SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 3 u Svetu Nedelju Pravoslavlja[1]
1967. godine u manastiru Ćelije
 
Eto, Bog je postao čovek. Sišao na zemlju da nas ljude podigne iz blata smrti, iz blata zemljinog podigne nas na nebesa. Čuli ste današnje Sveto Evanđelje: „Od sada 1 ćete videti nebesa otvorena, veli Spasitelj. Zaista, zaista vam kažem, videćete anđele koji silaze i uzlaze ka Sinu Čovečijem“[2]. Tako je Gospod otvorio Nebo nad zemljom, postao čovek da bi se mi Njime pričešćivali, da bismo mi ljudi sebe ispunili Bogom.[3]
Eto radi čega je Gospod došao u ovaj svet, radi čega postojimo i mi u ovome svetu, i ja i ti i svaki čovek. Mi smo stvoreni da sebe, telo svoje, dušu svoju, ispunimo Bogom. To je naš božanski zadatak u ovome svetu. Ništa manje, braćo moja i sestre. Svaki od nas je sazdan radi toga, ne radi nečega drugog. Sve je drugo prolazno, sve drugo vene, propada, umire. Samo čovek, duša čovekova i Hristov čovek, i Sveto Pričešće ne stari. To je ono što čoveka obesmrćuje, čoveka ovečnuje, daje čoveku Život Večni, daje mu Istinu Večnu, Pravdu Večnu. Da, i ti i ja, svaki čovek samo je čovek ako prima tu Večnu Istinu Gospoda Hrista, ako prima tu Večnu Pravdu, taj Večni Život, i živi njime na zemlji. Počinje na zemlji da bi večno živeo u onome svetu.
Eto radi čega mi živimo na zemlji i postojimo na zemlji kao ljudska bića. Niko od nas nije došao po svojoj volji u ovaj svet. A kad smo došli u ovaj svet, Gospod je sišao da nam objasni zašto čoveka šalje u svet. On je postao čovek da čovek kao besmrtno biće živi i u ovom i u onom svetu. I Gospod je vaskrsao i pobedio smrt, da bi nama osigurao Život Večni i put u besmrtnost.
Eto, danas vi ste došli da se pričestite Gospodom Hristom, da Boga primite u sebe. Gle, svaki od vas posle Svetoga Pričešća postaje hristonosac, postaje bogonosac. U divnoj molitvi koju sveštenik danas čita na Svetoj Liturgiji, veli se posle Svetoga Pričešća: „Gospode Hriste, ja se Tobom pričešćujem, a ti od sada živi u srcu mome“. Mi se pričešćujemo Njime da bismo živeli Njime, da bismo živeli novim životom. Gospod Hristos nikada greha učinio nije. Trudimo se, braćo, da posle Svetoga Pričešća ne činimo grehe koje smo činili. Gle, primio si Boga, primio si Gospoda Hrista bezgrešnoga, nemoj Ga zatrpavati svojim gresima starim, nemoj muljem strasti, katranom bezakonja premazivati Njegov divni lik u duši tvojoj. Pazi kako živiš! Gle, Crkva te privela Svetome Pričešću. Kako? Kroz post i molitvu. Kroz post i molitvu, da očisti dušu tvoju i telo tvoje, eda bi bio dostojan primiti Gospoda Hrista.
Braćo moja, pre četiri nedelje počeo je post duše, od Nedelje mitara i fariseja, a post tela počeo je pre nedelju dana – da bismo se pripremili i očistili za primanje Svetih Tajni Božjih. Pre četiri nedelje, sa Nedeljom mitara i fariseja, počinje post duše. Duša posti od oholosti, od gordosti, od razmetljivosti dobrim delima svojim. Nagradi se smirenjem pokajanog carinika, mitara koji je stajao u hramu i u celom svom životu i vapio k Nebu: „Bože, milostiv budi meni grešnom“[4]. Eto ko sam ja, Gospode. Ti vidiš mene. Šta ti ja kao čovek mogu prineti, osim grehova svojih? Bože, milostiv budi meni grešnome! To je, braćo, istiniti post duše: da čovek ispuni sebe tom molitvom i da tako oseća sebe. Pogledaj, Gospod Hristos je pred tobom, Gospoda Hrista treba da primiš u sebe. O, Bože, milostiv budi meni grešnome. To je post duše, braćo moja, kada je duša u takvom raspoloženju, ne prima greh, odbacuje svaki greh, odbacuje svaku strast.
A onda, za tom svetom nedeljom u kojoj je počeo post duše, ide druga nedelja, Nedelja bludnoga sina, sina razvratnika koji je napustio Oca Nebeskog, Boga, okrenuo mu leđa, otišao u daleku zemlju[5]. Neću da znam za Boga, neću da znam za dela Božja. Od danas hoću da budem sam i da živim kao čovek na imanju svom. Reče duši svojoj: Dušo moja jedi, pij, veseli se[6]. Neću! Ništa mi Božije ne treba. I ode bludni sin daleko od Boga, od Oca Nebeskog. Dušu divnu božansku koju mu Bog dao, i telo divno on pretvori u blud, u blato, u katran. Nastade glad u toj dalekoj zemlji, dalekoj zemlji. Kakva je to zemlja? Zemlja greha, zemlja strasti, zemlja đavola. Kada čovek okrene leđa Bogu i hoće sam da živi u svetu, i živi, tada ogladni duša u čoveku. Bludni sin jednoga dana oseti strašnu glad …[7] kući oca moga. Svaki najamnik ima hleba u izobilju, a ja, ja daleko od oca, daleko od kuće nebeske, ja umirem od gladi. Ne, ustaću, idem ocu svome i reći ću mu: „Oče, sagreših nebu i zemlji, primi me kao jednog od najamnika“. I ustade bludni sin, i ode. I kad ga otac ugleda iz daleka, pozdravi se, i sažali ga, kaže slugama svojim da mu iznesu najlepšu haljinu. A sin uzdahne: „Oče, oprosti, sagreših nebu i zemlji“. Naređuje Otac Anđelima Nebeskim da mu uznesu najlepšu haljinu, prsten na ruku, da zakolju tele ugojeno, da se spremi gozba nebeska.
Dosad je pre pokajanja bio van sebe, a kad dođe sebi, osvesti se. …[8]
Nedelja praštanja. Okreneš se i pogledaš rod ljudski, a gle, svaki čovek ranjen od greha, svaki čovek ranjen od smrti, svaki čovek ranjen kroz svaki greh i đavola. Je li mu Bog oprostio kroz pokajanje …a grehova, oprašta, oprašta …[9] Oprosti nam dugove naše, grehe naše, kao što i mi opraštamo onima koji su nama zgrešili.[10]
Da, braćo moja, uzdržavanje od svakoga greha, to je post duše. Mi hrišćani pravoslavni i postimo zato. Posteći postom, postom duše i tela, duša posti od svakoga greha, uzdržava se od svakoga greha, od gnjeva, od pakosti, od zavisti, od zlobe, od ogovaranja, od osuđivanja, od pohote, od srebroljublja. Oslobađa se od svakoga greha. A post tela je uzdržavanje od hrane. Posti telo da ne brekću strasti u njemu, nego da se smirava i …[11] postom, uzdržavanjem od jela. Eto, tako nas Sveta naša Crkva priprema za Sveto Pričešće …[12] sve grehe, sva zla i …[13] sve vrline u svojoj duši.
Gle, post nije samo uzdržavanje od svakoga zla, nego je u isto vreme post vršenje svih svetih vrlina. Kada kloniš sebe od oholosti, gordosti i razuzdanosti, ti to činiš – čime, čime? Smirenjem evanđelskim. Ispunjuješ dušu svoju smirenošću, i boriš se protiv gordosti smirenošću evanđelskom. Ili, kada tvoju dušu pustoši mržnja, a ti si hrišćanin, ideš na Sveto Pričešće, u duši ti mržnja i ti je moraš izbaciti iz sebe ako nećeš da vređaš Gospoda Hrista. Ti moraš mržnju izbaciti kao smrt iz sebe. Gle, mržnja i jeste smrt, smrt koja smrdi na svaki smrad pakleni. „Koji mrzi na brata svoga ostaje u smrti“[14] – veli se u Svetom Evanđelju. Ostaje u smrti. Što treba da činiš? Da vaskrsneš iz te smrti, da vaskrsneš iz tog groba! Šta treba da činiš? Da ljubavlju evanđelskom zavoliš svog brata, da se prvo moliš Bogu za njega, i da ga svim srcem zavoliš. Jer kako ćeš očekivati da te Gospod voli kad brata koji je pored tebe mrziš?
Tako, braćo, post nije samo uzdržavanje od svakoga zla, nego i negovanje svake vrline. Kad negujemo veru u sebi, ljubav, milost, dobrotu, smirenost, krotost, blagost, svaku evanđelsku vrlinu – da se udostojimo Njega, da se pričestimo Svetim Darovima, mi živimo Njime. Jer, otkako je Gospod sišao u ovaj svet, On s pravom od nas traži da primimo od Njega Božanske Darove: Njegovu milost, Njegovu blagodat i da živimo po Njegovom Svetom Evanđelju: Živite kao što se pristoji Svetom Evanđelju[15], naređuje Apostol svima nama hrišćanima. I još nešto jače i veće: Živite dostojno Boga Koji se javio u telu[16]. Eto, to je poslednja zapovest, to je celo Evanđelje za mene i za tebe: da živimo dostojno Gospoda Hrista.[17]
Ukratko, što je Sveto Evanđelje Hristovo? Hristovo Evanđelje, u dve reči, to je: molitva i post. Molitva i post. On je Sam objavio da se molitvom i postom čisti čovek, svaki čovek, svaka duša čisti se od svake prljavštine, čisti se i od svih najstrašnijih demona i đavola. Hiljade i milioni đavola u mojoj i tvojoj duši, molitva i post je jedina sila, veli Spasitelj, koja izgoni svu tu gadljivu i crnu i paklenu i smrdljivu (prljavštinu) iz duša naših. Kad je Gospod hteo da propiše lek, svelek za svaki greh, On je svetim Učenicima Svojim objavio: „Ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom“[18]. Gle, rod demonski, rod đavolji, sve vrste zla, sve vrste greha, sve vrste strasti izgone se iz duše samo molitvom i postom. Eto, može se slobodno reći da je Pravoslavlje molitva i post. To nas vraća na Evanđelje.
Napusti li čovek molitvu i post, gle, on je izložen svima nečistotama koje brizgaju nesretni crni i mračni demoni u duše ljudske. Pogledajte primer strašnih razmera – Evropu. Evropa je davno izgubila molitvu i post. Gledajte šta Evropa radi sa svetom. Pretvara svet ovaj u klanicu. Izvozi lude ideje, ideje prostim narodima i ljudima na svima kontinentima, i nastaju pokolji, ratovi, milioni ginu. Na šta je svela život čoveka? Na jelo i odelo. Na garderobu i jelovnik, na bioskope i luda pozorišta, na lude nauke i lude škole, gde se Bog ne spominje i proteruje. Eto šta je Evropa! Kakva je Evropa koja je izgubila molitvu i post? Gadi se na Evanđelje Hristovo, ludi, srlja u ludilo kao bludni sin.
A Srbi? Srbi, Srbi pošli slepo, većina njih, za ludom kulturom evropskom, za ludom civilizacijom evropskom. Srbi odriču se Gospoda Hrista, Srbi izdaju Svetoga Savu, Srbi postaju odrodi. Napustili molitvu i post, neće Srbi da poste, neće da se mole Bogu. A time otvaraju vrata nečiste duše svoje najvećim gadostima, pa i odricanju od Boga, najvećem grehu. Ko se to useljuje u tebe, nesrećni Srbine? Ko, ako ne đavo! I ti, mesto da primiš svelek, koji Gospod svima nudi, ti polako odbacuješ Pravoslavnu Crkvu od sebe, a to znači, sebe i porodicu svoju i narod svoj guraš u pakao. Kako je plitkouman čovek koji Hrista zameni, Hrista Istinitog Boga, ma kakvom velikom kulturom, avaj, ma kakvim oreolima, ma kakvim prolaznim ludim zemaljskim slavama?
Pogledajte širom zemlje i širom sveta što je postalo od ovoga sveta, od Evrope kada se odrekla Hrista. Pogledajte!
Haos, rušenje, propadanje i država i naroda! Ona se raspada i propada, a tako i tvoja i moja duša, Srbine brate, raspada se i propada kada mi zaboravljamo Evanđelje Hristovo, kada se mi sećamo Gospoda Hrista (samo) nekoliko puta u godini, kada mi i ove svetosavske zadužbine, što Sveti naši kraljevi i carevi i Sveti Srbi ostaviše, kada mi dopuštamo da one zapuste, da budu prazne o velikim praznicima, da budu prazne nedeljom. Kakva strašna sudbina svakoga od nas!
Gle, strašno i tebi i meni. Ti vodiš sebe kroz ovaj svet, ali, braćo moja, poslednja stanica našeg života, i ovoga i onoga sveta, jeste Strašni Sud. Ma kako mi živeli u ovom svetu, ma kojim putem išli kroz ovaj svet, svi naši putevi vode Strašnome Sudu. Kada izađemo pred lice Gospoda Hrista, onda će, Srbine brate …[19]
O, danas, neka svaki od vas oseti da primajući Sveto Pričešće on prima Gospoda Hrista Koji …[20] i ovoga i onoga sveta, i da Mu služi kao Jedinom Istinitom Bogu u svima svetovima. Samo tako, jedino tako, braćo moja, čovek može naći blaženstva u svojoj duši i ovoga i onoga sveta. A sve dotle dok se Gospoda Hrista odričemo, mi, mi smo najbednija bića, isto onako bedna kao demoni u paklu.
Neka Blagi Gospod sve Srbe i sve pravoslavne ljude razbudi na molitvu i post, da znamo, da smo svesni da je Evanđelje, skraćeno Evanđelje, molitva i post. I kad se tako držimo mi smo sigurni da nas nikakav greh neće savladati i ne može savladati, da nas nikakva smrt ne može savladati i da nas nikakav đavo ne može savladati, ne jedan nego hiljade đavola svih svetova. Jer, Bogom smo jači[21]. Kadaje Gospod Hristos sa tobom, sve su smrti mrtve pred tobom, svi su đavoli leševi pred tobom. Njemu, Njemu Jedinome Istinitom Bogu u svima svetovima, čast i slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Jovanu 1,43-51
  2. Jn. 1,51
  3. Kol. 1,10
  4. Lk. 18,13
  5. Lk. 15,11-32
  6. Lk. 12,19
  7. Nekoliko reči nečujno na traci. – Prim. prepis.
  8. Isto.
  9. Isto.
  10. Mt. 6,12
  11. Isto.
  12. Isto.
  13. Isto.
  14. 1 Jn. 3, 14
  15. Flb. 1,27
  16. 1 Sol. 2,12
  17. Kol. 1,10
  18. Mt. 17,21
  19. Isto.
  20. Isto.
  21. Ps 60,12

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *