SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 3. u Drugu Nedelju Velikog Posta[1]
1977. godine u manastiru Ćelije
 
Ko smo mi hrišćani i šta smo mi u ovome svetu? U čemu se mi razlikujemo od drugih ljudi? Verom u Vaskrsenje mrtvih. Mi se razlikujemo od drugih ljudi verom u Boga. Mi se razlikujemo od drugih ljudi Večnom Istinom, Večnom Pravdom, Večnim Životom. Mi hrišćani znamo da naš život na zemlji samo počinje, počinje da bi se večito nastavio u onome svetu.
Eto, Svete Tajne Pričešća, i u njoj kazana nam je sva tajna Spasiteljevog dolaska u ovaj svet. Zašto je Spasitelj došao u ovaj svet? Čuli ste ove divne molitve koje se čitaju pre Svetog Pričešća. Spasitelj je došao u ovaj svet da nam kroz Pričešće da Sebe, Boga celoga. On je dao nama ne samo Večnu Pravdu, Večnu Istinu, Večnu Ljubav, Večnu Dobrotu, nego nam je dao Sebe celoga – Boga celoga. Veći dar ljudi nisu mogli dobiti, veći dar ljudi ne mogu dobiti. Gospod je došao u ovaj svet da Sobom ispuni sve[2], da Sobom, kako vele Sveti Oci oboži sve, da nas ljude pretvori u male bogove, u male hristose, da Njime živimo u ovome svetu.[3]
Čuli ste divnu molitvu gde se veli: Gospode, daj mi da se Tobom pričestim, a kroz Tebe da u meni živi i Bog Otac i Duh Sveti. Celo Božanstvo živi u svakome od nas u Svetom Pričešću. Zato je Sveto Pričešće neiskazano velika tajna, ne samo tajna, nego svetajna. Ona kazuje svu Ličnost Gospoda Hrista. Kazuje svu sudbinu našu: ko smo, šta smo, kuda idemo i radi čega smo u ovome svetu? Nije Bog od šale stvorio svet, nije Bog bez dubokoga promisla o svetu, stvorio ovaj svet. Radi čega? Da nam da Sebe. Zato Apostol Pavle i piše: Hrišćanin je velik, i živi u veri da postoji Hristos Bog[4] – to jest: vi znate da je Gospod Hristos došao u ovaj svet. On nam je dao Svoje Evanđelje. Šta, radi čega je On to učinio? Da bi smo mi živeli Njime, živeli kako se pristoji Hristu Bogu[5]. To znači Sveto Pričešće. Primaš Sveto Pričešće da bi živeo Gospodom Hristom. Ljudi smo, slabi smo, posrćemo, padamo, ali tu je Gospod Hristos. Tu je On da nas često puta, i mnogo puta, kroz Sveto Pričešće obnovi, oživi, da nas vaskrsne iz mrtvih. Čuli ste: „Koji jede moje Telo i pije moju Krv, u meni boravi i ja u njemu“[6]. Kako ti možeš umreti kada je Gospod Hristos u tebi? Ti ili spavaš, ili ne znaš šta radiš.
Na svakome od nas, braćo moja, ispunjuje se priča o sejaču i semenu[7]. Gospod, Nebeski Sejač, seje isto seme po svima dušama: istu pravdu, istu ljubav, istu milost, istu dobrotu, istu veru. Ali, šta mi radimo? Mi često to zapostavljamo, odbacujemo od sebe. Dešava se s nama ono što je u priči o sejaču i semenu. Nije krivo seme što ne donosi ploda, seme Gospod seje. Nije krivo Evanđelje Gospoda Hrista, krivi smo mi što nećemo da se trudimo, što nemamo revnosti. To je ono kamenje, to je ono trnje o kome govori Spasitelj u priči o sejaču i semenu[8]. Trnje veliko uzraste i uguši seme posejano Gospodom Hristom, to mi često radimo. Pričestimo se, primimo najveću Svetinju, izađemo iz Crkve i kroz dva – tri dana vraćamo se na svoj stari život.
A gle, mi smo pozvani da živimo novim životom, da živimo, kao što veli Apostol, „ugledajući se na Gospoda Hrista“[9], da živimo Bogu Hristu. Radi toga je Gospod došao u ovaj svet. Radi toga se mi pričešćujemo, da živimo božanskim životom u ovome svetu, da živimo po Evanđelju. Gospod je rekao: „Ljubite neprijatelje svoje“ – gle, a mi često mrzimo i prijatelje svoje. „Činite dobro onima koji vas mrze“ – a mi činimo zlo onima koji nas ljube[10]. Spaseni smo pošto se vratimo Svetom Evanđelju. Što se nismo povratili? Zato mi hrišćani imamo veliku odgovornost pred Bogom! Nama je dato sve. Dat nam je vasceli Bog, radi toga da bi smo Njime živeli, da bi On upravljao nama. Niko drugi. Ako treba i da stradamo za Njega.
Danas, zalutali ljudi, odriču Gospoda Hrista; to je njihova pogibao, to je zaslepljenost, ludilo. Radi čega onda čovek treba da živi u ovome svetu? Radi muka i nevolja?! A šta je život ljudski nego muka i nevolja? Neprekidna povorka muka i stradanja u svetu. Je li zato Gospod stvorio svet? Sigurno, ne! Ali ljudi, izbezumljeni svojim umom, da, izbezumljeni svojim umom, verujući da um može sve da shvati i sazna, oni su došli do tog ludila do koga ni đavo došao nije, oni odriču da Bog postoji![11]
A đavo sa strahom i trepetom vidi Boga[12]. Neće da mu služi, to je drugo, ali on ne odriče Boga. Ljudi idu dalje od đavola, ne priznaju da postoji Bog. A đavo, znate šta hoće? Đavo hoće da ljudi ne priznaju da on postoji: nema đavola! Onda je lako đavolu da ga slušaju, čim ne veruju da đavo postoji. 6n onda krene da zauzima jednu busiju za drugom u tvojoj duši, zauzima jednu tvrđavu za drugom, dok svu dušu ne osvoji. A ti posle tvrdiš: nema đavola! A on sav u tebi! On i hoće da ti tvrdiš: nema đavola, i on će ti lakše prići.
Tako je čovek došao, braćo moja, do ludila u ovome svetu, samo blagodareći svojoj zloj volji. Zloj volji. Svaki od nas čini greh po svojoj volji. Greh nije ništa drugo, kako vele veliki duhovnici i Sveti Oci, ništa drugo nego zloupotreba slobodne volje. Bog ti je dao slobodnu volju da se saživiš sa Gospodom Hristom, da se ispuniš Njime. Eto, čuli ste, svaki dan se u Crkvi molimo da nam da ovaj dan svet, miran i bezgrešan[13]. Ceo dan bezgrešan, noć bezgrešna. I tako iz dana u dan da se trudimo da bez greha provodimo ove dane, ove čudne brojanice Božije, koje su i svetle i mračne, i dnevne i noćne. To, to je svima nama potrebno – da primoravamo sebe na svako dobro.
Često se naša duša lenji, neće da čini dobra, ali vele veliki hrišćani, veliki Sveti Oci: primoravaj sebe na svako dobro.[14] To je hrišćanin! Hrišćanin je onaj koji primorava sebe na svako dobro, primorava! I kad primoravaš sebe na svako dobro, Gospod će onda da ti da nebeske sile, blagodati, da ti zaista možeš da tvoriš Njegove zapovesti, i da ispuniš smisao svoga života na zemlji. Kako vele Sveti Oci, da postaneš mali bog po blagodati, mali Hristos, da živiš Njime, samo Njime i radi Njega. Jer ćeš izaći iz ovoga sveta i ući u onaj svet, gde Gospod Hristos caruje i vlada, kao i u ovome svetu. U ovom svetu kroz Crkvu, u onom svetu kroz Nebeske Sile (tj. opet kroz Crkvu).
Zato, braćo moja, primajući Sveto Pričešće, trudimo se da živimo po Gospodu Hristu, da živimo po zapovesti Apostola: Živite kao što pristoji Hristu Bogu[15]. Tako i ti, primajući Sveto Pričešće, govori sebi: pazi šta radiš, živi od sada Gospodom Hristom. Čovek si, padaš, pokaj se, ustani. Jer je Gospod Blagi rekao: Ako čovek sedamdeset puta ba dan sagreši, sedamdeset puta sedam sagreši i kaje se, oprašta mu Gospod[16]. Eto sveleka, eto Carstva Nebeskog, eto Raja za svakoga od nas! Grešiš – čovek si, kaj se, odmah se kaj, i time ćeš steći od Boga milost i oproštaj grehova.
Neka bi Blagi Gospod, molitvama Presvete Bogomajke i svih Svetitelja, pomogao svakome od nas, da ispunimo svoju čovečansku, hrišćansku dužnost. Da živimo Gospodom Hristom i kroz Njega, eda bi smo Njime, Njime zadobili Carstvo Nebesko i Život Večni. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Marku 2,1-12; Jn. 10,9-16
  2. Ef. 1,23; Kol. 1,17-18
  3. 1 Jn. 4,9
  4. 2 Kor. 5,19; 1 Tim. 1,15; D. Ap. 8,37
  5. Kol. 1,10; 1 Sol. 2,12
  6. Jn. 6,56
  7. Lk. 8, 5-15
  8. Lk. 8,13-14
  9. 1 Kor. 11,1; 1 Sol. 1,6
  10. Mt. 5,44
  11. Ps. 14,1
  12. Jak. 2,19
  13. Prozbena jektenija. – Prim. uredn.
  14. Misao Sv. Makarija Egipatskog, često korišćena od o. Justina. Pri.i. uredn.
  15. Sol. 2,12; Kol. 1,10
  16. Mt. 18,2-122

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *