SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda u Treću Nedelju Velikog Posta[1]
1967. godine u manastiru Ćelije
 
Put do spasenja ide kroz post. Zašto? Zato što je post ustvari post …[2] istinski je post …[3] blagovest. „Ko hoće za mnom da ide nek se odreče sebe i uzme krst svoj, i ide za mnom“[4]. Ja ili Hristos? Ne ja i Hristos. A krst no seći da bi ugodili Gospodu Hristu, da bi mogli ići za Gospodom Hristom. Idemo li za sobom, mi ne možemo ići za Njim. Ko se ne odreče sebe, ne može ići za mnom.[5]
Ako budeš išao za svojim umom, a ne za Hristovim, ako budeš išao za svojom voljom a ne za Hristovom voljom, kako se kaže u Svetom Evanđelju, duša je neočišćena, neosvećena, zalutala u prašumu samih zabluda, dušegubnih i užasnih. Zato što je greh, zlo, uspelo da u nama, pored one bogolike duše koju smo dobili od Boga pri stvaranju,[6] stvori svoju dušu. Greh stvara u meni i tebi svoju dušu ako se mi navikavamo na njega; ako ga činimo, on se postepeno pretvara u našu dušu. Pored one bogolike duše koju ti je Bog dao, ti dovodiš tuđinca i stranca koji je ovladao tobom. On živi kao samostalan, a ono što je Božje u tebi kao da je zaspalo, kao da je utrnulo. Ti si to odbacio, to ne živi u tebi, mrtvuje. Stvara u nama svoj svet, stvara u nama svoju filosofiju, čitav pogled na svet. On nastoji da zauzme mesto Božije u tvojoj duši, mesto lika Božijeg, to hoće greh da učini. Greh ustvari hoće čoveka da liši one bogolike duhovne lepote koju ima u svojoj duši. Da, on (=đavo) se trudi da pomoću greha i u meni i u tebi stvori svoj lik. Jer greh uvek liči na đavola, uvek oslikava pomalo njegovu mračnu stranu u našoj duši, kada ga mi prigrlimo. Tako se u nama kroz greh, kroz naviku na greh, obrazuje, formira se naročito ja, naročito duša, naročito sebe. Ono sebe, od koga traži Gospoda da se odreknemo. Hoće dobro, ali ga ne čini. ,Dobro koje hoću ne činim, nego zlo koje neću ono činim“[7]. Zlo smo mi sami stvorili, a dobro je od Boga, veli Apostol Pavle[8]. Ja hoću da živim dobro, ali sile da to činim nemam, ali za to ne nalazim sile, ne nalazim moći u sebi.
Da mi, ipak, dobro koje želimo i ostvarujemo u ovome životu, evo današnje Sveto Evanđelje nam otkriva put ka tome. To je: otići od sebe, otići od svoga greha, izići iz te duše grehovne koja se u tebi stvorila, formirala, uobličila. Mi postom, ustvari, potiskujemo iz sebe to grehovno u duši svojoj. Mi zamenjujemo, postepeno zamenjujemo sebe Hristom, dok se ne dođe do onog savršenstva do koga je došao Sveti Apostol Pavle kada veli: „Ja više ne živim, u meni živi Hristos“[9]. Eto šta znači odreći se sebe: to znači poništiti sve svoje želje, sve svoje čovečansko, ljudsko, grehovno, i zameniti Hristom. Zameniti Hristom! Ko hoće dušu svoju da sačuva bez mene, bez mene Hrista, izgubiće je; a ko je izgubi mene radi i Evanđelja, taj će se spasti, taj će je sačuvati za Život Večni[10]. Za Život Večni, ako se odrečemo svakog greha svog, svake strasti svoje.
Ako odbacimo, i ako znamo, i osećamo, i hoćemo, da Hristos bude duša u našoj duši, srce u našem srcu, da nas same, da naše ja zameni Sobom – to je jedini put da ja i ti, svaki čovek, sačuvamo dušu svoju od pakla, od propasti, od đavola, od svakoga zla, od večnih muka. Da nađemo u sebi tu bogoliku dušu, tu božansku dušu, koju nam je Bog dao. Bogolika duša gde je? U Gospodu Hristu! Hristos je postao čovek da nam pokaže: Evo, ovakav treba da je čovek. On Bog, postaje čovek, On Bog pokazao je u Sebi Lik Božji. Prema Božjoj slici mi smo stvoreni[11], dužni smo da živimo po njoj. Šta je naš um?
Slika uma Hristovog, uma Božijeg. I naša je dužnost da sav naš um saobrazimo Gospodu Hristu, da sav naš um takoreći ohristoličimo, da zajedno sa Apostolom Pavlom možemo reći: „Mi um Hristov imamo“[12]. I dok mi ne prilagodimo volju svoju Hristovoj volji, Božjoj volji, naša volja uvek luta, naša volja uvek slaba, naša volja uvek posrće i roni u greh. Ako mi gledamo Gospoda Hrista za svoj večni primer, večni ideal, onda mi prilagođavamo sebe Njegovoj volji. Onda, neću da bude moja volja, nego Tvoja. Oče naš, da bude volja Tvoja i na zemlji i na Nebu.[13]
I mi, kad hoćemo da izlečimo svoju volju od svih slabosti, od svih bolesti njenih, i od svih smrti njenih, tvoreći zapovesti Njegove, mi ustvari isceljujemo sebe od svakoga greha, izgonimo iz sebe sve što je greholjubivo. Da, dok (čovek) sav čezne za Bogom i dok je pri pravom sebi, dok se on zaista trudi da se odrekne sebe, da ide za Gospodom Hristom i nosi krst, nosi krst Hristov, ustvari, on dobija od Gospoda Hrista silu Božju. Jer je rečeno: Krst je sila Božja na spasenje svima koji veruju[14]. I meni i tebi, svima, svakom čoveku. Kad se rešiš da primoraš sebe da nosiš krst svoj, gle, ti u isto vreme primaš silu Božju. Tu silu Gospod daje da bi ti mogao pobediti svaki greh u sebi, da bi mogao pobediti svako zlo, svaku rđavu naviku, da bi mogao svoj jezik vaspitati da ne govori ružne reči, svoje oko vaspitati da ne gleda što ne treba da gleda. Sav život tvoj da bude Hristov. Radi čega? Radi Gospoda Hrista, da Gospoda Hrista useliš u sebe! Eto, to je naš cilj, to je naš ideal, to je spokojstvo i mir i večni raj naše duše, svake ljudske duše. Nema mira ljudskoj duši, osim Hrista.
Kroz svete vrline, kroz Svete Tajne, kroz Sveto Pričešće, daju se Božanske sile kroz zapovesti. Svaka sveta vrlina: molitva – to je otimanje sebe iz smrti, vađenje sebe iz greha, iz ponora, iz pakla, podvig, krst, raspinjanje sebe, krstonošenje, ali onda daje Gospod sile i molitva daje sav život u ovome svetu. Šta je život Anđela? To je neprekidno tvorenje volje Božje. Život čoveka? To je neprekidno tvorenje volje Božje. A to biva, biva kada ljudi hoće. Primer: pokajani grešnik. Šta je onaj carinik? „Bože, milostiv budi meni grešnome“[15]. Šta je on? On je pokajani grešnik. A bludni sin? Primer ohrabrenja za svakoga od nas, i za najveće grešnike. Da ne govorimo o Svetiteljima. Eto, bludni sin je primer kako se postaje Božji, kako čovek može sebe iz pakla da izvuče, iz carstva greha; kako čovek okovan demonima pomoću svih strasti i slasti ovoga sveta, može da iščupa sebe iz njihovih ruku, njihovih čeljusti, i da uzleti Nebu i Ocu Nebeskome, vapijući: „Oče, sagreših nebu i zemlji, primi me“[16]. Tako moramo da primoravamo sebe na svaku vrlinu[17].
Neće se meni i tebi da se molimo Bogu. To onaj (=đavo) nama našaptava, a naše je da primoramo sebe. Onda kad nam se neće, baš (tada) da primoramo sebe na molitvu, da primoramo sebe na svaku vrlinu. Uvredio si bližnjega svoga: a(h), neću da idem da ga molim za oproštaj, baš neću! Ustvari, uvredio si sebe. Šta treba da radiš? Da primoraš sebe, da narediš sebi: Idi, napravi metanije, moli za oproštaj. Vaskrsni iz svoje smrti, vaskrsni iz svoga groba, iz groba gnjila. On najbolje oseća tvoju dušu onoga momenta kada si ti rešio da ideš da ga moliš za oproštaj. Uvredio se, pa ne oseća, nema to hrišćansko raspoloženje da ide da moli za oproštaj. Idi ti, primoraj ga za oproštaj. Taj ćeš podvig preneti na njega.
Naš put kroz Svetitelje i post je primoravanje sebe na svako dobro, neprekidno primoravanje sebe na svako dobro. Jer neće naša priroda ono što je dobro, (ona) naginje ka zlu[18] , a ti primoraj sebe da daviš svako zlo što je u tebi. Gospod će ti dati vaskrsnu silu da ti zaista činiš svako dobro. Da nosimo krst svoj, da mi u sebi sebe ohristovimo, i da pazimo da post nije ništa drugo nego zamenjivanje sebe Hristom Bogom. Kroz svaku vrlinu čovek treba sebe da zameni Bogom, Gospodom Hristom jer je „Bog vrlina“, kao što veli Sveti (Maksim). I ta sila Božanska jača je od ovoga sveta, sila podarena nad svakim zlom, nad svakim grehom, svakom silom đavoljom. Primoravaj sebe na svako dobro, a Gospod Blagi daće ti vaskrsne sile da ti ideš iz veće tuge u manju, iz male radosti u još veću.
Da idemo svi u Carstvo Nebesko, dok ne stignemo dotle da po milosti Božjoj možemo i mi reći: Gospode Hriste, ja ne živim, ti živiš u meni, kroz Svete Tajne i svete vrline. Tebi slava i hvala sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Marku 8,34-9,1; Matej 16,24-26
  2. Par reči nečujno na magnetofonu. – Prim. prepis.
  3. Isto.
  4. Mk. 8,34
  5. Mt. 10,38
  6. 1 Mojs. 1,27; 2,7
  7. Rim. 7,19
  8. 1 Tim. 4,4
  9. Gal. 2,20
  10. Mk. 8,35
  11. 1 Mojs. 1,26-27
  12. 1 Kor. 2,16
  13. Lk. 11,2
  14. 1 Kor. 2,18
  15. Lk. 18,13
  16. Lk. 15,11-32
  17. Misao Sv. Makarija Egipatskog. – Prim. uredn.
  18. 1 Mojs. 6,5; Rm. 3,10-12

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *