi Žitije Sv. Fotine Samarjanke, 20. marta. – Prim. uredn.
  12. Možda: na buljuke. – Prim. uredn.
  13. Lk. 24,49
  14. Uskršnja pesma Prim. uredn.
  15. Jn. 11,25
  16. Jn. 11,26
  17. Vidi Žitija Svetih za 20. mart. – Prim. uredn.
  18. Mt. 11,28
  19. Ps. 56,11
  20. Reč nejasna na traci. – Prim. uredn.
  21. Ps 26,2
  22. Pod 20. martom. – Prim. uredn.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *