SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 1. na Cveti[1]
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Nikada nijedan grad na ovome zemaljskom svetu nije sreo takvog Pobednika kakvog je danas sreo i dočekao grad Jerusalim. Pobednik smrti! Eto jedinstvenog Pobednika u svima svetovima, u svima ljudskim svetovima. Šta su pobednici na ratnim bojištima, šta su razni Temerlani, Džingiskani, Hitleri, Napoleoni? Sve prah i pepeo, sve bespomoćni komarac, sve bespomoćna stenica. Hvale ih kao velikane, a iza njih veliki zločini, bezbroj leševa.
Danas mi slavimo – koga? Onoga Koga smrt jedino nije mogla pobediti, slavimo Jedinog Pobeditelja smrti, Gospoda Isusa Hrista, istinskog Pobednika i Jedinog Pobednika! Svi ostali – poraznik do poraznika, poraz do poraza, čovek do čoveka, smrt do smrti, grob do groba, groblje do groblja. Šta vi se hvalite čovekom, vi se hvalite njegovim pregnućima, vi se hvalite njegovim tvorevinama, vi se hvalite njegovim kulturama i civilizacijama, vi se hvalite njegovim gradovima? Šta je sve to? Smrt… Smrt sve to uništi. Sve je to jedna vodenica smrti.[2] Sav zemaljski svet bez Gospoda Hrista, nemilosrdna vodenica smrti, koja melje, melje svako ljudsko biće, melje samu zemlju, melje nebesa, melje sunca i sve uništava. To je sav ovaj svet bez Gospoda Hrista.
A On, čudesni i tajanstveni Pobednik te smrti. Jerusalim danas tako dočekuje Njega – zašto? Zašto mu Jerusalim priređuje takav doček? On, Kome su Nebesa presto a zemlja podnožje nogama Njegovim, On, eto, ulazi jašući na magaretu, ulazi u Sveti Grad Jerusalim[3]. Narod Ga susreće, prostire haljine svoje po putu, zasipa Ga cvećem, grančicama od finika, od smokava[4]. Šta se to desilo? Gle, koliko juče fariseji i sadukeji prave planove kako da pogube Isusa. Smeta im Isus, smeta im Njegova dobrota, smeta im Njegova Božanska sila. Treba ukloniti Isusa iz ovoga sveta, ne treba nam. A gle, danas narod taj nikoga ne sluša, nego kliče: „Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev.“[5] Šta se desilo?
Desilo se, braćo, ogromno i neviđeno čudo. Narod je prisustvovao čudu kakvo ovaj svet video nije. Gospod je vaskrsao Lazara iz groba, pozvao ga iz groba i ustao mrtvac, a već (bio) počeo da se raspada, da smrdi[6]. Čuli ste u današnjem Svetom Evanđelju, narod koji beše sa Njim i prisustvovaše tom čudu kada pozva Lazara iz grob, i vaskrse ga iz mrtvih, taj narod srete Ga sada u Jerusalimu zasipajući Ga cvećem.[7]
Desilo se to na jedan običan način. Lazar se razboleo. Sestre njegove, Marta i Marija, šalju vest Gospodu Hristu, Koji je daleko od Jerusalema, od Vitanije, da je bolestan onaj koji mu je mio[8]. Kakva pohvala! Lazar je bio izuzetno mio Gospodu Hristu. Ljubljaše Gospod Lazara i sestre njegove Martu i Mariju[9]. To je bio dom u koji je on tako često navraćao, dom u kome je sejao nebesko seme svoga Evanđelja. Javljaju Mu: Lazar je bolestan. Spasitelj prima vest, ali ne žuri. Ostaje dva dana u mestu sa prijateljima svojim[10]. …[11] Lazar, naš prijatelj, zaspa. A učenici vele: „Gospode i Učitelju, ako je zaspao, ustaće“. A tada Gospod reče: „Lazar prijatelj naš, umre“. Zaista umre, ali će ga razbuditi Gospod i učitelj. Nego, veli Spasitelj, hajdemo k njemu[12].
I kad su došli blizu Vitanije, gde je živeo Lazar sa svojim sestrama, Gospod zastade. Čulo se da ogromna masa sveta ide za Njim, kao što je to uvek bilo. Nikada Spasitelj nije išao sam, nego za Njim ljudi sa svih strana. Marta, ojađena sestra, potrčala je Spasitelju, pala pred noge Njegove, i zavapila: „Gospode, da si ti bio ovde, brat moj ne bi umro“. A On blago reče: „Brat će tvoj ustati“. Znam, reče Marta, da će ustati o vaskrsenju mrtvih. Ali Gospode, to je tako daleko. Spasitelj reče: „Koji veruje u mene, ako i umre živeće“. I nijedan koji živi u ovome svetu i veruje u mene neće umreti, ti nikada neće umreti, vavek. Veruješ li ovo ? „Da, Gospode! – reče Marta – verujem“. Tada Marta pozva svoju sestru Mariju, reče daje Isus došao i zove je. Marija brzo ustade i požuri za njom, i svi srodnici i prijatelji koji su bili u kući. I kad ona dođe Gospodu, pade pred noge Njegove, i reče: „Gospode, da si ti bio ovde brat moj ne bi umro“. I zaplaka Gospod, piše u Svetom Evanđelju, udariše suze Isusu[13].
Gle, smrt je tako strašna, smrt je tako užasna neman, takva strahota za rod ljudski, za čoveka, da i Bogočovek Hristos plače nad bednim čovekom, koji je rob smrti. Spasitelj upita: „A gde ste ga sahranili?“ Odvedoše ga do groba, a Marta pohita i reče: „Gospode, već smrdi, četiri je dana od kako smo Ga sahranili“. Onda joj On blago reče: „Ne rekoh li ti, ako veruješ, videćeš slavu Božju?“ Tada uperi oči k Nebu. Gospod se pomoli Ocu Svom Nebeskom i reče gromkim glasom: „Lazare! izađi napolje!“ I ustade mrtvac povijen platnom, povezan kao što su to bili običaji kod Jevreja, i kao što je i danas običaj, i Gospod naredi da ga razreše od svih tih pokrova. I mnogi poverovaše u Gospoda videvši ovo čudo.[14] Narod koji je bio i gledao to.
Zbog tog čuda, braćo, eto Jerusalim se i danas veseli i sreta Pobeditelja smrti, Gospoda Hrista. Nikad se nije videlo da mrtvac koji se raspada i smrdi, vaskrsne. Spasitelj je vaskrsao dotle kćer Jairovu. Kad je umrla, On je uhvatio za ruku i rekao: ,Devojko, ustani!“ I ustade devojka[15]. On je vaskrsao sina Nainske udovice, koga su nosili da sahrane. „Momče, tebi govorim, ustani!“[16] I ustade momče. Ali da vaskrsne nekog čoveka koji se raspada, koji već počinje da smrdi, eto, to je neviđeno čudo na ovoj zemlji Božijoj. Šta nam to čudo kazuje? Kazuje nam da je smrt za Gospoda Hrista san. San iz koga budi mrtvo telo, kao što majka budi svoje čedo iz kolevke u kojoj spava. Smrt je san. Eto, to je današnja Blaga vest, Blaga vest velikog praznika Cveti.
Ali, braćo moja, nije Gospod vaskrsao Lazara samo zato što je on bio njegov lični prijatelj. On ga je vaskrsao da bi sve nas uverio da će nas tako vaskrsnuti iz naših grobova. To je i smisao i cilj današnjeg čuda i praznika. To nam kazuje današnja divna pesma „Opšte vaskrsenje“[17]. Spasitelj je kroz Lazara, kroz vaskrsenje njegovo iz mrtvih, želeo sve nas da uveri u opšte vaskrsenje, da ćemo svi na dan Strašnoga Suda biti pozvani da izađemo iz svojih grobova, da ćemo izaći i stati pred Lice Njegovo. Tako je Gospod, braćo, smrt, tu najveću muku roda ljudskog, tu najstrašniju strahotu roda ljudskog, pretvorio u san, pobedio smrt i otvorio put rodu ljudskom u vaskrsenje, u pobedu nad smrću.
Jer, Gospod je došao u ovaj svet da nas ljude nauči, da nam objavi Evanđelje Svoje: da je čovek besmrtno biće, da je čovek stvoren za Večni Život, da čovek nije stvoren da se raspada u grobu i sav nestane. Ne! Čovek je stvoren da telom i dušom živi večno u Carstvu Nebeskom. To je smisao i cilj čovekovog postojanja. Čovek je beskrajno važno biće pred Bogom. I ti, i ja, i svaki ljudski stvor, stvoreni smo za Život Večni, za život besmrtni u Carstvu Nebeskom. Zato je Gospod došao u ovaj svet da pobedi smrt, da telu našem osigura besmrtni život u Nebeskome Carstvu.
O tome svedoči današnje Evanđelje o Lazaru: ,Ja sam Vaskrsenje i Život.“[18] Hrišćanin u ovome svetu, šta je? Čovek koji još ovde počinje da živi večnim životom. Ja sam Vaskrsenje i Život, koji veruje u mene nikad neće umreti. Veruješ li ti u to? Svakom hrišćaninu postavlja se to pitanje: „Veruješ li u to?“ Gospod objavljuje: Ja sam Vaskrsenje i Život. Koji veruje u mene, neće umreti nikada. I koji živi sada na zemlji, a veruje u mene, ima Život Večni. Veruješ li u to?“
Ako veruješ, ti si pravi hrišćanin; bez toga, znaj, nisi hrišćanin. Ti si pravi hrišćanin time što veruješ u besmrtni i Večni Život svoj, svakog ljudskog bića koje je oko tebe, u Večni Život svakoga čoveka. To je, braćo moja, Hristova vera, to je Hrišćanstvo, time se Hristova vera odlikuje od svih vera ovoga sveta. Time se Hristova nauka odlikuje od svih nauka, od svih filosofija, od svih kultura i civilizacija, od svih tehnika. To što Gospod daje čoveku besmrtnost i Život Večni, i vaskrsenje iz mrtvih, i pobedu nad smrću , eto to je ono što Hrišćanstvo čini Hrišćanstvom, to je ono što Gospoda Hrista čini naukom[19] za svako ljudsko biće. Bez Njega ovaj svet je smrdljiva grobnica smrti, ogromna smrdljiva grobnica u kojoj se raspada u smrad svako ljudsko telo. A On, Blagi, Svemilostivi Pobeditelj smrti, Vaskrsitelj svih mrtvih, eto – to je Istiniti Bog naš, to je On, Gospod Hristos!
Ti si hrišćanin, eto kakva blaga imaš, kakva nebeska blaga neprolazna i večna! Šta će učiniti smrt hrišćaninu? Koliko smrti ima u ovome svetu i nijedna mu ne može nauditi, jer je u njemu i kraj njega i pored njega i oko njega jedini Pobeditelj smrti – Gospod Hristos! Pakle, gde ti je pobeda? Smrti, gde je tvoje sila?[20] Đavole, gde su tvoje strahote? Sve to Vaskrsenje Gospoda Hrista uništi, razruši, razori! Nema smrti za hrišćanina! Smrt – smrt je san za svakog pravog hrišćanina! Šta! Neprijatelji naši, neprijatelji Hristovi plaše nas smrću, gonjenjem, mukama! O, ko ste vi?! O, šta ste vi? Smrt, ko je i šta je za nas? To su igračke za nas, to su senke za nas. Ne plašimo se smrti, jer je Gospod Pobeditelj smrti sa nama. A vi, ko ste vi? O, moljci smrti, o vi smrtni moljci koji gonite Gospoda Hrista danas, juče, sutra do Strašnoga Suda! A šta vi nudite rodu ljudskome izvan Hrista, kakve pobede nudite (nasuprot) Gospodu Hristu, kakve? O, beda do bede, jad do jada, gnoj do gnoja, grob do groba. Eto, ko ste vi neprijatelji.
Mi hrišćani, silni smo, nepobedivi verom našom u Gospoda Hrista! Vera i jeste ta naša moć kojom mi pobeđujemo sve smrti ovoga sveta, sve đavole svih paklova, sve neprijatelje našega spasenja[21]. Ne bojimo se mi ljudi, ne! Ne bojimo se mi ni đavola koji tutkaju sve smrti na nas, jer je sa nama čudesni Gospod Hristos, Jedini Pobeditelj smrti.
I danas, eto, mi na današnji veliki Praznik slavimo šta, slavimo – koga? Njega, Pobeditelja smrti! Slavimo taj veliki dar, tu veliku silu što nam je dao, slavimo najveću Blagovest roda ljudskog. Blagovest da je smrt postala san, otkako je Gospod Hristos pobedio smrt vaskrsnuvši Sebe iz mrtvih, a pre toga vaskrsnuvši Lazara. Cveti – eto svake godine mi praznujemo na današnji veliki Sveti Praznik Njega, Jedinog Pobeditelja smrti, a time praznujemo i svoju besmrtnost i večnost, braćo, praznujemo tu veliku radost da je smrt postala san.
Zato u današnjem Apostolu, Sveti Apostol Pavle piše hrišćanima: „Radujte se, i opet velim radujte se svagda u Gospodu“[22]. Sveti Apostole, nas gone, nas muče, nas ubijaju, na nas tutkaju bezbrojne smrti… I opet velim: radujte se! Jer vi, vi hrišćani znate i osećate da je za vas smrt postala san. Šta ona može vama učiniti? – Ništa, ni u jednom od ljudskih svetova.
Zato mi hrišćani sa velikom radošću praznujemo današnji veliki Praznik – Cveti. Sa cvećem praznujemo Pobednika smrti, cvećem vrlina svojih. U divnim današnjim pesmama neprekidno bruje saveti i pouke. Veli se: Mi danas srećemo Gospoda Hrista cvećem naše vere, cvećem naše molitve, zaspimo Ga cvećem našeg milosrđa, naše smirenosti, naše krotosti, našeg evanđeljskog života.
Tako mi hrišćani praznujemo veliki Sveti Praznik, praznujemo pobedu nad smrću, praznujemo našu večnu radost. Ta večna radost neka bude u dušama svih nas, braćo moja i sestre, svih pravoslavnih hrišćana. I neka pređe na sve ljude svih svetova, da se svi raduju najvećoj pobedi učinjenoj za čoveka i u ime čoveka, pobedi odnesenoj Jedinim Pobediteljem smrti, Gospodom Hristom. Tu veru čuvajmo, tu radost gajimo u svojoj duši, jer sa tim čovek je večno biće i besmrtno biće, jači od svih smrti, jači od svih đavola.
Blago čoveku, blago hrišćaninu koji tu veru gaji u svom srcu, njome živi u ovome svetu, da sa njom izađe iz ovoga sveta i uđe u onaj svet, da i on živi sa vaskrslim i divnim prijateljem Hristovim Lazarom, i njegovim svetim sestrama Martom i Marijom.
Neka se i oni pomole za nas i za svako ljudsko biće na zemlji, da se u svakom ljudskom srcu zacari vera u Jedinog Pobeditelja smrti, Gospoda Hrista, da bismo i mi kroz sav život na zemlji i kroz sav život na Nebu klicali Gospodu Pobeditelju smrti: „Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, Car Izrailjev[23], Gospod Hristos.“ To, to, to, neka bude naš putovođ kroz ovaj svet! I idući za Pobediteljem smrti Gospodom Hristom, pobedićemo svaku smrt koju ljudi natutkaju na nas, pobedićemo svakoga đavola koji kidiše na nas, i ući u Carstvo Nebesko da tamo večno slavimo Čudesnog i Nezamenljivog Gospoda Isusa, Kome neka je čast i slava sada i uvek kroz sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Jovanu 12,1-18
  2. Tako se zove jedno delo o. Justina (Bitolj 1932). – Prim. uredn.
  3. Jn. 12,14-15; D. Ap. 7,49
  4. Jn. 12,13
  5. Jn. 12,13
  6. Jn. 11,43-44
  7. Jn. 12,17-18
  8. Jn. 11,3
  9. Jn. 11,5
  10. Jn. 11,6
  11. Par reči nečujne na magnetofonu. – Prim. prepis
  12. Jn. 11,10-15
  13. Jn. 11,28-36
  14. Jn. 11,39-45
  15. Lk. 8,54-55
  16. Lk. 7,14-15
  17. Tropar praznika Cveti. – Prim, uredn.
  18. Jn. 11,25
  19. Možda: novinom, ili: novom naukom. – Prim. uredn.
  20. 1 Kor. 15,55
  21. 1 Jn. 5,4
  22. Fil. 4,4
  23. Jn. 12,13

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *