SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 2 na Cveti[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Šta je hrišćanin? Čovek koji je još ovde, na zemlji, prešao je iz smrti u život. To je hrišćanin! Šta je još hrišćanin? Čovek koji veruje da je Gospod Hristos vaskrsenje i život, njegov život, njegovo vaskrsenje, svačiji život, svačije vaskrsenje.[2] Čovek koji Hristom vaskrsava iz svake smrti! Čovek koji Hristom živi u ovome smrtnome svetu. Tako je čovek hrišćanin, ustvari, iznad ovoga sveta. On je iznad smrti, iznad pakla. Time se hrišćanin odlikuje od nehrišćana. Današnja velika i slavna Blaga Vest, Blaga Vest o vaskrsenju pravednoga Lazara, dokaz je toga.
Cveti – Praznik cveća usred posta. Zbog čega? Otkud toliki poklici u Jerusalimu danas? Otkuda ta klicanja? Ustalo je sve, i staro i mlado, da slavi čuvenog Učitelja iz Nazareta, Isusa. Deca viču, deca proslavljaju Gospoda, a On skroman jaše na magaretu.[3] Šta se to zbilo? Zbilo se nevidljivo[4] čudo. Mrtvac, koji je već počeo da smrdi, vaskrsao iz groba. Na jednu reč čudesnog Učitelja iz Nazareta: „Lazare, iziđi napolje!“ – i iziđe mrtvac.[5] Šta se to zbiva na zemlji i šta je zemlja doživela? Takvo gromovsko čudo, neviđeno u svetu, eto desilo se na jednu reč. „Zato Ga i srete narod, veli se u današnjem Svetom Evanđelju, zato što On učini ovo čudo“,[6] na njihove oči učini ovo čudo, i mnogi Ga verovaše zbog toga.
To je novo, jedino novo što je Gospod doneo svetu. To je ono što niko ljudima doneo nije, niti može doneti. Niko od mudraca, niko od proroka, niko od filosofa, od careva, od kraljeva, od vojskovođa. Niko! To što je Gospod dao čoveku, šta daje rodu ljudskome, jeste ono što Hrišćanstvo nosi kroz ovaj svet, i čime Hrišćanstvo pobeđuje sve. Sve svoje gonitelje, sve svoje neprijatelje. Jer Hrišćanstvo rešava, i za mene, i za tebe, i za svakog čoveka rešava pitanje smrti i života. Radi čega ti umireš, radi čega ja umirem? Šta je smrt? Šta je život? Ako si čovek, ti ne možeš živeti u ovome svetu dok ti se ne odgovori na to glavno pitanje. Nisi tele da stalno budeš za jaslima. Čovek si i pitaš: Radi čega je smrt oko mene? Šta ona znaš? Kuda ona vodi? Na to pitanje niko ljudima odgovorio nije osim Gospoda Hrista, jer niko nije imao sile, sile da smrt pobedi, da otvori put ljudskome biću iz ovoga u onaj svet, da osigura besmrtni Život Večni. Tu silu, tu moć, pokazao je, i imao je, i ima samo Gospod Hristos, Pobeditelj smrti. Sva vera naša na tome se zasniva.
Čuli ste kako On odgovara Mariji i Marti, kada veli da će njihov brat ustati: „Gospode, on je u grobu, on već smrdi“.[7] „Ustaće tvoj brat“![8] „Znam – veli Marta, ustaće o vaskrsenju mrtvih“.[9] Spasitelj prekida njenu misao i govori: ,Ja sam vaskrsenje i život. Koji veruje u mene, ako i umre, živeće. I nijedan koji živi i veruje u mene, neće umreti vavek. Veruješ li ovo“[10] – upita Spasitelj. Veruješ li u ovo? „Da, Gospode“![11] odgovara Marta. Da, Gospode! Tako Gospod i svakom od nas, svakom hrišćaninu veli: Veruješ li u ovo? Ako veruješ, ti si hrišćanin. I time ispovedaš – šta? Radi tebe ja sam došao u ovaj svet, da ti znaš radi čega si u ovome svetu. Ti znaš da je smrt pobeđena, kao najveća neman, najveća muka, najveća mora ljudskoga bića i tebi osiguran Život Večni besmrtni. Veruješ li u ovo? Da, Gospode.
Gospod je učinio ovo čudo sa Lazarom ne samo njega radi. Kao Njegov prijatelj, Lazar je samo bio prethodnica naša, preteča naš, da bi pokazao da ćemo svi vaskrsnuti iz mrtvih na jednu reč Gospoda Hrista: Ustanite! Izađi Lazare, izađi Petre, Jovane! I sav rod ljudski, i svi ljudi koji su lsiveli na ovome svetu, na dan Strašnoga Suda izaći će iz svojih grobova telom i sjediniti sa svojim dušama. To će biti Sveopšte Vaskrsenje. Zato danas vi slušate i čujete divni tropor o „Opštem Vaskrsenju“, koji se stalno peva i stalno bruji. Gospod je vaskrsao Lazara da bi nas uverio u Sveopšte Vaskrsenje, vaskrsenje i moje i tvoje i svačije. To je cilj ovog velikog čuda – da ćemo svi vaskrsnuti.
Da, to je temelj hrišćanski,[12] to je sva radost vere Hristove, to je sva sila vere Hristove, sva mudrost vere Hristove. Čujete i čitate, stalno ispovedate u svetom Simvolu vere, kad čitate Vjeruju: „Čekam vaskrsenje mrtvih i život budućega veka“. To hrišćanin radi u ovome svetu. Čeka vaskrsenje mrtvih i život u onome svetu. A u ovome svetu živi kao onaj koji je vaskrsao iz mrtvih. Živi radi grešnoga života svog, eda bi što bolje pripremio dušu svoju i telo svoje za onaj svet, za vaskrsenje iz mrtvih i za Večni Život u onome svetu. Vera naša, to i jeste zastava pobede naše. I mi, slaveći Jedinog Pobeditelja smrti Gospoda Hrista, i pevajući onu divnu pesmu, ovaj tropar „Opšte Vaskrsenje“, šta izražavamo mi? Izražavamo suštinu vere naše. Jer vera u vaskrsenje naše lično, vaskrsenje svih ljudi, jeste sve i sva u našoj evanđelskoj novoj Blagovesti. To je ta Blagovest za rod ljudski, za svakoga čoveka.
Kad su prišli grobu gde je ležao Lazar, Marta reče: „Zaudara, Gospode“, reče zaudara, već smrdi, raspada se. Šta može biti sa mrtvacem koji se raspada? A Spasitelj odgovara: „Rekoh li ti da ako veruješ, videćeš slavu Božju“,[13] ako veruješ u ono što je nemoguće, a ja sam došao da ljudima dam takav dar, koji izgleda nemoguć. Jer svi su ljudi mlivo smrti. Vodenica smrti[14] melje svakoga čoveka, i samelje. Šta ćeš ti uraditi, i šta radiš u vodenici, koja je zahvatila tvoju nogu i melje te, da te celog samelje? I od tog užasa, od smrti koja je svemoćna, koja melje sve ljude od prvog do poslednjeg, od najpravednijeg do najneprevednijeg, i proroke, i učenjake, i careve, i kraljeve, i prosjake, sve melje – ko će te spasiti od toga, čoveče?! Ko, ljudi i braćo?! Ko?! Niko osim Gospoda Hrista.
Smrt je tako očigledna, smrt je tako strašna da ljudi i danas, posle Vaskrsenja Gospoda Hrista, koji ne veruju u Njega, užasavaju se nje, jer je za ljih sav ovaj svet, sve, što se zbiva u ovome svetu strahota, jer postoji smrt. To je strahota i užas! Nema radosnoga čoveka, ustvari nema radosnoga čoveka koji ne veruje u Hrista. Kako može biti radosti, istinske radosti u svetu u kome postoji smrt, a ne postoji besmrtnost, u kome postoji đavo, a ne postoji Bog, u kome postoji takvo zlo, takvo strašno zlo kakva je smrt, a nema nikog jačeg od nje, nikog jačeg od tog strašnog zla? Radi čega onda živimo u ovome svetu?
Gospod Hristos je došao u ovaj svet da to učini, da tog najvećeg neprijatelja našeg, najmoćnijeg, najstrašnijeg uništi Vaskrsenjem Svojim čudesnim i divnim, i osigura svima nama put u Život Večni. Vaskrsenjem Lazarevim da nas ohrabri, da pokaže prvi primer tog vaskrsenja, i da svakog uveri da će svaki od nas vaskrsnuti na dan Strašnog Suda, Tako je vaskrsenjem iz smrti pobeda nad smrću postala sasvim prirodna za nas hrišćane. Jer je Gospod, Pobeditelj smrti, Taj što je pobedio smrt i daje nam besmrtnost i Život Večni. Svi, svi do jednoga na dan Strašnoga Suda, kada budu zatrubile trube Arhangelske, ustaće iz svojih grobova[15]. To je Blagovest koju Spasitelj donosi. I Gospod je vaskrsao (i mrtve je vaskrsavao), Sveti Apostoli su vaskrsavali često puta mrtvace, da bi pokazali i dokazali istinitost vere Hristove.[16] Sveti Sava je vaskrsao svoga brata, kralja Stefana Prvovenčanog, i ispunio njegovu zavetnu želju, zamonašio ga pred smrt[17]. Sve se to zbiva da bismo se mi svi hrišćani uverili u svoje lično vaskrsenje. Vaskrsenje iz mrtvih sasvim je prirodno[18] za svakog hrišćanina.
Desilo se sa jednim Svetiteljem, Atanasijem Pečerskim, da je on umro i vaskrsao posle izvesnog vremena, posle nekoliko dana. Evo njegovog kratkog životopisa. Gospod je rekao: Ja sam vaskrsenje i život. Koji veruje u mene, ako i umre živeće.[19] Ove reči izrečene povodom Lazara Četvorodnevnog, ispuni Spasitelj i na Prepodobnom ocu našem Atanasiju Pečerskom, želeći da i mi ispunimo reč bogataševu, rečenu povodom ubogog Lazara: Ako im dođe ko iz mrtvih, pokajaće se.[20] Ovaj Prepodobni Atanasije bejaše monah u svetom manastiru Pečerskom i vođaše život sveti, bogougodan. Posle duge bolesti, on umre. Pokojnik ležaše dva dana nepogreben zbog nekog zastoja. Noću igumanu bi javljeno i on ču glas koji govoraše: „Čovek Božji Atanasije dva dana leži nepogreben, a ti se ne brineš o tome“. Čim osvanu treći dan, iguman dođe sa bratijom pokojniku da ga pogrebu. I gle, oni ga nađoše gde sedi i plače. Svi se zaprepastiše videći ga živog. I stadoše ga ispitivati kako ožive i šta je video ili čuo u onome svetu. A on im ništa ne odgovaraše osim: „Spasavajte se“. Međutim, oni još više navaljivahu molbama na Atanasija da im kaže što korisno po duši. Tad im on reče: „Ako vam i kažem, vi mi nećete poverovati i nećete me poslušati“. Bratija mu se onda zakleše da će držati sve što im on bude rekao. Tada im vaskrsli reče: „Imajte poslušnost u svemu prema igumanu. Kajte se svakoga časa. I molite se Gospodu Isusu Hristu i Njegovoj Presvetoj Materi, Prepodobnim ocima Antoniju i Teodosiju, da bi ovde u ovoj obitelji završili svoj život i udostojili se biti sahranjeni sa Svetim Ocima u Pešteri. Jer su ove tri vrline iznad svih drugih. I ko sve to postigne i izvrši po propisu biće blažen, samo da se ne gordi. Uostalome, nemojte me pitati nego molim, oprostite mi“. Rekavši to, on ode u Pešteru, u pećinu, i zatvorivši za sobom vrata, provede tamo dvanaest godina nikud ne izlazeći. I za to vreme nikada ne vide sunca, a plakaše dan i noć neprestano. Od hrane uzimaše po malo hleba i vode i to svaki drugi dan. I u toku svih tih godina, on nikome ne progovori ni reči. A kad dođe vreme da se prestavi, on prizva svu bratiju, i govori im sve ono što im i ranije reče o poslušnosti, pokajanju, pa se s mirom upokoji u Gospodu. I položen bi česno u toj Pešteri, gde se podvizivao.
Po prestavljanju svom Prepodobni Atanasije čudotvorni obavesti bratiju o svome blaženstvu. Jedan od bratije, po imenu Vavila, bolestan mnogo godina od nogu, bi donesen moštima blaženog Atanasija i dotaknuvši se tela njegova odmah se isceli, i od tada pa sve do smrti on više nije bolovao ni od nogu, iiti od koje druge bolesti. O javljenju Svetoga i čudesnoga isceljenja, Vavila ispriča bratiji, među kojima je bio i sam pisac ovoga žitija, Sveti Simon, i ovo: „Kada ja ležah i jaukah od bolova, iznenada uđe ovaj blaženi Atanasije i reče mi: „Dođi k’ meni, ja ću te isceliti“. Ja taman htedoh da ga upitam kako, kada on od tog trenutka postade nevidljiv. Poverovavši Blaženome koji mi se javi, ja zamolih da me odnesu k’ njemu, i tako se iscelih“. Od toga vremena razumeše svi da je Prepodobni zatvornik Atanasije ugodio Bogu i udostojio se blaženstva.[21]
Svetim molitvama njegovim neka se udostojimo i mi vaskrsnuvši iz grehovne smrti, poživeti bogougodno u pokajanju i potom dobiti Život Večni u Hristu Isusu, Životodavcu našem, Kome slava sa Izvorom života Bogom Ocem i Životodavnim Duhom, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
Gle, vratio se iz onog sveta, eto, Sveti Atanasije, i zaćutao. Dvanaest godina ćutao posle onoga što je video na onome svetu, posle svega što je video na onome svetu. Šta je on sve video? Kakve tajne? Dosta je to što je kazao: Kajte se svakoga časa! To je prva pouka i prvi savet iz Večnog Evanđelja vaskrslog podvižnika Božijeg Atanasija. To je poruka onoga sveta ovome svetu, to spasonosni nauk vaskrslog čoveka, čoveka vraćenog iz onog sveta nama ljudima u ovome svetu, meni, tebi, svakome, svima. Jer, pokajanje jeste prvo vaskrsenje, i moje i tvoje i svačije: „Ustani ti koji spavaš, spavaš u grehu, spavaš u strasti, spavaš u smrti, spavaš u paklu, i vaskrsni iz mrtvih“,[22] poručuje Sveti Apostol. Jer greh je smrt duše, svaki greh; jer strast je smrt duše, svaka strast; kroz greh i kroz strast, pakao je smrt duše, đavo je smrt duše. Vaskrsni sebe iz svih tih smrti pokajanjem i obasjaće te Hristos svetlošću besmrnoga i večnoga Života.
A posle toga ovaj vaskrsli Svetitelj Božji poručuje: „Molite se“. Jer molitva je jezik pokajanja, nebeski jezik čovekove duše k Bogu. Sveti Grigorije Bogoslov blagovesti:
„Moliti se treba češće nego disati“.[23] Moliti se treba češće nego disati, hrišćanine. Među svetim vrlinama molitva je tvoj svedržitelj, i u ovom, i u onom svetu, i tvoj bogomudri voditelj, i kroz ovaj i kroz onaj svet. Molitva je najdarovitiji horovođa u horu tvojih misli, čoveče, i u horu tvojih osećanja, čoveče, i u horu tvojih želja i namera, čoveče. Pravi hrišćanin, a to je taj čovek, sav je molitva, jer molitva ga neprekidno i neprestano predaje Vaskrslome Gospodu Hristu, Koji vascelo biće ispunjuje sve novim i novim bogatstvima Neba i heruvimskim radostima Večnog Života.
I vaskrsli ugodnik Božji Atanasije, plakaše dan i noć neprestano, veli se u njegovom životopisu, plakaše dan i noć, neprestano. Plakaše nad grešnom dušom svojom i nad grešnom dušom tvojom i mojom i svačijom, eda bi nas Jedini Čovekoljubac, Vaskrsli Gospod, oslobodio greha, tog pakla duše, i udostojio neiskazanih krasota i divota Carstva Nebeskoga. Neprestano plakati nad čovekom, i zbog čoveka, zato što ga satiru bezbroj smrti, bezbroj grehova – to traži onaj svet i od tebe i od mene, i od svakog ljudskog bića. Jer čoveče, ti si greholjubljem smrtan, a pokajničkim plačem ti vaskrsavaš sebe iz svake smrti, vaskrsavaš i bližnje svoje pošto smo svi jedno duhovno telo.[24] Stoga, stojmo u slobodi kojom nas Sladčajši Gospod Hristos oslobodi, i ne dajmo se ponovo u jaram ropstva uhvatiti,[25] u jaram greha i smrti uhvatiti.
Vaskrsli Gospod je za ljudsko biće sve i sva u svima svetovima: sve najlepše, sve najbolje, sve najistinitije, sve najmilije, sve najradosnije, sve najbožanstvenije, sve najmudrije, sve največnije. On – sva ljubav naša, sva istina naša, sva radost naša, sve dobro naše, sav život naš; Večni Život naš u svima Božanskim večnostima i beskrajnostima; život naš u ovome svetu koji je pun smrti, i danas u ovome svetu, u kome je toliko mnogo vike i buke protiv Gospoda Vaskrslog. Mnogo je ustanika i neprijatelja Hristovih bilo u svetu. Mnogo ih je danas. Kako je to moguće? Jesu li ljudi oslepeli? Šta to ostavlja Hristos čoveku? Šta On daje čoveku? Daje mu ono što mu niko dati ne može. Daje spasenje iz smrti grehovne, daje Večni Život, daje Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav. To je ono, braćo, što nas hrišćane nosi kroz ovaj svet, ta radost da je smrt pobeđena.
I mi, mi se nalazimo kao hrišćani, i danas u ovom veku, kada Gospoda Hrista gone, nalazimo se u nepobedivoj vojsci Jedinog Pobeditelja smrti, Gospoda Hrista, noseći zastave pobede – a to je vera naša, ljubav naša, molitva naša, post naš, sve svete vrline evanđelske. Sve je to naše oružje i naša radost u ovome svetu punom muka i strahota. I mi hrišćani, i kada nas gone u ovome svetu, i kada nas ubijaju, mi zahvaljujemo Gospodu Hristu za pobedu nad smrću, za radost koju nam je dao pobedivši smrt radi nas: da ćemo svi mi vaskrsnuti na dan Strašnoga Suda, i svaki dobiti po zasluzi: ili večno blaženstvo ili velike muke.
Čovek hrišćanin u ovome svetu jedini zna put čovekov, jedini zna put roda ljudskog, jedini zna radi čega je Bog stvorio ovaj svet, radi čega živi ovaj svet, radi čega je ovaj svet. Neprijatelji Hristovi misle: A, ubićemo Lazara i nestaće svedoka Vaskrsenja. Čuli ste danas kako se kaže u Evanđelju: A glavari sveštenički dogovoriše se da i Lazara ubiju, jer mnogi verovahu Isusa zbog njega i radi njega.[26] Da i Lazara ubiju. To su radili neprijatelji Hristovi, eto, za vreme Njegova života na zemlji, to oni rade i danas. Jer svaki hrišćanin je Lazar – Lazar koji svojom verom javlja Vaskrsenje, javlja pobedu nad smrću, svaki hrišćanin koji ispoveda Vaskrslog Gospoda i veruje u Njega. Eto, puna je zemlja, sva zemlja tih Lazara! Ne mogu oni uništiti sve hrišćane! Ako i unište nekoga, vaskrsavaćemo mi drugi, jer pobeda nad smrću je osigurana Jedinim Pobediteljem smrti, Gospodom Hristom.
Neka bi Blagi Gospod, molitvama Svetog i Pravednog Lazara i njegovih Svetih Sestara, i nama osigurao Život Večni u Nebeskome Carstvu. Neka nas oni podržavaju u našim putevima na Carstvu Nebeskom. Neka nas oni vode i rukovode da i mi puni radosti, vaskrsne radosti, radosti što je smrt pobeđena, radosno hitamo iz podviga u podvig, iz muke u muku za Gospoda Hrista, idući kroz ovaj strašni svet. „Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim, radujte se“[27] – poručuje Apostol. Čuli ste u današnjem Svetom Apostolu: „Radujte se svagda u Gospodu“. Svagda. Hrišćanin jedini ustvari u ovome svetu zna za pravu radost. Majka hrišćanina u samoj stvari, zna za pravu radost. Zašto? Zato što kao hrišćanka ona gaji dečicu svoju za besmrtnike, gaji ih za Večni Život, gaji njih koji će večno biti sa njom u onome svetu. Ima li veće radosti od toga? Sigurno da nema.
Zato je, braćo moja, osnovni greh i najveći greh za čoveka ne verovati u Vaskrslog Gospoda Hrista. Jedan veliki Svetitelj, Sveti Isak Sirin, rekao je: „Greh je neosetljivost za Vaskrsloga Gospoda“. Kad čovek ne oseća potrebu za Vaskrslim Gospodom – to je greh, to je osnovni greh. Ako čovek ne oseća potrebu za Vaskrslim Gospodom, ne oseća potrebu da ga Gospod oslobodi smrti, onda je čovek sav u smrti, sav je mrtav, sav zaudara. Šta je od njegove duše? Smrdi duša od grehova, od strasti, a on neće Vaskrsloga Gospoda. To je greh, to je osnovni greh koji čovek čini prema sebi! To je ubistvo, to je samoubistvo! Glavno samoubistvo: ne verovati u Gospoda Vaskrslog, ne verovati u svoje vaskrsenje. Čoveče, šta onda ostaje od tvoga tela i tvoje duše? Smrad, zmijarnik! U šta se telo tvoje pretvara kad se spusti u grob?
A mi hrišćani, mi sva osećanja svoja, sve misli svoje vezujemo sa Vaskrslim Gospodom Hristom. On ispunjuje duše naše besmrtnim osećanjima, besmrtnim mislima, svetim osećanjima i svetim mislima. I čovek Hristove vere prvo osećanje koje ima to je da je on besmrtan, jer vera u Gospoda Hrista Vaskrslog jeste ta sila koja daje čoveku osećanje lične besmtnosti. Šta je besmrtnost? Taj isti Svetitelj, Sveti Isak Sirin, odgovara da je besmrtnost osećanje Boga.[28] Kad čovek oseti Boga, on onda oseti da je duša njegova besmrtna i da je on besmrtan, da takav čovek živi kao besmrtan. Trudi se da ugodi Bogu, jer živi po zapovestima Božjim, da živi po Svetom Evanđelju Hristovom. To je ono što nas hrišćane izdvaja od svih ljudi u ovome svetu. To je ono što nama hrišćanima daje radost kroz ovaj svet, što daje večnu radost i u ovome svetu i u onome svetu. Da mi, hitajući za Pobediteljem smrti Gospodom Hristom, nalazeći se u Njegovoj vojsci, pobedimo sve što je smrtno u nama i oko nas, pobedimo svaku smrt, a to znači pobedimo svaki greh i svakog đavola.
O, Sveti pobedniče svih smrti, svih grehova, Pravedni Lazare, pomozi nam da i mi pobijemo sve grehe duše svoje – te glavne neprijatelje, da pobijemo sve ubice duše svoje, sve đavole, i vaskrsnemo u radost tvoju, radost koja nikada ne prestaje, služeći Čudesnome Gospodu, Jedinom Pobeditelju smrti u svima svetovima, Isusu Hristu. Njemu čast i slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Jovanu 12,1-18
  2. Jn. 11,25
  3. Jn. 12,14-15
  4. Verovatnije: neviđeno čudo. – Prim. uredn.
  5. Jn. 11,43
  6. Jn. 12,18
  7. Jn. 11,39
  8. Jn. 11,23
  9. Jn. 11,24
  10. Jn. 11,25-25
  11. Jn. 11,27
  12. Verovatnije: Hrišćanstva. – Prim. uredn.
  13. Jn. 11,39-40
  14. Tako se zove jedno delo o. Justina (Bitolj 1932). – Prim. uredn.
  15. 1 Sol. 4,15-17
  16. Lk. 7,11-15; Lk. 8,49-56; D. Ap. 20,9-12. – Videti i Žitija Svetih Apostola. – Prim. uredn.
  17. Vidi Žitije Sv. Save Srpskog (14. januar). – Prim. uredn.
  18. Možda: normalno. – Prim. uredn
  19. Jn. 11,25
  20. Lk. 16,30
  21. Vidi Žitija Svetih za 2. decembar. – Prim. uredn.
  22. Ef. 5,14. Citat dalje glasi: I obasjaće te Hristos. – Prim. uredn.
  23. Beseda 1. Teološka (27,4) Sv. Grigorija Bogoslova. – Prim. uredn.
  24. Ef. 4,4
  25. Gal. 5,1
  26. Jn. 11,53 i 45
  27. Fil. 4,4
  28. Videti opširnije u studiji o. Justina, Gnoseologija Sv. Isaka Sirina. – Prim. uredn.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *