SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 2. u Nedelju bludnoga sina[1]
1967. godine u manastiru Ćelije
 
Eto Evanđelja koje zahvata i um i telo svakoga od nas: Evanđelje o milosti iz Spasiteljeve divne priče, gde je kazao sav živopis, i moj i tvoj i svačiji, i svakog ljudskog bića na zemlji.
Sve obuhvata i zahvata današnje Sveto Evanđelje, sve. Čovek, kakvo bogatstvo Božje na zemlji! Pogledaj telo njegovo, oko, uvo, jezik, kakvo čudesno bogatstvo! Oko – ima li išta bogatije od toga što čovek može zamisliti u ovome svetu? A to oko, to je stvorio Gospod, i dušu, i telo. A duša, sva s Neba – kakvo bogatstvo! Telo, čudesno bogatstvo Božje, dato tebi za večnost, ne samo za privremeni zemaljski život. I duša data za večnost.
Čuli ste kako blagovesti Sveti Apostol Pavle danas: I telo je za Gospoda[2], Gospod je stvorio telo čovečije za Život Večni, za besmrtnost, za čistotu; stvorio za Večnu Istinu i Večnu Pravdu i Večnu Ljubav; kako telo, tako i dušu. Sve je to dar Božiji, neiskazano velik i bogat i raskošan, i što je najbitnije, besmrtan i večan dar Božiji. A mi ljudi, šta činimo od tog bogatstva, što gradimo? Telo u slasti i strasti ovoga sveta, dušu u nečiste pomisli, nečiste želje, nečiste naslade. I duša i telo kroz grehe udaljavaju se od Boga, beže od Boga, beže u daljnju zemlju. Čija je to daljnja zemlja? Čuli ste kako bludni sin pase svinje[3]. Đavolja zemlja! Zemlja gde đavo vlada, vlada čovekom kroz strasti, kroz grehe, i drži ga u strašnom ludilu, u buncanju i bunilu. A greh? Svaki greh je ludilo, i čovek je uvek u tom ludilu dok se ne sretne sa Gospodom Hristom. A susrešće se – pokajanjem.
Čuli ste bludnoga sina kako, osetivši šta znači život u grehu, život u slastima i strastima ovoga sveta, veli: Evo ja umirem od gladi u tuđoj, dalekoj zemlji, a najamnici Oca moga imaju hleba isuviše, na pretek. Ustaću, idem Ocu svome i reći ću mu: Oče, sagreših nebu i tebi, primi me kao jednog od svojih najamnika.[4] I ustade i krete ka Ocu, i Otac Nebeski, Bog i Gospod Milosrdni, ugledavši ga iz daleka, potrča mu, zagrli ga i celiva, a sin u to vreme jecaše: „Oče, oprosti, sagreših nebu i tebi, nisam dostojan da se nazovem sin tvoj“[5]. Sagreših nebu, svima zvezdama. Sve to uprljah ja gnojem svojih strasti i mrakom svojih slasti pomračih sve to. Sagreših Tebi! Ostavivši Te, kome sam se priljubio, uz koga sam to bio, čije sam to svinje čuvao? Đavolje! Ja sam ođavolio dušu koju si mi Ti dao da bude sveta i besmrtna; ja sam uprljao telo, osmrtio telo, upropastio telo! A kada dođe sebi bludni sin, bio van sebe, bio u ludilu, u slastima i strastima ovoga sveta, on pokajanjem potrča ka Ocu, i On ga grli i celiva. Sin još nije završio svoju ispovest, još nije izrekao želju da ga Otac primi kao najamnika, a Otac veli slugama: Idite, donesite mu najlepšu haljinu i obucite ga, i prsten na ruku, i obuću na noge, i dovedite tele ugojeno i zakoljite, da jedemo i da se veselimo.[6] Radi čega? Radi čega se Nebo veseli? Radi čega se Bog veseli na Nebu? Radi čega se vesele Anđeli? Kome to Gospod govori da se veselimo? Anđelima!
Jer čovek koji je zalutao u grehe, to je brat Anđela. Setio se čovek koji je u gresima živeo da je on Anđelima brat i pohitao k Nebu. Sagreših Nebu i Tebi. Sagreših Anđelima, Arhanđelima, jer sebe ođavolih, sebe bacih u krdo svinja, u krdo strasti. I evo me sada sav poderan, sav odrpan: i duša odrpana i telo, sve osiromašilo. Gle, šta je pokajanje? Gospod trči u susret pokajanom sinu, grli ga i celiva, i sva se nebesa uzbuđuju, svi se Anđeli raduju. „Stadoše se veseliti…“ veli se u divnoj Spasiteljevoj priči. Radi čega se veselite vi Sveti Anđeli, Arhanđeli? Vi koji stalno tugujete za zemaljskim svetom, gledajući svoju palu braću, ljude, kao se dave u gresima i slastima i strastima, i raznim smrtima ovoga sveta, zašto se radujete? „Radujemo se Vaskrsenju, oživljenju mrtvoga brata našeg, čoveka, jer – mrtav beše i ožive“. Mrtav beše bludni sin kad je bio daleko od Boga, Izvora života, daleko od Neba. Mrtav beše i ožive. Gle, vaskrsenje iz mrtvih biva na oči svih Nebeskih Sila. Sve se Sile Nebeske tome raduju. Izgubljen beše i nađe se.[7]
Zaista, kad je čovek u gresima i strastima on izgubi sebe, on ustvari ne zna sebe, on je van sebe. A kad dođe sebi – veli Spasitelj. Čovek se trgne, kada pomisli čiji je on. Božji. Telo tvoje – čije je? Božje. A duša? I ona Božja. Sve dar Neba. A ja, ko sam kao čovek? Božji, sav Božji! Telo moje proslavljeno je od Boga, zato ga je Gospod stvorio, veli Sveti Apostol u današnjem Apostolu: I telo je za Gospoda, i duša je za Gospoda.[8] Proslavljamo Gospoda i telom i dušom, svime što je Božje. Božje je i jedno i drugo. Nemoj smatrati da je išta tvoje, ne, sve je večno Božije. I ti si večno Božiji – samo kada si svestan toga.
A greh? Ne da đavo, ne da čoveku da on oseti da je sin Božji. Đavo vlada srcem i ne da čoveku da pomisli na Boga, da se seti da je on sin Božji, da je on bogataš, neiskazani bogataš, da je on brat Svetih Anđela. Đavo sve pomračuje, sve to udaljuje od čoveka i izmišlja, i daje mu lažne slasti kroz grehe. Zaista, u pravu je Apostol Pavle kada piše Svetome Episkopu i svome učeniku Apostolu Titu, i veli: „I mi bejasmo ludi nekada“[9]. Pazite, to Apostol veli: i mi bejamo ludi nekada. Kada, Sveti Apostole? Služeći različnim željama i strastima, tad smo bili ludi. A mi služimo otada različitim željama i strastima, kada (ne) budemo uz Gospoda Hrista. A On je, veli Sveti Apostol, došao u svet, Bog postao čovek[10]. Bog postao čovek radi tebe, čoveče, da te odvoji od bludnih želja i slasti, da ti da Večni Život, Večnu Istinu, Večnu Pravdu. Zato je došao On u ovaj svet.
A ti, ti ostaješ u grehu. Seti se kakvo bogatstvo ti nudi Gospod Hristos. Ne ostavlja tebe grešnika, makar bio najveći. Kakvo bogatstvo daje Gospod kad ti možeš svojim pokajanjem, trenutnim pokajanjem, da stekneš Nebesko Carstvo, da uzbudiš Nebeskog Oca, da ti On potrči u susret, da te zagrli i poljubi? Gle kakva sila u tvojim rukama – pokajanje! Hoćeš li da Gospod potrči k tebi s Neba, hoćeš da se otvore sva Nebesa nad tobom, hoćeš da se Anđeli raduju tebi, da Anđeli klikću i da se vesele zbog tebe – onda, brate i sestro, potrči u pokajanje. Pokaj se za svaki greh svoj, i najveći i najmanji! Nema malog greha. Svi su gresi veliki i, ako se ne ispovede, svi su gresi smrt duši i večnog života tvog, ako ih ne ispovediš. Onda, kada kao bludni sin poletiš k Nebu i zavapiš: Oče, sagreših Nebu i Tebi, sagreših svima stvorenjima, i pticama i biljkama, i travi, i cveću, i zvezdama, primi me kao pokajnika! Sve dotle, ti si tuga za Nebeski svet. Nad tobom plače Nebeski svet i Anđeli Božiji plaču, jer se ne kaješ.
A čim krene pokajanje, gle, oni se obraduju; kolje se tele ugojeno, sva radost nebeska ispliva, sva nebeska bića primaju pokajanog čoveka, pokajanog grešnika. Mrtav beše i ožive, vaskrse! Ti i ja, i svoju smrt, i svoje vaskrsenje držimo u svojim rukama! Znaj – u grobu si, u smrti si, kada počiniš greh, svestan si greha a ne kaješ se, ne ispovediš se. A čim osetiš da je greh tvoj ubica tvoj, da je greh tvoj ludilo tvoje, da si ti ustvari van sebe, onda kreni u pokajanje. Pokaj se i Otac Nebeski zagrliće te i poljubiti, i sazvati sve Nebeske Sile da se raduju i vesele, stalno raduju i vesele, zbog tebe pokajanog grešnika. Eto, kakvo je sve bogatstvo Gospod Hristos dao čoveku.[11]
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 15,11-32
  2. 1 Kor. 6,13
  3. Lk. 15, 13-15
  4. Lk. 15, 18-19
  5. Lk. 15, 18-19
  6. Lk. 15,20-23
  7. Lk. 15,24
  8. 1 Kor. 6,13
  9. Tit. 3, 3
  10. 1 Tim. 1,15; 3,16
  11. Beseda nije završeia, verovatno kraj magnetofonske trake. – Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *