SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 2. u Drugu Nedelju Velikog Posta[1]
1967. godine u manastiru Ćelije
 
To je put kojim i ti i ja idemo u Vaskrsenje. U vaskrsenje i tela i duše, da, i ti i ja. Zato je post tako čudesan sav vodi, kuda? U Vaskrsenje. A to, šta to znači? Vaskrsenje – pobeda nad smrću, Vaskrsenje – pobeda nad grehom, Vaskrsenje – pobeda nad đavolom! To je taj post.
U jednoj divnoj stihiri ovih dana pevali smo i molili se: Idimo za Spasiteljem duša naših, Koji nam pokaza pobedu nad đavolom, postom. Post – pobeda nad đavolom. To je blaga vest koju je Gospod nama dao i pokazao. Hoćeš pobedu nad grehom, hoćeš pobedu nad tvorcem greha, nad đavolom samim? Eto ti posta – veli Spasitelj! Da, ti postom postaješ najveći pobednik u ovome svetu. Ko je pobedio đavola, ko, osim Gospoda Hrista? Niko drugi nije. Zato je on Spasitelj sveta, jer je samo On Bog jači od đavola. Sve je drugo slabije od njega. I mi, idući za Njim, ustvari uvek idemo za Pobednikom Koji nam daje uvek pobedu nad đavolom, nad svakim đavolom koji juriša na nas da nas obori i (odvuče) u greh, u šta[2], u smrt.
Besmrtno biće – to je čovek. Gospod je došao u naš zemaljski svet da naš greh …[3] da nam da sile i sredstva da i mi to isto učinimo, da i mi to isto činimo zajedno sa Njim, vođeni Njime, idući za Njim. Šta su ljudske pobede? Ništa! Sve su ljudske pobede porazi, ako ne pobeđuju smrt. Šta su sve pobede koje su mnogi carevi, naslednici[4] i silnici ovoga sveta odnosili i odnose? Šta su evropski ratovi: prvi, drugi, treći, deseti i pedeseti – šta? Kakvi porazi! Poraz do poraza, ne pobede. Ljudi ginu, izmislili ratove i ubijanja kao sredstva da pobede zlo u ovome svetu.
Samo Bog i Božja sila može pobediti zlo u ovome svetu. Samo Bog i Božja sila može pobediti tvorca svakoga zla i greha, đavola. Bog je dao te Božanske sile svakome od nas, da mi to kao razumna bića ljudska, kao razumna bića Božija, pobeđujemo zlo, pobeđujemo đavola Božanskom silom. Eto svetoga posta, eto svete molitve. Šta je to? To su Božanske sile, sile koje je Gospod ostavio i dao Crkvi Svojoj, da mi, da svaki od nas pobeđuje u ime svoje, sebe radi pobeđuje đavola. Ne drugoga radi, sebe radi da pobeđuje svoj greh. Jer svaki tvoj greh, znaj, to je …[5] to je ratnik đavola; svaki greh koji ti miluješ, koji ti tajiš u sebi javno ili tajno, svejedno, to je izvidnica đavolova, oružje strašno njegovo svepobedno; svepobedno sve dotle dok se ne trgneš, i ne osetiš da greh koji ti činiš, ustvari, ubija tebe, i vrši samoubistvo čineći ma koji greh. Mržnja – ti samoubistvo vršiš; gnjev, oholost, srebroljublje – to su sve oružja, strašna oružja đavolova koja ti on daje u ruke i ti sam sebe ubijaš.
Đavo ne može da nametne greh nikome od nas, on može samo da predlaže. On može tebi da predloži mač da ubiješ sebe, on te ne može ubiti, Bog mu ne daje te sile. Ali, ako ti primiš od njega taj mač, ako ti primiš srebroljublje, recimo, ili primiš gnjev, ili primiš zavist, ili pakost, ogovaranje, krađu, gle, ti si uzeo u svoje ruke mač i sam ga zarivaš u srce svoje. Đavo nema vlasti da može primorati čoveka na greh, a đavo ima vlasti samo da predlaže greh čoveku. On predlaže greh i meni i tebi. A ja i ti? Ja i ti, ili usvajamo greh, ili ga odbijamo od sebe. A to znači: ili ubijamo sebe, dušu svoju odvajamo od Boga, ili odbacivši greh mi hitamo ka Vaskrsenju Gospoda Hrista, ka pobedi, poslednjoj i završnoj pobedi nad grehom, nad smrću, nad đavolom. Zato je, braćo, Gospod došao u ovaj svet. Zato nam je ostavio sve, zato je ostavio sveti post, zato je ostavio svetu molitvu, da mi pobeđujemo đavola koji je tvorac greha i smrti. Šta svaki greh radi sa mnom i s tobom? Pomračuje nas. Greh je tama, on lije iz sebe tamu, i tama poplavljuje tvoju i moju dušu, poplavljuje našu svest, poplavljuje našu savest, i mi kao da smo u bunilu, u buncanju, u noći, u tami, u pomrčini. Ne znamo šta radimo, to je greh. Svaki greh je pijanstvo duše.
A Gospod je došao u ovaj svet, da nam da baš svetlosti, da nam da buktinje, da nam da svetionike, svetiljke, da tu tamu razgonimo. Eto svetoga post: to je ogromni svetionik koji stoji na putu našeg života. Post nizvodi s Neba u dušu tvoju Nebesku svetlost. Ako je istiniti post. Istiniti post je uzdržanje od svakoga zla, uzdržanje od jela i hrane, ali c uzdržavanje od svakoga zla i greha. Šta molitva radi s tobom? Ona te penje na Nebo, i onda u dušu tvoju nizvodi s Neba Božansku svetlost. Ko smo, šta smo, kuda idemo? Kuda nas vode naši dani i noći? Kuda mi to hitamo? Hteo ja ili ne, hteo ti ili ne, da zadržiš ovaj dan, da prestane, neće stati. Nosi on tebe, nosi. Kuda?
A eto post je sveti pred nama, a mi znamo da taj sveti put vodi u Vaskrs Gospoda Hrista. Eto svetlosti nad svetlostima! Jer, Vaskrsenjem Svojim, Gospod je sve svetove obasjao Božanskom svetlošću, obasjao svu tvar, obasjao sva bića, obasjao ljude, obasjao duše naše, obasjao zvezde, nebesa, ptice, bilje, životinje, sve svetove obasjao i pokazao – šta? Time je Gospod kazao poslednju i završnu tajnu našeg bića, kazao ono što svaki od nas treba da zna i da čini. To je jedino što ostaje s nama, sve drugo smrt nam ukrade i odnese, sve! A Gospod to svima daje.
Svaki greh, to je pomračenje duše; a svaka vrlina, to je preobraženje duše. Gordost – to je strašno! Oholost, kada zalegne u duši mojoj i tvojoj, uh! liči na tamu najkrajnju, o kojoj Spasitelj govori u Svom Svetom Evanđelju.[6] Pakao! Oholost, uobraženost, samoljublje, znaj, sve je to tvoj mali pakao, brate i sestro, ti pakao nosiš u sebi. Gospod nam je dao lek – lek od gordosti je smirenost. Smiri sebe pred Gospodom, smiri sebe pred braćom, pred ljudima, i eto, Božanska sila smirenosti razliće po duši tvojoj Božansku svetlost, i rasterati i razgoniti sav mrak gordosti, oholosti i uobraženosti duše tvoje.
Čovek srebroljubiv ne vidi ništa osim gomile novca. Nije srebroljubiv onaj koji voli novac i imanje. Srebroljubac je, recimo, i naučnik koji zuri nad knjigom celog života svog, našao sebi zanimanje i zaboravio na Boga. To je srebroljublje: to je lažni idol, to je lažno božanstvo. Sve što je čovek umesto Istinitog Boga u ovome svetu proglasio za smisao svoga života, za svoje božanstvo, to, to jeste srebroljublje, mesto Istinitog Boga, Gospoda Hrista, proglasiti ma šta za cilj svoga života. Ima toga. Gle, ti si srebroljubac, onda ne znaš put života. Mrak, noć legla na savest tvoju, legla na oči duše tvoje, i ti ne vidiš pravi put, ne vidiš smisao svoga života zemaljskog, ne vidiš da je tebi lek, jedini lek od tvoje smrti, od tvoga pakla – pokajanje. Da, u slučaju srebroljublja pokajanje jedini je lek pred Gospodom.
Greh – to je pomračenje duše i savesti naše; a vrlina to je preobražene duše. Post je postepeno preobraženje duše. Postom se duša čisti od svake nečistote, čisti se od svakoga greha, čisti se od svake strasti. Post i jeste to neizbežno čupanje, molitvom i svima drugim podvizima, čupanje iz duše svih rđavih naših osobina, svih rđavih navika. Ako si do posta i dopuštao sebi da jezik tvoj govori besmislene reči ili laži, post je zato tu da se preobrazi jezik tvoj, da postaviš razum na jeziku svom. To isto učini sa očima, sa ušima, sa celim bićem svojim. Prestani sa grehom! To je post, to je istinski post. Ako si ogovarao, ne ogovaraj više; ako si krao, ne kradi više; ako si se posvađao, miri se brže dok si na putu života[7], da te smrt noćas ne zatekne, a ti u svađi sa svojim komšijama. Teško tebi! Ta svađa, to ti je omča, omča koja pravo vuče u carstvo svađe, greha i đavola, pakla. Gospod Blagi neka mi da sva sredstva da isteram svaki greh iz svoje dušu.
Šta je zavist? Zavist je strast tako velika da i Boga Hrista izdaje. Jevreji su iz zavisti izdali Gospoda Hrista, iz zavisti![8] Ne reci da je to mali greh. Đavo, đavo je prevario Adama i Evu iz zavisti, pozavideo je božijim bićima, bogolikim stvorenjima Božjim, prvom čoveku i prvoj ženi, iz zavisti oborio ih u greh, i predložio im strašan greh. Ja ću danas da zavidim, sutra da zavidim, pa će to tako da ostane u meni. Ali znaj, u tebi je ostao tvoj ubica, u tebi je ostao tvoj pakao, u tebi je ostao tvoj đavo kroz zavist. Jer nikada greh ne dolazi sam. Gospod veli, da iza svakog greha ide đavo. I ti, kad pustiš ma koji greh u tvoju dušu, kad činiš ma koji greh, znaj da je đavo već ušetao u tvoju dušu. Nisi sam, on te vodi. Kuda? U smrt, smrt! Kuda? U pakao, u večne muke! Post – sveti post, molitva – sveta molitva, sve to vodi u Vaskrsenje, u pobedu nad grehom, nad đavolom, nad smrću.
I mi danas, ove druge Nedelje svetoga posta, slavimo jednoga od tih velikih pobednika, slavimo Svetoga Grigorija Palamu, Arhiepiskopa Solunskog, velikog podvižnika Božijeg, velikog borca za Pravoslavlje, za svetlost Hristovu. On je taj koji je celog života svog išao za Spasiteljem našim, postom, i molitvom, i svima drugim vrlinama, i pobeđivao sve đavole, sve grehe, sve strasti ovoga sveta, izazivao svetlost u svima dušama što su bile oko njega, i danas živi kroz svoje svete spise. Takav je svaki Svetitelj. Svaki Svetitelj – šta je? Ništa drugo nego neprekidni revnitelj zapovesti Hristove u ovome svetu, nije ništa drugo on nego tvorac svih zapovesti Božjih. A svaka vrlina u duši čoveka izaziva Nebesku Božansku svetlost.
Svetitelji Božji su oni koji su svetim vrlinama izagnali iz sebe svaku tamu greha, svaki mrak, svaku pomrčinu demonsku i svaki pakao. Dakle, svaki Svetitelj uvek izobražen tako da iz njega bije svetlost, a oko glave oreol. Sve svetli u njemu, misli svete i svetle, a svetlost zrači iz njegove glave, i iz njegovog bića, iz celog bića njegovog. Očistio je i telo i dušu od strasti, od mraka, od pomrčine, i lije se svetlost iz njega. Takav je Grigorije Bogoslov, takav je Sveti Grigorije Palama, takav je Sveti Vasilije Veliki, takvi su svi Svetitelji, od prvog do poslednjeg. A svi su oni tu, s nama, u Crkvi Hristovoj, naši živi vaspitači, naši savremenici. Svetitelji ne umiru. Duša ljudska ne umire otkako je Gospod vaskrsao. I telo će naše vaskrsnuti na dan Suda. Svi su oni živi naši savremenici, pomažu nas. Svi mi predstavljamo jedno Telo Hristovo, Crkvu Hristovu i nas Svetitelji pomažu i vode nas putevima svetih evanđelskih vrlina.
Eto, eto Grigorija Palame, velikog podvižnika, da nas vodi ka Vaskrsu Gospoda Hrista, da nas vodi ka svima pobedama nad grehom, nad smrću, nad đavolom. On je vičan, on ima sile, ima snage. Od Gospoda je dobijao i dobija i razdeljuje svima nama. Da svaki od nas posti istinitim postom. Istinski post je uzdržavanje od svakog greha, uzdržavanje od svake strasti, uzdržavanje od jela da se telo ne gordi, da u njemu ne bukte strasti, nego sa verom, oskudevajući u hrani primorava sebe na svako uzdržavanje od zla.
Mi, i svaki od nas, pred Gospodom spasavajmo dušu našu, Koji nam je ostavio post kao pobedu nad đavolom, eda bismo radosne duše stigli do Vaskrsenja Gospoda Hrista. Da zajedno sa Njim vaskrsnemo iz svih smrti, konačno i zanavek pobedimo sve grehe u sebi, sve strasti i sve đavole, eda bismo sa svima Svetima mogli slaviti na zemlji i na nebu Njega, Čudesnog i Nezamenjivog Boga i Gospoda Isusa Hrista, jedinog Spasitelja ljudi u svima svetovima. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jevanđelje po Marku 2, 1-12; Jn. 10,9-16
  2. Možda: u mrak ili u zlo. ~ Prim. uredn.
  3. Par reči nečujno na traci. – Prim. prepis.
  4. Možda: namesnici ili nasilnici. – Prim. uredn.
  5. Isto.
  6. Mt. 25,30
  7. Mt. 5,25
  8. Mt. 27,18

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *