САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ III
 
Беседа 2, у Недељу Светих Мироносица[1]
1966. године у манастиру Ћелије
 
Христос воскресе! Ваистину воскресе!
Ваистину воскресе и све испуни радошћу, од човека до Архангела и од Ангела до црва. Гле, овај ,свет без Христа, шта је то? – Леш, сав свет, земља леш. Зашто? – Зато што смрт плени све што је на њој, зато што је човек увео смрт на земљу у сва бића и сва се бића претворила у леш, то значи: у пакао. Небо и оно леш, леш до Васкрсења Христова. Смрт леденицама својим слеђује небеса над човеком, над родом људским, над свим нашим земаљским светом и ништи нам прозор у небеске светове. Човек је смрад, твоја је душа смрад. До Спасовог васкрсења, љубичица, дивна љубичица – леш; када из ње Господ извуче дах, она се претвара у мали леш. А ласта, шта је ласта? Мисао човекова, мисао моја и твоја, шта је? – Леш, јер удара у смрт, у зидове смрти и никуда ван њих. Значи, мисао умире, мисао твоја и моја умире, претвара се у леш, у смрад. То чиме ми један другога волимо, чиме осећамо овај свет, шта је то? – Осећања моја и твоја леш. Са свих страна вреба смрт, ледена и страшна и смрзла, све је леш без Спасовог спасења.
А са Његовим Васкрсењем све се мења, сав се свет обнавља, све постаје ново, и земља постаје нова и Небо постаје ново.[2] Јер гле, Господ сатире смрт, смрт која тако нештедно, тако немилосрдно сатире све што живи на земљи и у свима световима. Мисао све обнавља, даје квасац Васкрсења свакоме бићу и човеку, а кроз човека и земљи. Зато се у Светом Писму, у Светом Еванђељу говори, и Спаситељ је говорио о Новом Небу, и Новој Земљи.[3] Почетак тог другог Неба, те друге Земље…[4] Тада, тада Он по чудесном човекољубљу Свом и љубави Божанској Својој, у тесто овога света меће квасац бесмрћа, квасац бесмртности, квасац вечности. Дахом Својим, дахом силе Христове све се буди из смрти, не само да се буди из смрти, него стреса са себе окове смрти; не само окове, стреса са себе огромне планине смрти, стреса са себе пакао смрти, пакао греха, јер пакао јесте грех.
А ми хришћани: човек мирише на бесмртност, човек мирише на васкрсење по бесмрћу. Ми хришћани од Васкрсења Христовог, “ми смо, вели Свети Апостол, мирис Христов Богу”[5], а дотле – смрад. – Христов мирис Богу, вели Свети Апостол, и то на сваком месту, на сваком месту. – Јер ми, вели Свети Апостол, побеђујемо Христовом Истином[6] – кога и шта? Побеђујемо смрт! највећег непријатеља нашег, таквог непријатеља који човека претвара у смрад и у леш, вечни леш и вечни смрад. – Хвала Богу, вели Свети Апостол, што нам даје свагда победу у Христу Исусу, да јављамо мирис познања Божјег на сваком месту[7]. Даје нам победу сваки дан на сваком месту, значи, са Васкрслим Господом Христом! Ти хришћанине, ти си непобедив! Ти свагда, свагда, увек и у сваком месту можеш победити – шта? Смрт! Побеђуј, уби грех који је у теби, пакост, гордост. Сваки грех је смрт, сваки грех – то је смрт.
И ми побеђујући Господом Христом грех, побеђујемо тај највећи смрад, побеђујемо пакао који је у нама и око нас, и јављамо се као нови људи. Побеђујући грех и смрт, побеђујемо ђавола, тог главног творца греха и смрти. О, тог главног смрдљивца, јер пакао рађа смрад; све што од њега се излива и истиче пуно је смрада. Душа када умире, када грех овлада нама, сва се испуни смрадом. Светитељи Божји осећали су како грешне мисли других људи смрде, како грешне жеље других људи смрде. Свети Јевтимије је пролазио поред келије једнога брата кога је била напала блудна помисао осећајући силан смрад, смрад те блудне помисли. Следећег јутра он је питао брата: “Чиме си се бавио ти у то и то време?” Брат се снебивао и рекао:” Па мучила ме блудна помисао”. Мисао грешна, осећање грешно. Шта тек душа у којој су многи греси, која живи у гресима и страстима, какав ли смрад испуњује њу? Зато Свети Апостол вели, да је Господ Христос донео и ту једну потпуну победу, потпуно преображење, потпуно васкрсење, из смрада васкрсао душу људску давши јој силе, васкрсне силе да побеђује грех, који је сваки извор смрада најстрашнијег.
И ми данас прослављамо Свете Мироносице, заиста Свете Жене, заиста мирис Христов Богу. Ако је земља показала Небу мирис Христов, она је показала и данас славећи њих. Славећи Свете Мироносице славимо то чудно познање о коме Свети Апостол говори: да смо ми мирис Христов Богу; познање, познање о Богу који је дошао нама људима кроз Васкрсење Господа Христа. Јер тек онда, тек Васкрсењем, људи су познали ко су и шта су, људи су осетили и осећају да су они бесмртна бића; а оно што је бесмртно, што нема смрти у себи, то мирише на Бога, ту нема смрада греховног, нема смрада смрти, нема смрада ђавољег. У души хришћаниновој, у души препорођеној, све мирише на Христа Бога, све мирише на Бесмртност, све мирише на Вечност; ту нема места за смрт нити смрад, нема места греху и смраду,…[8] Никаква смрт, ништа смртно не може да иде на нас, јер смртно и смрт улази у нас кроз грех, кроз грешно дело. Господ нас је удостојио те части да ми постанемо мирис Христов Богу, да јављамо мирис познања Христовог[9] у овоме свету, мирис познања. Да, видите! Кроз мирис се познаје Христос. Каква велика и света тајна!
Господ Христос показао да је Истинити Бог васкрсењем, победио смрт, и смрад смрти уклонио из тела људског. Гле, тело људско васкрсло из мртвих, победивши све смрти, замирисало мирисом Божанства, мирисом који не престаје, мирисом који се муњевито излива из природе Господа Бога и залива све Његове верне. Из Божанске силе муњевито се изливају неисказани мириси, уливају се у свете Арханђеле и Анђеле и они те мирисе шаљу у ниже светове, нама људима. Ми се испуњујемо мирисом онда када се ослободимо од греха, који је извор сваког смрада у нашој души. Боримо се против сваког греха, сваке своје страсти, уништавајући у себи грешне мисли, испуњујемо се мирисом Божанства, мирисом Бесмртности. Када протареш хришћанина, он замирише на Бесмртност. Протареш му душу, протареш му једну мисао, протареш му једно расположење, протареш једно његово добро дело, замирисаће на Бесмртност. …[10] кад учиниш ма које добро дело, кад имаш његову љубав у срцу.
Ми смо хришћани мирис Христов Богу, вели Апостол. А Она (Богородица), Она је Благоуханије, Она је Миомир родила, у дивним молитвама нашим. Она је родила Благоуханије, Мирис – родила Господа Христа. И зато је Она најсавршенији мирис, миомирис Христов у свима световима. Зато се Њој клањају и Херувими и Серафими и ми верници хришћани.
“Ми ум Христов имамо”,[11] вели Свети Апостол Павле. Ум Христов имамо – шта то значи? То значи: наш ум, наш разум испуњујемо Христом, испуњујемо Његовим заповестима, испуњујемо Његовим силама. И Он такав чист, неће грех; Он ће се борити против греха, грешних мисли, неће нечисте мисли. Наше срце исто тако, наше срце неће рђаву жељу, неће прљаву жељу. Душа наша…[12]
Свето Крштење – то је уствари примање Божанског мириса у себе. Крштењем ми се облачимо у Њега,[13] ми Духом Светим испуњујемо себе, а Он и Они изгоне сваки грех из душе, сваки смрад. Гле, крштени човек, крштено дете – какав мирис Христов пред Богом!
Свето Причешће, шта је то?…[14] Описује се како су неки младићи живели у некој огромној пустињи, ништа они јели нису, око њих пустиња и неколико палми које је Господ дао да израсту и тиме се хранили. И сваке суботе к њима је долетао и слетао Анђео с Неба, доносио им Свето Причешће, причешћивао их. А оно што се прво осетило у суботу када се Анђео са небеских висина почео појављивати, то је био силан мирис, који је мирисао на цвет најлепше руже, Божански мирис. И ти и ја када се причешћујемо ми примамо тај неугасиви мирис, тај неуништиви мирис Божанства. Биће наше и душа наша испуни се тим мирисом, и он се бори против смрада греховног који је у нама. Свете Тајне, ето Света Тајна Крштења, Света Тајна Причешћа – то су мириси Божји, силе Божје, које чисте наше биће и испуњују га Божанском чистотом, Божанским силама, Божанском благодаћу.
А покајање, шта је то покајање? Покајање је васкрсење душе, васкрсење душе из греха, из свих грехова. Када се ти искрено кајеш, искрено исповедаш своје грехе, гле, ти васкрсаваш из свих гробова својих, побеђујеш све смрти своје и осећаш, кроз цело биће твоје разлива се мирис бесмртности, мирис васкрсења, мирис победе над смрћу, мирис Христов. Тако Свете Тајне, све оне дају човеку чистоту душе, све оне низводе у душу Божанске силе, Божанску благодат, а кроз њу Божански мирис.
А шта тек раде свете врлине: вера, љубав, нада, молитва, пост, кротост, смиреност? Свака од тих светих врлина јесте Божанска сила која очишћује од греха, која побеђује ту главну смрт твоју и испуњује душу Божанским силама. И ти када си у подвигу поста, постиш, очишћујеш душу своју, испуњујеш је Божанским мирисом, потискујући из себе сваки грех, сваку страст, искорењујући из себе све што је нечисто, прљаво, демонско. Свети Оци и велики духовници говоре обично о злосмрадију: зло смрди, чим је зло оно смрди. Говоре о злосмрадију, и о греху као злосмрадију, и о свакој страсти они се гнушају и говоре као о злосмрадију.
Ми хришћани у овоме свету, ако смо чисте душе и чистог ума, ако рђаве мисли не решетају наш ум и грешне жеље не решетају срце, ми смо већ благовесници Христовог Еванђеља у овоме свету, били учени или неучени, свеједно. Тај мирис Христов, о коме говори Свети Апостол Павле, он се неосетно излива из чисте душе хришћанинове, из чисте савести његове, из чистог срца његовог, излива се и људи око њега уче се доброти, уче се љубави, кротости, уче се Вечноме Животу, уче се Бесмртноме Животу. То чини сваки хришћанин јављајући себе, ако је прави хришћанин, а прави је хришћанин ако чисти и очишћује душу своју од сваког греха. Гресима свесним и сталним ти потискујеш…[15] Када Дух Свети напусти душу, а Он је напусти онда кад душа упорно остаје при греху и неће да се одрекне свога греха, кад Дух Свети напусти душу, душа се претвара у леш, као што се тело претвара у леш када га напусти душа. Ако се душа претвори у леш, напусти је Дух Свети.
И ми хришћани, творећи свете врлине еванђелске: веру, љубав, наду, пост, молитву, ми уствари стално очишћујемо себе, обесмрћујемо себе, омиомирујемо себе, испуњујемо себе Господом Христом, испуњујемо себе Вечношћу. Испуњујемо себе Вечношћу, а то значи: испуњујемо себе силама да можемо победити сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола! То је донео Васкрсли Господ Христос, то нам доносе Свете Мироносице које ми данас прослављамо. Те Свете и славне и бесмртне јунакиње на свима бојиштима земаљским и небеским, непобедиве жене, Свете Жене, пуне тог Христовог мириса познања, где су оне, ту се лије еванђелска благост и светост, еванђелска истина, еванђелска правда. Сваки хришћанин када чисти душу своју од греха, он лије из себе, хтео или не, лије из себе мирис познања Христовог.
Ми људи, нарочито ми хришћани, често не можемо да сагледамо шта нам је Господ Христос све донео Својим Васкрсењем, шта је све донео, Ми не можемо набројати та блага и та богатства. Отворио Небеса, дао сва Небеса човеку: дао Вечни Живот, Вечну Истину, Вечну Правду. Човече, шта има веће од тога за мене и за тебе у свима световима? Шта нам је Бог више могао дати него то што нам је дао кроз Господа Христа? Ништа! Зато Он Васкрсли, Он Једини Победитељ смрти, Он Једини Истински Човекољубац, нека разлије по душама нашим Своју Вечну Истину, Вечну Правду, Вечни Живот да бисмо побеђивали сваку смрт у себи, сваки грех, сваког смрдљивог ђавола.
Христос воскресе! Ваистину воскресе!
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Марку 15,43-47; 16,18
  2. 2 Петр. 3,13; Откр. 21,4
  3. Откр. 21,1; 2 Петр. 3,13
  4. Неколико речи нечујно на магнетофону. – Прим. препис.
  5. 2 Кор. 2,15
  6. Јн. 5,45
  7. 2 Кор. 2,14
  8. Пар речи нејасно иа траци. – Прим. препис.
  9. 2 Кор. 2,14
  10. Неколико речи нечујно на магнетофону. – Прим. препис,
  11. 1 Кор. 2,16
  12. Исто.
  13. Гал. 3,27
  14. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  15. Неке речи нечујне на траци. – Прим. преиис

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!