SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 1. u Drugu Nedelju Velikog Posta[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Usšani i uzmi odar svoj, i idi doma. I odmah ustade, uze odar svoj, i ode. I svi se divljahu i čuđahu i govorahu:[2] ko je to među ljudima da tako silnu vlast ima da rekne paralizovanom čoveku, uzetome čoveku: ustani, uzmi odar svoj, i hodi. I tog časa zbiva se po reči Isusovoj. Ko je to došao među ljude, ko ima takvu vlast? Bog. Bog postao čovek! Eto, to je najvažniji događaj, najvažnija istina u svima svetovima, najvažniji za svakoga čoveka koji se javi na ovoj zemlji. Bog postao čovek da ljudima da svu Istinu Neba, da im da Život Večni, da im da sve što Bog u Svom bogatstvu može da da. I onda ga On razdaje svima i svakome.
Jedan veliki Svetitelj, Sveti Maksim Ispovednik, rekao je: Bog je vrlina. Bog je vrlina – šta je hteo time da kaže? Hteo je da kaže da sve ono što Bog ima, sve ono što Bog može dati svetu – dao je kroz Gospoda Hrista. Dao je kao svete vrline, dao je kao svete zapovesti evanđeljske, kao ljubav, kao molitvu, kao post, kao milostivost, kao Istinu, kao Pravdu. Bog je vrlina. A za Gospoda Hrista se veli u Svetome Pismu i u Svetoj Liturgiji da On „vrlinom Svojom pokriva nebesa“, vrlinom Svojom pokriva nebesa. Sve nas uči Bogu. Sve što je Bog stvorio, ustvari to je naš učitelj. Sunce je naš učitelj, svaka je travčica učitelj, svaka biljka, svaka ptica učitelj. I sve to javlja Boga, i sve to glasi ime Božje, sve je to veliko čudo Božje koje se neprekidno razvija i produžava i traje, i ispred kao i iza nas.
Bog je postao čovek, postao Bogočovek, i sve što je Božje učinio čovečijim, sjedinio sa ljudskom prirodom. Ako je u pitanju Večna Istina, gle, u Gospodu Hristu Večna Istina je sjedinjena sa ljudskim rodom; ako je u pitanju Vežni Život, gle, u Gospodu Hristu Bogočoveku sjedinjen je Večni Život sa čovekom, sa svakim čovekom, i sa tobom i sa mnom. Bogočovek daje svima nama sve Božanske darove, sve ih sjedinjuje sa našom ljudskom prirodom, radi čega? Da bi ljudsku prirodu spasao od greha, od smrti, od đavola. Bog koji je vrlina, postao je čovek, da bi čoveka načinio vrlinom, da bi čovek sam postao vrlina.
Rečeno je u Svetome Pismu: „Bog je ljubav“.[3] Taj Bog, Koji je ljubav, postaje čovek da bi čovek postao ljubav. Jer se kaže: Bog je ljubav, da bi se moglo reći: čovek je ljubav. To je najveće savršenstvo do koga čovek može doći. Rečeno je u Svetome Pismu, u Svetom Evanđelju: „Bog je svetlost.“[4] Taj Bog postao je čovek da bi čoveka načinio svetlošću, da bi sam čovek ostao[5] svetlost u mraku ovoga sveta, i da bi video sve puteve koji vode iz ovoga sveta u one svetove Božije.
Spasitelj je naredio i naređuje u Svetome Evanđelju svakom od vas: „Budite milostivi kao što je Otac vaš Nebeski milostiv“,[6] budite milostivi kao što je Bog milostiv. Šta tražiš, Gospode, od nas? Zar i to tražiš od nas! Da, to da budete milostivi kao što je Bog milostiv. Zato je Bog postao čovek da nas tome nauči, da nas nauči toj milostivosti koja otpušta grehe, oprašta grehe, kao što oslobađa od smrti, oslobađa od pakla, oslobađa od đavola. To je milosrđe, to je milost, to je ljubav! E, tom milosrđu nas On uči, to milosrđe traži od nas.
Tako, Bog koji je srce i duša svake vrline, postao je čovek, da bi čoveka načinio Bogom po blagodati, da bi čoveka obožio[7], da bi čoveka ispunio Božanskim silama i oslobodio ga đavolskih sila koje su u njemu. Kako? Kroz grehe, kroz strasti, kroz rđav život, kroz rđave misli, kroz rđave reči, kroz rđava dela – ko se to uselio u tebe i mene? Demoni, đavoli, nečisti dusi. Gospod je postao čovek, Bog je postao čovek, da bi čoveka spasao od grahe, od đavola. Gospod je radi toga došao u ovaj svet. On je zato osnovao Crkvu, On je zato dao Crkvi Svete Taje i svete vrline, da bismo mi ljudi sve što je On dao nama učinili svojim, prisvojili sebi i živeli time. On je došao kao Bog, a u Njemu je Večni Život; dao je Sebe nama da bismo mi postali zajedničari Večnoga Života[8]. On je Večna Istina: postao je čovek da bismo ja i ti postali Večna Istina. On je Večna Pravda, Večno Dobro, sve je On to doneo nama postavši čovek i razdeljuje svakom od nas. U Crkvi to se neprekidno čini.
Sveto Pričešće, šta je to? To je Sam Gospod Hristos. On Bog, On Bogočovek, Koji Sebe daje tebi kroz Sveto Pričešće, i time ti daje Večni Život, Večnu Pravdu, Večnu Istinu. Tvoj život kao hrišćanina ustvari je život večnog bića. Ti hrišćanin, živiš u ovome svetu radi Večne Istine, živiš radi Večnoga Života i radi Večne Pravde. Ne zaboravi to nikada!
Gospod je dao sva sredstva da ti postaneš Božji, da dobiješ sile, da ispunjuješ sve zapovesti Božje. Dao ti je u Svetoj Crkvi Svetu Tajnu Krštenja, Sveto Pričešće, dao ti je svete vrline, dao ti je veru, ljubav, nadu, molitvu, post. Sve su to svete vrline koje On Bog daje svima nama, i kroz njih daje nam Božanske sile da sebe, sebe, sebe spasemo od smrti našeg najvećeg neprijatelja, da spasimo sebe od đavola, još većeg neprijatelja našeg koji je izmislio smrt, koji je izmislio greh.
Veliki Svetitelj Božji Sveti Jovan Zlatoust, čije mošti imamo u našem svetom hramu i svetoj obitelji ovoj, veli: Đavo je greh. To znači, to znači svaki greh je đavo, u svakome grehu taji se i skriva se đavo. Svaki greh je srcem svojim vezan za đavola. Nemoj smatrati: ja sam učinio mali greh, to je samo moj greh. Ne, znaj, đavo je kroz taj greh. Đavo je greh! Svaki greh na tajanstven, strašan način povezuje dušu čovekovu sa duhom, sa duhom zla i uništenja, sa duhom smrti, sa duhom nepravde, sa duhom zloće! Nema greha koji nije od đavola. I ti kada učiniš greh, znaj, tebi sarađuje – ko? Sarađuje đavo. On, on ti čini greh primamljivim, slatkim, dok te ne uvede u njega i ….[9] ne
…[10] A kad te uvede onda se on skrije i ostavlja greh, i u njemu sebe, duh svoj…[11]
Rekao je Sveti Maksim Ispovednik da đavo sve čini da čovek učini greh, a kad učini greh on se povuče iz njegove duše, ostavi idola u duši, idola, idol greha. I čovek često navrati, i dušom klanja tome idolu, služi mu, a u njega đavo se sakrio. To ostaje da te podseća na greh i da time ponovo raspiruje u tebi žudnju za grehom, za slašću grehovnom. Da, đavo natera čoveka, prvo navede čoveka da učini greh, pa se sakrije a ostavi idola greha, ostavi božanstvo greha da ga i dalje vuče u svoje slasti koje su večne.
Đavo je greh, to znači: đavo je gordost! Ako imaš gordosti u sebi znaj, tvoja je duša i tvoja je savest povezana sa đavolom. Ne misli da je gordost čisto tvoje delo. Ti se oholiš: ja sam to, ja sam ovo, ja sam ono, ja sam lep, ja sam bogat, ja sam činovnik, ja imam to i to. Ta gordost – on govori kroz nju, on, nečisti duh. Ili, ti si srebroljubac, zario si dušu i srce u svakodnevne brige, samo misliš o zemaljskim stvarima, o imanju. Šta je to? To đavo šeta po tvojoj duši. Srebroljublje – to je đavo, on se kroz njega uselio u tebe, i ti drhteći nad svojim blagom, zlatom, srebrom i nad imanjem, ustvari, našta se svodiš, šta ti ona daje, šta dobijaš tom brigom o neprekidnom zemaljskom bogaćenju? Ništa! Samo mnoge demonske sile unosiš u sebe. Ti se gneviš često, ne kontrolišeš sebe, gnjev te zavitla, baci te u ludilo, i ti smatraš: pa sad došlo to, proći će, nije ništa. Kako ništa! To je đavo prošao kroz tvoju dušu, đavo zatutnjao, đavo olujan prošao, i ko zna šta je sve oborio u tvojoj duši i ostavio svakoga traga. I ti, kada se nerazumno podaješ gnjevu, znaj da ti ispunjuješ zapovesti njega, vrhovnog duha zla i uništenja, i sebe uništavaš, sam sebe uništavaš. I tako redom svaki korak po svaki greh, jeste đavo. Zato, naše je da se branimo od njega.
Bog je došao u ovaj svet da nas brani od đavola. Zato je On (=Hristos) došao i On je jedini jači od njega, i On nas jedini može odbraniti od njega. I mi, koji bez Gospoda Hrista obično živimo u gresima i u slastima grehovnim, kada se rešimo na pokajanje, kada krenemo putem pokajanja, onda znači krenemo u strašnu borbu sa duhom zla i uništenja, u rat! Hrišćani, uvek u ratu, danju i noću u ratu! To piše Apostol Pavle svima hrišćanima: Mi, mi vodimo u rat, mi ne ratujemo sa telom ljudskim, sa telima ljudskim; ne, mi ratujemo sa duhovima zla i pakosti ispod neba,[12] sa svima nečistim duhovima, sve to navaljuje na nas.
A gle, Bog je sišao i postao čovek, eto Ga pored tebe da te brani od njih, da te vodi i predvodi, da ti da Svetog Arhangela Mihaila koji je jači od svih demona, da on bude ispred tebe tvoj Nebeski vojskovođa, i zemaljski vojskovođa vojske, da rukovodi iz pobede u pobedu. Sišao je Bog, sišao je Car Neba na zemlju, a sa Njim i svi Anđeli Sveti, na čelu sa Svetim Arhangelom Mihailom. I eto Njega tu ispred tebe, da te vodi u pobedu nad grehom, pobedu nad smrću, pobedu nad đavolom. Ne boj se, samo veruj![13] Ne boj se, samo se moli Bogu! Ne boj se, posti. Ne boj se, drži zapovesti Hristove. I onda ćeš biti pobednik u svima bitkama, a naročito u toj velikoj i duhovnoj borbi i bici, koju hrišćani vode celoga života u ovom svetu. Sa svih strana napadani isušenjima, oni se brane od njih Bogom Koji je postao čovek, Gospodom Hristom Koji je sva Nebesa sneo na zemlju, dao nam sve nebeske sile eda bismo se mi ispunjavali Božanskim silama i branili duše svoje od smrti, od pakla, od greha, od đavola.
Sveti post jeste veliko poprište, veliko bojište. Sveti Veliki post – veliko bojište. Mnoge duše padaju ranjene i umrtvljene ne posteći, ne drže se zapovesti Gospodnje o Svetome postu. A hrišćani, hrišćani za vreme Svetog posta kao na bojištu, stalno se bore, stalno pobeđuju sve grehe i sva isušenja koja nasrću na njih sa svih strana. Tu je Gospod Hristos, nevidljivo pomaže ti; tu su sve svete vrline; tu je i Sveto Pričešće – sve to pomaže tebi i daje ti Božanske sile. Ti postaješ moćan i svemoćan, kao Gospod Hristos: „Sve je moguće onome koji veruje“,[14] sve! Ništa ti nije nemoguće, samo imaj pokajanja, samo imaj veru u Gospoda Hrista. Ti si pobednik, ti si dušu svoju osigurao za Život Večni i Istinu Večnu i Pravdu Večnu.
Gle, svi Svetitelji blistaju vrlinom, svakom vrlinom, svi nepokajani grešnici mrakuju grehom. A Blagi Gospod je postao čovek radi nas ljudi i radi našega spasenja.[15] Svakome od nas dao pokajanje i veru veliku; veru koja čini sve svete vrline, vrši sve svete vrline novozavetne; veru koja kroz ljubav dela[16], kroz molitvu dela, kroz post dela, kroz milosrđe dela, da svako od nas može pobeđivati sve što grozi i preti dušama našim. A ko preti tebi i meni? Pakao, đavo, smrt! Mi smo uvek slabiji od njih. A ja sam jači samo sa Gospodom Hristom, i sa Njegovim Svetiteljima. Neka ih On umnoži oko nas, neka ih da nama, da bi nas oni vodili kroz ovaj svet…[17]
 


 
NAPOMENE:

  1. Jevanđelje po Marku 2, 1-12; Jn. 10,9-16
  2. Mk. 2,9
  3. 1 Jn. 4,8 i 16
  4. 1 Jn. 1,5; 1 Tim. 6,16
  5. Možda: postao. – Prim. uredn.
  6. Lk. 6,36
  7. Misao Svetih Otaca: Sv. Irineja, Sv. Atanasija i drugih. – Prim. uredn.
  8. 1 Petr. 5,1; 2 Petr. 1,4
  9. Par reči nečujne na magnetofonskoj traci. – Prim. prepis.
  10. Isto.
  11. Isto.
  12. Ef. 6,12.
  13. Mr. 5,36
  14. Mk. 9, 23
  15. Simvol Vere, član 3 – Prim. uredn.
  16. Gal. 5,6
  17. Beseda nije završena, verovatno zbog kraja magnetofonske trake. Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *