SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 1. u Petu Nedelju Velikog Posta[1]
1965. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Evo pete Nedelje Velikoga Posta, Nedelje velikih bdenja i velikih podviga, Nedelje velikih vapaja i uzdisaja, Nedelje najveće Svetiteljke među Svetiteljkama, Prepodobne matere Marije Egipćanke. Ona do tridesete godine svoje živela je u razvratu, u najvećem razvratu. Jednoga dana pojavi se u njoj želja da se pokloni Česnom i Životvornom Krstu. Dođe u Jerusalim, i kad htede da uđe u hram na sam dan Krstovdana, da se pokloni Česnom i Životvornom Krstu, nju neka nevidljiva sila zadrža i ne dade joj da uđe. Pored nje je prolazila masa ljudi, narod se tiskao, ulazio slobodno i izlazio. Samo je ona stajala kao prikovana za zemlju. Pokušavala je, ali nikako da uspe. Tada podiže oči svoje i u paperti crkvenoj ugleda ikonu Presvete Bogomajke, i pomoli joj se od sve duše. „O (Presveta), dopusti da celivam Krst Sina Tvoga, i da Mu se poklonim, i onda radi sa mnom što ti želiš“. I tog trenutka nestade sile koja je sprečavala da uđe u sveti hram. Pokloni se Svetom Životvornom Krstu, pomoli se Bogu, i opet se obrati ikoni Presvete Bogomajke: „Evo me, Ti me vodi i rukovodi“. I ona ču glas: „Ako pređeš reku Jordan i odeš u pustinju, spašćeš se“. Ona odmah krenu ka Jordanu, kupi dva hleba od novca koji joj dade neki prolaznik, pređe Jordan, i ode.
Četrdeset sedam godina nije videla ljudskog lica ni životinju. Četrdeset sedam godina provela je u pustinji kao na velikom bojištu, ali je očistila sebe, pobedila sve strasti, isterala iz sebe sve grehe i sve đavole, i postala ravna Anđelima. Po vodi je išla kao po suvu, molila se Bogu i za vreme molitve uzdizala se u vazduh, lebdela u vazduhu. Takvu je svetost ona postigla. A šta je odvelo u pustinju? Ništa osim sebe, samo sebe, dušu, telo i grehe svoje da očisti. Noseći ikonu Presvete Bogomajke zapečaćenu u njenoj grešnoj duši, kakve je sve strahote ona doživela u pustinji, kakve borbe sa nečistim dusima, kakve muke od gladi!… To samo ona i Anđeli Božji znaju.
Kada je pravedni Zosima pronašao nju u pustinji pred smrt, i pitao je i molio da mu kaže kako se snalazila u pustinji, kako je živela, opisala mu je svoj život, život vrlo mučan i težak u početku. – Sedamnaest godina, veli ona, mene su razdirale moje strasti, sećanje na moj život raskošni i razvratni. Poželim da popijem čašu vina, a ni vode nemam, a o jelu da ne govorim. I kada bi u tim mukama vapijala i padala na zemlju, molila se Presvetoj Bogorodici: „Ti si me dovela, pomozi mi“. Presveta Bogomajka je uvek pomagala. Dvadeset četiri časa bi prolazila, a ona nemoćna ležala na pesku pustinjskom, i odjedanput bi nju, molitvom Presvetoj Bogomajci, obasjala svetlost i ozarila njenu dušu, i veliki mir silazio je u njeno srce. Tako je ona provela četrdeset sedam godina u pustinji, i Gospod joj je dao ono što daje retko kome od Svetitelja. Ona godinama nije okušala hleb, vodu. Na pitanja starca Zosime, ona je odgovarala: „Ne živi čovek samo o hlebu, već o svakoj reči Božjoj“[2].
Gospod je na jedan poseban način hranio i vodio kroz njen pustinjski život, njenu pustinjsku borbu. I šta se desilo? Ona je svoj pakao pretvorila u Raj! Ona je pobedila đavola i sva uzletela Bogu! Kako, čime? Postom i molitvom, postom i molitvom! Jer post, post sa molitvom i jeste svepobedna sila. U jednoj divnoj velikoposnoj molitvi veli se: „Idimo za Spasiteljem duša naših, Koji nam je postom pokazao pobedu nad đavolom“. Postom nam pokazao pobedu nad đavolom… Nema drugog oružja, nema drugog sredstva.
Post – eto sredstva da pobediš đavola, svakog đavola. Primer: Sveta Marija Egipćanka kakva je božanska sila posta. On i nije drugo nego raspinjanje tela, raspinjanje tela, samoraspinjanje sebe. A kad je krst tu, pobeda je osigurana. Telo nekadašnje bludnice aleksandrijske, Marije, grehom je dato u ropstvo đavola. Ali, kada je prigrlila Krst Hristov, kada je to oružje uzela u ruke, ona je pobedila đavola! Post i jeste vaskrsavanje duše iz mrtvih. Post i molitva otvaraju oči čoveku da sagleda i istinski ugleda sebe, i vidi sebe. On vidi da je svaki greh u njegovoj duši grob njegov, grob, smrt njegova. On vidi da greh u duši ništa drugo ne radi, nego u leševe pretvara sve što pripada duši: njene misli, njena osećanja i njena raspoloženja. Grob do groba. I tada, tada se razlegne vapaj iz duše: „Prežde daže do konca ne pogibnu, spasi mja“![3] To je taj vapaj ove velike nedelje. Gospode, pre no što sam propao, spasi me. Tako smo se ove Nedelje molili Gospodu, takve nam je leleke molitvene ostavio veliki Sveti otac Andrej Kritski, u Velikom kanonu i oko njega.
Gospode, pre nego što sam propao potpuno, spasi me! Ovaj vapaj važi za svakoga od nas, za svakoga koji ima grehe. Ko je taj što je bez greha? Ne možeš pogledati sebe, a da negde, na nekom okrajku svoje duše, na nekoj okrajini ugledaš neki, može biti zaboravljeni greh. I svaki nepokajani greh jeste tvoj grob, jeste tvoja smrt. I ti, da bi se spasao i vaskrsao sebe iz tog groba, zavapi vapajnim molitvenim lelekom Velikoga Posta: „Gospode, pre no što sam potpuno propao, spasi me“.
Ne varajmo sebe, braćo, ne obmanjujmo sebe. I jedan greh ako je ostao u tvojoj duši, i ti se ne kaješ, i ti ga ne ispovedaš, i ti ga trpiš u sebi, taj greh vodiće te u carstvo pakla. Jer grehu nema mesta u Raju Božjem. Grehu nema mesta u Carstvu Nebeskom. A da bi ti udostojio sebe Nebeskog Carstva, postaraj se da svaki greh isteraš iz sebe, da svaki greh iščupaš sa korenom iz sebe, kroz pokajanje. Jer, ništa se ne može oteti pokajanju čovekovom. Takvu je silu dao Gospod Svetom Pokajanju.
Gle, kada je pokajanje moglo da spase tako veliku razvratnicu, kakva je bila nekada Marija Egipćanka, kako da ne spase i drugog grešnika, i svakog grešnika, i najvećeg grešnika i zlikovca? Da, Sveti Veliki Post jeste to bojište na kome mi hrišćani postom i molitvom pobeđujemo đavola, pobeđujemo sve grehe, pobeđujemo sve strasti i osiguravamo sebi besmrtnost i Život Večni. Bezbroj je primera u životu Svetih ljudi i istinskih hrišćana, primera koji pokazuju da zaista samo molitvom i postom, mi hrišćani, pobeđujemo đavole[4], sve njih koji nas muče i koji hoće da nas odvuku u carstvo zla, u pakao. Ovaj Sveti Post – post je svetih vrlina naših. Svaka sveta vrlina vaskrsava dušu moju i tvoju iz mrtvih.
Molitva, šta je molitva? To je veliki vaskrsitelj tvoj i moj! Staneš na molitvu, zavapiš ka Gospodu da očisti dušu tvoju od greha, od svakoga zla, od svake strasti i tada se grobovi tvoji i moji otvaraju, a mrtvaci ustaju[5]. Sve što je grešno beži, sve što vuče ka zlu nestaje. Molitva sveta vaskrsava svakoga od nas, kada je iskrena, kada ponese svu dušu ka Nebu, kada ti u strahu i trepetu kažeš Gospodu: Gledaj, gledaj moja groblja! Beskrajna su moja groblja, Gospode! U svakom od tih grobova eno duše moje, eno je mrtva, daleko od Tebe. Gospode, reci reč i vaskrsni sve moje mrtvace![6] Jer Ti, Ti si nam, Gospode, dao puno Božanskih sila da nas preko svetog Vaskrsenja vaskrsavaju, da nas iz groba lenjosti vaskrsavaju.
Da, mi kroz grehe, kroz naše strasti dušom umiremo, a duša umire kad se odvaja od Boga. Greh jeste sila koja odvaja dušu od Boga. I mi, kada smo greholjubivi, kada volimo grehe, kada volimo slasti grehovne, mi ustvari volimo svoju smrt, volimo grobove, smrdljive grobove u kojima se raspada duša naša. A kada se prenemo, kada munjom pokajanja udarimo u srce svoje, onda, onda naši mrtvaci vaskrsavaju. Onda duša naša pobeđuje sve svoje ubice, pobeđuje glavnog tvorca svih grehova, đavola, pobeđuje silom Vaskrslog Gospoda Hrista.
Zato za nas hrišćane nema greha koji je jači od nas. Budi uveren, uvek si jači od svakog greha koji te muči, uvek si jači od svake strasti koja te muči. Kako, pitaš ti? Pokajanjem! A šta je lakše od toga? Ti uvek možeš u sebi, u duši svojoj zavapiti: „Gospode, pre no što sam potpuno propao, spasi me“. Pomoć Božja neće te mimoići. Ti, ti ćeš vaskrsnuti sebe iz mrtvih, i živeti u ovome svetu kao onaj koji je došao iz onoga sveta, koji je došao iz groba i živi novim životom, životom Vaskrslog Gospoda Hrista, u Kome je puno Božanske sile da te nijedan greh više ne može ubiti. Možda ćeš ponovo padati u ponore padova, ali ti znaš, ti znaš oružje, ti znaš silu kojom vaskrsavaš sebe iz mrtvih. Ako činiš pedeset puta na dan greh, pedeset puta sramiš sebe, pedeset grobova kopaš danas, samo zavapi: „Gospode, pokaj me! Pre no što sam potpuno propao, pokaj me“.
Blagi Gospod, znajući slabosti i nemoći ljudske duše i ljudske volje, rekao je: Brate, dođi! Ako grešiš na dan sedamdeset puta, opet dođi i reci: Oprosti mi[7]. To Gospod naređuje nama ljudima, slabim i nemoćnim. On oprašta grešnicima. Zato je i objavio da velika radost biva na Nebu kada se jedan grešnik kaje na zemlji[8]. Sav Nebeski svet gleda u tebe, brate i sestro, kako živiš na zemlji. Padaš u greh i ne kaješ se. Gle, Anđeli plaču i tuže na Nebu zbog tebe. Čim kreneš u pokajanje, gle, Anđeli se na Nebu raduju, i kao braća tvoja Nebeska likuju.
Setite se šta se desilo sa bludnim sinom[9]. Čim se desilo pokajanje i na krilima pokajanja on poleteo Ocu (govoreći): „Oče, sagreših nebu i zemlji“[10], Otac nije čekao da sin stigne do Njega, nego je Sam potrčao u susret sinu pokajanom, zagrlio ga, i naredio da se iznesu najlepše haljine iz nebeskih riznica, da obuku pokajanog sina, da se spremi velika nebeska gozba, jer: ovaj moj sin mrtav beše i ožive, izgubljen beše i nađe se.[11] Eto, takva duhovna gozba biva za svakoga grešnika koji se kaje.
Gle, pred tobom i preda mnom, iako smo grešnici, stoji takva nebeska gozba. Samo nam jedno treba: pokajanje. Pokajemo li se, naš Nebeski Otac će u žalostivosti Svojoj poleteti nama da nas zagrli, nas mrtvace pokajanjem oživele da zagrli i uvede u Nebesko Carstvo. Primer i dokaz: evo velike današnje Svetiteljke Marije Egipćanke. Kakva grešnica! Od nje Gospod načinio biće sveto kao Heruvim. Pokajanjem je ona postala ravnoangelna, pokajanjem razorila pakao u kome je bila i sva uznesena u Raj Hristovih nebeskih milina.
Nema hrišćanina nemoćnog u ovome svetu, makar ga napadali najstrašniji gresi i iskušenja ovoga sveta, samo ako hrišćanin nikada ne zaboravi svoje glavno oružje: pokajanje, molitvu, post; ako je sav on u ma kojem podvigu evanđelskom, u ma kojoj vrlini, ili u molitvi, ili u postu, ili u evanđelskoj ljubavi, ili u milostivosti. Setimo se velikih Svetitelja Božjih, setimo se današnje velike Svetiteljke, Prepodobne matere naše Marije Egipćanke, i budimo sigurni, priteći će nam Gospod odmah u pomoć. Ona je doživela takvu čudesnu pomoć Presvete Bogomajke, i spasla sebe od strašnih paklova svojih, od strašnih demona svojih. A Presveta Bogomajka je i danas, i uvek, pomagala nama u svima našim vrlinama evanđelskim: u molitvi, i u postu, i u bdenju, i u ljubavi, i milosrđu, i trpljenju, i u svakoj drugoj vrlini. Neka nas pomaže uvek, neka nas vodi.
I mi, pokajanjem vaskrsavajmo sebe neprekidno iz mrtvih, iz svih grobova svojih, vaskrsavajmo duše svoje iz svakog smrada smrtnog i crvljivog, i pripremajmo sebi put u Carstvo Nebesko. A na tom putu ispred nas, eto Prepodobne matere naše Marije Egipćanke, i bezbroj Svetitelja Božjih. Svi nas oni sa radošću vode u Nebeski Hristov svet. Svi nam oni nude svoju pomoć, svoje čovekoljublje.
Zato, nikada ne kloni u borbi i vojevanju sa gresima svojim. Nikada se ne uplaši kada se rveš sa đavolima, kada se gušaš sa demonima. Uvek si jači Krstom Hristovim od njih, to znaj. Nema greha koji đavoli mogu tebi nametnuti, ako ti nećeš, nema! Sve zavisi od tebe, a ti, ti imaš sveoružje Božje: krst, molitvu i post. U svima teškoćama svojim, i u najvećim padovima seti se velikog vaskrsiteljskog vapaja ove velike i svete sedmice: „Gospode, pre no što sam potpuno propao, spasi me“!…[12]
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Marku 10,32-45; po Luki 7,36-50
  2. Mt. 4,4
  3. Stihira u Četvrtak 5. sedmice Velikog Posta. – Prim. uredn.
  4. Mt. 17,21
  5. Uporedi Mt. 27,52
  6. Uporedi Mt. 8,8
  7. Mt. 18,2-122
  8. Lk. 15,7
  9. Lk. 15,11-32
  10. Lk. 15,18
  11. Lk. 15,22-24
  12. Beseda nije završena, verovatno kraj trake. – Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *