SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 1. u Nedelju Strašnoga Suda[1]
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Evanđelje ljubavi završava se Strašnim Sudom! Gospod Hristos je Bog Ljubavi, a gle završava istoriju sveta, istoriju svih naroda – Strašnim Sudom. Sudi… Sudiće svim narodima i svakom čoveku posebno[2]. To je završetak naše ljudske istorije, to završetak moj i tvoj i svakog ljudskog bića. Na Strašnome Sudu Gospod Blagi u svoj Svojoj slavi sudi svima. Bog Ljubavi u isto vreme i Bog Pravde, eto, izreći će poslednji sud o meni i o tebi. Šta si uradio sa ovim životom koji ti je On dao, šta si ti uradio sa braćom na zemlji, sa ljudima, šta se desilo sa Evanđeljem?
On je došao u ovaj svet – radi čega? Došao je da nam pokaže kako treba živeti i ovim životom osigurati sebi Život Večni. Čuli ste iz današnjeg Svetog Evanđelja: na Strašnome Sudu i pred strašnim Prestolom Gospoda slave stoje samo dva puta za ljudska bića: put koji vodi u Carstvo Nebesko i put koji vodi u oganj večni. Trećeg puta nema. I svaki od nas mora poći jednim od tih puteva.
Od čega zavisi vodi li put u Carstvo Nebesko ili u oganj večni? Gospod nam je kazao u današnjem Svetom Evanđelju, kazao je zašto će svakog čoveka osuditi na večne muke ako je zaslužio, ili mu dati Carstvo Nebesko ako je zaslužio. Kakve su terazije kojima će Gospod meriti nas i naše živote zemaljske na dan Strašnoga Suda? Kazao nam je sve kroz blagu vest o Strašnome Sudu. Svakome čoveku i svakom ljudskom biću Gospod će suditi na Strašnome Sudu prema tome kako je postupao sa Njim, Hristom, u ovome zemaljskom svetu, kako je postupao sa Njegovim Svetim Evanđeljem. A Njegovo Sveto Evanđelje i jeste Sveta Knjiga i Sveti Zakon.
U isto vreme, objavljuje Gospod kroz današnje Svoje svete blagovesti o Strašnome Sudu, da je svaki čovek hristonosac, svaki čovek nosi u sebi nevidljivog malog Hrista, svaki čovek nosi u sebi nevidljivog Boga. I kad. ti dobro činiš čoveku, gle, ti činiš Hristu koji je u njemu, gle, ti činiš Bogu, Koji je u njemu. Gladnoga si nahranio: Spasitelj veli da si Njega nahranio, Njega Koji je u gladnome. Žednoga si napojio: koga si napojio? Opet Njega Gospoda Hrista Koji je u čoveku žednom. Gosta si primio: primio si Boga. Bolesnika si posetio, posetio si Hrista Koji je u njemu. Sužnja u tamnici si posetio: gle, Gospoda Hrista si posetio.
Šta je čovek? Čovek je hristoliko biće.čovek je od duše i tela; telo je od zemlje, a duša od Boga. Slika Božija, živa ikona Božija, to je duša svakoga čoveka, ne samo hrišćanina, već svakoga čoveka uopšte, i neznabošca. Gospod je stvorio jednog čoveka, Adama i Evu, i od njih sav rod ljudski. Adama i Evu, stvorio je po slici i prilici Svojoj[3]. Tako je ljudsko biće ustvari hristoliko i bogoliko, ljudsko biće je bogonosno biće, bogonosno biće. To je svaki čovek, svaki čovek bez izuzetka.
Zato je u Evanđelju i rečeno: svakoga čoveka koji izlazi na svet obasjava jedina istinita svetlost – Gospod Hristos[4]. Kada spušta dušu u ovaj svet ma kog ljudskog bića, Gospod je spušta kao Svoju ikonu, kao Svoju sliku, kao (sliku) živoga Boga, kao malog Boga u blatu ljudskoga tela. Kako smo, (Gospode), Tebi činili dobro, kako smo Tebe gladnoga hranili? Spasitelj će im odgovarati i kazati: „Zaista vam kažem, kad učinite jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste, meni učiniste.“[5] Gle, Gospod svakoga čoveka naziva bratom svojim. On je Sin Božiji. Došao je u ovaj svet da i nas načini sinovima Božijim.[6]
Eto, On kazuje tajnu, tajnu ljudskoga bića, tajnu našega dobra. Kroz svako dobro koje činimo, činimo dobro ustvari
Gospodu Hristu, Koji živi u svakome čoveku. Kad činiš dobro delo i bezbožniku, činiš dobro delo Hristu Koji je u njemu. Iako se taj bezbožnik ruga Gospodu Hristu, iako je Gospod u njegovoj duši u zatočenju – ali Strašni Sud stoji i postoji. Tada će iz njegove duše pojaviti se Blagi Gospod sa likom Svojim i pitati: Šta si uradio sa Mojim Evanđeljem? Šta si ti sa Mnom uradio u tvojoj, duši. To je tajna ljudskoga bića i pravde Božije, pravde Hristove. To je Bog.
Nema Boga, ne vidimo Ga – viču mnogi bezbožnici, nevernici. Gospod otkriva tu čudesnu tajnu baš njima bezbožnicima i nevernicima. Na dan Strašnoga Suda njima će reći: „Idite, prokleti, u oganj večni, pripravljen đavolu i anđelima njegovim“![7] Ne ljudima pripravljen, nego đavolu i anđelima njegovim. Ali, zašto idete u pakao, zašto idete u oganj večni? Zato: gladan bejah i ne nahraniste me, go bejah i ne obukoste me, bolestan i u tamnici, ne obiđoste me[8]. Neki će pitati: „Gospode, pa kad Te mi videsmo na zemlji, kad?“ „U svakome od vas bio sam ja“. „Ali, Gospode kad te videsmo gladna i žedna i gola i bosa?“ A Spasitelj im odgovori: „Kad ne učiniste jednom od ove moje male braće, meni ne učiniste, meni ne učiniste…“[9]
U velikom slavnom gradu Aleksandriji pre hiljadu petsto godina živeo je carinik Petar, koji je najpre bio nemilostiv, a zatim postao veoma milostiv – kada je u snu video sebe, dušu svoju gde prolazi iz ovoga sveta u onaj svet i kako pripada duša nemilosrdna crnim anđelima. On se trgne i počne tvoriti Evanđelje Hristovo i činiti milostinju. Jednoga dana Petar svemilostivi sretne na ulici velikog grada Aleksandrije jednog brodolomnika koji je skoro bio nag, skide sa sebe sjajnu odeću, ogrtač zlatotkan i dade ga stradalniku. Posle nekoliko sati Petar milostivi vraćao se kući, prošao je preko trga i tamo ugledao svoj divni plašt gde se prodaje. Tužan ode kući svojoj, žaleći što je tako postupio onaj nesrećnik. Njemu se Gospod posle podne javi ogrnut tim ogrtačem i reče mu: „Petre, ti si Mene ogrnuo, ti si Mene odenuo“.
Tada Svetome Petru postade jasno šta biva sa darovima koje dajemo nevoljnicima ili prosjacima.
Ti si Mene odenuo… Tako Gospod objavljuje tajnu ljudskoga bića. U nama ljudima glavno je – šta? Glavna je duša, glavna je ta živa ikona Božja, ta hristolika ikona, ta bogolika ikona. I ti, živeći u zemaljskom svetu među ljudima, gle, ti živiš u jednom raskošnom ikonostasu Božijem. Svaki čovek – živa ikona Hristova. Svaki čovek – hodajuće Evanđelje. Gospod, došavši u ovaj svet i objavivši Svoje čudesno svesavršeno Evanđelje, kome je objavio? Objavio je čoveku, koji je već nosio Hrista u sebi, Boga nosio u sebi. I ti pazi šta radiš sa njima (ljudima). Uvek postupaj sa njima kao sa bićima u kojima Hristos živi. Svaki je čovek, kao što rekoh, mali Hristos, mali Bog u blatu. Pazi kako se ponašaš, kako se vladaš, kakvu reč govoriš, kakvo delo činiš, kako postupaš sa čovekom. Odgovaraćeš na dan Strašnoga Suda za svaki svoj postupak. Pazi kakve ćeš odgovore davati. Zato se vladaj prema ljudima kao prema božanskim stvorenjima, a ne kao prema potomcima majmuna, a ne kao prema životinjama, kao što mnogi bezumnici danas uče. Svakog čoveka gledaj kao svojeg brata u Hristu, gledaj ga kao sina Božijeg, gledaj ga kao stvorenje Božije, i tada, tada ćeš biti sposoban i oran da činiš svako dobro delo, svako evanđeljsko delo.
Kada je Gospod došao na ovaj svet sa Svojim Evanđeljem, On nije došao tuđincima, nego je došao svojima[10], došao svojim stvorenjima kojima već u duši blista prvobitno Evanđelje, slika Božija, slika Hristova. Zato je svakome čoveku lako biti hrišćanin, jer Hristove zapovesti odgovaraju prirodi našoj, duši našoj, našemu čovečanskom biću. Zato je Bog i postao Bogočovek da bi pokazao koliko ja čovek sličan Bogu, čovek jedno sa Bogom. To Evanđelje Gospoda Hrista kazuje. To od nas ono zahteva i traži.
Današnje Sveto Evanđelje o Strašnome Sudu kazuje nam koja je vrlina najglavnija. Koja je vrlina za svakog čoveka diploma kojom odlazi u Carstvo Nebesko, koja? Hristoljublje. Ljubeći čoveka, ljubeći ga kao Božje stvorenje, kao živu ikonu Hristovu, ti Hrista ljubiš. Čineći dobra njemu, ti činiš Gospodu Hristu. To je Hristoljublje. Svako delo koje činiš čoveku, odnosi se na Hrista Koji je u njemu. Zato je hristoljublje, braćo moja, najvažnija vrlina, svevrlina. Kada voliš Gospoda Hrista onda će ti biti lakši post i molitva, milostinja i trpljenje, krotost i smirenost, i sve muke koje nas snađu u ovome svetu. Evanđelje Hristovo…[11] Kada čovek ima vrlinu hristoljublja iz nje niču ostale vrline i žive večno u čoveku i čine čoveka večnim. Čovek ljubeći Gospoda Hrista i služeći Njemu, ustvari služi sebi, samo preko Gospoda Hrista, služi sebi preko drugih ljudi – pokazuje nam današnje Sveto Evanđelje.
Pravednici kojima Gospod daje Carstvo Nebesko, šta su radili na zemlji? Činili su dobra dela koja ostaju večno sa njima. Čovek ta dobra dela prima na dan Strašnoga Suda. I vidi ih, vidi sve što je učinio, iako se u smirenosti svojoj pita: Gospode blagi, mi smo i gladni i žedni i goli i bosi. A glavno je, braćo, u ovome svetu da je iza nas Bog.[12] Hristoljublje! Roje se sve druge svete evanđeljske vrline. Čoveku onda nije teško ispunjavati zapovesti Hristove, zapovesti Njegovog Svetog Evanđelja, jer čovek oseća i zna da time stiče sebi Carstvo Nebesko. Služeći drugima on služi na kraju krajeva večnom spasenju svom. Služi bogolikoj duši svojoj koju mu je Bog i dao takvu, bogoliku i hristoliku, da bi se pomoću nje stalno otimao ka Carstvu Nebeskom, radio za Carstvo Nebesko, živeo ga, i nasledio ga na dan Strašnoga Suda.
U današnjim divnim crkvenim molitvenim pesmama Hristoljublje se naziva caricom vrlina, za kojom idu sve ostale vrline.
Neka bi Blagi Gospod razbudio sve nas, sve ljude, sve hrišćane i nehrišćane, da osete i uvide šta je čovek; da je čovek živa ikona Hristova i da služiti čoveku znači služiti Bogu Koji je u čoveku, da se time stiče Carstvo Nebesko koje se ne može rečima iskazati, njegove radosti i njegove vrline. Neka bi Blagi Gospod tu svetu vrlinu Hristoljublja razvio u svima nama nebeskom pomoću Svojom, da bismo, i mi služeći ljudima na zemlji kao Hristonoscima, kao Bogonoscima, osigurali sebi da na dan Strašnoga Suda stanemo s desne strane Nebeskoga Cara. I da čujemo Njegov mirni i blagi i slatki glas: „Hodite blagosloveni od Oca moga i primite Carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta“[13]. Tada, tada – tada će svet završiti svoju istoriju i svako ljudsko biće i svaki narod završiće svoju istoriju saslušavši reči svepravednog Boga i Sudije Gospoda Isusa Hrista. Pravednici odlaze u Život Večni, a grešnici, nepokajani grešnici, u muku večnu. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Mateju 25,31-46. To je Nedelja mesopusna. – Prim. uredn.
  2. 2 Tim. 4,1; 1 Petr. 4,5
  3. 1 Mojs. 1,27; 2,7
  4. Jn. 1,9
  5. Mt. 25,40
  6. Jn. 1,12; 1 Jn. 3,1
  7. Mt. 25,41
  8. Mt. 25,42-43
  9. Mt. 25,44-45
  10. Jn. 1,10-12
  11. Nekoliko reči nejasno na traci. – Prim, prepis.
  12. Ima se utisak da je ovde došlo do izvssnog prekida teksta. – Prim. uredn.
  13. Mt. 25,34

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *