SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 4. u Nedelju mitara i fariseja[1]
1975. godine u manastiru Ćelije
 
Današnje Evanđelje kazuje nam svu tajnu spasenja, svu tajnu greha i svu tajnu vrline. U čemu je tajna greha? U gordosti. U čemu je tajna spasenja, tajna vrline? Eto tajni od kojih i sa kojima počinje Veliki post. Ustvari, postoje dva posta: post tela i post duše. Post duše je važniji nego li post tela. Teže je obuzdati bezbrojne grehe u duši, nego li telo primorati da posno jede. Ko je ikada pokušao da se bori sa gresima u sebi on zna kakva je to muka.
Ali osnovni greh koji je potresao nebesa, zadrmao svu vaseljenu, to je gordost. Prvog Arhanđela gordost je pretvorila u đavola, pretvorila u satanu, potpuno je odvojila od Boga i odbacila i prevrnula vascelo biće nesrećnog Satane[2]. Moramo se boriti sa gordošću. Ne možeš reći: „Pa ja nemam gordost“. Kada se i najmanje ljutiš, znaj da je gordost iza te tvoje ljutnje. Kada počneš da zavidiš, znaj da je gordost iza te tvoje zavisti. Kada hoćeš da se u molitvi (hvališ), znaj da je gordost tvoja molitva. Kaže se da je kod fariseja i sadukeja kod molitve stajao greh. Ništa teže nego čoveku savladati greh u duši, a i ništa lakše.
Danas se to pokazuje u Evanđelju kroz smirenost pokajanog carinika. Šta je on to uradio? On je, nasuprot gordosti farisejevoj, smireno se borio i gazio i omalovažavao, samo vapijao: „Bože, milostiv budi meni grešnom“? I kada čovek sebe privede Gospodu Hristu i kad pogleda sebe, onda se seti kako on grešan stoji pred Gospodom. Čime, čime da se hvali čovek? Koliko greha, koliko grehova u duši! Šta ti ostaje? Isto, ono isto što i smirenom cariniku: „Bože, budi milostiv budi meni grešnom“. Kako kroz gordost činiš grehe, tako i kroz smirenost činiš vrline. Kada imaš smirenu dušu i u njoj smirenu molitvu, znaj da si pošao putem spasenja, da te nikakav đavo na može odvratiti, da te nikakav đavo ne može savladati.
Divan primer imamo. Sveti Makarije Veliki, veliki Svetitelj Božji, i manastir u pustinji, hiljadu monaha. Jednoga dana on nekim poslom svojim, na tri kilometra od manastira, sretne đavola: nakinđuren, nakićen šljokicama, zlatnim, raznovrsnim krasotama. I upita ga: „Kuda ćeš?“ – „U tvoj manastir“. – „Kod mojih monaha, imaš li posla?“ – reče Sveti Makarije. „Jednoga uhvati drem u Crkvi, drugom nečistu misao ubacim u dušu i on počne da se bavi njom, trećem hulu zacarim u duši, ali“, reče đavo, „tebe ne mogu nikad da pobedim“! – „Zašto?“ – „Zbog tvog smirenja. Time me ti ubijaš“.
Kada je gordost Arhanđela pretvorila u đavola, eto smirenje čuva čoveka u raspoloženju da ostane na nebeskim visinama. Zato, braćo moja, nama je potrebno da danas počnemo borbu sa dušom svojom, sa gresima svojim, da se ne bismo osramotili pred Vaskrslim Gospodom Hristom. Ako smo dušu svoju ranili gresima, treba da je izlečimo. Ljudsko biće je vrlo važno u ovome svetu. Čovek je najvažnije biće posle Boga u svima svetovima. Zato je Gospod postao čovek, da ljudima pokaže put spasenja, da ljudi potpuno ne utonu u grehe i sebe, pretvore u radionicu zla, u đavola. Veli se u divnoj molitvi koja se čita pred Pričešće: „Činim sve grehe, sve Gospode, tako da postadoh radionica đavola“. Radionica đavola! On stalno radi u mojoj duši, radi kroz nevidljive i vidljive grehe. Spasitelj je postao čovek da bi čoveka pretvorio u radionicu Božju, srce svoje ispunjavao Božjim silama, Božjim zapovestima, molitvom, postom, bdenjem, milosrđem, milostinjom i tako spasao sebe. Gleda čovek sebe u svetlosti Evanđeljskoj i kroz ogledalo Evanđelja. Učini to, pogledaj sebe svako veče u tom ogledalu. Ono kazuje sve naše slabosti, istina kazuje i sve naše vrline.
Isti Makarije Veliki kazuje hrišćanima i veli: [3]Ako nemaš molitvu, primoravaj sebe na molitvu. I Gospod koji vidi tvoju dobru volju da ti primoravaš sebe na molitvu, ti ćeš prigrliti molitvu. Ako nemaš ljubavi prema braći, prema ljudima oko sebe, veli Sveti Makarije, primoravaj sebe na tu ljubav. Daj tu ljubav Božju prema ljudima, ne našu; zemaljska ljubav nije ništa. Bog ima ljubav prema svima ljudima i prema svim stvorenjima Svojim. Ako ti srce nije milostivo, ako nemaš sažaljenja, primoravaj sebe na sažaljenje prema ljudima. Svaki je čovek uvek stradalnik zato što pati od greha, ako ne od svih, bar od jednog pati. A tada postaje zarobljenik. Treba primoravati sebe na ljubav. Gle onaj pijanica, gle ne mogu da ga gledam, pazi šta radi! Ako imaš ljubavi, ti spasi njega. Pored tebe prolaze mnogi ljudi ko zna sa kakvim patnjama. Treba naviknuti sebe na sve što je evanđeljsko, a to se može samo primoravajući sebe na svako dobro, na svako dobro. Kada primoravaš sebe na svako dobro, to će ti dati radosti da činiš svako dobro, i umilenja, i krotosti, i žrtvenosti.
Sveti Apostol veli: Svi koji žele da žive u Hristu, čine dobro.[4] To je svedočanstvo, hrišćani su u ognju da iskuju svoje spasenje: Kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo, – veli Sveti Apostol Pavle, kroz mnoge nevolje.[5] To znači borbu sa svim što je grešno u meni. Neka krvari tvoja duša da izgoni iz sebe svaki greh, svaku strast, eda bi Gospod, Koji je primio na Svoje ruke bludnoga sina, i tebe primio. Ne reci: „Teško je to, ne mogu“. Svetitelji su ljudi kao mi, a svi su oni ispunili zapovesti Gospoda Hrista. Niko nije imao telo od zemlje do neba. Ljudi kao mi. Vredna je vera njihova i dobra volja. Primoravati sebe na svako dobro, podnositi svako zlo u ovome svetu sa verom i nadom u Gospoda, i to ću sve pretvoriti u moje spasenje, ako je to korisno.
Zato se hrišćanin ne plaši stradanja. Naprotiv, on voli stradanje za Gospoda Hrista. Sveti Grigorije Niski, brat Svetog Vasilija Velikog rekao je goniteljima Hrišćana: Šta vi mislite, da nas pobedite? Ne, nikada! Jer naša je pobeda smrt za Hrista – smrt za Hrista pobeda! Eto, svaki od nas ugrađuje u dušu svoju Gospoda Hrista, da bi nas u tome pomogli svi Svetitelji Božji i sam Vasilije Veliki. Tako ćemo ih umoliti da spasu duše naše od svake zle sile, od svake strasti, i čekati Vaskrsenje Gospoda Hrista i s radošću proslavljati Vaskrslog Gospoda, jer je On pobedio smrt da nam osigura Život Večni. Preko svih Svetitelja neka Mu je čast i hvala i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 18,10-14
  2. Is. 14,1215; Lk. 10,18:j Lk. 18,13
  3. U Besedi o primoravanju sebe na svako dobro, koju je o. Justin preveo u Hrišćanskom životu, 1925.
  4. 2 Tim. 3,12; Petr. 2,20-21
  5. D. Ap. 14,22

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *