SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 3. u Nedelju bludnog sina[1]
1974. godine u manastiru Ćelije!
 
I bludni sin donosi nam čudnu Blagovest. Blagovest: kako čovek pobeđuje smrt. To je malo. Blagovest: kako čovek nasleđuje Carstvo Nebesko. I to je malo. Blagovest: kako Otac Nebeski trči u susret grešnome sinu, grli ga i ljubi. I još Blagovest: vesele se Nebesa za bludnoga sina koji se pokajao. Kakva radost! Uzbudili se Anđeli, svi svetovi Nebeski. Šta se zbiva na maloj zemlji? Čovek grešni kaje se pred Bogom, vaskrsava iz mrtvih. Od bludnog postaje pametan, prolazi sav put od greha do Boga i nasleđuje Carstvo Nebesko. Da, to je priča Spasova o bludnome sinu.
Vidimo iz priče da je ovaj bludni sin bio ogromni bogataš. Sve je Božije imanje bilo njegovo i njegovog brata. Odjedanput on, bogoliko biće, krstoliko biće…[2] traži od Njega deo imanja svoga. Kao da veli: Tebe Oca Nebeskoga neću, Tebe Boga neću, netrebaš mi; daj mi deo moga imanja i ja idem kuda znam. I Gospod im podeli imanje, a sin uze svoje imanje, svu imovinu svoju, i krenu u daleki svet, u daljnju zemlju[3], kako se veli, u zemlji u kojoj nema Boga, u zemlju u kojoj vlada – ko? Mračni demoni, crni demoni.
Tamo, u daljnjoj zemlji, šta on radi? Živi razvratno, troši imanje nemilice i na kraju potroši sve. Šta je to on trošio, kakvo imanje? Dušu je trošio, jer to je najveće imanje koje Bog daje čoveku; dušu je svoju trošio u gresima u strastima. Um svoj, koji mu je Bog dao da razmišlja o Božanskim stvarima i Božanskim ciljevima ovoga sveta, on je razorio gresima svojim i strastima. Savest svoju svu je umrtvio neosećanjem za dobro i zlo, jer je sav u zlu. Volju svoju…[4] upropastio, raslabio gresima, raslabio poročnim životom.
On je potrošio imanje koje mu je Bog dao kao čoveku, i obreo se, gde? Obreo se u toj tuđoj zemlji i sav gladan. Osetio je on da njegova priroda, da njegova duša, da njegova savest ne može se stalno hraniti gresima i strastima. Bog ih je stvorio bogolikima da bi čeznuli za Božijim imanjem, za Božijom hranom, za Božijom Pravdom, za Božijom Ljubavlju, za Božijim Dobrotom – zato je stvoren čovek. A bludni sin sve je izvrnuo, izpremetao i sebe upropastio. I nastupila je glad, veli se, u toj zemlji, velika glad.[5] I on od nevolje i muke, šta je znao da radi? Pribego je jednom čoveku u toj tuđoj zemlji da mu čuva svinje. Koji je to čovek? Đavo. Jer bludni sin napustio Boga potpuno i prišao đavolu i predao sebe njemu. I htede da zasiti sebe korenjem što svinje jedu, ali i to mu ne davaše.[6] Tako, đavo kad osvoji čoveka on ga razori potpuno i volju mu oduzme ka dobru, i svako dobro trudi se da izbaci iz njega. Tada odstupe svi Anđeli od njega. Ali ljudska bogolika priroda, iako sva pod gresima ipak…[7] (ima) končiće kojim se drži Neba, ima osećanja koja vezuju za Oca Nebeskog. Tako bi i sa bludnim sinom.
Kada dođe sebe, veli Spasitelj u priči, on reče: Gle, ja umirem od gladi, a u oca moga toliko je najamnika i u izobilju svega ima. Ustaću, idem ka Ocu i reći ću mu: Oče! sagreših nebu i tebi, primi me kao jednog od svojih najamnika.[8] Šta je to? To je ludilo. Spasitelj veli da ovaj bludni sin otide i u ludilu življaše u tuđoj zemlji. Zato i veli „kada dođe k sebi“, jer bludni sin je bio vanseban. Čineći grehe, čineći bezakonja, živeći razbludno, živeći razvratno, on je bio van sebe. I zaista je bio van bogolike suštine svoje, van božanskog bića svog, sav je potonuo u gresima, u moru grehova.
Ali ne, to ne važi samo za njega, to važi i za mene i za tebe i za svakoga od nas. Jer greh je uvek ludilo, malo ili veliko, svejedno. U gresima čovek poludi, to ne govorim ja, to govori Apostol Pavle pišući poslanicu Titu: „I mi nekada bejasmo ludi“,[9] bejasmo ludi. Kada Sveti Apostole? „Kada življasmo po željama svojim i u slastima grehovnim“. A eto, čovek je uvek lud dok živi u gresima i strastima, ide putevima koje …[10] koje ga izvode iz pameti. I on kao neki mesečar opijen slastima i gresima ide kroz ovaj svet, lud, nenormalan. Tako, bludni sin služi nam ovde svima kao primer kako se možemo opametiti, to jest, kako možemo prestati činiti grehe, živeti u slastima i strastima ovoga sveta. Tu je lek, samo jedan lek: pokajanje. Ustaću, idem ocu svom, idem ocu – to je spasenje za ljudsko biće. To je dejstvo ludila; (a pokajanjem) vraća se pameti, onoj bogolikoj pameti koju mu je Gospod dao stvorivši ga kao bogoliko biće u ovome svetu. Kad je to učinio od sebe kad je od bludnoga sina vratio se pameti, i od mrtvog vaskrsao, bludni sin je krenuo ka Ocu Nebeskom. Šta se zbiva?
Nebesa se potresaju. Sažali se Bog Otac Nebeski, ugledavši sina izdaleka, potrča mu, zagrli ga i celiva ga. A sin mu reče: „Oče, sagreših nebu i tebi, i nisam dostojan nazvati se sin tvoj“. Otac ga celiva i naređuje slugama svojim, to jest Anđelima, Arhanđelima, Heruvimima, Serafimima naređuje šta? Donesite najlepšu haljinu i obucite ovom mom sinu, dajte mu prsten na ruke (i) obuću na noge, i dovedite tele ugojeno, zakoljite da jedemo i da se veselimo, jer ovaj sin moj beše mrtav, i ožive; beše izgubljen i nađe se. I Spasitelj dodaje: i stadoše se veseliti.[11] Nebo se veseli, Anđeli se vesele, Heruvimi se vesele, sve Nebeske Sile se vesele, radi majušnog ljudskog bića koje na zemlji, eto, upropastilo svoj božanski put[12] živeći u gresima, daleko van doma Očevog, daleko od Boga, daleko od Svetih Anđela.
Kakva radost za sve nas grešnike! Gore srca, i vi najveći grešnici u celome svetu, jer, evo, vama se nudi vaskrsenje, da vaskrsnete, iz svih smrti duhovnih. Vama se nudi opamećenje da se opametite, da ne odlutate više u gresima i strastima. To nam je posvedočio i evo svedoči neprekidno kroz vekove i vekove bludni sin. Nema straha onda za nas ljude, nema strah od greha, kad je tu pokajanje. Znaj, neka svaki grešnik zna, da je on jači od svih grehova i od svih smrti u ovome svetu. Jači, čime? Pokajanjem. Eto, jedna vrlina, a privodi svakog grešnika Ocu Nebeskom. Daje mu Večni Život, vaskrsava ga iz mrtvih. Zato, mi se hrišćani ne plašimo ni greha ni smrti, jer znamo da imamo sigurnog pobeditelja svakoga greha, svake smrti – to je pokajanje. A šta to treba? Tu ne treba ni škola, ni bogatstva, ništa. Samo dobra volja, dobra volja: neću više da grešim. Gospode, kajem se pred Tobom! Gospode, ničice padam pred Tobom. Daj mi samo sile i moći da hoću pokajanje. Da nikad ne ostanem sav u gresima, trulim gresima kojim se naslađuju sve gorčine ovoga sveta. A šta je gorčije od smrti? Ništa. Šta je gorčije od greha? Ništa. Sve to pokajanje oblagovešćuje. Diže nas iz svih grobova naših, iz svih padova naših, iz svih grehova naših, iz svih strasti naših.
Gle, za bludnim sinom beskraje povorke pokajnika, za njim puno vaskrslih mrtvaca, svi idu slaveći Gospoda Hrista Vaskrsitelja svih nas iz svih grehova, iz svih smrti. Šta su Svetitelji među njima? Mnogo je pokajnika bludnih sinova. To je ohrabrenje za svakoga od nas ma koliko bio veliki grešnik. Pogledaj na razbojnika na Krstu, pogledaj na Mariju Egipćanku, pogledaj na Mariju Magdalinu, pogledaj na grešnika carinika Zakheja, pogledaj na razbojnika Mojseja Murina, pogledaj na sve mnogobrojne Svetitelje, koji su pokajanjem vaskrsli sebe iz svih smrti, pobedili sve smrti u ovome svetu, i služili Gospodu kao Anđeli i Arhanđeli još u telu svome.
I danas Crkva slavi takva dva ugodnika, nepobediva pobednika: Svetog Jefrema Sirina i Jefrema Pečerskog i Isaka Sirina. Mali ljudi, mali kao bludni sin kad je napustio oca i pobegao od njega – a gle šta su načinili od sebe, u šta su preobrazili sebe! U čudesne divne Anđele, tako da su postali zemaljski Anđeli a nebeski ljudi. Tako se izmešali u Carstvu Nebeskom i u Crkvi, i Anđeli i ljudi, da zajedno žive i slave Gospoda Hrista, Koji nam i daje sve pobede nad svima porocima, nad svima strastima, nad svima smrtima, nad svima đavolima. Mi, imajući to pred sobom, pred očima svojim, ne bojimo se nikakvog greha, jer je pokajanje tu.
Priteknimo ma kojem Svetitelju, Svetom Jefremu današnjem, Isaku Sirinu ili Jovanu Zlatoustu, oni nas vode, kroz ceo dan nas vode. Šta je danas? Danas je vladavina Jefrema Sirima i Isaka Sirina, i usto Zlatousta, a svih njih posebno i skupa, pobeda svakodnevna nad svima gresima ovoga sveta, nad svima smrtima. Zato, nemoj da se plašiš nikakvoga greha. Pribegnimo uvek po jednom Svetitelju, i molimo od njih, i pobeda je sigurna, oni će u duši našoj zagrejati silno pokajanje, umnožiti molitvu, umnožiti ljubav i sve vrline uz naknadu nam…[13]
Neka bi Blagi Gospod, molitvama današnjih Svetitelje Jefrema Sirina i Isaka Sirina, i svih Svetitelja, bio uvek u pomoći nama ljudima na zemlji, da bi smo i mi, kao nekada bludni sin, kroz pokajanje pribegli Gospodu Ocu Nebeskom da nas On zagrli i da se zbog nas razvesele svi Anđeli na Nebu. I da bude velika gozba radi nas, koji smo pokajani od svih grehova, eda bi služili Gospodu Hristu i u ovom i u onom svetu zajedno sa svima Svetima. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 15,11-32
  2. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis. – Umesto krstoliko biće verovatnije je: hristoliko biće. – Prim. uredn.
  3. Lk. 15,12-13
  4. Isto.
  5. Lk. 15,14
  6. Lk. 15,15-16
  7. Isto.
  8. Lk. 15,17-19
  9. Tit. 3,3
  10. Isto.
  11. Lk. 15, 20-24
  12. Možda: lik. – Prim. uredn
  13. Isto.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *