SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 2, u Nedelju Svetih Mironosica[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Hristos voskrese! Vaistinu voskrese!
Vaistinu voskrese i sve ispuni radošću, od čoveka do Arhangela i od Angela do crva. Gle, ovaj ,svet bez Hrista, šta je to? – Leš, sav svet, zemlja leš. Zašto? – Zato što smrt pleni sve što je na njoj, zato što je čovek uveo smrt na zemlju u sva bića i sva se bića pretvorila u leš, to znači: u pakao. Nebo i ono leš, leš do Vaskrsenja Hristova. Smrt ledenicama svojim sleđuje nebesa nad čovekom, nad rodom ljudskim, nad svim našim zemaljskim svetom i ništi nam prozor u nebeske svetove. Čovek je smrad, tvoja je duša smrad. Do Spasovog vaskrsenja, ljubičica, divna ljubičica – leš; kada iz nje Gospod izvuče dah, ona se pretvara u mali leš. A lasta, šta je lasta? Misao čovekova, misao moja i tvoja, šta je? – Leš, jer udara u smrt, u zidove smrti i nikuda van njih. Znači, misao umire, misao tvoja i moja umire, pretvara se u leš, u smrad. To čime mi jedan drugoga volimo, čime osećamo ovaj svet, šta je to? – Osećanja moja i tvoja leš. Sa svih strana vreba smrt, ledena i strašna i smrzla, sve je leš bez Spasovog spasenja.
A sa Njegovim Vaskrsenjem sve se menja, sav se svet obnavlja, sve postaje novo, i zemlja postaje nova i Nebo postaje novo.[2] Jer gle, Gospod satire smrt, smrt koja tako neštedno, tako nemilosrdno satire sve što živi na zemlji i u svima svetovima. Misao sve obnavlja, daje kvasac Vaskrsenja svakome biću i čoveku, a kroz čoveka i zemlji. Zato se u Svetom Pismu, u Svetom Evanđelju govori, i Spasitelj je govorio o Novom Nebu, i Novoj Zemlji.[3] Početak tog drugog Neba, te druge Zemlje…[4] Tada, tada On po čudesnom čovekoljublju Svom i ljubavi Božanskoj Svojoj, u testo ovoga sveta meće kvasac besmrća, kvasac besmrtnosti, kvasac večnosti. Dahom Svojim, dahom sile Hristove sve se budi iz smrti, ne samo da se budi iz smrti, nego stresa sa sebe okove smrti; ne samo okove, stresa sa sebe ogromne planine smrti, stresa sa sebe pakao smrti, pakao greha, jer pakao jeste greh.
A mi hrišćani: čovek miriše na besmrtnost, čovek miriše na vaskrsenje po besmrću. Mi hrišćani od Vaskrsenja Hristovog, „mi smo, veli Sveti Apostol, miris Hristov Bogu“[5], a dotle – smrad. – Hristov miris Bogu, veli Sveti Apostol, i to na svakom mestu, na svakom mestu. – Jer mi, veli Sveti Apostol, pobeđujemo Hristovom Istinom[6] – koga i šta? Pobeđujemo smrt! najvećeg neprijatelja našeg, takvog neprijatelja koji čoveka pretvara u smrad i u leš, večni leš i večni smrad. – Hvala Bogu, veli Sveti Apostol, što nam daje svagda pobedu u Hristu Isusu, da javljamo miris poznanja Božjeg na svakom mestu[7]. Daje nam pobedu svaki dan na svakom mestu, znači, sa Vaskrslim Gospodom Hristom! Ti hrišćanine, ti si nepobediv! Ti svagda, svagda, uvek i u svakom mestu možeš pobediti – šta? Smrt! Pobeđuj, ubi greh koji je u tebi, pakost, gordost. Svaki greh je smrt, svaki greh – to je smrt.
I mi pobeđujući Gospodom Hristom greh, pobeđujemo taj najveći smrad, pobeđujemo pakao koji je u nama i oko nas, i javljamo se kao novi ljudi. Pobeđujući greh i smrt, pobeđujemo đavola, tog glavnog tvorca greha i smrti. O, tog glavnog smrdljivca, jer pakao rađa smrad; sve što od njega se izliva i ističe puno je smrada. Duša kada umire, kada greh ovlada nama, sva se ispuni smradom. Svetitelji Božji osećali su kako grešne misli drugih ljudi smrde, kako grešne želje drugih ljudi smrde. Sveti Jevtimije je prolazio pored kelije jednoga brata koga je bila napala bludna pomisao osećajući silan smrad, smrad te bludne pomisli. Sledećeg jutra on je pitao brata: „Čime si se bavio ti u to i to vreme?“ Brat se snebivao i rekao:“ Pa mučila me bludna pomisao“. Misao grešna, osećanje grešno. Šta tek duša u kojoj su mnogi gresi, koja živi u gresima i strastima, kakav li smrad ispunjuje nju? Zato Sveti Apostol veli, da je Gospod Hristos doneo i tu jednu potpunu pobedu, potpuno preobraženje, potpuno vaskrsenje, iz smrada vaskrsao dušu ljudsku davši joj sile, vaskrsne sile da pobeđuje greh, koji je svaki izvor smrada najstrašnijeg.
I mi danas proslavljamo Svete Mironosice, zaista Svete Žene, zaista miris Hristov Bogu. Ako je zemlja pokazala Nebu miris Hristov, ona je pokazala i danas slaveći njih. Slaveći Svete Mironosice slavimo to čudno poznanje o kome Sveti Apostol govori: da smo mi miris Hristov Bogu; poznanje, poznanje o Bogu koji je došao nama ljudima kroz Vaskrsenje Gospoda Hrista. Jer tek onda, tek Vaskrsenjem, ljudi su poznali ko su i šta su, ljudi su osetili i osećaju da su oni besmrtna bića; a ono što je besmrtno, što nema smrti u sebi, to miriše na Boga, tu nema smrada grehovnog, nema smrada smrti, nema smrada đavoljeg. U duši hrišćaninovoj, u duši preporođenoj, sve miriše na Hrista Boga, sve miriše na Besmrtnost, sve miriše na Večnost; tu nema mesta za smrt niti smrad, nema mesta grehu i smradu,…[8] Nikakva smrt, ništa smrtno ne može da ide na nas, jer smrtno i smrt ulazi u nas kroz greh, kroz grešno delo. Gospod nas je udostojio te časti da mi postanemo miris Hristov Bogu, da javljamo miris poznanja Hristovog[9] u ovome svetu, miris poznanja. Da, vidite! Kroz miris se poznaje Hristos. Kakva velika i sveta tajna!
Gospod Hristos pokazao da je Istiniti Bog vaskrsenjem, pobedio smrt, i smrad smrti uklonio iz tela ljudskog. Gle, telo ljudsko vaskrslo iz mrtvih, pobedivši sve smrti, zamirisalo mirisom Božanstva, mirisom koji ne prestaje, mirisom koji se munjevito izliva iz prirode Gospoda Boga i zaliva sve Njegove verne. Iz Božanske sile munjevito se izlivaju neiskazani mirisi, ulivaju se u svete Arhanđele i Anđele i oni te mirise šalju u niže svetove, nama ljudima. Mi se ispunjujemo mirisom onda kada se oslobodimo od greha, koji je izvor svakog smrada u našoj duši. Borimo se protiv svakog greha, svake svoje strasti, uništavajući u sebi grešne misli, ispunjujemo se mirisom Božanstva, mirisom Besmrtnosti. Kada protareš hrišćanina, on zamiriše na Besmrtnost. Protareš mu dušu, protareš mu jednu misao, protareš mu jedno raspoloženje, protareš jedno njegovo dobro delo, zamirisaće na Besmrtnost. …[10] kad učiniš ma koje dobro delo, kad imaš njegovu ljubav u srcu.
Mi smo hrišćani miris Hristov Bogu, veli Apostol. A Ona (Bogorodica), Ona je Blagouhanije, Ona je Miomir rodila, u divnim molitvama našim. Ona je rodila Blagouhanije, Miris – rodila Gospoda Hrista. I zato je Ona najsavršeniji miris, miomiris Hristov u svima svetovima. Zato se Njoj klanjaju i Heruvimi i Serafimi i mi vernici hrišćani.
„Mi um Hristov imamo“,[11] veli Sveti Apostol Pavle. Um Hristov imamo – šta to znači? To znači: naš um, naš razum ispunjujemo Hristom, ispunjujemo Njegovim zapovestima, ispunjujemo Njegovim silama. I On takav čist, neće greh; On će se boriti protiv greha, grešnih misli, neće nečiste misli. Naše srce isto tako, naše srce neće rđavu želju, neće prljavu želju. Duša naša…[12]
Sveto Krštenje – to je ustvari primanje Božanskog mirisa u sebe. Krštenjem mi se oblačimo u Njega,[13] mi Duhom Svetim ispunjujemo sebe, a On i Oni izgone svaki greh iz duše, svaki smrad. Gle, kršteni čovek, kršteno dete – kakav miris Hristov pred Bogom!
Sveto Pričešće, šta je to?…[14] Opisuje se kako su neki mladići živeli u nekoj ogromnoj pustinji, ništa oni jeli nisu, oko njih pustinja i nekoliko palmi koje je Gospod dao da izrastu i time se hranili. I svake subote k njima je doletao i sletao Anđeo s Neba, donosio im Sveto Pričešće, pričešćivao ih. A ono što se prvo osetilo u subotu kada se Anđeo sa nebeskih visina počeo pojavljivati, to je bio silan miris, koji je mirisao na cvet najlepše ruže, Božanski miris. I ti i ja kada se pričešćujemo mi primamo taj neugasivi miris, taj neuništivi miris Božanstva. Biće naše i duša naša ispuni se tim mirisom, i on se bori protiv smrada grehovnog koji je u nama. Svete Tajne, eto Sveta Tajna Krštenja, Sveta Tajna Pričešća – to su mirisi Božji, sile Božje, koje čiste naše biće i ispunjuju ga Božanskom čistotom, Božanskim silama, Božanskom blagodaću.
A pokajanje, šta je to pokajanje? Pokajanje je vaskrsenje duše, vaskrsenje duše iz greha, iz svih grehova. Kada se ti iskreno kaješ, iskreno ispovedaš svoje grehe, gle, ti vaskrsavaš iz svih grobova svojih, pobeđuješ sve smrti svoje i osećaš, kroz celo biće tvoje razliva se miris besmrtnosti, miris vaskrsenja, miris pobede nad smrću, miris Hristov. Tako Svete Tajne, sve one daju čoveku čistotu duše, sve one nizvode u dušu Božanske sile, Božansku blagodat, a kroz nju Božanski miris.
A šta tek rade svete vrline: vera, ljubav, nada, molitva, post, krotost, smirenost? Svaka od tih svetih vrlina jeste Božanska sila koja očišćuje od greha, koja pobeđuje tu glavnu smrt tvoju i ispunjuje dušu Božanskim silama. I ti kada si u podvigu posta, postiš, očišćuješ dušu svoju, ispunjuješ je Božanskim mirisom, potiskujući iz sebe svaki greh, svaku strast, iskorenjujući iz sebe sve što je nečisto, prljavo, demonsko. Sveti Oci i veliki duhovnici govore obično o zlosmradiju: zlo smrdi, čim je zlo ono smrdi. Govore o zlosmradiju, i o grehu kao zlosmradiju, i o svakoj strasti oni se gnušaju i govore kao o zlosmradiju.
Mi hrišćani u ovome svetu, ako smo čiste duše i čistog uma, ako rđave misli ne rešetaju naš um i grešne želje ne rešetaju srce, mi smo već blagovesnici Hristovog Evanđelja u ovome svetu, bili učeni ili neučeni, svejedno. Taj miris Hristov, o kome govori Sveti Apostol Pavle, on se neosetno izliva iz čiste duše hrišćaninove, iz čiste savesti njegove, iz čistog srca njegovog, izliva se i ljudi oko njega uče se dobroti, uče se ljubavi, krotosti, uče se Večnome Životu, uče se Besmrtnome Životu. To čini svaki hrišćanin javljajući sebe, ako je pravi hrišćanin, a pravi je hrišćanin ako čisti i očišćuje dušu svoju od svakog greha. Gresima svesnim i stalnim ti potiskuješ…[15] Kada Duh Sveti napusti dušu, a On je napusti onda kad duša uporno ostaje pri grehu i neće da se odrekne svoga greha, kad Duh Sveti napusti dušu, duša se pretvara u leš, kao što se telo pretvara u leš kada ga napusti duša. Ako se duša pretvori u leš, napusti je Duh Sveti.
I mi hrišćani, tvoreći svete vrline evanđelske: veru, ljubav, nadu, post, molitvu, mi ustvari stalno očišćujemo sebe, obesmrćujemo sebe, omiomirujemo sebe, ispunjujemo sebe Gospodom Hristom, ispunjujemo sebe Večnošću. Ispunjujemo sebe Večnošću, a to znači: ispunjujemo sebe silama da možemo pobediti svaki greh, svaku smrt, svakog đavola! To je doneo Vaskrsli Gospod Hristos, to nam donose Svete Mironosice koje mi danas proslavljamo. Te Svete i slavne i besmrtne junakinje na svima bojištima zemaljskim i nebeskim, nepobedive žene, Svete Žene, pune tog Hristovog mirisa poznanja, gde su one, tu se lije evanđelska blagost i svetost, evanđelska istina, evanđelska pravda. Svaki hrišćanin kada čisti dušu svoju od greha, on lije iz sebe, hteo ili ne, lije iz sebe miris poznanja Hristovog.
Mi ljudi, naročito mi hrišćani, često ne možemo da sagledamo šta nam je Gospod Hristos sve doneo Svojim Vaskrsenjem, šta je sve doneo, Mi ne možemo nabrojati ta blaga i ta bogatstva. Otvorio Nebesa, dao sva Nebesa čoveku: dao Večni Život, Večnu Istinu, Večnu Pravdu. Čoveče, šta ima veće od toga za mene i za tebe u svima svetovima? Šta nam je Bog više mogao dati nego to što nam je dao kroz Gospoda Hrista? Ništa! Zato On Vaskrsli, On Jedini Pobeditelj smrti, On Jedini Istinski Čovekoljubac, neka razlije po dušama našim Svoju Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večni Život da bismo pobeđivali svaku smrt u sebi, svaki greh, svakog smrdljivog đavola.
Hristos voskrese! Vaistinu voskrese!
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Marku 15,43-47; 16,18
  2. 2 Petr. 3,13; Otkr. 21,4
  3. Otkr. 21,1; 2 Petr. 3,13
  4. Nekoliko reči nečujno na magnetofonu. – Prim. prepis.
  5. 2 Kor. 2,15
  6. Jn. 5,45
  7. 2 Kor. 2,14
  8. Par reči nejasno ia traci. – Prim. prepis.
  9. 2 Kor. 2,14
  10. Nekoliko reči nečujno na magnetofonu. – Prim. prepis,
  11. 1 Kor. 2,16
  12. Isto.
  13. Gal. 3,27
  14. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  15. Neke reči nečujne na traci. – Prim. preiis

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *