SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 2, na Veliki Petak[1]
 
…[2]
Kao najveća gozba, najveći praznik svih demona, praznik svih đavola zapisan je Veliki Petak. Boga su ubili – to je bio cilj Sataninih redova na Nebu uperen protiv Boga! To je cilj svakoga greha. Kada se . začeo greh u Satani, taj greh bio je ovo: Da ubijemo Boga i da stanemo na mesto Božije, da zamenimo Boga.[3] Tako se začeo i razvijao greh i kad je đavo sablaznio naše praroditelje Adama i Evu, kad ih je naveo na greh,[4] on im je ubacio tu glavnu i strašnu misao: Čovek treba grehom da ubije Boga! To što nije mogao da učini jedan demon, Lucifer prljavi i strašni, kada se pobunio protiv Boga na Nebu, to treba da učini čovek na zemlji!
Tu je nadu gajio đavo kroz sav rod ljudski počevši od Adama i Eve, pa kroz sve njihove potomke sve do dolaska Gospoda Hrista u ovaj svet. Trebalo je da greh sazri, da Adamov greh sazri. On je rastao i zrio i sazrio – u šta? – U ubistvo Boga, sazreo u Judu! Juda – to je savršenstvo greha. Juda – to je vrhunac, krajnji vrhunac greha, dalje se ne može ići. On, on je Boga izdao i Boga ubio! To je đavo hteo. Ubiti Boga da ga ne bude nigde na svetu! Eh, to je začetna misao, najprikrivenija misao Satane!
I kada je na Veliki Petak Gospod izdahnuo na Krstu, tada je nastalo orgijanje u paklu, tada je nastala najveća gozba koja se može zamisliti u demonskom svetu. Orgijanje i gozba, ubijen je Bog, mrtav je Bog! Da žive đavoli i da živi Satana! To je naiskazana radost, to je zaista najveći praznik, najveći praznik nečistih sila. Tako su one smatrale. Ali, ta se gozba njihova, gozba pakla, najveći praznik satanskog kalendara, pretvorio u najveći poraz nesretnih demona. Jer Gospod, Koji je telom bio zaključan i zapečaćen u grobu koji su mu Jevreji spremili, odjedanput se pojavio u paklu, baš za vreme te gozbe njihove i pokazao On, Čudesni Isus iz R1azareta, Bogočovek u njihovom carstvu smrti, i objavio Sebe njima ko je. I svi ugledali i videli u Njemu Bogočoveka Hrista. Sišao je sa čovečanskom dušom i u Njemu sav Bog.
A pre toga, šest meseci, Sveti Jovan je propovedao da se na zemlji javio čudesni Mesija, čudesni Spasitelj, Gospod Hristos, Bogočovek Koji je ljudima doneo Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večni Život, Večno Evanđelje Neba. Doneo pobedu nad svim zlom i nad svakim grehom. To je propovedao Sveti Jovan pre šest meseci, ovako, svima dušama ljudskim koje su sišle u taj podzemni svet, to carstvo smrti do Gospoda Hrista, ljudi (koji) su živeli na zemlji. I tada boraveći u paklu kratko vreme, objavivši Sebe svima, Gospod je vaskrsao sa telom i izveo iz pakla sve duše koje su poverovale u Njega i krenule za Njim u Nebeski svet. Tako se najveći praznik pakla pretvorio u najveći sram i stid.
Gospod je iz pakla izveo rod ljudski i duše ljudske uveo u Nebeski svet, u Raj; i Vaskrsli telom Svojim pokazao tim istim dušama da će njihova tela vaskrsnuti i na dan Strašnoga Suda i sjediniti se sa svojim dušama. To je pobeda, pobeda koju je Gospod Hristos učinio kroz Svoju smrt! Smrću je Svojom satro smrt. Đavo je bio navikao da svaki čovek bude pod njegovom vlašću, da svakog pokosi smrću. Niko se nije mogao oteti od smrti – ni veliki Mojsije, ni sjajni Isaija, ni premudri Jov! Sve je smrt satirala, sve u carstvo svoje odvodila – i nadala se da će i Njega (Boga) satri.
A đavo, Satana sa svima svojim demonima, samo je na tome radio. Videći Isusa kao čoveka u telu čovečijem, on je jedno želeo: samo da Ga dovede do smrti, da Ga ubije, da Ga liši tela. A kad ga uvuče u smrt, mislio je Satana, on je moj. Prevario se: prvi put u telu ljudskom obreo se Bog! Prvi put u duši ljudskoj obreo se Bog! Kada je ta duša, ljudska Hristova duša, sišla u pakao, u njoj je bio sav Bog. To je ono što je smrt umrtvilo. Kada je smrt progutala telo Gospoda Hrista, ona je osetila da je u tom telu sav Bog – a ti se smrti bori sa Bogom! Zagrcnula se i ugušila se smrt! Umrla smrt, umrtvljena smrt! Progutavši Gospoda Hrista, On je Božanstvom Svojim iznutra razorio (samu) smrt, i ona je sva eksplodirala, sva se razorila i izgubila vlast. To je najveći poraz demona, najveći poraz Satane. Eh, i taj najveći praznik demona u paklu zapisan je najsjajnijim slovima kao Veliki Petak, kao najveći poraz demona.
Bogočovek je pobedio smrt i od nje oslobodio čoveka. Šta je Juda postao, Juda koji je Gospoda Hrista izdao? On, on je ustvari ovaplotio đavola, sve đavolje želje, najveće đavolje želje i namere i planove ostvario je Juda. U njemu je sazreo greh ljudski do savršenstva, porastao do neslućenih razmera. Veći se greh ne može zamisliti od greha – izdati i ubiti Boga. To je najveći greh u svima svetovima! Taj greh učinio je čovek. Šta je čovek? Šta je Juda? Đavočovek!
Gospod se javio kao Bogočovek u ovome svetu, ali eto, javio se da čoveka koji je već postao đavočovek, spase od đavola, da mu da Život Večni i Besmrtnost. IIIta je to? Neiskazano čovekoljublje. To pokazuje da je Gospod Isus zaista Ljubav. To pokazuje da je Gospod Hristos zaista – Jedini Čovekoljubac. Jedini Čovekoljubac, jer On pobeđuje smrt, pobeđuje đavola, pobeđuje greh, osigurava čoveku Život Večni. Ima li većeg čovekoljublja? A ljudi? Ljudi Mu pripremili smrt! Ljudi Mu pripremili grob. Zato je On vapio sa Krsta: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade“.[5] Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade.
Zaista, braćo moja i sestre, ljudi ne znaju šta rade sa Bogom Koji je u ovome svetu. Šta se to desilo sa ljudima? Šta je to greh načinio od ljudi? Greh vrši svoj posao, greh uvek hoće da ubije Boga; i tvoj i moj greh i svačiji greh samo to želi. To mu je krajnja meta. Kako smo ja i ti svesni toga. Ali đavo pomoću greha uvek potisne iz tebe ponešto Božansko, nešto Božije, nešto Besmrtno. Ubije u tebi malo Božanskoga. Tako jedan greh, tako drugi, tako treći. Ako se ne kajemo, ako se ne ispovedamo, greh naraste kao Judin greh i ubije Boga u tvojoj duši. I ti, drugi Juda, kao što je postao drugi đavo! Juda je postao drugi đavo! Izjednačio se čovek sa đavolom, postao đavo. Ima li šta strašnije za čoveka?
Koliko je Juda potčinio sebe Satanom vidi se iz toga što je napisano u Svetom Evanđelju: „A po zalogaju, tj. po Svetom Pričešću kojim ga je Gospod pričestio, uđe Satana u Judu“.[6] Kakva strahota! Divna jedna stihira što se peva na Veliki Četvrtak, juče, veli da je sav Juda još sa Svetog Pričešća otišao i izdao Gospoda Hrista. Kakva strahota! Ni đavo tako nisko pao nije! Sa Pričešćem u ustima on izdaje Boga! Takva je sloboda čovekova. Tako sve zavisi od vas, braćo moja! Spasenje moje zavisi prvo od mene. Ja sa Svetim Pričešćem u ustima mogu da izdam Gospoda kao što Ga je Juda izdao. – O, Gospode sačuvaj me takvoga greha! U svakom ljudskom biću svaki greh samo to hoće: da poraste u tebi, da ojača i da uništi u tebi Boga. A kad uništi u tebi Boga, uništava sve što je Besmrtno i Večno, uništava Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav. Ti sav postaješ čedo pakla!
Jedini spas, jedini izlaz – šta? Veliko i neiskazano čovekoljublje Gospoda Hrista, Njegova ljubav zaista jedinstvena, zaista jedina! Niko tako nije voleo čoveka kao Gospod Hristos. Njega niko tako ne voli, njemu niko ne daje toliko kao On. Daje ovome svetu punom laži Večnu Istinu; ovome svetu punom nepravde daje mu Večnu Pravdu; u ovome svetu punom smrti bezbrojnih smrti daje mu besmrtnost i Život Večni. On, Koga su ljudi pljuvali, šamarali, trnov venac Mu na glavu stavljali. O, Gospode, slava dugotrpljenju Tvojemu! Jer samo dugotrpeljivi Gospod je to mogao podneti. Zamislite: Bog i Car svih svetova, Tvorac svih svetova, i njega čovek ismeva, čovek Ga muči, čovek u grob uteruje. A on vapije ka Nebu: „Oče oprosti im jer ne znaju šta rade“.
I zaista, čovek kada je u grehu, kada je zapaljen grehom, kada greh gori u tebi, on počinje kao požar, greh počinje kao oganj, kao požar. Kada te zahvati ti padaš u bunilo, kao čovek kada dobije neku groznicu, kad dobije vatru pa padne u bunilo. I to znači da je greh opio dušu, pomračio ti stanje, savest i ti počinješ da buncaš, buncaš, i da misliš da se naslađuješ neiskazanim sladostima. On ti otrov smrti lije u dušu kroz sve to. Ti buncaš, u bunilu i dalje grešiš u grehu, i dalje ga usavršavaš u sebi, i on se pretvara u tvoje bezumlje, u tvoje ludilo. Da, greh se zaista pretvara u ludilo. Svaki greh koji ti ni ja ne ispovedimo, svaki greh kome se podamo, svaki greh u kome ostanemo iz ovoga sveta na ono vreme, ludilo. Čovek postupa u ovome svetu kao da je lud. Postupa kao lud, odbacuje sve što je Božije, Božje Zakone, Božja pravila života, odbacuje Hristove Zapovesti, odbacuje Gospoda Hrista, Sveto Pričešće, svetu veru, svetu ljubav – a to bezumlje i ludilo greha čini sa njime. A on smatra da zaslužuje raj. O, kako smrt stari kada ga uvede iz telo, tek onda će videti u kakvom je ludilu bila njegova duša na zemlji. Da se spasemo od tog ludila mi.
Pa, greh… Ko je od nas grešan? Neko većim, neko manjim, neko jednim, neko sa tristotine hiljada greha. Ali nikada greh nije sam. Uvek iza njega stoje bezbroj grehova koji te vrebaju, i ako samo jedan ovlada tvojom dušom, za njim uleću i drugi. Zato je Gospod ostavio lek za taj strašni greh. Ostavio – šta? Pokajanje! Eno razbojnika: „Pomeni me, Gospode, kada dođeš u Carstvo svoje“.[7] Eto izlaza, braćo, iz svakoga greha! Eto spasenja našeg, svakome od nas! Svi smo mi pod gresima, može biti neispoveđenim. Hitajmo da se ispovedimo! Hitajmo da sebe oslobodimo, da pokajanjem satremo tu zmiju što je u nama, tu troglavu aždaju. Greh, smrti, đavo – to je jedna aždaja sa tri glave. Svaka te od njih proždire, kroz greh proždire. Ti ako se ne pokaješ, ako ne počneš sa evanđeljskim životom, znaj: nema ti spasa, nema ti leka, ludilo te čeka! Ludilo koje te sa zemlje pravo odvodi u pakao. Trećeg puta nema. Ili ka Gospodu Hristu u onome svetu, ili ka đavolu koji je u paklu. To stoji pred svakim od nas, pred svakim ljudskim bićem.
Strašno je biti čovek, braćo, i opasno je biti čovek, i veličanstveno je u isto vreme biti čovek! Divno je biti čovek kada se čovek oslobodi od greha, i kad se reši da ratuje protiv greha, da se bori sa grehom, da ne dopusti da greh ovlada njime. Jer znaj, kada greh ovlađuje tobom, to đavo kroz njega ovlađuje tobom, to ludilo pakla ovlađuje tobom, to večne muke idu za tim grehom i hoće da te prigrle zanavek.
Danas je Veliki Petak, velika pobeda, velika pobeda i jedinstvena pobeda čoveka u svima svetovima. Čoveka, jer je Gospod Hristos kao Bogočovek pobedio smrt! On je kao Bogočovek pobedio greh za sve nas, On je kao Bogočovek pobedio greh za sve nas. A Juda, Juda je postao i otišao – kako se veli u crkvenim knjigama, i u paklu sedi na desnom kolenu Satani.
Gospode, poštedi nas tog užasa, tog ludila! Znamo, greh je ludilo duše! Greh je bezumlje čovečijeg bića! Greh je ustanak protiv Boga! Greh je borba protiv Boga u čovečijoj duši. Greh, greh do greha, greh, svi gresi, to je strašna bolest. Strašna epidemija greha koja se šunja oko svakog od nas da, ako je moguće, pobedi u nama Gospoda Hrista, pobedi u nama evanđeljske sile, evanđeljske moći i zarobi nas večnom smrću i večnom mukom!
Blagi Gospod, Koji je radi nas umro i vaskrsao, i sve nam u Crkvi Svojoj darovao, sve Svete Tajne i svete vrline, koje su potrebne da pobedimo svakoga vraga, ne jednoga, nego samog Satanu i sve bezmerne milione njegove, u svima svetovima u kojima se kreće mračni i crni duh zla i iskušenja, da sve njih satremo pod noge svoje, kao paučinu pokidamo. Jer, ko je s nama? Gospod Hristos, Bogočovek! Ko će nas rastaviti od Ljubavi Njegove?[8] Niko!
Njemu, Njemu, samo Njemu čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove! Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Mateju 27,1-38 i dr
  2. Beseda nema početka. – Prim. prepis.
  3. Uporedi Is. 14,12-16
  4. 1 Mojs. 3,16
  5. Lk. 23,34
  6. Jn. 13,27
  7. Lk. 23, 42
  8. Rm. 8,35-39

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *