SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 2. u Nedelju Strašnog Suda[1]
1967. godine u manastiru Ćelije
 
Evo velike i strašne istine i za tebe i za mene. Svaka je Hristova istina uvek (velika i strašna), i za tebe i za mene, i za svako ljudsko biće, za svakog čoveka. Jer Gospod kroz Svoje čudesno Evanđelje, pa i danas kroz Evanđelje Strašnoga Suda, kazuje nama ljudima Večnu Istinu o nama: Šta smo, ko smo, kuda idemo.
U današnjem Evanđelju objavljena je stanica i moja i tvoja, tu stoje (vozovi) našega života, nikuda dalje; tu se raspada lokomotiva i sve staje. Ti i ja bićemo u grobu nesumnjivo kada nastane Strašni Sud, ali će se otvoriti grobovi[2] i svaki čovek mora znati: danas je završena istina o svakom čoveku. Danas će svaki od nas podneti račun, glavni račun o svome životu: šta je radio u ovome svetu sa svojim telom, sa svojom dušom, sa svojim bližnjim, sa svojim imanjem, sa zvezdama, sa nebom, sa pticama: kako se odnosio prema njima, šta je gledao u kome, šta je video u kome čoveku?
Tada će Gospod, Blagi, Istinoljubivi (biti) i Strašni Sudija. On Bog ljubavi ima Strašni Sud. On Bog ljubavi sudi poslednjim sudom i završava istoriju sveta rečima: „Da pravednici idu u Život Večni, u raj, a grešnici nepokajani u muku večnu“[3]. Neka to nikog ne iznenađuje. On je ljudima dao sve što jedan Bog Ljubavi može dati. On je toliku žrtvu učinio za sve nas, za svakoga od nas. Sišao je s Neba i postao čovek. To je najveća žrtva koju je Bog mogao učiniti za čoveka: da se spusti u njegovo blatnjavo, trošno, prolazno smrtno telo. A onda, Njegov život na zemlji iz muke u muku, iz stradanja u stradanje, Krst, Golgota, Vaskrsenje i onda, iznad svega na zemlji, Crkva Hristova, sve u Crkvi, ogromna Trpeza Božija. Na toj Trpezi postavljena sva večna blaga. Počev od Svetoga Kršenja, pa kroz Sveto Pričešće, pa kroz svako evanđelsko slovo, kroz svaku jevanđelsku misao, sve je bogato, sve božansko, sve čoveka uznosi sa zemlje na Nebo, sve ispunjeno Božanskim silama. I to Bog čovekoljubivi daje. On je dao Sebe tebi, čoveče, tebi grešniku, tebi sladostrasniku, tebi čoveku koji srljaš u bezbroj grehova i zala i paklova.
I još čudna istina evanđelska, i divna. Veli se u Svetom Evanđelju: da je Gospod Hristos sve stvorio[4]. On sam stvorio svet radi tebe. Šta to znači? To znači da si ti sin Boga: stvoren za Večnu Istinu Božju, za Večnu Pravdu Božju, za Večni Život. Ti, ti si stvoren, kako se veli u Svetom Evanđelju, da budeš brat Gospodu Hristu i sunaslednik njegov[5], Sin Božji postaješ! Kakvo veličanstvo! Zaista, čovekje Božansko veličanstvo, zaista, čovek je Hristovo veličanstvo! Sve se kroz Njega i za Njega sazda, sve se kroz Gospoda Hrista i za Gospoda Hrista sazda[6]. To je najveća istina o ovom svetu, na prvom mestu istina o nama ljudima, o svakome čoveku.
I ja i ti smo sazdani Njime i radi Njega. Eto, brate i sestro, ko smo i šta smo. Nama je neophodno da samo živimo po Svetom Evanđelju. Blagi Gospod veli, i tebi i meni, o prosjaku golom koji prosi da je jedan od Njegove male braće. Spasitelj veli: „Gladan bejah, i nahraniste me“,…[7] koji su živeli po Svetom Evanđelju, i nasitih se. Gospode, kad smo te videli očima svojima. Zaista vam kažem, kada učiniste ijednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste[8]. Ja sam u svakom bolesniku, ja sam u svakom paćeniku, ja sam u svakom sužnju tamničkom, ja sam.
I još nešto. Gospod je u svakom čoveku kroz dušu njegovu. Šta je duša? Duša je stvorenje u čoveku nebesko, sazdano i dano čoveku kroz Gospoda Hrista. Čovek je sazdan po Gospodu Hristu, čovek je po slici Božjoj sazdan, po slici Hristovoj, i svaki je čovek hristolik[9]. Svaki čovek u duši svojoj nosi to bez obzira što ti ili ja, ili neki veliki grešnik nepokajani, trpamo na tu sliku Hristovu u duši svojoj, živu, uvek živu sliku, trpamo mulj svojih grehova, i katran i đubre i smrad, i sve što može greh da ubaci u dušu čovekovu. Ne jednu smrt – hiljadu smrti; ne jednog đavola – hiljadu đavola. Sve to mi dobrovoljno izvodimo protiv Gospoda Hrista, Koji živi u nama kroz našu slobodnu dušu. On je u svakom čoveku, i u neznabošcu i u mnogobožcu.
I kako se veli u Svetom Evanđelju: Gospod Hristos obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet[10]. On svakome daje Svoju ikonu, zapečaćuje u duši svakog čoveka Svoj lik, Svoj živi lik, Božanski lik, i pušta i spušta čoveka u ovaj zemaljski svet, da živi tom svetom ikonom, da živi Gospodom Hristom i radi Gospoda Hrista. Eto našeg cilja, eto našeg puta, drugoga nema. I sve se završava u istoriju roda ljudskog time da će svi narodi, svi ljudi izaći pred tog čudesnog Gospoda Isusa Bogočoveka Hrista.
Kako je On milostiv i blag! Kako je On …[11] naše spasenje. Gle, ti jednog prosjaka! On te vodi tvojim večnim putem do Strašnoga Suda, i čuješ glas Blagog Gospoda: „Uđi u Večni Život, uđi u Raj“. Kako to, prosjak …[12] Bolesnike si posećivao, ili jednog posetio, sužnje posećivao, ponude im nosio. Gle, kakva velika milost i ljubav Božja! Jer kome služiš ti, služeći bolesniku, služeći prosjaku, služeći Bogočoveku Gospodu? Kome? Gospodu Hristu, Njemu Večnome Caru, Njemu Bogu, Koji daje sva bogatstva nama ljudima po velikoj milosti Svojoj.
Kaže Sveto Evanđelje, objavljuje nam i kazuje nam tu ne samo vrlinu, nego svevrlinu – Hristoljublje. To je najvažnije u ovome svetu: da u svakome čoveku gledaš ikonu Hristovu, živu ikonu Hristovu, da u čoveku gledaš Božansko biće, da mu služiš kao malome Hristu, kao malome Bogu. To je hrišćanski, to je evanđelski, to služiš sebi samom, služiš svojoj večnosti, zaslužuješ Raj, zaslužuješ Carstvo Nebesko i sva nebeska blaga o kojima ljudska misao na zemlji ne može ni da sanja, blaga, blaga kakva „oko ljudsko ne vide, uho ljudsko ne ču i srce ljudsko ne nasluti“[13]. Sve to Gospod Hristos daje tebi zato što gledaš u čoveka kao u svet Božji i služiš mu kao svetu Božjem.
Niko od nas, braćo, nije nije proslavljao ljudsko biće kao Gospod Hristos. Gle, On je objavio da je čovek hristonosac, bogonosac, da je stvoren za večnost. I Gospod je došao u ovaj svet, i dao sve što mu treba, sva sredstva da ga (uvede) u sveti život. Na prvom mestu Sveto Krštenje: „Koji se u Hrista krstite, u Hrista se obukoste“[14]. Pa Sveto Pričešće. Čoveče, ti kroz Sveto Pričešće postaješ mali Bog! Svojim telom, svojom dušom, svojom savešću – sve to ide u večnost. Pazi, pripremi sve to za Večni Život.
Pripremi se za tu najveću istinu, tu sveistinu za svakoga od nas, za svakog čoveka, za rod ljudski. Kako je strašno! Strašno! Kako je strašno, glupo, bezumno, ludo! U glupim školama našim uči se da je čovek postao od majmuna, postao od životinje. Kakvo ponižavanje čoveka, kakvo pljuvanje čoveka! I oni govore o čoveku! Oni se hvale komunizmom[15], oni se hvale svojim čovekoljubljem. Kakvo čovekoljublje kad si čoveka sveo na životinju! A čovek je Božansko biće. Kako su bedni svi ti hristoborci, koji, eto, u ime čoveka nesrećnog uništavaju čoveka. Za njih ništa nije čoveka lišiti života. Pazi, ti čoveka hoćeš da ubiješ! On Hrista nosi u sebi, ti si hristoubica kad si čovekoubica. Čoveče, trgni se! – veli Sveto Evanđelje. Večna pohvala čoveku, i večno staranje nad čovekom, i večno služenje čoveku kao Božjem stvoru.
Niko tako (visoko) kao Gospod Hristos nije postavio čoveka. A bezbrojni evropski humanisti i njihovi humanizmi, dave se u bljuvotinama svojim i zalivaju svet krvavim gnojem. I tog čoveka, koga hoće kroz svoje humanizme da dignu, ne znam na kakav presto, oni strovaljuju u svaki prljavi grob, i zemlju ovu Božju pretvaraju u prljavu i krvavu klanicu. A Gospod Blagi vodi ovaj svet. Svaki čovek kada progleda duhovno i pođe za Gospodom Hristom, on pravo ide u Carstvo Nebesko i Život Večni. Svi putevi i moji i tvoji polaze od zemlje, ali se završavaju Strašnim Sudom.
Pazi, brate, kakvim putevima ideš, i ko to ide s tobom. Da li te prati đavo ili anđeli, ili molitve tvoje svete, postovi tvoji, milostinje tvoje idu s tobom. Pazi i u ovome svetu nikada ne zaboravi da si sazdan Gospodom Hristom i za Gospoda Hrista. To je tvoj cilj, to je tvoj put, drugoga nema. Izmisliš li neki drugi cilj i put – teško tebi! I na tebe će se donositi one strašne reči: Idite prokleti od mene u oganj večni, pripravljen đavolu i anđelima njegovim[16]. Oganj večni pri pravljen je đavolu, ne čoveku, ne ljudima. Ali kad čovek sebe delima svojim, nepokajanim gresima svojim izjednači sa đavolom i preda sebe pod vođstvo đavolu, kuda će ga on odvesti ako ne u svoje carstvo. Kuda? U pakao, u muku večnu.
Anđeli blagi i sav Nebeski svet, svi Sveti Anđeli s kojima je Gospod Hristos sišao, sa neba na zemlju, sveo na zemlju, i sve Anđele pretvorio u naše sluge[17]. Anđele i Arhanđele pretvorio u mog i tvog slugu, i bezbrojne sluge naše. Kakvo čovekoljublje! Kakva opasnost i za tebe i za mene ako ne umemo da poštujemo našu svetu i bezgrešnu braću Anđele, koji nas, kako piše Sveto Evanđelje, vode kroz Život Večni. Hrišćani puni molitve, puni straha, puni posta, puni milostinje, vođeni braćom Anđelima, njihov put – put je ka Nebu, ka Carstvu Nebeskom, u Carstvo Nebesko. Najvažnija vrlina za tebe i za vas, za svakog čoveka, za svako ljudsko biće je Hristoljublje. Voleti Gospoda Hrista, njega Tvorca …[18] čudesnog Boga Pravde.
Današnje Sveto Evanđelje, Nedelja Strašnog Suda, opominje nas ko smo i šta smo. Gle, na dan Strašnoga Suda svaki od nas obrešće se pored Gospoda Hrista, s leve i sa desne strane Njegove …[19] u svome Evanđelju večnom. Blagi je Gospod dao da svi budemo s desne strane, da Njegov blagi glas i gromovski glas …[20] podnese nas, svakoga od nas, i da mi svi kličući za Njim i za svojom svetom Nebeskom braćom, Anđelima, i svima svetim Pravednicima, uđemo u Večni Život, večno blaženstvo, u Raj. Da zajedno svi, na čudesan i božanski i arhanđelski i anđelski način, slavimo i živimo Čudesnim Gospodom Hristom, živimo Njegovim raskošnim večnim Nebeskim Istinama, radostima koje mi naslutiti ne možemo, i svakim blagom kojim Bog može obdariti ljudsko biće u večnosti svojoj. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Mateju 25, 31-46
  2. 1 Sol. 4,16-17
  3. Mt. 25,46
  4. Jn. 1,3; Kol. 1,16
  5. Gal. 4,17
  6. Jn. 1,3; Kol. 1,16
  7. Ovde je neki prekid u tekstu. – Prim. uredn
  8. Mt. 25,34-40
  9. Kol. 1,10.15; Rm. 8,29
  10. Jn. 1,9
  11. Par reči nečujne na magnetofonu. – Prim. prepis.
  12. Isto.
  13. 1 Kor. 2,9
  14. Gal. 3,27
  15. Možda: majmunizmom. – Prim. uredn.
  16. Mt. 25,41
  17. Jn. 1,51; Jevr. 1,14
  18. Isto.
  19. Isto.
  20. Isto.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *