SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 3. na Sv. Vasilija Velikog
(na Novu godinu)
1967. godine u manastiru Ćelije
 
Zaista, evo Svetitelja koji, iako na zemlji živi, sav je na Nebu. Zaista, danas proslavljamo Svetitelja koji je | anđeo u telu, čoveka koji je zapovesti Hristove pretvorio u pravila svoga života. Čoveka koji je zapovesti Gospoda Hrista i Njegovo Sveto Evanđelje pretvorio u kanone. Svetitelj Božji, sav oganj, sav pun Gospoda Hrista, celo Njegovo Evanđelje pretvorio u monaška pravila.
Da, danas mi slavimo čoveka koji svojom zbiljom podseća na Nebeski svet. Nije bilo čoveka posle Gospoda Hrista i posle Jovana Krstitelja, …[1] koji je toliko ozbiljno shvatao svet i život u svetu, koji je toliko ozbiljno shvatao čoveka, biće ljudsko, da njegove usne nisu imale hrabrosti da se smeju. Ima toliko ljudskih bića koja tonu u zlo, u greh, u strasti, u pakao… Tako Vasilijeva misao, sva je …[2] za taj svet; Vasilijevo osećanje svo je jauk za taj svet; Vasilijeva duša sva je vapaj za taj zemaljski svet, koji se hrvi i bori se grehom. I on, nadnesen sav nad tajnom čoveka i ovoga sveta, jednoga dana govori svome najboljem prijatelju, koji je …[3] Svetom Grigoriju Bogoslovu: „Čovek, čovek je biće kome je zapoveđeno da postane Bog“[4]. Ogromna i velika misao, celo Evanđelje Gospoda Hrista, sav čovek u svima izdanjima tu, u toj velikoj i ogromnoj blagovesnoj reči. „Čovek je biće kome je naređeno da postane Bog!“
I zaista, evo čoveka, samog Svetog Vasilija, koji je i danju i noću po tome pravilu, po toj misli, živeo, trudio se da je ostvari, da je ovaploti u sebi. Osećao je on svim bićem svojim da je zaista Bog stvorio čoveka radi toga, radi toga da mu da Božansko veličanstvo, da mu da Božanske radosti, da mu da Božanski Život, Božansku Istinu, Božansku Pravdu, sve Božje da mu da, da ga načini naslednikom Neba, naslednikom Svojim, naslednikom Gospoda Hrista[5]. Sav život njegov nije ništa drugo nego borba da to ostvari, sav život njegov nije ništa drugo nego da useli Gospoda Hrista u svoju dušu, da Njega Boga useli u sebe. I tako ostvari postavljeni cilj od Boga njemu kao čoveku, i svakome čoveku.
I sinoć ste čuli jednu divnu stihiru u kojoj se peva da je Sveti Vasilije čistotom života uselio u dušu svoju Gospoda Hrista. Eto Boga u njemu, eto čoveka koji postaje Bog po blagodati, eto čoveka koji ispunjuje Evanđelje Gospoda Hrista, ispunjuje onu završnu i poslednju zapovest Spasiteljevu: „Budite savršeni kao što što je Otac vaš Nebeski savršen“[6]. Budite savršeni kao što je Bog savršen. To je prva zapovest. Sveti Vasilije kao veliki monah, kao veliki Arhijerej, kao veliki čovek, kao veliki Svetitelj, izgovorio svome najboljem prijatelju Svetom Grigoriju Bogoslovu, ne manje od njega podvižniku, ne manje od njega velikom Svetitelju. Zaista, Sveti Vasilije Veliki sa svojim Svetim drugom Grigorijem Bogoslovom, koji ispunjuju Evanđelje Hristovo od početka do kraja, koji osećaju svim bićem i znaju da je Gospod došao u ovaj svet ne radi čega drugog nego da nam da novi život i da mi živimo u tom novom životu. Kakav život? Božanski život, ništa manje od toga.
On Gospod, Bogočovek, živi u ovome svetu, živi u telu čovečijem, živi kao čovek da nam pokaže kako treba čovek da živi. Eto, to je celo Evanđelje Gospoda Hrista. Veliki Apostol Sveti Pavle, koji piše svoje Evanđelje po diktiranju Gospoda Hrista, po otkrivenju Gospoda Hrista, piše svima hrišćanima: „Živite kao što dolikuje Bogu živite kao što se pristoji Bogu“[7]. A Gospod Hristos postao čovek i eto Ga među nama da bismo mi živeli onako kako On živi. Radi toga je Gospod došao u ovaj svet. „Živite dostojno Evanđelja Hristovog, kao što se pristoji Evanđelju Hristovom“[8]. To je druga zapovest. Opet, opet ista zapovest, opet kaže isto. Ne reci: Ja to učiniti ne mogu. Ne, ne! Ništa ti nisi drugo po prirodi od Svetog Vasilija Velikog i Svetog Apostola Pavla. Ista priroda ljudska i u njemu, i u tebi, i u meni. Samo volja ogromna, slobodna, i u tebe i u njega. On svu volju uložio i priložio da sebe ispuni Gospodom Hristom, da ostvaruje Njegovo Evanđelje u ovome svetu, a mi često po lenjosti svojoj, po raznim radostima neopravdanim, eto, bauljamo po ovom svetu, davimo se u mulju svojih grehova, pa teško kad da isplivamo na površinu iz tog mulja, da vapimo: Pokaj me, Gospode; ispuni me silama Tvojim Božanskim da Tebi služim. Ja sam radi toga stvoren, da budem Tvoj i ovoga i onoga sveta.
Sveti Vasilije znao je da samo u čisto srce silazi Bog[9], znao je da Gospod samo u čistu dušu silazi i ispunjuje je. I zato, zato je on i stupio u rat i borbu sa svima legionima bezbrojnih iskušenja ovoga sveta, sa svima strastima ovoga sveta, sa svima gresima ovoga sveta, sa svima kušačima, demonima ovoga sveta, stupio u borbu, borio se i pobedio. I ostavio primer nama svima, živi primer, ne samo živi primer, nego i pisani primer. Sve što je napisao, sva njegova bogoslovstvovanja, sva njegova učenja svode se na to kako da osiguramo sebi spasenje pobedivši grehe i strasti. Tako je napisao, i ta Monaška pravila važe za svakog monaha, ali ne samo za svakog monaha nego i za svakog hrišćanina, jer iste zapovesti Gospod upućuje svima nama; svaki je pozvan da postigne božansko savršenstvo, i dužan da se trudi. To se postiže tako što se oslobađamo od greha i ja i ti. Kako? Božanskom silom: silom vere božanske, silom ljubavi božanske, silom molitve evanđelske, silom posta evanđelskog. Post, molitva, krotost, smirenost, blagost, trpljenje eto Božanskih sila i tebi i meni, da satremo u sebi svaku strast, i gordost, i gnjev, i pakost, i zlobu, i zavist, i pohotu, i sve što kao greh vuče od Boga i svaljuje u pakao ljudsko biće. A primera bezbroj ima.
Eto Svetog Grigorija Bogoslova. I oni junaci na tom bojištu života, na tom poprištu ognjenog rata koji vode za dušu svoju i spasenje svoje, a time za dušu i spasenje svih nas. Eto sjajnih vojskovođa, eto sjajnih pobednika. Oni koji su prošli sve puteve borbe sa svima iskušenjima ovoga sveta, bili naši učitelji, naše vođe i rukovođe. Ako je iko, Sveti Vasilije je ispunio ono što je njegov veliki i sveti drug Grigorije Bogoslov pisao: „Treba prvo sebe očistiti, onda druge očišćavati; postati sam svetlost, onda druge obasjavati i prosvećivati svetlošću; treba prvo sam sebe osvetiti, pa onda druge osvećivati; treba prvo sebe sama približiti Bogu i privesti Bogu, a onda druge privoditi Bogu“[10]. A Vasilije, kao poslušni monah i drug velikog Svetog prijatelja Grigorija Bogoslova …[11]
Ovaj život, šta je ovaj život? Bojište, bojište vere, bojište vere gde se čovek bori i muči za Večni Život. Ono što Sveti Apostol Pavle poručuje svome učeniku i Apostolu i Episkopu Timoteju: „Bori se u dobroj borbi vere, muči se za Život Večni na koji si pozvan“[12]. Eto to je tvoj put, mučiti se za Život Večni u ovome svetu. Nije ovaj život radost i pesma, lakomislena radost i pesma, nego mučenje i borba za Život Večni, čoveče! Eto, i ja i ti i svaki čovek je na tom bojištu, svaki je pozvan i tu (je) da se muči za Život Večni. Ne dobija se lako Život Večni. Jer mučiti se za Život Večni, to znači steći sve vrline novozavetne, steći sva dobra evanđelska, a to možeš kada potiskuješ iz sebe svaki greh koji te odvaja od Boga. Zato te Božanske sile i daje Gospod, te Božanske sile potrebne i meni i tebi i svakome čoveku, da mi proteramo iz sebe sve što je demonsko i sve što je đavolsko, da samog đavola izbacimo iz sebe i uselimo u sebe Gospoda Hrista kroz Njegove svete vrline, Sveto Pričešće i Sveto Krštenje. Da, put i svi putevi koji čoveka vode tome da on sebe ispuni Gospodom Hristom, kao što je to Sveti Vasilije učinio, ti putevi jesu putevi čistote. Očisti dušu svoju, očisti srce svoje od svakoga greha, od svake strasti. Eto, Gospod je gotov da se useli i u tebe i u mene, kako se uselio u Svetog Vasilija Velikog i njegovog Svetog druga Grigorija Bogoslova i trećeg druga Jovana Zlatousta Mnogoblaženog.
On, Vasilije Veliki, kako se veli u divnim današnjim molitvama i pesmama posvećenim njemu, postao je za sve nas pravilom vrline, pravilo vrlina, pravilo dobrodetelji. Ako je u pitanju vera, vera evanđelska, božanska vrlina, eto Svetog Vasilija: on je pravilo vere i za mene i za tebe. Ako je u pitanju evanđelska ljubav, on je pravilo te evanđelske ljubavi. Pa kako se on brine za sirotinju, on monah, za čijom je trpezom gotovo uvek jednako bio samo hlebac i voda. On je dao sve što je imao siromasima i kao Episkop bogate eparhije. Ne samo to, njegova Pravila koje je ostavio za manastir, Pravila koja neprekidno važe u Pravoslavnoj Crkvi do današnjih dana i na dan Strašnoga Suda, u svim tim Pravilima on objavljuje da su manastiri hranitelji svih siromaha, da su njihova vrata, a najpre duše svih monaha, otvorene za svako evanđelsko hristoljublje
Monah ustvari nikad ništa nema svoje, ako ima nešto u manastiru, sve što ima njegovo to je Božje, to i onda sve braće Pravilo posta: ko može biti pravilom posta, veli Sveti Vasilije, kako da postiš da ti post na čudesan način ne bude odgurnut od strane nečistih sila u pogibao? Eto Svetog Vasilija, iako isposnik najstrašniji, on ne daje pristupa demonu da ga sablazni, tek sa gordošću: gle, ti postiš, pazi, ti si veliki! Sve to beži, ta iskušenja beže od velikog i svetlog učenika Hristovog Vasilija, koji je sav oganj, oganj posta, oganj molitve.
Mi, današnji hrišćani, mi smo pozvani od Svetog Vasilija, pozvani da ispunimo taj cilj našeg čovečanskog života, da budemo svesni hrišćani u ovome svetu, da se sećamo njegovih čudesnih reči: Čovek, čovek je biće kome treba, kome je zapoveđeno da postane Bog! Znači, to pravilo ako primenim danas na svoj život, i ako pitam uveče sebe: da li je u mojoj duši bilo sve što je božansko, ili se tu prokrijumčarilo i nešto demonsko, neki greh, neka sablažnjiva misao, neka luda želja; ako je toga bilo, da se pomolimo Svetom Vasiliju: Pomozi nam, Sveti Oče Vasilije, da i mi ispunimo zadatak svoga života, božanski zadatak, božanski cilj, kao što si ti ispunio; i pomozi nam uvek, i danju i noću! Nema sumnje, on koji je gotov na pomoć bližnjem, uvek veliki pred Bogom, priteći će u pomoć i tebi i meni i svakome koji ga priziva.
Svetitelji, Svetitelji su naše vojskovođe u tom ratu zemaljskom koji mi vodimo za Život Večni. Izmešani sa Anđelima i ljudima, eto, Svetitelji su naši vodioci i rukovodioci, ali i nepobedivi pobednici. Zato nikada nijedan od nas malih vojnika na tome bojištu ne treba da baldiše (i posustane), nego da gleda na njih. Oni uvek gotovi da te štite, da te spasu u okršaju borbe koju ti vodiš za Život Večni. Neka hiljade demona juriša na tebe, jedan Vasilije Veliki kad se pojavi beži od njega sva demonska sila, beže od njega legioni nečistih duhova. Jer on, on je jak pred Bogom! On, on nosi u duši svojoj Gospoda Hrista, Pobednika svih smrti, svih demona i svih paklova.
Zato mi hrišćani ne padamo duhom i kada padamo u iskušenja[13], kad pokleknemo i otšunjamo se u koji greh, setimo se da uvek ima Svetitelja Božjih gotovih da na jedan vapaj naš, na vapaj naše slobodne volje prilete, dolete i izvedu nas iz naših ponora, izvedu na vrhove i visine Tavora, Svetog Tavora, da nas preobraze, i da nas pripreme za Gospoda Hrista, i da nas poklone Njemu, da kažu: Evo Gospode, i on se borio, i on se mučio na bojištu zemaljskom za Večni Život svoj, i eto pobedio je sve grehe blagodaću Tvojom, silom Tvojom i molitvama Svetitelja Tvojih! Zato niko neka ne malaksava u svojoj borbi sa iskušenjima. Izgleda ti nemoguće: Uh, ne mogu ja da pobedim ovo iskušenje, ovaj greh. Uh, propao sam. Ne! Reci: Gospode, u ruke Tvoje predajem dušu svoju[14]. Ti mi pomozi! I Gospod će pomoći. On zna kako u svakoj neprilici i muci, znaj kako će pomoći. Ti se samo osloni na Njega verom, na stranu baci sva svoja rasuđivanja koja ti malo pomažu, nego reci: „Gospode, verujem, pomozi mome neverju“[15].
Seti se Hananejke uvek, seti se te majke, te mučenice koja oseća muku u svojoj kćeri kao svoju najrođeniju, i ona vapije za Gospodom: „Isuse, sine Davidov, pomiluj me“[16]. A Blagi Gospod zna zašto vapije. Pomiluj mene, ta ja sam majka, borim se za ćerku svoju, a Ti pomozi meni. Gospod je pokazao koliko je potrebna jaka i ogromna vera, kada izgleda bespomoćna svaka molba i svaka molitva. A njena kćer se vrlo muči, kako ona veli Gospodu. Đavoli je vitlaju kako hoće, a ipak ona veruje da Ti, Jedini Ti, Gospode, možeš pomoći, niko drugi. I kad je Gospod oprobao, iskušao njenu veru radi nas, i pokazao koliko treba da vapijemo i onda kad izgleda da je besmisleno vapiti Gospodu, kada mislimo da Gospod neće da nam pomogne zbog grehova, strašnih grehova naših, On onda, kada je bacio nju u najveće poniženje i nazvao je psom: „ne treba uzeti hlebac deci i baciti psima“, ali ona odgovori: „Gospode, i psi jedu od mrvica što podaju s trpeze Tvoje“[17]. To je Gospod čekao od nje, tu ogromnu veru, to da Gospod može učiniti ono što je nemoguće, i reče joj Gospod: „Ženo, velika je vera tvoja, neka bude kako hoćeš. I ozdravi kći njezina onoga časa“[18].
Eto, to je sila vera, to je vera vasilijevska, to je vera grigorijevska, to je vera zlatoustovska, to je vera Svetih Apostola, to je vera svih nas hrišćana, mala i velika i najveća vera. Uvek jedan cilj: da osiguramo sebi Život Večni, da pobedimo sve otimače našeg Života Večnog, sve demone koji nam kradu Život Večni kroz grehe naše, kroz sablazni naše, kroz strasti naše. A eto, bezbroj Svetitelja divnih, velikih čovekoljubaca, prepunih milosrđa i milostivosti da nas prihvate, da nas prigrle, da nas spasu od svakoga greha.
Među njima uvek Veliki Sveti Vasilije, veliki po milosti, veliki po molitvi, veliki pred Gospodom i preveliki. Gle, udostojio se da napiše Svetu Liturgiju koju smo danas služili. On udostojen da napiše reči koje Gospoda s Neba donose na zemlju. Ovaploćuju ga u Svetu Krv koja je od vina, u Sveti Hleb koji je od brašna, i dešava se najveće čudo: da Gospod ovaploćuje Sebe, i pretvara i vino i hleb u Telo Svoje Duhom Svetim. Udostojen Sveti Vasilije, on i Sveti Jovan Zlatoust, da Gospod bude uvek među nama. Gospod Telom Svojim sav prisutan uvek ovaploćuje Sebe, uvek pokazuje Sebe očigledno svima nama, i daje Sebe svakome od nas, da mi ispunimo sebe Gospodom Hristom. Ono što Sveti Vasilije nazivao čistotom života, jer se Gospod uselio u dušu njegovu, to i mi hrišćani kroz Sveto Pričešće činimo ako se trudimo da što više čistimo i očistimo sebe od svakog greha. Crkva Hristova je Telo Hristovo, jedna na Nebu i na Zemlji, Anđeli i ljudi izmešani, Svetitelji i grešnici izmešani.[19]
Tamo daleko negde pada neki veliki grešnik u neki veliki greh, samo da zavapi: „Gospode, pomagaj“…[20] da oslobodi od svakog greha i od svakog demona. Zato s njima Sveti Jovan Božji, slavni …[21] molitve naše, uperene oči naše.
Neka naše biće plamti čežnjom ka njima, i za njima, da nas oni provedu kroz ovaj život, da nas oni na ovome bojištu zemaljskom, gde se mi borimo za Večni Život, sačuvaju do poraza, od pada, i od mnogih teških rana. I izvedu isceljene iz ovog sveta i pobednički ispunjene radi Večnoga Života, Večne Pravde Hristove, Večne Ljubavi Njegove, Večne Istine Njegove, uvek vođeni i predvođeni slavnim Vojskovođama Hristove nepobedive i večne i besmrtne vojske, Crkve Njegove Svete, među kojima blista kao nebeski zemaljski Heruvim Sveti Vasilije Veliki, koji neka nas vodi i rukovodi, vodi iz ovoga sveta i odvede u onaj svet, da i mi zajedno sa njim padnemo pred lice Čudesnog Gospoda, i da Ga slavimo kroz sve božanske večnosti. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Neka reč nejasna na traci. Prim. prepis.
  2. Neka reč nejasna na traci. Prim. prepis.
  3. Neka reč nejasna na traci. Prim. prepis.
  4. Zabeležio Sv. Grigorije Bogoslov u Nadgrobnom slovu Svetom Vasiliju (Beseda 43. Svetog Grigorija).
  5. Pm. 8,17
  6. Mt. 5, 48
  7. 1 Col. 2,12; Kol. 1,10
  8. Fil. 1, 27
  9. Prem. Col. 1,46; Mt. 5,8
  10. Beseda 2. Sv. Grigorija Bogoslova. Prim. uredn.
  11. Nekoliko reči nejasno na traci. Prim. prepis.
  12. 1 Tim. 6, 12
  13. Jevr. 12,35
  14. Lk. 23,46
  15. Mp. 9,24
  16. Mt. 15,22-28
  17. Mt. 15,26-27
  18. Mt. 15,28
  19. Ef. 1,10. 20-23; 4,46
  20. Nekoliko reči nejasno na traci. Prim. prepis.
  21. Nekoliko reči nejasno na traci. Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *