SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 3, u Nedelju Strašnoga Suda[1]
1974. godine u manastiru Ćelije
 
Samo Bog Koji je bio čovek, zna šta je čovek, zna njegove muke, zna njegove probleme. To je Gospod Hristos. On je postao čovek, radi čega? Da nam donese sve što Bog može dati čoveku, sva blaga Neba: Carstvo Nebesko, Istinu Večnu, Pravdu Večnu, Ljubav Večnu, Život Večni. Bog je postao čovek radi toga, nije ni radi čega manjeg, nego da sve što je Božije da ljudima i da kao glavnu Blagovest objavi: da je svaki čovek biće koje ima u sebi mnogo Božanskog, mnogo Božijeg: da je svaki čovek sazdan po liku Božjem; da je svaki čovek bogoliko, hristoliko biće, svaki čovek, bez obzira bio hrišćanin ili nehrišćanin. I tako se stvara čovek.
Veli se u Svetom Evanđelju, da Gospod svako biće ljudsko koje silazi u ovaj svet, osenjuje Svojom svetlošću i obasjava Svojom svetlošću[2]. To znači: da svaki čovek nosi u sebi, u klici, Gospoda Hrista; da je svaka duša, u stvari, od samog početka svog, hrišćanka[3]. Druga je stvar što mi to zloupotrebljavamo, što mi posle gresima ružimo, unakazujemo Božiji lik u sebi. Uglavnom, stvoreni smo kao hristolika bića. Da, Gospod Hristos je dao sva sredstva spasenja čoveku kroz život, (spasena) od greha, smrti, đavola. On, samo Bogjači je od đavola, niko više. To smo mi ljudi pokazali skupo svojom istorijom, kada smo se okrenuli od Boga i pošli za đavolom. Pa je ovladalo svetom – ko? – Greh, smrt i đavo. I na Strašnom Sudu, šta će se tražiti od nas, od svakog čoveka? Istraživaće se, najpre, kako smo se odnosili prema ljudima u ovome svetu, svaki od nas. Da li smo se odnosili prema njima kao stvorenjima Božijim, ili kao nečem suprotnom? Da li smo se odnosili prema njima kao nosiocima lika Hristovog u sebi, u duši svojoj, ili nismo?
Spasitelj je pokazao u današnjem Svetom Evanđelju, Evanđelju Strašnoga Suda, da će merilo Strašnoga Suda biti naše Hristoljublje, naša ljubav prema Gospodu Hristu. Odnosno, naša ljubav prema ljudima kao nosiocima lika Božijeg u sebi. Jer, u čemu se sastoji Blagovest Gospoda Hrista? Celo Evanđelje sastoji se u tome da pokaže i dokaže da je čovek mali Bog, mali Hristos, i da sa čovekom tako treba postupati, kao sa malim Hristom, sa Hristom koji treba da se razvije u tvojoj i mojoj duši. To kazuje današnje Sveto Evanđelje. Kad se Gospod obraća pravednicima, On veli: Hodite, primite Carstvo pripravljeno (vam) od postanja sveta[4]. Kakvu vrlinu onda On traži od nas? Zašto naziva pravednicima te ljude koje će uvesti na dan Strašnoga Suda u Carstvo Nebesko? Zato što su oni poslužili čoveku, ljudskome biću u ovome svetu kao božanskome biću, poslužili svakome biću kao malome Hristu. Jer, sva Blagovest Gospoda Hrista sadrži se u tome da pokaže i dokaže da je čovek stvoren za Život Večni, da je čovek stvoren da postane malo božanstvo po blagodati Božijoj, po milosti Božijoj. Zato je Spasitelj i objavio i rekao, kad su ga oni pitali: Kada Te videsmo gladna, ili žedna, ili bosa, ili u tamnici, ili bolesna, kad je to bilo? A Gospod odgovori: Kada jednom od ove moje najmanje braće učiniste, meni učiniste.[5] Čineći njima dobro, vi ste Meni činili dobro.
Sećate se kad je Savle gonio Crkvu Hristovu, Spasitelj mu se javio obasjan u svetlosti i veli: Savle, Savle, zašto me goniš?[6] Jer, goneći moje sladbenike, hrišćane, ti Mene goniš u njima. To je ljubav Gospoda Hrista. On se stalno preobražava u svako ljudsko biće. I zato će na dan Strašnoga Suda biti glavno merilo da li zaslužujemo Carstvo Nebesko ili ne, to čovekoljublje, to milosrđe naše prema ljudima.
Zašto će Gospod osuditi nepravednike? – Kaže se takođe u Svetom Evanđelju: gladan bejah, ne iahraniste me; žedan bejah, ne napojiste me; go bejah, ne obukoste me; gost bejah, i ne primiste me; u tamnici bejah, ne posetiste me; bolestan bejah, ne obiđoste me. Kada je to bilo Gospode? Onda će On reći: Idite od mene, prokleti, u oganj večni. Kada je to bilo Gospode? – Onda i svagda kada ste prema ljudima i ma kom čoveku postupali kao prema biću koje nije od Boga, koje nije stvorenje Božije.[7]
Tako je, braćo moja, Gospod Hristos proglasio za najveću vrlinu evanđelsku, milosrđe i milostivost. U divnim pesmama koje su se pevale sinoć i danas, milosrđe ili milostivost naziva se caricom vrlina – „carica dobrodeteljej“. Šta hoće time da se kaže? Hoće da se kaže da sve evanđelske vrline slivaju se u tu jednu vrlinu, to jest, u vrlinu da svakoga čoveka mi gledamo kao nosioca ikone Božije, kao nosioca Gospoda Hrista u sebi, makar u najmanjoj meri.
Znači, da naša večna sudbina u onome svetu zavisi od naših bližnjih, od čoveka, od brata našeg. Stoga, pazi kako postupaš sa svakim čovekom. Svaki čovek, bio i najgori, svaki čovek ima u svojim rukama tvoj raj i tvoj pakao. Ako ti nekog okajanog grešnika, velikog grešnika osudiš, osudio si sebe. Ako si postupao sa čovekom kao sa bićem Božijim, pa i grešnim, ako si odvojio u grešniku greh od grešnika, i voliš grešnika, a osuđuješ njegov greh, ti si na putu evanđelskom, ti u stvari koračaš ka Carstvu Nebeskom. Ti ćeš sa svima drugim pravednicima čuti glas, divan glas Gospoda Hrista: Hodate u Carstvo Nebesko koje (vam) je pripravljeno od početka sveta.[8]
Zato ne treba nipodaštavati ni jednog čoveka, ni najvećeg grešnika. Najveći grešnik ima u sebi makar malo dobra, kao što i najveći pravednik ima u sebi neko malo zlo. Zato, činimo ljudima ono što bi želeli da oni nama čine[9]. Svi mi volimo da nas smatraju za dobre. Tako isto i ti postupaj. Smatraj za dobrog i onog koji je najgori, jer i u njemu ima Božanskog dobra.
Tako je Gospod kazao kroz današnje Sveto Evanđelje. On nije napravio nikakav izuzetak govoreći o današnjoj zapovesti, već je pokazao da svaki čovek gladan bio, bos bio, go bio, da svaki čovek zaslužuje tvoju ljubav, tvoju milostivost, tvoje milosrđe, eda bi Gospod i prema tebi bio milostiv. I veliki Svetitelj Isak Sirin odgovara na pitanje: kako to da Bog Ljubavi ljubi grešnike u paklu. Bog Večne Ljubavi ljubi grešnike koji su u paklu. To jest: u paklu tek, kao što znamo iz priče u današnjem Evanđelju, u paklu tek ljudi, grešni ljudi, sagledaju i vide da je Gospod Hristos zaista došao u svet, da spase ljude od greha, i od đavola, i od smrti. Oni vide tek onda i osete svu ljubav koju je Gospod imao za ljude, došao u svet i postao čovek da nas spase od greha, od smrti i đavola i od pakla. Taj bič ljubavi i jeste najstrašniji za grešnike, jer je to Ljubav. A kad ljubav bičuje one koji su bili protiv ljubavi celog života i ratovali protiv nje, u tome je njihova večna muka.
Nalazeći se pred Velikim Postom, mi ustvari koračamo ka Svetom Vaskrsenju Hristovom, koje i predstavlja sobom Strašni Sud. To je pobeda nad smrću, to je pobeda nad grehom, to je pobeda nad đavolom, to je pobeda nad paklom. Gospod je sišao telom Svojim u grob, dušom Svojom sišao u pakao i razorio smrt Svojom Božanskom silom, i vaskrsao iz pakla sve koji su bili u paklu. To je nesumnjivo najveća milost i najveća ljubav koju je.Bog mogao dati ljudima. Tako i mi, spremajući se za Vaskrsenje Gospoda Hrista, da u Njegovoj svetlosti sagledamo sebe i sav svet oko sebe, i sve ljude, treba da uzmemo na sebe podvig posta i molitve, eda bismo očistili duše svoje, omekšali ih, raznežili ih, načinili ih milostivima, da bi se prema svima ljudima ponašali, prema svakome čoveku kao prema hristonoscu, kao prema bogolikom biću.
Neka bi Blagi Gospod molitvama Presvete Bogorodice i svih Svetih darovao i nama te sile vaskrsne, očišćujuće sile, da i mi celog života svog odnosimo se prema ljudima kao prema svojoj hristolikoj braći, kao prema malim božanstvima, da ih služimo celoga života svog, eda bi smo na taj način služili sebi. Jer, mi služeći Gospodu Hristu, u stvari, služimo sebi, svojoj večnosti, svome večnome blaženstvu. Ako toga nemamo, mi ne možemo služiti sebi i steći Nebesko Carstvo i nebesko blaženstvo samoživošću svojom. Jer, to nije u našim rukama, sve je to u rukama Gospoda Hrista. A eto, On nam je kroz današnje Sveto Evanđelje kazao radi čega i zbog čega ljudima daje Carstvo Nebesko i Večni Život.
Neka bi se na nas smilovao molitvama Presvete Bogomajke i svih Svetih, da i mi radosno služimo braći svojoj, bližnjima svojim, da nikoga ne osuđujemo. Da sebe prvo osuđujemo i svoje grehe i onda poslužimo Gospodu Hristu u ovome svetu, eda bi smo, izišavši iz ovoga sveta i mi sa Pravednicima, kada dođemo na Strašni Sud, čuli divne reči Spasiteljeve: Hodite blagosloveni Oca mojega u Carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta.
Neka bi Blagi Gospod sve nas sačuvao na putevima evanđeljskog spasenja, evanđelskom misli i raspoloženjem i dao nam Život Večni u Svom Nebeskom Carstvu. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Mateju 25, 31-46
  2. Jn. 1,9
  3. To su govornici ranohrišćanski aćologeti: „duša čovekova je po prirodi hrišćanska“: – Prim. uredn.
  4. Mt. 25, 34
  5. Mt. 25, 37
  6. D. Ap. 9, 4
  7. Mt. 25, 41 45
  8. Mt. 25,34
  9. Mt. 7,12

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *