САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ III
 
Беседа 3 у Свету Недељу Православља[1]
1967. године у манастиру Ћелије
 
Eто, Бог је постао човек. Сишао на земљу да нас људе подигне из блата смрти, из блата земљиног подигне нас на небеса. Чули сте данашње Свето Еванђеље: “Од сада 1 ћете видети небеса отворена, вели Спаситељ. Заиста, заиста вам кажем, видећете анђеле који силазе и узлазе ка Сину Човечијем”[2]. Тако је Господ отворио Небо над земљом, постао човек да би се ми Њиме причешћивали, да бисмо ми људи себе испунили Богом.[3]
Ето ради чега је Господ дошао у овај свет, ради чега постојимо и ми у овоме свету, и ја и ти и сваки човек. Ми смо створени да себе, тело своје, душу своју, испунимо Богом. То је наш божански задатак у овоме свету. Ништа мање, браћо моја и сестре. Сваки од нас је саздан ради тога, не ради нечега другог. Све је друго пролазно, све друго вене, пропада, умире. Само човек, душа човекова и Христов човек, и Свето Причешће не стари. То је оно што човека обесмрћује, човека овечнује, даје човеку Живот Вечни, даје му Истину Вечну, Правду Вечну. Да, и ти и ја, сваки човек само је човек ако прима ту Вечну Истину Господа Христа, ако прима ту Вечну Правду, тај Вечни Живот, и живи њиме на земљи. Почиње на земљи да би вечно живео у ономе свету.
Ето ради чега ми живимо на земљи и постојимо на земљи као људска бића. Нико од нас није дошао по својој вољи у овај свет. А кад смо дошли у овај свет, Господ је сишао да нам објасни зашто човека шаље у свет. Он је постао човек да човек као бесмртно биће живи и у овом и у оном свету. И Господ је васкрсао и победио смрт, да би нама осигурао Живот Вечни и пут у бесмртност.
Ето, данас ви сте дошли да се причестите Господом Христом, да Бога примите у себе. Гле, сваки од вас после Светога Причешћа постаје христоносац, постаје богоносац. У дивној молитви коју свештеник данас чита на Светој Литургији, вели се после Светога Причешћа: “Господе Христе, ја се Тобом причешћујем, а ти од сада живи у срцу моме”. Ми се причешћујемо Њиме да бисмо живели Њиме, да бисмо живели новим животом. Господ Христос никада греха учинио није. Трудимо се, браћо, да после Светога Причешћа не чинимо грехе које смо чинили. Гле, примио си Бога, примио си Господа Христа безгрешнога, немој Га затрпавати својим гресима старим, немој муљем страсти, катраном безакоња премазивати Његов дивни лик у души твојој. Пази како живиш! Гле, Црква те привела Светоме Причешћу. Како? Кроз пост и молитву. Кроз пост и молитву, да очисти душу твоју и тело твоје, еда би био достојан примити Господа Христа.
Браћо моја, пре четири недеље почео је пост душе, од Недеље митара и фарисеја, а пост тела почео је пре недељу дана – да бисмо се припремили и очистили за примање Светих Тајни Божјих. Пре четири недеље, са Недељом митара и фарисеја, почиње пост душе. Душа пости од охолости, од гордости, од разметљивости добрим делима својим. Награди се смирењем покајаног цариника, митара који је стајао у храму и у целом свом животу и вапио к Небу: “Боже, милостив буди мени грешном”[4]. Ето ко сам ја, Господе. Ти видиш мене. Шта ти ја као човек могу принети, осим грехова својих? Боже, милостив буди мени грешноме! То је, браћо, истинити пост душе: да човек испуни себе том молитвом и да тако осећа себе. Погледај, Господ Христос је пред тобом, Господа Христа треба да примиш у себе. О, Боже, милостив буди мени грешноме. То је пост душе, браћо моја, када је душа у таквом расположењу, не прима грех, одбацује сваки грех, одбацује сваку страст.
А онда, за том светом недељом у којој је почео пост душе, иде друга недеља, Недеља блуднога сина, сина развратника који је напустио Оца Небеског, Бога, окренуо му леђа, отишао у далеку земљу[5]. Нећу да знам за Бога, нећу да знам за дела Божја. Од данас хоћу да будем сам и да живим као човек на имању свом. Рече души својој: Душо моја једи, пиј, весели се[6]. Нећу! Ништа ми Божије не треба. И оде блудни син далеко од Бога, од Оца Небеског. Душу дивну божанску коју му Бог дао, и тело дивно он претвори у блуд, у блато, у катран. Настаде глад у тој далекој земљи, далекој земљи. Каква је то земља? Земља греха, земља страсти, земља ђавола. Када човек окрене леђа Богу и хоће сам да живи у свету, и живи, тада огладни душа у човеку. Блудни син једнога дана осети страшну глад …[7] кући оца мога. Сваки најамник има хлеба у изобиљу, а ја, ја далеко од оца, далеко од куће небеске, ја умирем од глади. Не, устаћу, идем оцу своме и рећи ћу му: “Оче, сагреших небу и земљи, прими ме као једног од најамника”. И устаде блудни син, и оде. И кад га отац угледа из далека, поздрави се, и сажали га, каже слугама својим да му изнесу најлепшу хаљину. А син уздахне: “Оче, опрости, сагреших небу и земљи”. Наређује Отац Анђелима Небеским да му узнесу најлепшу хаљину, прстен на руку, да закољу теле угојено, да се спреми гозба небеска.
Досад је пре покајања био ван себе, а кад дође себи, освести се. …[8]
Недеља праштања. Окренеш се и погледаш род људски, а гле, сваки човек рањен од греха, сваки човек рањен од смрти, сваки човек рањен кроз сваки грех и ђавола. Је ли му Бог опростио кроз покајање …а грехова, опрашта, опрашта …[9] Опрости нам дугове наше, грехе наше, као што и ми опраштамо онима који су нама згрешили.[10]
Да, браћо моја, уздржавање од свакога греха, то је пост душе. Ми хришћани православни и постимо зато. Постећи постом, постом душе и тела, душа пости од свакога греха, уздржава се од свакога греха, од гњева, од пакости, од зависти, од злобе, од оговарања, од осуђивања, од похоте, од среброљубља. Ослобађа се од свакога греха. А пост тела је уздржавање од хране. Пости тело да не брекћу страсти у њему, него да се смирава и …[11] постом, уздржавањем од јела. Ето, тако нас Света наша Црква припрема за Свето Причешће …[12] све грехе, сва зла и …[13] све врлине у својој души.
Гле, пост није само уздржавање од свакога зла, него је у исто време пост вршење свих светих врлина. Када клониш себе од охолости, гордости и разузданости, ти то чиниш – чиме, чиме? Смирењем еванђелским. Испуњујеш душу своју смиреношћу, и бориш се против гордости смиреношћу еванђелском. Или, када твоју душу пустоши мржња, а ти си хришћанин, идеш на Свето Причешће, у души ти мржња и ти је мораш избацити из себе ако нећеш да вређаш Господа Христа. Ти мораш мржњу избацити као смрт из себе. Гле, мржња и јесте смрт, смрт која смрди на сваки смрад паклени. “Који мрзи на брата свога остаје у смрти”[14] – вели се у Светом Еванђељу. Остаје у смрти. Што треба да чиниш? Да васкрснеш из те смрти, да васкрснеш из тог гроба! Шта треба да чиниш? Да љубављу еванђелском заволиш свог брата, да се прво молиш Богу за њега, и да га свим срцем заволиш. Јер како ћеш очекивати да те Господ воли кад брата који је поред тебе мрзиш?
Тако, браћо, пост није само уздржавање од свакога зла, него и неговање сваке врлине. Кад негујемо веру у себи, љубав, милост, доброту, смиреност, кротост, благост, сваку еванђелску врлину – да се удостојимо Њега, да се причестимо Светим Даровима, ми живимо Њиме. Јер, откако је Господ сишао у овај свет, Он с правом од нас тражи да примимо од Њега Божанске Дарове: Његову милост, Његову благодат и да живимо по Његовом Светом Еванђељу: Живите као што се пристоји Светом Еванђељу[15], наређује Апостол свима нама хришћанима. И још нешто јаче и веће: Живите достојно Бога Који се јавио у телу[16]. Ето, то је последња заповест, то је цело Еванђеље за мене и за тебе: да живимо достојно Господа Христа.[17]
Укратко, што је Свето Еванђеље Христово? Христово Еванђеље, у две речи, то је: молитва и пост. Молитва и пост. Он је Сам објавио да се молитвом и постом чисти човек, сваки човек, свака душа чисти се од сваке прљавштине, чисти се и од свих најстрашнијих демона и ђавола. Хиљаде и милиони ђавола у мојој и твојој души, молитва и пост је једина сила, вели Спаситељ, која изгони сву ту гадљиву и црну и паклену и смрдљиву (прљавштину) из душа наших. Кад је Господ хтео да пропише лек, свелек за сваки грех, Он је светим Ученицима Својим објавио: “Овај се род изгони само молитвом и постом”[18]. Гле, род демонски, род ђавољи, све врсте зла, све врсте греха, све врсте страсти изгоне се из душе само молитвом и постом. Ето, може се слободно рећи да је Православље молитва и пост. То нас враћа на Еванђеље.
Напусти ли човек молитву и пост, гле, он је изложен свима нечистотама које бризгају несретни црни и мрачни демони у душе људске. Погледајте пример страшних размера – Европу. Европа је давно изгубила молитву и пост. Гледајте шта Европа ради са светом. Претвара свет овај у кланицу. Извози луде идеје, идеје простим народима и људима на свима континентима, и настају покољи, ратови, милиони гину. На шта је свела живот човека? На јело и одело. На гардеробу и јеловник, на биоскопе и луда позоришта, на луде науке и луде школе, где се Бог не спомиње и протерује. Ето шта је Европа! Каква је Европа која је изгубила молитву и пост? Гади се на Еванђеље Христово, луди, срља у лудило као блудни син.
А Срби? Срби, Срби пошли слепо, већина њих, за лудом културом европском, за лудом цивилизацијом европском. Срби одричу се Господа Христа, Срби издају Светога Саву, Срби постају одроди. Напустили молитву и пост, неће Срби да посте, неће да се моле Богу. А тиме отварају врата нечисте душе своје највећим гадостима, па и одрицању од Бога, највећем греху. Ко се то усељује у тебе, несрећни Србине? Ко, ако не ђаво! И ти, место да примиш свелек, који Господ свима нуди, ти полако одбацујеш Православну Цркву од себе, а то значи, себе и породицу своју и народ свој гураш у пакао. Како је плиткоуман човек који Христа замени, Христа Истинитог Бога, ма каквом великом културом, авај, ма каквим ореолима, ма каквим пролазним лудим земаљским славама?
Погледајте широм земље и широм света што је постало од овога света, од Европе када се одрекла Христа. Погледајте!
Хаос, рушење, пропадање и држава и народа! Она се распада и пропада, а тако и твоја и моја душа, Србине брате, распада се и пропада када ми заборављамо Еванђеље Христово, када се ми сећамо Господа Христа (само) неколико пута у години, када ми и ове светосавске задужбине, што Свети наши краљеви и цареви и Свети Срби оставише, када ми допуштамо да оне запусте, да буду празне о великим празницима, да буду празне недељом. Каква страшна судбина свакога од нас!
Гле, страшно и теби и мени. Ти водиш себе кроз овај свет, али, браћо моја, последња станица нашег живота, и овога и онога света, јесте Страшни Суд. Ма како ми живели у овом свету, ма којим путем ишли кроз овај свет, сви наши путеви воде Страшноме Суду. Када изађемо пред лице Господа Христа, онда ће, Србине брате …[19]
О, данас, нека сваки од вас осети да примајући Свето Причешће он прима Господа Христа Који …[20] и овога и онога света, и да Му служи као Једином Истинитом Богу у свима световима. Само тако, једино тако, браћо моја, човек може наћи блаженства у својој души и овога и онога света. А све дотле док се Господа Христа одричемо, ми, ми смо најбеднија бића, исто онако бедна као демони у паклу.
Нека Благи Господ све Србе и све православне људе разбуди на молитву и пост, да знамо, да смо свесни да је Еванђеље, скраћено Еванђеље, молитва и пост. И кад се тако држимо ми смо сигурни да нас никакав грех неће савладати и не може савладати, да нас никаква смрт не може савладати и да нас никакав ђаво не може савладати, не један него хиљаде ђавола свих светова. Јер, Богом смо јачи[21]. Кадаје Господ Христос са тобом, све су смрти мртве пред тобом, сви су ђаволи лешеви пред тобом. Њему, Њему Јединоме Истинитом Богу у свима световима, част и слава сада и увек и кроза све векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Јовану 1,43-51
  2. Јн. 1,51
  3. Кол. 1,10
  4. Лк. 18,13
  5. Лк. 15,11-32
  6. Лк. 12,19
  7. Неколико речи нечујно на траци. – Прим. препис.
  8. Исто.
  9. Исто.
  10. Мт. 6,12
  11. Исто.
  12. Исто.
  13. Исто.
  14. 1 Јн. 3, 14
  15. Флб. 1,27
  16. 1 Сол. 2,12
  17. Кол. 1,10
  18. Мт. 17,21
  19. Исто.
  20. Исто.
  21. Пс 60,12

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!