SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 4. u Nedelju Pravoslavlja[1]
1975. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.
Radi čega smo mi ljudi u ovome svetu? I ti i ja došli smo na ovaj svet bez našeg pristanka. Niko te pitao nije kad te spustio u ovaj svet. A radi čega je Gospod spustio tebe i mene u ovaj svet? Zašto je čovek stvoren? Da li zato da ga smrt proguta? Ako je tako, onda je Bog najveći zlotvor.
Gospod je, braćo, stvorio čoveka kao večno biće. Čovek je najvažnije biće posle Boga, važnije od Anđela, važnije od Heruvima i Serafima, važnije od svih bića i stvorenja. Zašto je čovek važniji? Zato što je Bog stvorio čoveka po slici i prilici Svojoj[2]. Po slici i prilici Svojoj – šta to znači? Kada gledaš sliku svojih roditelja, ti se umiljavaš, ti voliš da ih podražavaš, da ličiš na njih. Bog je stvorio čoveka po slici i prilici Svojoj da bi čovek ličio na Boga[3]. Ličio celim bićem svojim, a ličio naročito životom svojim. To znači, čovek je živa ikona Božija. Živa ikona Božija.[4]
Um naš, šta je? U nama to je slika uma Božijega, i da bi um naš ličio na Boga, treba da ima čiste misli, treba da misli božanski, da misli sveto, da misli ono što je čestito i pošteno, da ne dopušta nečistim mislima da nam razoravaju dušu. Šta je naša volja? Naša je volja stvorena po slici volje Božije. To znači, šta? Mi u ovome svetu treba da upravljamo svoju volju i da živimo svojom voljom prema volji Božijoj i onome što Bog hoće. Njegova volja je savršena i sveta, i mi kao slika Njegova podražavamo Njega i hoćemo ono što On hoće. To znači da je čovek stvoren po slici i prilici Božijoj. Tako i osećanje. Srce, srce – što je to? Naše osećanje – to je osećanje Božije, od Boga nam je dato, to je slika Božijega osećanja. Kakvo treba da bude naše osećanje? Naše osećanje treba da bude uzvišeno, božansko, čisto, sveto, da bude puno ljubavi, puno milosrđa, puno krotosti, blagosti, dobrote.
Tako, Bog je stvorio čoveka, braćo moja, da bi čovek izvajao iz sebe, izradio iz sebe božansko biće. Zato je Bog i postao čovek. Zato je Gospod Hristos postao čovek da pokaže kakav treba da je čovek, kako treba da živi u ovome svetu, kako treba um njegov da radi, kako treba da radi njegovo srce, kako njegova volja, kako da se čovek ugleda na Boga, pošto je on slika Božija. Slika uvek teži da bude verna originalu, onome od čega je postala. Tako i mi. Mi smo zato stvoreni da životom svojim, da bićem svojim ličimo na Boga.
Gospod Hristos je došao u ovaj svet da nam da sva pravila, da nam da sav život, koji u nama može da ostvari, koji i ostvaruje u nama. Gospod je došao u ovaj svet, veli Apostol Pavle, da nas nauči svemu kroz Crkvu Svoju, kroz veru u Njega. Čemu? Da nas nauči kako da uzrastemo u čoveka savršena, u čoveka koji je sličan Gospodu Hristu.[5]
Nije Gospod Hristos došao u ovaj svet da samo bude pored tebe, On je u tebi. On je došao baš zato da bude u svakome od nas, da ikonu Božiju što je u nama, da sliku Božiju koja je u nama, obnovi i očisti. Čime se to prlja naša ikona u duši? Čime se to slika Božija prlja u našoj duši? Gresima! Gresi su kao katran, kao mulj, kao smrdljivo đubre. Svaki greh ikonu Božiju što je u tebi raspara, zamrlja, uprlja, a ne daj Bože, veliki gresi, oni kao strašan crni katran navaljuju i premazuju dušu, tako se ništa Božije ne vidi u njoj. Tako imate ljude bezbožne potpuno, potpuno bezverne, koji ništa božansko ne priznaju u sebi, ni iznad sebe.
I Gospod Blagi u Crkvi Svojoj dao nam sva sredstva da mi u sebi izgradimo jedno bogoliko biće, jedno hristoliko biće, jedno bogoljubivo biće. Sveti Pavle poručuje hrišćanima i veli: „Evo, ja vas sa mukom duhovnom rađam, ali sve dotle dok ne postane obličje Hristovo u vama“[6]. To znači, dok u našoj duši ne zablista lik Gospoda Hrista, da On živi u nama, da mi dušu svoju očistimo od svakoga greha, od svake prljavštine, i da pomoću vere, ljubavi, molitve, posta i svih svetih vrlina, ispunimo sebe Božanskim silama, Božanskom dobrotom i Božanskim osećanjem.
Zato smo mi stvoreni. Zato je i Sveto Pričešće Gospod ustanovio u Crkvi. Radi čega? Primajući Sveto Pričešće ti primaš Boga u sebe, primaš Gospoda Hrista, primaš Njega onakvog kakav jeste. I primajući Njega, ti sam postaješ hristolik, ti sam postaješ bogolik, ti obnavljaš ikonu Božiju u sebi, ti postaješ pravi čovek. Čovek koji odbaci dušu i ne priznaje je kao besmrtnu i večnu, prestao je biti pravi čovek. To je polučovek, to je kačovek, to je nečovek.
Gospod je po velikom smirenju Svom postao čovek. Gospod se beskrajno smirio da bi nas ljude spasio. Jer, zamislite da Svemoćni, Svesavršeni Bog i Gospod postane čovek, a čovek sav u grehu, sav u smrti, sav u đavolu! Zar to nije poniženje za Boga? Da, nesumnjivo poniženje[7]. Ali, to je i dokaz ogromnog smirenja i ljubavi Spasitelja prema čoveku, Njegovog neizmernog čovekoljublja. Zato se On i naziva Jedini Čovekoljubac, jer je čoveka spasao iz smrti, iz greha, iz čeljusti demona i pakla. On je to učinio da bi nas spasao, da bi nas uveo u Večni Život. Došao u ovaj svet da nam da Večnu Istinu, da nam da Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večnu Dobrotu. Sve to On daje nama ako mi hoćemo Njemu da služimo. Zato je On i stvorio Crkvu Svoju, zato je u Crkvi Hristovoj toliko Svetitelja Božijih, tih ljudi hristolikih, ljudi hristoljubljivih, ljudi koji su ispunili Evanđelje Gospoda Hrista i pokazali nam kakav treba da je čovek. E, kad su oni mogli da ispune evanđelske vrline, to znači da svaki čovek može ako hoće.
Jer Bog, braćo moja, nikoga ne primorava na dobro. Bog nikoga ne primorava na spasenje. On predlaže: ako hoćeš.[8] To je tvoja slobodna volja. Ali pazi što te čeka u onom svetu. Kada budeš izašao iz ovoga sveta, iz tela, a duša kuda će? Bog je poslao čoveka u ovaj svet, i kao biće smrtno, telom je čovek smrtan, stvorio je telo od zemlje Gospod, i dušom besmrtnom, dušom je od Boga, od daha Božijeg i duha Božijeg, to je večno u čoveku[9]. Zato je Spasitelj i rekao u Svome Evanđelju i uputio svima nama čudesne reči: „Kakva je korist čoveku ako sav svet dobije, a duši svojoj naudi?“[10] A duši svojoj naudi. Ljudi se dive i dan danas, i uvek kroz vekove, bore za stopu zemlje krvave, ubijaju se, ratove vode. A često o duši i ne pomišljaju, iako ona više vredi. Šta je naša zemlja, mala, sitna zemlja? Zrno peska u vasioni. Ce samo zemlju da dobiješ, no i sva sunca, i sve zvezde da budu tvoje, da budeš njihov gospodar i vlasnik, kakva ti je korist, veli Spasitelj, ako duši to škodi, kakva ti je korist, ako duša tvoja propada u zlu, u grehu , u paklu.
Zato je Gospod i dao Svoje Sveto Evanđelje i dao Sveto Pričešće, da mi obnovimo sebe, da mi ispunimo sebe Božanskim silama, da obnovimo lik što je u nama, ikonu Božiju, sliku Božiju, da živimo prema Gospodu Hristu Koji je došao u ovaj svet da nam pokaže kakav treba da je čovek. I vi, pričešćujući se danas, ne zaboravite nikad da je to najvažniji dan u godini za vas. Kada primate Sveto Pričešće, Boga primate. A to znači, treba promeniti svoj život, ostaviti ranije svoje grehe: ako si psovao da prestaneš psovati, ako si krao da prestaneš krasti, ako si ma kakvo zlo činio da prestaneš činiti.
Jer, ne činiš li tako, ti nedostojno držiš u sebi Gospoda Hrista, ti Ga raspinješ ponovo u sebi. Ti nedostojno jedeš i piješ Krv Gospoda Hrista i Telo Njegovo. Zato Apostol Pavle i preporučuje hrišćanima i veli: Pazite, čuvajte se! Nemojte da nedostojno jedete i pijete Krv i Telo Gospodnje[11]. Zato ispovest, zato ispovedanje grehova pred Bogom i pred sveštenikom, zato je i slavno očišćenje duše, i napor i trud. Primivši Gospoda Hrista, živi od danas novim životom, svetim životom, pobožnim životom. Prestani da činiš greh koji si činio. Slabi smo, ljudi smo, padamo ponovo u grehe, ali naše je da primoravamo sebe na svako dobro[12]. Da um ovaj, koji je slika Božija, primoravaš da liči na um Božiji. Da dušu svoju primoravaš da liči na dušu Božiju. Jedino tako ispunićemo onaj promisao, i onaj cilj života, koji nam je Bog ostavio stvorivši nas kao ljude. Da, mi ljudi, svaki čovek stvoren je za Večni Život. Imajte to u vidu, braćo. I ujutru kad se probudiš reci sebi: Gle, ja sam stvoren za Večni Život. I uveče kad ležeš reci sebi: Pazi, stvoren si za Večni Život. Pazi kako živiš, svaki trenutak je važan u životu, svaki dan je vrlo važan. Čovek može u jednom danu steći, ili raj, ili pakao. Ti danas možeš ubiti čoveka i steći pakao, a možeš se truditi da ne činiš zlo, i ti ćeš istim putem ispuniti Evanđelje.
Eto bezbroj Svetitelja pred nama i oko nas i nad nama, koji su ispunili Evanđelje i pokazali nam da je čovek zaista večno biće, da bismo i mi idući za njima i sa njima zaista zaslužili Večni Život. Neka bi Blagi Gospod, molitvama Presvete Bogomajke i svih Svetitelja, darovao nama Život Večni. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Jovanu 1,43-51
  2. 1 Mojs. 1,27; 2,7
  3. 1 Mojs 1,26
  4. 1 Kor. 11,7; Kol. 3,10
  5. Ef. 4,14 i 24
  6. Gal. 4,19
  7. Fil. 2,7-8
  8. Mt. 16,24; 19,21
  9. 1 Mojs. 2,7
  10. Mt. 16,26
  11. 1 Kor. 11,29
  12. Misao Sv. Makarija Egipatskog. Vidi njegovu istoimenu besedu, koju je preveo o. Justin u Hrišćanshom životu za 1925. g. – Prim uredn.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *