SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 1. u Nedelju Svetih Mironosica[1]
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese!
I sve smrti sa zemlje odnese, sve naže u bekstvo, sve zime pobegoše sa zemlje, svi gresi, svi demoni. Pobeda, jedina istinska pobeda u ovome zemaljskom svetu – pobeda nad smrću. Niko nije jači od smrti, niko od ljudi, niko od Anđela, niko od đavola, samo On – Vaskrsli Gospod Hristos!
Vaskrsenjem Svojim Gospod je otvorio zemaljsku grobnicu. Ova zemlja nije bila ništa drugo nego ogromna grobnica ljudi, leš do leša, mrtvac do mrtvaca, nevoljnik do nevoljnika, zima do zime, greh do greha. Eto, to je bila zemlja do Vaskrsenja Gospoda Hrista. Od Vaskrsenja sve se menja. To je najveća revolucija u svima svetovima za koje ljudski um zna. Sve se menja Vaskrsenjem Gospoda Hrista: čovek smrtan postaje besmrtan, a zemlja, poprište zla, greha i smrti, pakao mali, pretvara se u Nebesko Carstvo. Gde je Bog, Vaskrsli Bog tu je i Nebesko Carstvo, tu su sve Nebeske sile, tu su sva Nebeska blaga.
Vaskrsenjem Svojim Gospod je digao ploču sa groba našeg, sa grobnice ove zemaljske, i mi smo prvi put ugledali put otvoren za nas ljude, put koji sa zemlje vodi u Život Večni. A svedoci toga događaja bezbrojni su. I vi ste svedoci toga danas. Prvi svedoci bile su Svete Mironosice, koje danas slavimo, a sa njima, i za njima, Sveti Apostoli, bezbrojni Mučenici, Svetitelji, Pravednici, svi hrišćani, milioni i milioni hrišćana do današnjeg dana. Šta su oni, ko su oni? Samo svedoci Vaskrsenja Hristovog!
Hrišćanin si i danas živi svedok toga. Jer, čime se ti odlikuješ od svih drugih ljudi, od svih drugih vera? Čime se hrišćanin odlikuje od svih zemaljskih bića? – Mi, mi smo hrišćani time što verujemo u Hristovo Vaskrsenje, u svoju besmrtnost i Život Večni. Čovek više nije rob smrti, čovek više nije rob greha, čovek više nije rob đavola, čovek je oslobođen Gospodom Hristom i greha i smrti i đavola. To je jedina sloboda, jedina sloboda u svima svetovima za rod ljudski, prava sloboda, sloboda od greha. Sloboda od greha znači slobodu od smrti, slobodu od đavola, slobodu od pakla. Šta hoćeš više, čoveče, kakve tajne hoćeš više?! Gle, pred tobom otvorena Nebesa, sva blaga Nebeskog Carstva tvoja su.
Čovek – čovek se rodio tek na dan Vaskrsenja Hristovog. Rađa se i umire… umire. Radi čega se kao čovek rađa u ovome svetu? Zar da umre; da prođe samo kroz ovaj zemaljski pakao, iz muke u muku i da se spusti u grob? – Ne! Bog nije zato stvorio čoveka. Pokazao je Gospod Hristos Vaskrsenjem Svojim: čovek je stvoren za Besmrtnost i Život Večni. I mi hrišćani, mi smo samo svedoci toga. Do Gospoda Hrista i Njegovog Svetog Vaskrsenja ova zemlja bila je mračna noć smrti, bila je puna strašne grozne, otrovne zime, zime greha, zime smrti. Ko će nas zagrejati?
Ima jedna divna uskršnja pesma koja se peva ovih dana, u kojoj se veli: „Danas Hristos kao Sunce zasja iz groba, danas granu proleće dušama. Jer Hristos kao Sunce zasja iz groba i odagna mračnu zimu greha našeg, mračnu zimu greha našeg odagna Gospod“. Gle, granulo je proleće za dušu ljudsku. Proleće za dušu moju i tvoju je Vaskrsenje, pobeda nad smrću, pobeda nad grehom, pobeda nad đavolom. Eto, to je proleće za dušu ljudsku. A dotle, do Gospoda Hrista i bez Gospoda Hrista i bez Vaskrsenja Hristovog – ciča zima. U njoj se smrzava svaka duša, ledi se i sleđuje, drhti u groznicama strašnim i umire neprekidno, a ne može da umre, jer je stvorena besmrtna. Granulo je proleće dušama našim Vaskrsenjem Gospoda Hrista!
Svaki greh, gle, to je mala zima. „Kada greh sazri rađa smrt“[2]. Kada ćemo ti i ja osetiti to proleće, kada će granuti proleće i za mene i za tebe? Jer je Gospod vaskrsao i tebe radi i mene radi i svakog ljudskog bića radi. Kako ću ja to proleće uneti u svoju dušu? – Verom u Vaskrslog Gospoda Hrista, molitvom, postom i ostalim svetim vrlinama, ljubavlju, krotošću, smirenošću a naročito Svetim Pričešćem. Unevši Gospoda Hrista u svoju dušu ti unosiš Večno Proleće. Beži svaka zima greha iz tebe. U nama je mnogo tih zima. Gnev – eto zime greha. Ne, smatraj da je gnev mali neprijatelj tvoj. Ne, to je večna zima, ako ga ti ne ispovediš i pokajanjem pred Gospodom ne isteraš iz sebe. Ili pakost, ili zloba, ili pohota, ili srebroljublje, ili gordost? O, zima do zime… ciča zima.
A kad Gospod Vaskrsli uđe u tvoju dušu kroz tvoju veru u Njega, onda beže iz tebe sve zime greha, onda proleće uzbuja u tvojoj duši, onda kroz molitvu, kroz post, kroz milosrđe, kroz svaku vrlinu, u tvoju dušu ulivaju se neprekidno Vaskrsne sile Gospoda Hrista, i tvoja duša kao priroda u proleće sva se razbudi, sva pokrene, sva proklija, sva se rascveta. Još nešto…[3] Večno proleće daje Gospod Hristos. A to proleće ima svoje oluje i bure, ima svoja iskušenja. Ti onda presretni sve te oluje i bure pokajanjem – pokajanjem. Eto, to je tvoj grob kojim ti ubijaš svaki greh, svaku smrt, svakoga đavola. Gle, hrišćanine, ti si uvek jači od svakog đavola i od svih đavola skupa, jer ti je Gospod Vaskrsli dao siguran grob. Pokajanje grob koji ubija svaki greh, a ti ubijaš svaku smrt, a kroz grehe ubijaš svakog đavola. To Večno Proleće za dušu ljudsku doneo je Vaskrsli Gospod vaskrsnuvši iz groba i darovavši nam pobedu nad grehom i smrću.
Svete Mironosice! O, čudesne žene! O, kakve vence Nebeski svet plete za Mironosice – bolje i svetije negoli za nas ljude. Kada su jurnuli na Gospoda Hrista Jerusalimljani, i naučnici, i fariseji, i književnci jevrejski, i drugi, žene (Mironosice) su plakale i ridale za Gospodom Hristom. Mi i ne znamo da je i jedna žena bila među onima koji su vikali: „Raspni Ga, raspni“[4]. Znamo da su one bile hrabrije od učenika Hristovih. U mračnu crnu noć, kada su uhvatili Gospoda Hrista, kada je Juda izdao Njega, kada su Ga vodili na Golgotu, kada su svi učenici pobegli od Gospoda – Mironosice su stajale blizu Krsta Njegovog. Nisu se plašile nikoga. Vera njihova bila je jača od vere učenika Hristovih. Vera žena jača je od vere ljudi, i zato se Gospod Vaskrsli javio prvo Mironosicama, javio se prvo Mariji Magdaleni i Mariji Jakovljevoj[5], javio se njima jer su služile Njemu i verovale u Njega svim srcem, svom dušom, svim bićem svojim. I prvi uskršnji pozdrav, anđelski pozdrav: „Hristos Vaskrse!“ bio je upućen Svetim Mironosicama, prva Blaga vest.u našoj, sa svih strana zatvorenoj zemaljskoj grobnici.
Gospode, vaskrsni nas i daj nam to Večno Proleće radosti, koje je Vaskrsli Gospod zasijao po dušama svih hrišćana, a prvo Svetih Mironosaca. Apostol Pavle piše Hrišćanima: „Mi smo Hristov miris Bogu“[6], Hristov miris Bogu! Iz Svetoga Pisma znamo da je greh smrad pred Bogom. Kako smo mi miris Hristov Bogu? Čistićemo se od greha…[7] Gospod Hristos Vaskrsenjem Svojim čisti od greha. Dajući nam kroz Sveto Pričešće i kroz Sveto Krštenje očišćenje od grehova, On nas ispunjuje miomirom Besmrtnosti. Gle, sve Hristovo što je miriše na Boga, to znači miriše na Besmrtnost, miriše na Večnu Istinu, miriše na Nebo. Sve što je Hristovo miriše na Nebesa. Evanđelje Hristovo, čudesni miris Neba! Što življe i duže čitaš Evanđelje, ono sve više i više miriše, kao mirisav koren: što ga više tareš on sve više miriše. Hristove reči mirišu na Besmrtnost i Život Večni, jer isijavaju Besmrtnost i Život Večni.
Sveti Apostol veli: „Mi hrišćani, mi smo Hristov miris Bogu“. Taj Hristov miris se razlio po ovome svetu kroz prvu Uskršnju blagovest, kroz Vaskrsne Svete Mironosice, a za njima i sa njima i kroz sve Svete Apostole i sve hrišćane do današnjega dana. Mi hrišćani potiskujemo tim nebeskim mirisom svaki greh, gnjev, strast. Sveti Jeftimije Veliki, duhovnik, prozorljivac, osetio je smrad od jedne bludne pomisli koju je jedan njegov brat u manastiru imao toga momenta u svojoj glavi. Toga brata pratilo je iskušenje i pristao je da ga goni bludna pomisao. Ovaj Svetitelj osetio je smrad.[8] Tako, braćo moja, duše naše mirišu ili smrde. To osećaju sveti Anđeli koji su oko nas i vide to. Zato svaki greh što je u mojoj i tvojoj duši smrdi…[9] Kada osetiš greh u sebi, smrad, znaj da beži svaki Anđeo od tebe. Neki stariji greh, greh napokajan koji godinama živi u nama, pa to je smrad ogroman od koga svi Anđeli beže. Zato je Gospod i dao nama Svete Tajne: dao Svetu Tajnu Pričešća da nas omiomiri, da nas omiriše.
U pustinji u kojoj se podvizavao Sveti Varsanufije Veliki, u njegovoj okolini i blizini bilo je mladih podvižnika koji, daleko od sveta, daleko od sveštenika, nisu se mogli pričešćivati u hramu. I njima je svake subote Anđeo Božji s Neba donosio Pričešće. Veli se u njihovom Žitiju[10]: kad se Anđeo pojavljivao sa nebeskih visina, mirisi se razlegali i razlivali po celoj zemlji…[11] sve to miriše na Nebo. Zato je svaka prava hrišćanska duša mironosica, miriše Bogom i prinosi sebe Hristu čistu od greha.
Svete Mironosice svih vremena, mnogobrojne su. Bilo ih je prvo malo, a zatim sve više i više. Šta su Svete Podvižnice, šta? – Mironosice! Sveta Mučenica Varvara, Sveta Mučenica Irina, Prepodobna Marija Egipćanka i sve Prepodobne Matere, šta su one? – Mironosice kroz vekove i vekove, duše koje se drže Evanđelja Gospoda Hrista i živi njime u njemu, a na prvom mestu to su monahinje u podvigu i zvanju. Mironosice stalno čiste dušu svoju od greha da ne zasmrdi ova duša. Jer, ko stoji na čelu svih Mironosica? Ko je to koji Mironosicama daje sav nebeski sjaj? – Presveta Bogomajka. Ona – Ona je vrhovna i Prva Mironosica. Veli se za Nju u svetim molitvama: da nam je Miomir Nebeski rodila, Gospoda Hrista, Blagouhanije je stvorila. Zato Prva Mironosica ispred svih njih. I blago onoj duši koja ide za Njom verom u Njenog Vaskrslog Sina, Gospoda Hrista, ljubavlju svetom, molitvom, postom i svima ostalim svetim vrlinama.
Duša tvoja miriše nebom, Vaskrslim Gospodom, Njegovim Svetim Evanđeljem, Njegovim svetim zapovestima. Jer On se kroz vršenje svetih zapovesti useljuje u našu dušu. Apostol sveti piše: „Neka se Gospod Hristos verom useli u srca vaša“[12]. On se uselio u naša srca i verom i ljubavlju i molitvom i postom i svima svetim vrlinama. Kada njih umnožavamo u sebi mi Vaskrsne sile Hristove umnožavamo u sebi. Tada beže iz nas sve zime greha, beži svaki smrad greha, mi se ispunjujemo Večnim Prolećem, prolećem koje miriše na ljubav, na veru, na molitvu, na milosrđe i na sve svete evanđelske vrline.
Ne malakši nikada hrišćanine, ni ti hrišćanko! Gle, Presvete Mironosice ispred tebe i oko tebe, sve su one (tu) da ti pomognu, da te oslobode svake zime greha, da te oslobode svakog smrada greha. Povedi se za njima, pođi sa njima, i znaj, ti ćeš idući za njima, ići za Vaskrslim Gospodom Hristom. A On, On vodi u Nebesko Carstvo, vodi gde je večno proleće besmrtnosti i večnosti, večno proleće Večne Istine Božje, večno proleće Večne Radosti Božje, večno proleće Večne Ljubavi Božje. Tamo one vode, a naše je da upotrebimo svu dušu svoju, da idemo za njima evanđelskom verom, evanđelskom ljubavlju, evanđelskom molitvom, evanđelskom životom. Tada, tada će sa svih strana brujati uskršnji pozdrav, koji neprekidno bruji iz svih hrišćanskih duša, u svima srcima:
„Hristos voskrese! Vaistinu voskrese“!
 


 
NAIOIANA:

  1. Evanđelje po Marku 15,43-47; 16,18
  2. Rm. 6,12
  3. Nekoliko reči nejasno na traci. – Prim. preiis.
  4. Mr. 15,13
  5. Mr. 16,1
  6. 2 Kor. 2,15
  7. Nešto u tekstu nedostaje. Možda je besednik rekao: Čisteći se od greha. – Prim. uredn.
  8. Vidi Žitije Sv.Jeftimija, 20. januara. – Prim. uredn.
  9. Nekoliko nejasnih reči na traci. – Prim. prepis.
  10. Isto.
  11. Vidi Žitija Svetih, 6. februar. – Prim. uredn.
  12. Ef.3,16

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *