SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 3. na Cveti[1]
1967. godine u manastiru Ćelije
 
Veliki i čudesni Praznik – Cveti. I on, kao grom nebeski, objavljuje Blagovest nad blagovestima: smrt je san, i greh je san, i đavo je san. To je Blaga vest današnjeg velikog i svetog Praznika.
Iz toga sna, iz tog trostrukog sna: iz smrti, iz greha, iz đavola – rečju budi samo On, Istiniti Bog, Čudesni Gospod Hristos. Tvoj greh, gle, to je samo san. Posle Vaskrsenje Gospoda Hrista, posle vaskrsenja Lazara, svaki greh je tvoj san, brate i sestro. Gnjev, to je san, i gle, Gospod je tu duhovnu smrt, a svaki greh je duhovna smrt, učinio snom, pretvorio u san. Zloba, pakost, mržnja, ogovaranje, srebroljublje, pohota, zloćudnost, sve je to greh, i sve je to san. Iz njega, iz toga sna grehovnog, vrlo lako budi Gospod Hristos, kao što je Lazara probudio iz smrti, Lazara koji je već počeo da smrdi, da se raspada u grobu.[2]
Od kako je Gospod vaskrsao, On je ustvari postao jedina java u ovome svetu. Jer šta je java, šta je stvarnost u ovome svetu? Samo ono što je jače od smrti, samo ono što ostaje iza smrti. To je Gospod Hristos! On jedini! On je Jedini Pobeditelj smrti u svima svetovima čovečanskim! On jedina java, jer smrt ne može Njemu ništa! On – Bogočovek. Ni đavo ne može ništa Gospodu Hristu, ni svi đavoli. Jer šta bi mogao đavo učiniti Bogu u svetu? Šta može đavo učiniti Bogu u čoveku? Uvek slabi, beskrajno slabi san. San, san, samo san! To je đavo posle Hristove pobede nad smrću, posle Njegove pobede nad grehom, i nad samim paklom.
Braćo moja i sestre! Otkad je Gospod sišao u ovaj svet, otkako je pobedio smrt Vaskrsenjem Svojim, otkako je vaskrsao Lazara, smrt i greh i đavo postali su senka. San i senka. Eto, to je smrt, eto to je greh, eto to je đavo – san i senka. Takvu je silu Gospod pokazao i svima nama dao. Hrišćanine, gresi te napali – gle, senke te napale. Smrti te napale – gle, senke te napale. Đavoli strašni, mnogobrojni napali te, hrišćanine – gle, senke te napale. Jer od svega toga nesravnjeno jači je Bog i Gospod Hristos. On, Koji je postao čovek da bi čoveku dao sve te sile, da čovek od svakog postane jači, zaista, i đavo i smrt i greh, postaše san i senka. San i senka, san i senka! San iz koga Gospod Hristos budi Rečju Svojom! Senka nemoćnija od svake paučine.
Gospod je u životu ovom na zemlji pokazao da je smrt san. Njega, Bogočoveka, smrt – san. To je pokazao kada je vaskrsao Jairovu ćerku[3]; kada je vaskrsao sina Nainske udovice[4]; i kada je vaskrsao Lazara, koji je četiri dana ležao u grobu, i počeo da se raspada i da smrdi[5]. On, eto, mrtvaca budi kao iz sna, Rečju Svojom svemoćnom. Kako je to Gospod pokazao? Oprostivši grehe bezbrojnim grešnicima, svima pokajnicima, svima koji su Mu prilazili i tražili oproštaj grehova, oproštaj od tih bezbrojnih duhovnih smrti. On, Svemilostivi i Sveblagi, oslobađao je sve grešnike od grehova kao od sna, kao od senke.
Da, đavo je san, đavo je postao nemoćan pred tobom, brate hrišćanine, pred svakim čovekom otkako je Gospod postao čovek. Bezbroj je primera u Svetom Evanđelju. Vlast nad đavolima, ko je imao kao Gospod Hristos? Tu vlast On je preneo na Svoje Svete Učenike. Oni su izgonili sve nečiste duhove iz svih ljudi, iz svih bolesnika.[6] Tako je đavo nemoćan i slab. Nemoćan i slab, kao san i kao senka. I on ne može ništa Večitome Bogu, on nemoćni odmetnik i otpadnik od Boga. Tako hrišćanin pobeđuje sve smrti kao san i senke, sve grehe kao san i senke, sve đavole kao san i senke.
Tu silu Gospod je ostavio Crkvi Svojoj, za vreme Svog života na zemlji dok je bio u telu na zemlji. Posle Vaskrsenja Svog[7] i Uznesenja Svog[8], kad je telom na Nebu, On je svu tu silu ostavio Crkvi Svojoj. Ostavio Sebe Sama[9] da svaki od nas, Njegovih bednih slugu, može pobeđivati svaki greh kao san, i smrt kao san i senku, svaku smrt, svakog đavola.
U jednoj divnoj crkvenoj stihiri ovih dana peva se: „Smrdim, u grehu, grobu lenosti.“ Od svakog greha duša u čoveku počinje da smrdi. Srebroljublje: o, to je grob, i u njemu duša zatvorena sa svih strana. Sveti Oci, veliki duhovnici koji su i videli đavole i osećali šta su, kažu da đavo smrdi strahovito, da je ustvari to jedini smrad u ovome svetu. Svaki greh, svaki greh kada se začne u duši, greh se začne u duši ako je tvoja duša u gordosti, ako je u zavisti, ako je u pakosti, ti si u grobu. Duša se tvoja raspada, duša tvoja smrdi pred Gospodom. I ti, šta ti ostaje? Da, znaš iz Evanđelja Hristovog, znaš da dušu greh razara. I jedna i druga sveta sestra Lazareva, rekle su Gospodu: ,Da si ti (bio) ovde, brat moj ne bi umro“[10]; da si ti bio ovde, duša moja ne bi umrla.
Kada oprosti grehe pokajanjem, kada se hrišćanin razbudi iz ovoga grehovnog sna, kada ustane iz te duhovne smrti, pa da ošine sebe pokajanjem, on zavapi: Gospode „.[11] duša moja …[12] Ako ti posumnjaš ti ćeš …[13] grehe …[14] Greh …[15] nije to mrtvac koji je juče umro. Eto to su dani …[16] smrti u grobu. Ti si tu nemoćan. „Ako veruješ, videćeš slavu Božju“[17].
Braćo moja! Ako veruješ, videćeš slavu Božju. Videćeš ono što je nemoguće, što je nemoguće za um ljudski uopšte, za sve ljude uopšte. Kako je moguće za čoveka da vaskrsne mrtvaca koji je već počeo da se raspada i da smrdi? Pozovite sve ljude, sve naučnike, sve filosofe, sve mudrace ovoga sveta, sve moćnike! Sav rod ljudski od početka do kraja, pozovite! Sve će to bankrotirati, sve će to biti nemoćno pred mrtvacem koji se raspada i koji smrdi u grobu. To Gospod vidi i daje – Gospod Hristos.
Ako veruješ, videćeš slavu Božju. Kad si u strašnom grehu, ubio si čoveka! Niko ne zna, samo ti znaš. Duša se raspada od tog strašnog greha. Kako dušu isceliti od njega? Ko će dušu vaskrsnuti iz tog groba, iz te smrti, ko? Samo Gospod!
Verujem Gospode, pomozi mome neverju[18]. Evo, duša moja smrdi, raspada se. Niko je ne može izlečiti, niko vaskrsnuti iz njenoga groba, iz njene smrti, ne iz jedne, iz bezbroj smrti.
Pokajanje! Imaj hrabrosti da taj greh kažeš Bogu, kažeš svom duhovniku, kažeš svešteniku. Zovi u pomoć blagodat Božju, silu Božju da siđe u tebe, da te vaskrsne iz tvog groba, kako je Gospod rečju vaskrsao Lazara koji je počeo da se raspada i smrdi. Tada će tebi sinuti sila vaskrsenja kad ćeš ti vaskrsnuti sebe iz tog strašnog groba u kome duša tvoja smrdi. Ne samo u lenjosti, nego eto i u pohoti, i u zavisti, i u pakosti, i u srebroljublju, i u gordosti, i u gnjevu, i u zloćudnosti, u svakome grehu duša se raspada, truli, propada. I zato čovek hrišćanin da nikad ne očajava uz milost Božju. Gospod Hristos uvek ima više milosti za nas, nego što su gresi u nama i oko nas. Da, i ti verom u Gospoda Hrista pobeđuješ svaki greh kao senku i kao san, svaku smrt kao senku i san, i svakog đavola, jednog najsmešnijeg, pobeđuješ kao senku i san.
Čuli ste u današnjem Svetom Evanđelju, u Evanđelju Svetog Apostola Pavla, gde on veli hrišćanina: „Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se“[19]. Sveti Apostole, gle, nas sa svih strana jure, muče, gone. Da, ponavlja Sveti Apostol: Radujte se svagda u Gospodu, jer vi imate silu Božansku, silu Hristovu. Vi, vi pobeđujete sve grehe kao senke, sve smrti kao senke, sve đavole kao senke. Sad se radujte. Tu vlast, tu moć nema niko od ljudi osim hrišćana, osim slugu Božjih ~ veli Apostol. Gospod je blizu, otkako je došao u ovaj svet i postao čovek. „Gospod je blizu svakoga od nas, ne brinite ništa dodaje Sveti Apostol – Gospod je blizu“[20]. Što se brineš, čoveče? Bezbroj smrti napalo na tebe? Tu je Gospod, Jedini Pobeditelj smrti i greha. Što se bojiš smrti? Napali te đavoli sa svih strana? Što se bojiš đavola? Gospod je tu pored tebe! Ne brini ni za šta. Samo mu kazuj muke svoje u molitvama svojim.
Eto, to se od tebe traži, a ništa lakše od toga. Kaži muke tvoje strašne Gospodu i verom iznosi muke svoje pred lice Njegovo – eto bezbroj vaskrsenja. Gospod Blagi, Vaskrsitelj Svemilostivi, vaskrsnuće te iz svakoga tvog greha, iz svake tvoje smrti, iz svakog tvog pakla. Život Večni postao je bliži tebi, Istina Večna, Pravda Večna, Dobro Večno. Sve što je Božje postalo je bliže čoveku negoli smrt. Zato smrt nema vlast nad nama hrišćanima! Zato mi pobeđujemo smrti kao senke! Zato đavoli nemaju vlasti nad nama, pobeđujemo ih kao senke!
Bog postao čovek, Bog postao telo[21]. Od tada, Bog je bliži telu samom od njega samog. I telo koje nosi Boga u sebi i gleda Ga, zna da je Bog bliži negoli ono samo. To je jače od smrti. Kad je Gospod vaskrsao, pobedio smrt sa telom i u telu, radi nas, da nam pokaže da i mi hrišćani jesmo bogonosci, na dan Strašnoga Suda bićemo pozvani iz grobova naših kao što je Lazar, rečju: „Lazare! izađi napolje“[22]. Svako će čuti ime svoje i ustati telom iz mrtvih. Takav je Gospod, Jedini Pobeditelj smrti i greha. To On daje svima svojim sledbenicima. To On daje rodu ljudskom. Poziva svakog čoveka, svako ljudsko biće od prvog do poslednjeg. A ljudi? Slobodna bića, toliko slobodna da mogu i Boga da se odreknu. I odriču se! No vi verni Bogu, stojte uz Njega. Ko će vas osloboditi od greha, ako ne On?! Ko od smrti, ako ne On?! Ko od đavola, ako ne On?! Ko od pakla,, ako ne On?! I On, osiguravši nam vaskrsenje iz mrtvih, i duši i telu, otvorio je vrata Nebeskog Carstva za sva ljudska bića. Za sva koja verom idu za Njim.
Cveti su zaista Praznik cveća večnoga. Cveti – to je cvećarnik, otkako je Gospod sišao u ovaj svet. On je savladao smrt od koje sve truli i vene u ovome svetu, i ljudska bića pretvorio u večno cveće. U večni cvećarnik zemlja pretvorena, otkako je Gospod sišao u ovaj svet i pobedio smrt, za mene i za tebe, i za svako ljudsko biće. U divnim pesmama i molitvama ovih dana mi neprekidno pevamo: „Gospode, kad su te deca u Jerusalimu srela grančicama i cvećem, eto i mi da Te sretnemo cvećem vrlina naših“, cvećem vere, cvećem ljubavi, cvećem molitve, cvećem posta, cvećem milostinje, milosrđa i svih svetih vrlina. Sve je to divno rajsko cveće koje raste u dušama našim otkako je Gospod u ovome svetu, otkako je dao veru Svoju nama, veru u Njega.
I ovaj veliki Sveti Praznik neka nam pomogne, neka nam Blagi Gospod da sile da mi taj cvećarnik večnih vrlina Božjih negujemo: da mirišu duše naše na cveće, rajsko cveće; da mirišu na Anđele, na besmrtnost, na. Nebo, da duše mirišu na Boga. Jer mi smo – veli Sveti Apostol, miris Hristov Bogu“[23]. Mi hrišćani, kako smo postali – veli Sveti Apostol? Tako što je Gospod izbacio iz nas, izlečio nas od onoga što dušu našu pretvara u trulež i smrad. Oslobodio nas grehova, dao nam sile da mi oslobađamo sebe od svakoga greha, od svake strasti, od svake smrti, i od svakog đavola, i tako ispunimo sebe mirisom božanskim, mirisom Boga. Mi, mi smo mirisni.
Neka nam ovaj veliki Sveti Praznik, molitvama Presvete Bogomajke i Svetih Apostola, i Svetog slavnog Lazara Vaskrslog i njegovih Svetih sestara Marte i Marije, da neprekidno sile i moći da mi negujemo cveće svih svetih vrlina u svojoj duši. Da stalno prinosimo Gospodu Hristu (miris) i izgonimo iz sebe svaki smrad greha, svaki smrad smrti, svaki smrad pakla i đavola, eda bismo i mi, izišavši iz ovog sveta kroz kapije smrti, ušli u Nebesko Carstvo. I tamo zajedno sa Svetim Apostolima, sa Presvetim Bogomajkom, Svetim Lazarom, Martom i Marijom, i svima Svetiteljima, slavili Čudesnog Gospoda Hrista, Jedinog Prijatelja roda ljudskog, Jedinog Čovekoljupca, Jedinog Pobeditelja smrti, greha i đavola. Da slavimo Njega – jedinu Radost, večnu Radost našu, jedino Blaženstvo, večno Blaženstvo roda ljudskoga, i sve što je najlepše i najuzvišenije, što je On kroza sve vekove, i mi u Njemu i sa Njim. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Jovanu 12,1-18
  2. Jn. 11,17-44
  3. Lk. 7,11-15
  4. Lk. 8,49-56
  5. Jn. 11,39
  6. D. Ap. 13,8-11; 16,16-18
  7. Jn. 20,1-31
  8. Lk. 24,51
  9. Mt. 28,20
  10. Jn. 11,21
  11. Neke reči nejasne zbog prekida na magnetofonskoj traci. – Prim. prepis.
  12. Neke reči nejasne zbog prekida na magnetofonskoj traci. – Prim. prepis.
  13. Neke reči nejasne zbog prekida na magnetofonskoj traci. – Prim. prepis.
  14. Neke reči nejasne zbog prekida na magnetofonskoj traci. – Prim. prepis.
  15. Neke reči nejasne zbog prekida na magnetofonskoj traci. – Prim. prepis.
  16. Neke reči nejasne zbog prekida na magnetofonskoj traci. – Prim. prepis.
  17. Jn. 11,40
  18. Mr. 9,27
  19. Fil. 4,4
  20. Fil. 4,6
  21. Jn. 1,14; 1 Tim. 3,16
  22. Jn. 11,43
  23. 2 Kor. 2,15

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *