SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 1. u Svetu Nedelju Pravoslavlja[1]
19b5.godine u manastiru Ćelije
 
Danas je Sveta Nedelja Pravoslavlja, sveta Nedelja čovekoslavlja… Danas Pravoslavna Crkva kazuje svu tajnu čovekovu. Šta je čovek, ko je čovek? Šta sam ja, šta si ti, šta je svaki od nas? I odgovara sveta Crkva: Čovek je božansko veličanstvo na zemlji. JBudi obično smatraju da je carsko veličanstvo na zemlji najveće. Ne! Božansko veličanstvo čovekovo veće je od svakog veličanstva na ovome svetu.
Crkva danas, slaveći to božansko veličanstvo čoveka šta slavi ustvari? Slavi živu ikonu Božju u ovome svetu živu sliku Božju u ovome svetu, slavi čoveka. Jer čovek, duša mu je od Boga, duša slika Božja u čoveku, ikona Božja u čoveku, a telo ram oko te svete ikone. To je čovek. Takvog čoveka Crkva slavi i proslavlja. To si ti. Čovek je hodeća živa ikona Božja kroz ovaj svet. U tome je Blagovest ove Velike Svete Nedelje.
Današnja Sveta Nedelja ustanovljena je kao praznik Pravoslavlja, znate li zbog čega? Zbog toga što je na današnji dan 843. godine, u devetom veku, za vreme blagočestive i Svete carice Teodore i njenog sina Mihaila, a po odluci Svetih Otaca svetog Vaseljenskog Sabora, na današnji dan je proslavljena pobeda nad jereticima ikonoborcima. Sto dvadeset godina carevi ikonoborni i bezbožni, gonili su ikone, uništavali, spaljivali, gazili. Crkva se borila preko svojih pravoslavnih episkopa, sveštenika i naroda. Ginuli su, tamnovali, ali Crkva se nije odrekla svetih ikona.
Kad je Bog sišao u ovaj svet, Gospod Hristos, On je postao vidljiv za nas ljude. Bog je postao vidljiv. I gledajući Njega mi ustvari gledamo Živoga Boga. On je živi Lik Božji u svetu, Ikona Božja u svetu[2]. I braneći tu živu Ikonu Božju u ovome svetu Pravoslavna Crkva je odbranila čoveka, odbranila Hrista kao čoveka. On Bog, postao je čovek, da bi u nama ljudima pronašao Ikonu Božju, živu Ikonu Božju, koju smo mi zatrpali gresima i strastima, unakazili je, izgrebali je svu svojim poročnim životom. Gospod je sišao u ovaj svet, postao čovek, kako se veli u divnim crkvenim pesmama i molitvama, da obnovi Svoj Lik u čoveku, da obnovi Svoju Ikonu u čoveku, koja je istrulela u strastima, istrulela u porocima našim, istrulela u gresima našim, i čovek je postao unakažena Ikona Božja, unakažena. I On, sišavši u ovaj svet kao čista, prečista Ikona Božja, kao Bog, On je pokazao šta je čovek, šta je savršeni čovek, kakav treba da je čovek u ovome svetu.
Jer šta to znači biti Ikona Božja, biti Slika Božja? To znači ovo, braćo: mi um imamo – a um jeste slika uma Božjeg u nama; mi imamo volju – volja je slika volje Božje u nama; mi imamo osećanja, imamo srce – to je slika Božjih osećanja u nama; mi živimo u ovome svetu – to je slika života Božjeg; mi smo kao ikone Božje besmrtne, to je slika besmrtnosti Božje. I Bog nas je stvorio bogolikima da bismo mi u ovome svetu živeli Njime, da bi um naš uvek mislio: pazi od koga si, ti si od Boga, misli čiste misli, misli božanske. Onda je naša volja savršena i zdrava, kada se upravlja prema volji Božjoj, prema originalu svom. Naše osećanje čisto je, zdravo je, božansko je, kada se upravlja prema osećanju Božjem.
U ovome svetu, Bogom smo postavljeni da živimo ugledajući se na Boga. Zato je stvorio Bog čoveka bogolikim, zato je Bog Gospod Hristos i došao u ovaj svet da nam pokaže kako treba da živimo, kako treba da mislimo, kako treba da osećamo, kako treba da radimo u ovome svetu. On – On je savršen obrazac našeg osećanja. Zato se u Evanđelju naređuje: Živite kao što dolikuje Hristu.[3] Hrišćanin si! Hrišćanin si samo ako živiš kao što Gospod Hristos hoće i kako On živi. Još se u Svetom Evanđelju veli: Živite kao što dolikuje Bogu.[4] Kome Bogu? Bogu koji se javio u telu – Gospodu Hristu. Ti si hrišćanin, i pozvan si da živiš kao što je Bog živeo u ovome svetu. Kakav veliki podvig braćo, kakva velika i teška i strašna dužnost, ali i veličanstvena, božanski veličanstvena!
Mi u ovome svetu ustvari stalno vodimo borbu, borbu za Ikonu Božju što je u našoj duši. Ko je krade od nas? Svi ikonoborci, svi protivnici ikona, a prvi ikonoborac je greh. Greh ne trpi Boga, neće Boga ni u čoveku ni u svetu oko čoveka. A kroz greh glavni ikonoborac jeste satana, i anđeli njegovi, crni đavoli. Oni su ti koji kradu našu dušu, koji liju grehe u našu dušu i zatrpavaju Lik Božji što je u nama. Crnim katranom greha premazuju oni Lik Božji što je u našoj duši. I čovek, kada nepokajan živi u gresima, kada se ne bori protiv grehova svojih, kada ostaje u njima, kada ih ne ispoveda, šta ostaje od njegove duše? Ostaje Lik Božji sav premazan crnim gnojem poroka, strasti i smrti. Strašna slika, strašna sramota!
Božanski Lik u čoveku koji sačinjava Božansko veličanstvo svakoga od nas, koji doživljava božansku silu i veličinu svakoga od nas, eto, greh uništava, đavo uništava, a ustvari mi sami uništavamo, jer đavo nam ne može nametnuti greh ako ga mi ne primimo, ako mi ne pristajemo na greh. Niko nas ne može naterati u ovome svetu; đavo samo predlaže grehe, baca mamce, a ti, ti imaš slobodnu volju. Biraj – đavola ili Boga!
Gospod je došao u ovaj svet, osnovao Crkvu – radi čega? Zašto je Gospod došao u ovaj svet? Nije on, braćo, došao za sitnu stvar. On je došao da nas oslobodi najvećeg neprijatelja, nesravnjeno jačeg od nas, a taj naš neprijatelj jeste greh, iza njega đavo, iza njega satana. Niko od ljudi nije ih mogao pobediti. Gospod se javio u svetu kao čovek i životom Svojim na zemlji, Evanđeljem Svojim, Krštenjem, Stradanjem, Vaskrsenjem, Vaznesenjem – pobedio je greh, pobedio smrt, pobedio đavola, i sve te Božanske sile Svoje dao nam u Crkvi Svojoj. I mi hrišćani u Crkvi Hristovoj imamo sve oružje potrebno da pobedimo svaki greh, imamo sve oružje potrebno da pobedimo svakoga đavola, imamo sve oružje potrebno da pobedimo svaku smrt, jer u ovome svetu zemaljskom nema pobeditelja smrti osim Gospoda Hrista.
Zato je On Jedini Istiniti Bog. Zato Ga niko ne može odagnati sa ove planete, niko Ga ne može oduzeti rodu ljudskome. Gospod Hristos je kao Pobeditelj smrti i greha i đavola, potrebniji svakome čoveku od njegovog oca, od njegove majke, potrebniji od vazduha, potrebniji od sunca, od nebesa i od svega vidljivog i nevidljivog. Šta će ti život, brate i čoveče, šta će ti telo kad završavaš život smrću?! Usmrdi se telo. Šta će ti duša, ako je u njoj đavo i greh?! Došao je Gospod u ovaj svet da dušu oslobodi od greha, od đavola, i da telu da besmrtnost i Život Večni vaskrsnuvši ga iz mrtvih. Nama je Gospod dao i telo i dušu. Nije telo od đavola, telo je od Boga. Bog je stvorio i telo i dušu, celoga čoveka stvorio za besmrtnost i Život Večni. I On je došao u ovaj svet da nam osigura dvostruku besmrtnost i Život Večni – i za dušu i za telo. Na dan Strašnoga Suda, kada budemo vaskrsli, naša tela sjediniće se sa našim dušama, i onda će svaki od nas dobiti ono što je zaslužio svojim zemaljskim životom, svojim delima na zemlji. Dobiće ili Carstvo Nebesko ili večnu tamu i mrak.
U ovome svetu, mi smo, braćo, na bojištu, stalno u borbi. Nikada ta borba ne prestaje. Nema primirja između čoveka i đavola, nema primirja između čoveka i greha. Đavo se stalno šunja oko svakoga od nas da Ikonu Božju što je u nama unakazi, ocrni, upropasti, uništi, da bi čoveka mogao voditi po svojoj ludoj demonskoj, đavoljoj volji, i satera ga u pakao. Zato se u Evanđelju bezbroj puta iz usta Spasiteljevih čuje: Stražite, stražite nad dušom svojom![5] Pazite kako živite u ovom svetu![6] Duša je božansko veličanstvo u tebi, božanska veličina. To je najveća vrednost koju imaš, najveća vrednost posle Boga u svima svetovima – duša čovekova. Pazi šta radiš sa svojom dušom! Ona je besmrtna i večna. Kuda će tvoja duša zavisi od tebe: da li će u večno Carstvo Nebesko, ili će u večni mrak, u pakao, zavisi od tvoje slobodne volje.
Ti si hrišćanin, to znači ti živiš po Hristovom Evanđelju. Tvoj život treba da je vršenje evanđelskih zapovesti, tvoj život treba da je sav svetao, čist i bezgrešan, kao što je život Gospoda Hrista. Da, mi smo ljudi slabi i nemoćni. Padamo često u isti greh, svakog dana po nekoliko puta padamo u isti greh. Ali Gospod je došao u ovaj svet da objavi veliku milost Svoju prema čoveku. Njegova Božanska usta su objavila da treba oprostiti čoveku ako i sedamdeset puta na dan sagreši[7], ako se pokaje pred Gospodom. Po slabosti svojoj mi grešimo, po milosti Svojoj Gospod oprašta, ali kajanje zavisi od nas. Niko nam ne može nametnuti pokajanje. Ni Bog nam ne može nametnuti pokajanje. Ni Bog nam ne može nametnuti ljubav – ljubav čoveka prema Bogu, i uništiti slobodu koju je čoveku dao.
Pravoslavna Crkva, koja danas slavi pobedu nad jereticima i ikonoborcima, daje nam sile i moći da i mi danas slavimo božansko veličanstvo čoveka, da i mi danas pokažemo silu svoju prema savremenim novim ikonoborcima. Koliko je danas u Evropi i širom sveta lažnih učenja o čoveku? Koliko lažnih učenja i bruji i struji i grmi kroz našu zemlju, koliko lažnih učenja da čovek nije Božje stvorenje, da je čovek postao od majmuna? Kakav stid, kakav sram! Što nas vređate, vi lažni naučnici?! Što ponižavate čoveka do skota?! Mi ~ mi smo Božansko veličanstvo, mi smo Božja stvorenja, mi smo žive ikone Božje. A vi, vi koji tobože volite čoveka, vi …[8] Evropa se pomami i izgubi radeći za čoveka, a milione ljudi saterala je u smrt. Ta Evropa svojim lažnim učenjima, eto, poplavila je sve kontinente: Aziju, Ameriku, Australiju. Šta je evropski čovek? Evropski čovek bez Hrista to je krvava vreća puna smrdljivog gnoja. To je čovek bez Hrista! Telo vreća, vreća puna smrdljivog gnoja! I oni se usuđuju da objavljuju: eto, mi se borimo za čoveka, mi mu dajemo vrednost. Kakvu vrednost kad me ti smanjuješ do majmuna? Ti veliš da sam ja majmunov potomak? Ne primam ja to – to je laž, to je užas za čoveka, najveći užas koji čovek može da doživi u ovome svetu. To, to je satanska izmišljotina; satana se grohotom smeje kroz sva učenja na mudrost evropsku, na mudrost naših univerziteta, naših bednih škola.
Čoveče, šta je tebi važno, šta tebi treba u ovome svetu? Pogledaj sebe sa ivice groba, pogledaj sebe iz svog groba. Kad-tad ti i ja moramo sići u svoj grob. Šta vredi u grobu? Duša, taj božanski Lik koji nam je Gospod dao. To je ono što vredi, to je večna vrednost. Gospod Blagi je to objavio kada je rekao: „Kakva je korist čoveku ako sav svet dobije, a duši svojoj naškodi“?[9] Kakva je korist? Duša više vredi nego svi svetovi, nebesa, zemlja, ova kugla gnojavog blata oko koje se ljudi lome i otimaju, i bore i krvare, milione ljudskih života žrtvuju, ikone Božje ubijaju. Šta je zemlja? A Spasitelj veli da duša tvoja više vredi negoli svi svetovi, sva sunca, sve vasione…
Pazi, brate, kako živiš! Znaj ko si: ti si Božansko veličanstvo u ovome svetu. Znaj tu svoju vrednost, živi za nju. A nju čuva, uvek čuva samo Gospod Hristos, Njegova Sveta Crkva i sve svete sile koje je dao u njoj. Gle, Crkvi je Gospod dao sva sredstva i sile da mi to Božansko veličanstvo održimo u sebi, i razvijemo ga do najviše mere. Dao nam je Svete Tajne i svete vrline. Eto, šta je sveti post? Sveti post – to je čišćenje duše, čišćenje ikone u duši svojoj od blata greha, od katrana strasti, od mulja poroka, kad čovek svim srcem iskreno pred Bogom očisti dušu svoju, ikonu duše svoje očisti koja je sva zaprljana, a često i istrulela u gresima. Gospod, Crkva Njegova sveta, ustanovila je sveti post da mi u toku posta postom čistimo sebe od svake prljavštine, čistimo taj lik Božji, tu sliku Božju u sebi koju smo isprljali.
Pa, molitva – molitva je prizivanje pomoći Božje, svetlosti nebeske da se spusti u našu pomračenu dušu, da mrak pomrčine greha skine sa ikone u našoj duši. Šta je ljubav evanđelska? Šta milostinja, šta krotost, šta smirenost? Sve su (to) božanske sile, braćo, svete vrline evanđelske koje nam je Gospod Hristos dao, i Crkva nam preporučuje i daje da mi dušu svoju čistimo od greha, ikonu svoju malamo, Hristovu ikonu u duši svojoj.
Vrhunac svega sačinjava Sveto Pričešće – Sveto Pričešće kojim se svaki od nas pričešćuje, kime? Samim Gospodom Hristom! Jer u Svetom Pričešću svaki hrišćanin prima vascelog Boga, prima čudesnog Gospoda Hrista, prima svu Njegovu Večnu Istinu, svu Njegovu Večnu Pravdu, prima sav Njegov Večni Život. Kad se pričestiš, brate i sestro, pazi kako ćeš živeti od toga dana i nadalje. Primio si Gospoda Hrista, ti kroz Sveto Pričešće postaješ Bogonosac, postaješ Hristonosac, postaješ pravi čovek. Ustvari, Gospod u tvojoj duši …[10] Gle, On skida sav mrak sa nje, On izgoni svaki greh iz nje. Zato se potrudi da se greh više ne vrati u tvoju dušu. On očisti svu dušu tvoju i ona zablista božanskom lepotom, onom lepotom kojom je Bog ukrasio stvorivši je kao sliku Svoju, kao Sliku Božansku.
Zato je, braćo moja, Sveto Pričešće najvažniji doživljaj u životu svakog hrišćanina, najvažniji. Time ti primaš svu besmrtnost Hristovu u svoju dušu, primaš Njega celog, sve Evanđelje Njegovo primaš. Pazi kako živiš do današnjega dana. Nemoj opet unakaziti lik Božji u duši svojoj i Gospoda Hrista, Koji je kroz Sveto Pričešće ušao u tebe, nemoj mučiti. Nemoj Mu gresima plesti trnov venac oko glave u duši tvojoj. Nemoj Mu čudesno divno i Sveto Lice premazivati kalom grehova svojih, katranom strasti svojih. Pazi kako živiš! Ako si dosad i dopuštao sebi koji greh, ili krao, ili preljubu činio, ili bio srebroljubac, ili nečiste pomisli imao u duši svojoj, potrudi se i sve to odbaci. Ti Gospoda celivaš – kakva odgovornost, kakva strahota! Svaki tvoj greh, novi greh, znaš li da je to šamar u Sveto Lice Njegovo, znaš li da je svaki tvoj greh smrtni udarac po živoj ikoni tvojoj u duši tvojoj. Samoubistvo je to. Pričestio si se, postao si hristonosac, ispravi se, popravi život svoj. Ne dopusti da te nikakve želje more. Rđave te misli uznemiravaju: bori se protiv njih, ne daj se od zla savladati. Nadvladaj zlo dobrom! Nadvladaj đavola Bogom! Bogom smo jaki – samo Bogom[11]. Inače, bez Njega ljudi su moljci i stenice, koje đavo satire noktom svoga maloga prsta. Mi smo samo Gospodom Hristom Bogom jaki. I On vlada nad našim životom, vascelim životom na zemlji
Neka nas On očisti od svakoga greha.od svake strasti, od svake smrti, oslobodi nas svakoga đavola, da bismo mi zaista i na zemlji predstavljali žive ikone Božje, da bi božansko veličanstvo na zemlji bio čovek. Čoveče, brate! Nikada ne zaboravi da si ti mali Bog u blatu! U blatu tela svog ti imaš živu ikonu Božju. Pazi kako živiš, pazi šta radiš sa ikonom Božjom što je u tebi. Pazi – čoveče! čoveče! čoveče! Jer, naš život polazi sa zemlje i odvodi pred presvetlo Lice Božje, da tamo damo odgovor šta smo radili sa slikom Božjom u ovome svetu.
Neka Blagi Gospod svakome od nas daruje u srce sve nebeske darove, sve evanđelske vrline: i veru i ljubav i nadu i molitvu i post i trpljenje i krotost i smirenost sve da bismo se u ovoj strašnoj zemaljskoj borbi održali, očuvali Božanski lik u duši svojoj, i krenuli iz ovog sveta ka Vaskrslom Gospodu u onaj svet. A dotle, neka nas sveti post vodi ka Svetome Uskrsu, Svetome Vaskrsu Hristovom – da se poklonimo još dok smo u telu Njemu, Vaskrslom Gospodu, Pobeditelju greha, smrti i đavola, Njemu koji je osigurao Život Večni i našem telu i našoj duši. Njemu, jedino Njemu, samo Njemu, večna slava i čast sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Jovanu 1,43-51
  2. Kol. 1,15
  3. Kol. 1,10; 1 Sol. 2,12
  4. 1 Tim. 3,16
  5. Mt. 24,42; 26,41
  6. Mt. 6,1; Lk. 17; 23,34
  7. Mt. 18,21-22
  8. Par reči nečujno na traci. – Prim. prepis.
  9. Mt. 16,26
  10. Isto.
  11. Ps. 60,12

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *