SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda na Drugi Vaskrs[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Hristos voskrese! Vaistinu voskrese! Eto, u četiri reči sva sudbina svih ljudi svih vremena! U četiri reči sva istorija roda ljudskoga! U četiri reči tvoja istorija i moja. U četiri reči najveća revolucija u svima čovečanskim svetovima, najveća prekretnica, najveća skretnica. Kada je voz ljudskog života, koji je jurio šinama smrti, skrenuo odjedanput ka besmrtnosti, sve se izmenilo. Prevrat neviđen! Šta se desilo to sa rodom ljudskim?
Vaskrsenjem Svojim Gospod je iz pakla izveo rod ljudski i uzneo u Raj. Gospod je iz smrti iščupao rod ljudski i uzneo ga u Besmrtnost. Gospod je iz ništavila, iz nebića, vaskrsao ljudsko biće u Život Večni. Gospod je oteo čoveka od đavola i dao ga u zagrljaj Bogu. To je Uskrs! To je Vaskrs! Najveća, zaista, revolucija u svima svetovima. Jedina savršena i dovršena revolucija, savršena i dovršena, jer njome – šta se daje čoveku? Život Večni! Život Večni u koji se ulazi kroz Istinu Večnu, kroz Pravdu Večnu, kroz Ljubav Večnu, kroz Radost Večnu.
Evo dana koji stvori Gospod![2] – tako se peva danas u jednoj divnoj crkvenoj pesmi. A ko je do danas stvarao dane ljudske? Ko je to stvarao dane života tvog i mog, svakog čoveka – ko? Smrt! Smrt je stvorila tvoje dane i moje dane i kroz greh bacila nas u zagrljaj đavolu, a đavo nas baca u pakao. Eto ko je stvarao dane roda ljudskog i dane života ljudskog. Greh, smrt, đavo – eto tvoraca naših dana, eto crnih sunaca u strašnoj noći greha i smrti, u kojoj je živeo rod ljudski do Gospoda Hrista. Šta su oni radili do Gospoda Hrista? Dizali spomenike. Kome? Smrti i đavolu! Jer svaki greh, to je spomenik koji čovek diže đavolu. I ovaj svet do dolaska Gospoda Hrista pretvorio se u jedno beskrajno igralište, igralište prepuno lažnih bogova, prepuno spomenika greha i smrti, prepuno spomenika đavolu. A te spomenike dizali ljudi, ljudi gresima svojim. Pun svet idola, pun svet lažnih bogova. Sve njih stvarao je čovek lažući sebe grehom, slastima grehovnim.
To čovek i danas traži posle Vaskrsenja Gospoda Hrista, kada neće za Njim. On i danas grehom svojim diže spomenike đavolu, stvara razne idole, lažne bogove i klanja im se. Koliko se danas ljudi klanja lažnim bogovima? Koliko je danas ljudi neosetljivih na Vaskrslog Gospoda? A ljudi, ljudi u lažima kulture. Kultura evropska: idolište, strašno idolište puno lažnih bogova, puno lažnih filosofa, lažnih mudraca, lažnih naučnika, lažnih zakonika, lažnih careva i kraljeva, lažnih diktatora, lažnih mučitelja, tirana. Sve to bez Hrista i protiv Hrista – i drukčije ne može biti! Drukčije ne može biti! Ljudi dižu stalno spomenike đavolu, ljudi žive stalno među lažnim bogovima kada ne veruju u Vaskrslog Gospoda Isusa.
Ovaj svet bez Gospoda Hrista – šta je? Smrtište! Mrtvačnica! Ogromna grobnica! I u njoj stavili čoveka, leš do leša, mrtvac do mrtvaca, smrdljivac do smrdljivca. To je svet bez Gospoda Hrista! A sa Njim, sa Spasiteljem, ovaj svet postaje vaskrsilište, postaje rasadnik besmrtnosti. Ovaj svet postaje miomirisno proleće Večnosti. To je učinilo Vaskrsenje Gospoda Hrista.
I mi hrišćani, šta smo, ko smo mi? Mi smo mrtvaci koji su izišli iz grobova, vaskrsli iz grobova i živimo u ovome svetu. Šta je to Gospod učinio sa nama Vaskrsenjem Svojim? Šta je to Gospod dao rodu ljudskome pobedivši našeg najvećeg neprijatelja, smrt i đavola i greh? Šta je dao Gospod Hristos? Dao nam je Život, Besmrtni Život, Večni Život, kome smrt ne može da naudi, kome đavo ne može da naudi, kome nikakav greh ne može da naudi. I Gospod svako ljudsko biće pretvorio u besmrtnika. Mi hrišćani u ovome svetu živimo kao vaskrsli mrtvaci. Šta je Sveto Krštenje kojim mi poštujemo Hrista? – Sveto Krštenje nije ništa drugo nego, kako uči Sveto Evanđelje, to je pogrebenje sa Gospodom Hristom i vaskrsenje sa Njim[3]. I mi, kroz krštenje pogrebavamo se u Gospoda Hrista, kako se veli u divnim pesmama: „Juče se s tobom sahranih, pogreboh, a danas vaskrsavam s tobom“.[4] Da, vaskrsavam s Tobom, Gospode! To je hrišćanin.
Hrišćanin je čovek koji je savaskrsao sa Gospodom Hristom, i takav živi u ovome svetu: kao mrtvac koji je izašao iz groba, savladao sve smrti, i hoda kroz ovaj svet kao besmrtnik kome nikakva smrt nauditi ne može. Ne jedna, nego sve smrti neka jurišaju na Hristovog čoveka, ne mogu mu ništa! Besmrtnik – jači od svih smrti, on se čudi na svaku smrt i satire je silom Vaskrslog Gospoda. Mi, veli Sveti Apostol, koji u ovome svetu živimo, Hristos ustade, Hristos vaskrse i mi u novom životu hodimo[5]. To je naš podvig, hrišćanski podvig u novome životu. Kakvom? – Besmrtnom životu.
Ti si hrišćanin. Dolazi žalost kroz ovaj svet, ali znaj, sve je besmrtno što činiš. Sve ide u Večni Život s tobom. „Ko je u Hristu nova je tvar“[6], veli Sveti Apostol Pavle, nova je tvar. Biti u Hristu, verom si u Hristu, gle, ti si novi čovek, čovek od krštenja, čovek besmrtnosti. Gle, ti novi čovek, ti vaskrsli mrtvac, ti imaš novo srce, novu dušu, besmrtno srce, besmrtnu dušu i besmrtnu radost u Vaskrslome Gospodu. Gle, sve „staro prođe i novo nastade“[7]. Staro prođe, prođe stari smrtni čovek, i nastade novi, besmrtni čovek u Hristu. Prođe smrad ljudskog života i nastade proleće ljudskog života, večno proleće. Prođoše stare misli, stara osećanja, smrt smrdljiva, i pojaviše se od Hrista u čoveku nova osećanja, besmrtna i večna, koja mirišu na Nebo. Osećanja i misli hrišćaninove mirišu na Nebo.
Ništa novo pod suncem osim jednoga – osim Gospoda Hrista! To je Jedino Novo.[8] I ljudi koji hoće da imaju u sebi to Novo, to Večno Novo, tu Novinu koja nikad ne stari, eto imaju u Gospodu Hristu. Nju stiču samo verom u Njega, verom u Vaskrslog Gospoda Isusa. Jer u ovome svetu, braćo, ništa nije večno osim onoga što ne umire, osim onoga što je jače od smrti – a to je Gospod Hristos i sve što je od Njega i u Njemu. To nikada ne umire i to je Večno Novo. Večno Novo i za tebe i za mene i za svakog čoveka, jer ta vaskrsla Božanska sila koju Gospod daje čoveku, taj Večni Život, Večna Pravda, eto večnih sila koje nikakva smrt satrti ne može, niti isterati iz tebe, Hristovog čoveka.
Da, u ovome svetu samo su hrišćani večito novi, večno mladi, jer nema smrti u njihovoj duši. Njih ne može ništa da zastari. U ovom svetu čovek zastari od greha, zastari od smrti, dok ne umre sav se raspadne u kaljuzi svojoj. A Hristov čovek je večno mlad. Što duže živi, sve je mlađi, jer takva je večnost koju Gospod daje, takva je Večna Sila, Večna Pravda, Večni Život koji Gospod daje Svojim sledbenicima.
Mi današnji ljudi živimo u svetu takozvanih revolucija. Mi živimo u svetu prevrata. Živimo u svetu, kako vele, najvećih prekretnica. Kuda, kuda prekretnice današnje vode? – U zločine, u ubistva! Sve su to lažne revolucije! Sve su to lažni prevrati, koji ne vode čoveka besmrtnom životu i Večnom Životu, koji ne vode čoveka pravoj istinskoj sreći! Sve je to laž! To je revolucija paloga u raju koji je čoveka naveo na greh – đavola! Revolucije đavola, to su revolucije sadašnje. Šta ja govorim? – Istinu, svu istinu istorije ljudske. Jer šta je uradio đavo sa Adamom i Evom? – On je naveo njih na svoju đavolju revoluciju. U čemu je ta revolucija? U čemu je taj prevrat koji je đavo izvršio u našem ljudskom životu? U čemu je ta strašna prekretnica i ta strašna skretnica, koja je voz ljudskog života skrenula sa šina besmrtnosti u smrt, u ambis smrti? Šta je đavo uradio sa ljudima? – On je ljude prevario, on je ljude odvratio od Boga. To je ta revolucija đavolja. Greh je ubacio u njihovu dušu. A greh – šta je uradio sa njima? On im je obećao: „Ako jedete od ovoga roda zabranjenoga vi ćete postati besmrtni, bićete kao bogovi“[9]. Pojeli naši praroditelji, i gle, survali se u ambis smrti. Slagao ih đavo. Izvršila se najveća revolucija. Jadni naši praroditelji Adam i Eva: mislili su da će pomoću zla doći do dobra, da će pomoću đavola postati bogovi. To je današnja revolucija: da se hoće pomoću đavola postati bog! U tome je sav greh. U tome je sva laž svih revolucija mimo Hrista, mimo Vaskrsenja Gospoda Hrista. Ljudi hoće da postanu bogovi pomoću đavola! Kakva laž!
Ali u toj laži živi ne samo rod ljudski do Hrista, nego i danas. Danas – danas to se isto čini, to se isto radi. Ljudi hoće pomoću zla, pomoću zločina da zacare na zemlji pravdu, (takozvanu) veliku pravdu za sve ljude. Pogledajte, kakva se pravda zacaruje po Aziji, Africi, Evropi, Australiji i Americi? Pravda zločina, pravda pokolja! Đavolja sila! Đavo opio umove ljudi, sablaznio ih najvećom sablazni i prevario najvećom prevarom: prevarom da se može postati dobar pomoću zla, da se može postati dobar pomoću đavola, da se može biti dobar bez Boga i protiv Boga.
A Gospod došao u ovaj svet da pokaže i dokaže, da samo pomoću dobrih sredstava može se postati dobar, da se samo pomoću Božijom može postati bog po blagodati,[10] da samo pomoću Boga čovek može postati savršen u ovome svetu, savršen u dobru, savršen u pravdi, savršen u istini, savršen u ljubavi. Bez toga svet se guši u zločinu i zločinima. Neprekidan zločin – to je istorija roda ljudskog. Neprekidan zločin – bez Hrista i protiv Hrista. Jedan divni Svetitelj, Simeon Novi Bogoslov, rekao je:“ Dobro koje se ne učini na dobar način, nije dobro“.[11] To je evanđelsko učenje, braćo. Dobro se može postići samo dobrim načinima. Do dobrog se može doći samo pomoću Boga, a ne pomoću đavola. Večnome Životu, Večnoj Istini, Večnoj Pravdi može se stići samo pomoću Boga, Gospoda Hrista, ne pomoću laži đavolskih, pomoću đavola.
U čemu je razlika između svih tih revolucija i revolucije Gospoda Hrista – Vaskrsenje Njegovo! U čemu? U tome što sva Evropa uči, poput lažnog papizma: „cilj opravdava sredstva“. A Evanđelje Hristovo uči: ne, cilj ne opravdava sredstva, već dobar cilj traži uvek samo dobra sredstva, i dobar se cilj može ostvariti samo uvek pomoću dobrih sredstava. Ništa se dobro u svetu ne može postići pomoću lošeg, već samo pomoću dobrog. Gospod je Hristos došao u ovaj svet da ljude spase od greha, da spase grešnike od greha, a ne da satre i ubije grešnike zbog greha.
A Evropa, evo je , stalno ubija čoveka zbog greha. Evropske teorije, lude i glupe, evo vrše pokolj po Aziji, po Africi, po celome svetu vrše pokolje, i hoće te lažne lude teorije evropske da pomoću zla ostvare dobro u ovome svetu, da pomoću zločina ostvare sreću roda ljudskog. A gle, sve laž do laži, smrt do smrti! A puno raznih opijuma: kultura, civilizacija, bioskopi, pozorišta, kafane, barovi, bezočna uživanja, sladostrasni prizori, sve izložba do izložbe đavoljih sablazni. I sve one vrše strašan pokolj ljudskih duša. Pokolj ljudskih duša počinje od Evrope, najviše od Evrope, i onda nadalje širi se kroz sve demonske svetove.
A mi hrišćani, mi hrišćani od Krštenja počinjemo. To je jedina sila, to je jedino novo, tu silu daje Gospod Hristos svakome od nas. I mi, mi se odlikujemo od svih drugih ljudi time što verujemo u Vaskrsenje Gospoda Hrista i u svoje lično vaskrsenje. I mi, mi današnji hrišćani, u dvadesetome veku hrišćani, iako kljakavi i bogalji, mi svedočimo jednu istinu sa Svetim Apostolima. Svedočanstvo, kakvo? Svedočimo Vaskrslog Gospoda! Vaskrsao Gospod, vaskrsao je čovek! To je naše svedočanstvo. Mi stalno u ovome svetu, svaki od nas kao hrišćanin propoveda jedno, svedoči jedno: Vaskrslog Gospoda i vaskrslog sebe. I živi u ovome svetu kao vaskrsli mrtvac koji je pobedio smrt, pobedio je sve smrti i danas i sutra i vavek. Kime? – Vaskrslim Gospodom Isusom Hristom.
Hristos voskrese! Vaistinu voskrese!
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Jovanu 1,117. – Otac Justin nije besedio na Prvi Vaskrs, jer je, po crkvenom poretku, tada čitao Uskršnju Poslanicu Patrijarha i Sv. Arhijerejskog Sabora Sv. Crkve. – Prim. uredn.
  2. Ps. 118,24. I Vaskrsni antifon. – Prim. uredn.
  3. Rm. 6,34
  4. Vaskrsni kanon pesma 3. – Prim uredn.
  5. 1 Kor. 15, 20; Rm. 6,4
  6. 2 Kor. 5,17
  7. 2 Kor. 5,17
  8. Knj. Propov. 1,9 i Sv. Jovan Damaskin, O Prav. veri 3,45. – Prim. uredn.
  9. 1 Mojs. 3,45
  10. Misao Svetih Otaca. – Prim. uredn.
  11. Slovo 18,2. – Prim. uredn.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *