SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 1. u Nedelju o raslabljenom[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Hristos voskrese! Vaistinu voskrese!
I eto čuda današnjega Svetog Evanđelja. Voda tebe da menja, i svakoga. To čudo koje je Gospod učinio, a koje nam kazuje današnje Sveto Evanđelje, čudo isceljenja raslabljenog bolesnika od trideset osam godina uzetog, paralizovanog čoveka, Gospod iscelio rečju.[2] Došao u banju Vitezdu, gde je ležalo mnoštvo bolesnika, najraznovrsnijih bolesnika. Anđeo Gospodnji jednom u godini sletao je s Neba, uzmućivao je vodu, i ko bi prvi ušao u vodu ozdravio bi od svake bolesti.[3] Ušavši u tu banju Spasitelj priđe čoveku, koji je od trideset osam godina ležao na odru, i saznavši da je dugo vremena bolestan, upita ga: „Hoćeš da budeš zdrav?“ „Da, Gospode; ali nemam čoveka da me spusti u banju kada se zamuti voda; uvek neko drugi pre mene siđe u vodu“.[4]
I evo kako se veli u jednoj divnoj stihiri i molitvi: ja na ovom odru ležim kao grob; ja znam: ovaj odar to je moj grob i ja čekam smrt. Spusti u vodu čoveka i isceli ga. U jednoj drugoj stihiri divnoj veli se: Spasitelj odgovara čoveku bolesnome koji se vajka: „Nemam čoveka da me spusti u vodu“. „Ustani, uzmi odar svoj i hodi“. I odmah ozdravi čovek uze odar svoj i stade hodati.[5]
Gospod je po velikoj milosti Svojoj produžio to veliko i slavno čudo za sve nas, za nas ljude danas u dvadesetom veku. Kako? Pa to je Sveto Evanđelje, koje se čita kada se osvećuje vodica. Kakva je sila tog Svetog Evanđelja, vi svi znate po Svetoj Vodici. Kada se osveti Vodica čita se Sveto Evanđelje, ta se voda ne kvari, ta voda postaje besmrtna. Čujete ljudi: voda postaje besmrtna! Duša koja je stvorena besmrtna, i Gospod ostavio čudo Svete Vodice i kroz njega ovo današnje Sveto Evanđelje da nas upozorava i da nam govori uvek: „Gle, onda, u vreme Gospoda Hrista, za vreme njegovog dolaska, postojala je banja Vitezda u kojoj se jedanput godišnje, ili ređe, ili češće, zamućivala voda i po jedan bolesnik isceljivao. A Gospod došao u ovaj svet i osnovao Crkvu, a Crkva – večna Vitezda, večna Vitezda. Stalno se u njoj isceljuju ljudi, ne samo od bolesti, nego od greha, od smrti, od demonizma. Spasavaju se ljudi od pakla – to je Vitezda, to isceljuje od smrti, to isceljuje od greha, to isceljuje od demonizma, od đavolizma. To je Gospod došao da stvari na zemlji – večnu Vitezdu.
Čuli ste danas, kako u Delima Apostolskim Apostol Petar govori o Eneju, koji je osam godina bolovao takođe uzet na odru Eneja, i iscelio ga Gospod Hristos: „Ustani sa odra svog“, i odmah ustade Eneja.[6] Ko je to? To je onaj isti Gospod Isus. Kada On, čuli ste iz današnjeg Svetog Apostola, vaskrsava Tavitu govoreći joj: „Tavita! ustani“,[7] kao što je Gospod rekao Lazaru: „Lazare! izađi napolje iz groba“.[8] Šta je to, ko to čini, kakva je to sila, ko? Gospod Hristos Koji je postao čovek! U tome je tajna sve naše vere, sva sila naše vere. Bog je postao čovek i u telo čovečje smestio sve Božanske sile čudotvorne i večne.[9] Eto, te sile putuju kroz Njegovu Crkvu. Rekao je Gospod Svojim učenicima: „Eto, ja sam s vama u sve dane do svršetka veka“,[10] u sve dane. Zar On nije taj koji kroz Apostola Petra vaskrsava Tavitu i isceljuje Eneja? Da, to je taj isti Gospod Koji eto kroz Crkvu Svoju došao da nas isceli…[11] Crkve Njegove svete.
U Srpskoj zemlji koliko Vitezda? Ostrog – eto jedna Vitezda; Sveti Naum Ohridski – eto druga Vitezda; Sveti Joanikije Devički – treća Vitezda; Prohor Pčinski – četvrta, Vitezda; (mnoge) svetinje u Srpskoj zemlji – sve Vitezda do Vitezda. Sve isceljuje bolesnika za bolesnikom. Da, svaka Crkva Hristova, svaki hram Njegov to je Vitezda: isceljuje bolesti, od svih bolesti, najstrašnije bolesti, najužasnije i najstrašnije bolesti.
Kad se zacari greh on rađa smrt. Šta je strašnije od smrti? A eto, mi u gresima živimo. Čoveče, ti sam sebi i spremaš smrt negujući svoj greh! Ustani protiv greha! To je tvoj ubica, ne varaj sebe. Jedan greh ne daje mira duši, ni tajne radosti i sladosti. Uvek posle kašičice meda sruči čašu otrova, čašu smrti u dušu. A Gospod je došao u ovaj svet, Svemilostivi Gospod, da nas isceli od smrti iscelivši nas od greha. I ti kad se boriš protiv svoga greha, ti se boriš i hrveš protiv svog najvećeg neprijatelja, hrvaš se sa smrću, sa najvećim neprijateljem roda ljudskog, i tu ti daje sile i snage Gospod Hristos. Da, pobedivši greh, ti ustvari pobeđuješ smrt, pobeđuješ đavola, pobeđuješ pakao. Nemamo izgovora ja i ti, nemamo izgovora ako smo u gresima, nemamo izgovora ako smo bolesni dušom. Greh je bolest, svaki greh je bolest.
Gospod hoda od srca do srca[12], od mog do tvog srca, i šapuće tebi i meni i pita: Hoćeš da budeš zdrav? Ja neću na silu da budem tvoj dobrotvor. Hoćeš li da budeš zdrav? – Da, Gospode, potrebno je reći. Kako ćeš to reći Gospodu? – Verom, verujući u Njega, pokajanjem, molitvom, svim tim podizati (se) vapijući Gospodu: Da, Gospode, hoću isceli me! A Crkva svaki dan slavi po nekoliko Svetitelja i svaki od njih tog dana, kada se slavi, vlada našim dušama, vlada Crkvom Hristovom, i ako mu se obratiš, gle, on je gotov da te isceli. A ti zavapi molitvom: Hoću, Svetitelju Božji, isceli me! Greh tvoj će pobeći od tebe. Tvoj odgovor je pokajanje: Hoću, Gospode. Zbog slabosti svoje, eto padam često u isti greh. Ti si rekao u Evanđelju svome da opraštaš bezbroj puta, kad si rekao da se sedam puta u toku dana oprašta onome koji dođe sa rečima: „Kajem se“.[13]
Gospod pita kroz svako zvonjenje zvona: Da li hoćeš da budeš zdrav? Crkva – to je ratište, to je bojište, bojiše na kome se bori čovek protiv greha, smrti, đavola, i spasava sebe od njih silom Hristovom. Nemoj nikada malaksati, nemoj reći: Gospod to meni učiniti neće. Gle, ti znaš za bolesnika koji trideset osam godina boluje i Gospod ga isceljuje. I koliko takvih bolesnika, hiljade i hiljade, milioni i miliona do današnjega dana. Šta je veliko pred Gospodom Hristom? Vera moja i tvoja. To je veliko pred Njim. Setite se u Evanđelju Gospoda Hrista, da se ničemu kod nas ljudi nije divio kao velikoj veri[14]. Velikoj veri se Gospod divio kod čoveka, jer to je najveća sila koja čoveka spasava od greha, spasava od smrti. Ta sila sjedinjuje sa Bogom, a odvaja od đavola. Crkva i danju i noću zove mene i tebe: Hoćeš da budeš zdrav? Ti odgovaraj raznim evanđeljskim vrlinama: molitvom, bdenjem, postom, milosrđem. – Da, Gospode, hoću, isceli me!
Današnja velika molitva i pesma…[15] dušu moju…[16] svakodnevnim gresima i sramnim delima, strahovima raslabljenu, podigni Božanskom silom Tvojom kao što si podigao raslabljenoga. Da, svaki od nas ustvari paralizovan je, svaki od nas, jer si pod gresima. A paraliza naših greha, paraliza našeg bića ostaje, ako mi nemamo pokajanja, ako se ne privedemo Gospodu Hristu, jedinom Iscelitelju, jedinom Lekaru duša i tela naših. Od nas On ništa ne traži, osim vera našu, pokajanje naše: – Hoću, Gospode!
Slab sam, eto, greh je postao je moja navika. Ali, ti se bori protiv greha. Ako si se navikao na greh, ti se potrudi da se navikneš na čist život. Moraš da se boriš sa sobom, da primoravaš sebe, da menjaš svoje navike. Navikao si se na gnjev, veliš: Uh, neprekidno se gnjevim. To je tvoja najstrašnija bolest, to je tvoj odar na kome ti ležiš, a Vitezda stoji pored tebe i čeka da ti zavapiš da hoćeš da se isceliš. Kad ti Gospod blagodati Svojom da sile da gnjev zaustaviš u sebi i obuzdaš, trudi se da ga iskoreniš, da naviku greha promeniš, da je pretvoriš u naviku smirenja, i naviku krotosti, u naviku blagosti, u naviku opraštanja. Probaj.
Ili, zahvatile te strašne pomisli nečiste, užasne. Duša tvoja je (daleko) od Boga, od Hrista, jer nečiste pomisli, kada se zacaruju u duši, pretvaraju se u strašna demonska dela, i ti postaješ podanik pakla. Ostaje ono što veliki duhovnici, veliki Svetitelji preporučuju: odbacuj svaku nečistu misao koja juriša na tebe, nečistu želju odmah izbaci, ne razgovaraj s njima, ne opšti s njima, oteraj ih molitvom, oteraj ih uzdahom, suzom, plačem, metanijom, čitanjem, samo ne daj da se nečiste misli i želje zadržavaju u tvome srcu. Ti ćeš se boriti protiv greha, steći ćeš naviku smirenja, krotosti, milosrđa. Trudi se da svaku evanđeljsku vrlinu pretvoriš u naviku. Molitva nek ti postane navika, najmilija navika. Kada molitva postane navika, onda će greh, a naročito navika na greh, bežati od tebe, raslabljenost će umreti i neće moći da se održi pred silnom i moćnom evanđeljskom molitvom.
Ili, ti primoravaš sebe da pobediš gordost, oholost, razdražljiv si, a to dolazi od oholosti. Gazi sebe! Uveri sebe da si gori od svih! Dođi dotle da osuđuješ svaki (svoj) greh. Samoosuda je početak spasenja. Dok ne počneš da osuđuješ sebe nisi stupio na stazu spasenja, nisi počeo da se spasavaš. Tek kada počneš da osuđuješ sebe, a to znači da prestaneš da osuđuješ druge, kročio si na stazu spasenja. Pazi, neće li se pretvoriti u tvoju naviku, da osuda postane tvoja navika. Osuđuj sebe stalno, prvo sebe, pa onda druge. Nemoj druge, najbolje sebe. Ako gledaš stalno sebe, ti ćeš sebe osuđivati uvek, nećeš imati kad da gledaš tuđe grehe i da druge osuđuješ njihovim grehom. Pokajanje – to je ozdravljenje. Ako se istinski pokaješ pred Gospodom i istinski ispovediš svoje grehe pred sveštenikom, onda eto, ti si zdrav, duša tvoja sva zablistala kao sunce! Pokajanje je Vitezda za tebe, pokajanje očistilo dušu tvoju, iscelio te lekar tvoj. Od tebe se traži da staneš pred Gospoda i pogledaš Njega iz sebe, i sebe iz Njega pogledaj. Zamisli, On ne samo kao sunce blista, nego kao hiljade sunaca, a ti, kad On obasja, ti vidiš svu prašinu svojih grehova….[17]
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Jovanu 5,1-15
  2. Jn. 5,8
  3. Jn. 5,4
  4. Jn. 5,6-7
  5. Jn. 5,9
  6. D. Ap. 9,33-35
  7. D. Ap. 9,40
  8. Jn. 11,43
  9. Jn. 1,14-16; 1 Tim. 3,16; Kol. 2,9-10
  10. Mt. 28,20
  11. Nekoliko reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  12. Otkr. 3,20
  13. Mt. 18,22
  14. Mt. 8,10
  15. Par reči nečujno na magnetofonu. – Prim. prepis.
  16. Isto.
  17. Beseda nije završena, zbog nedostatka trake. – Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *