SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 3. u Nedelju mitara i fariseja[1]
1967. godine u manastiru Ćelije
 
Beseda nije završena, verovatno kraj magnetofonske trake. – Prim. prepis.eliki post duše počinje danas. Post duše – uzdržanje od greha, od svakoga greha. I taj veliki post duše počinje Evanđeljem o molitvi. Molitva, šta je to? To je čudesna i najčudesnija sila na zemlji. Molitva, to je najveći čudotvorac sa čovekom u ovome svetu. Od čoveka ona pravi besmrtno biće, pravi Anđela, pravi Heruvima. Molitva preobražava čoveka u beskrajnu, beskonačnu silu. Šta je molitva, ustvari? To je prinošenje sebe Bogu, davanje sebe Bogu. To je letenje svom dušom ka Bogu, svim srcem, svom snagom. To je duhovno sjedinjenje čoveka sa Bogom. Zato je to velika i beskrajna sila.
Šta je za čoveka veće od Boga? Ništa i niko! A molitva, koja ga dovodi u vezu sa Bogom, zar nije nešto najveće u ovome zemaljskom svetu? Gle, molitva – molitva je pola Evanđelja, a post druga polovina. Spojeni – eto celog Evanđelja! Gospod je to objavio: „Ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom“[2]. To znači, svaki greh, svaki đavo, svaka nečistota, svaka smrt izgoni se molitvom i postom. Radi toga je Gospod došao u ovaj svet, radi toga je On i doneo Svoje Sveto Evanđelje, Evanđelje koje je skrstio[3] u dva podviga, u dve svete vrline: u molitvu i post. Kada se molitva upražnjava iskreno, svim srcem, svom dušom, ona se neminovno izliva u post, prelazi u post i hrani sebe postom. Zato, ko ispuni ovu zapovest Spasiteljevu, ispunjuje celo Njegovo Evanđelje. Jer u molitvi, i od molitve, začinju se i počinju sve vrline novozavetne.
Veliki i sjajni i slavni filosof i Svetitelj Božji, Isak Sirin, piše: „Ljubav je od molitve“. To je iskustvo Svetih Otaca, to je iskustvo Anđela, to je iskustvo svih pravih ljudi, svih pravednih ljudi, svih hrišćana. Ljubav je od molitve. Prava istina, večna, besmrtna: ljubav je od molitve. Kad je ta najveća vrlina od molitve, a zaista je najveća, jer u Svetom Evanđelju je objavljena blaga vest da je Bog ljubav[4], i kad je ta ljubav od molitve, onda, koja vrlina nije od molitve? Post je od molitve. Nesumnjivo je i smirenost od molitve.
U današnjem Svetom Evanđelju4, o pokajanom cariniku i gordom fariseju, šta je rečeno? Molitva vodi u smirenje, razliva ga po duši. Molitvom si stao pred Gospoda, gle, a Božanska svetlost koja se lije iz Gospoda obasjava svu tvoju dušu i sav svet oko tebe, i ti – šta vidiš u sebi kad stojiš pred Gospodom? Nedostatke, grehe, svoj mrak, svoju tamu. I onda? Onda iskušavaš sebe od Gospoda[5] i vapiješ kao ovaj čudesni, divni pokajnik, carinik: „Bože, milostiv budi meni grešnom“[6]. To, to postaje trajno iskušenje[7]. Kad god je čovek u molitvi, u molitvenom raspoloženju, nesumnjivo on je uvek smiren, nesumnjivo on sebe iskušava, jer je stalno pred Gospodom. A kako se drukčije može stajati pred Gospodom nego smireno, na kolenima. Tako je molitva, moć i sila.
A gle, pogledaj! Svi blistaju u vrlinama, svi oni preobraze se iz grešnika u pravedne, iz smrtnih u besmrtne. Čime? Na prvom mestu – molitvom. Na prvom mestu molitvom i postom. To dvoje je neodvojivo. Ako razgrnete ma koju dušu, ma kog Svetitelja Božijeg, u njima nalazite na prvom mestu molitvu i post. Nema Svetitelja koji je postao Svetitelj u Crkvi Hristovoj, mimo ovih dveju vrlina. Naprotiv, samo pomoću njih postaje svet pred Gospodom, samo se pomoću njih očišćuje duša, očišćava srce, samo se pomoću njih stiču sve vrline. Šta je post, šta je milosrđe, nego duhovni podvig! Jer svaka evanđelska vrlina, i ljubav, i post, i smirenost, i trpljenje, i krotost, i blagost, i milosrđe – sve se to stiče pomoću molitve, sve se to izmoljuje od Boga.
Mi ulažemo svoj trud, ali Bog daje sile. Duh Sveti je taj koji određuje darove, i razdeljuje i svete vrline. Daje nam sile tako da i naša vera, i naša ljubav, sve su to sile božanske, sve te vrline naše, nesumnjivo naše ljudske, ali u isto vreme i svete Božanske sile. Molitva uzlazi te (= uzdiže te) ka Gospodu i sjedinjujući duh tvoj sa Njim, ona ustvari bogati tebe. Bogati te Božanskim bogatstvom: prvo znanjem; bogati te osećanjem Boga; bogati te osećanjem besmrtnosti svoje lične; jer čovek koji se molitvom sjedinjuje sa Gospodom uvek oseća sebe besmrtnim, i zna i oseća da je čovek besmrtno biće i da sve što čini ima besmrtnu vrednost i važnost. Nema vrline koja će se zacariti u tvojoj duši bez istrajne i dugotrajne molitve, ma koja vrlina. Ako je molitvom ne neguješ i ne hraniš, uvenuće u tebi, sasušiće se. Jer molitva jeste ta sveta sila koja hrani svaku našu dušu. Zato Sveti Oci neprestano i govore i slave molitvu kao horovođu u horu svih vrlina. Horovođu u horu vrlina. Ona diriguje ostalim vrlinama, ona oslađuje ostale vrline, ona oživotvorava, ona nosi i preuznosi ka Nebu.
Nedelja mitara i fariseja, prva nedelja kada počinje Veliki post duše, počinje danas. Post duše da nas pripremi za post tela. Danas počinje uporno uzdržanje od greha, borba sa grehom, borba sa strastima, a najpre sa najstrašnijom i najvećom strašću, grehom gordosti. Gordi čovek se ne moli, a ako se moli, on se hvali. Gord čovek ima dušu u svim gresima, uzdiže sebe smatrajući se za nešto veliko, ponosi se i glupim, uvek glupim, razume se, radostima. Gord čovek ne oseća kako su se u njemu zacarili veliki poroci, zbir svih poroka, zbir svih grehova. Čovek mrtav, zaboravio sve što je Božje, ne oseća ništa što je božansko i veličanstveno u ovome svetu, što je besmrtno i večno, nego samo sebe tovi i goji u sebeljublju svom. A danas Sveto Evanđelje kazuje, kako je samoubica postao gordi farisej, ubio dušu svoju, pa sa tugom veli, da on otide neopravdan kući svojoj. Kao da je bio na Strašnome Sudu i osuđen. A za smirenog carinika Spasitelj objavljuje da on ode opravdan kući svojoj.[8] Bio je na Strašnome Sudu, sam je sebi presudio svojim smirenjem, svojom vapajnom molitvom, svojim uzdasima, bijenjem sebe u prsa i vapajem: „Bože, milostiv budi meni grešnome“. On je otišao opravdan, otišao spasen, Strašni Sud je prošao. Gle, smirena molitva, skrušena molitva otvara dveri Carstva Nebeskog…
I danas, eto, poprište i bojište je pred nama, a naše glavno oružje je molitva. Molitva kao svemoćni mač koji otseca glave svima neprijateljima duhovnim, neprijateljima spasenja našeg. Najoštriji i najnesalomljiviji mač – molitveno raspoloženje. Da, eto proleća, večnog proleća u duši. Eto divne klime za svaku svetu vrlinu u duši: i za smirenost, i za trpljenje, i za bratoljublje, i za ljubav, i za sve što je sveto i bliže Gospodu. Tako danas slaveći taj veliki i sveti post, post duše, pazimo na sebe smirenjem, molitvom, pokajanjem. Ne reci: teško je spasenje. Ne reci: ja se ne mogu spasiti. Da, ne možeš se spasiti kada uporno ostaješ pri svojoj zloj volji. Učinio si greh juče, prekjuče, a ti i dalje prenebregavaš da onome kome si učinio greh, kažeš: oprosti! Gospodu da kažeš: oprosti; tvom bližnjem isto tako. U svojoj duši neguješ samoubicu, gordost, nepokajanost – a spasenje je tako lako, tako lako, ništa lakše od njega. Kao pokajani carinik zavapi: „Bože, milostiv budi meni grešnome“. Udaraj iskreno sebe u prsa svoja, i dušu svoju čisti od gordosti i od svakoga greha.
Gle, spasenje je sigurno, jer sve vrline nisu ništa drugo, i ne služe ničemu drugom, nego očišćenju naše duše, očišćenju duše i spasenju naše duše, a to nikada ne biva bez naše volje. Samog sebe osuđuješ ako ostaneš nepokajan u gresima, i eto smrti. Ako se pokaješ svim srcem, svom dušom, vapajno, carinički: „Bože, milostiv budi meni grešnome“, spasenje je lak podvig, vrlo lak. Jedino potrebno tebi i meni, i svakom ljudskom biću jeste – smirenje. Smirenje je skraćeno spasenje.To je blaga vest (Svetih Otaca). Sveti Varsanufije veli: Ako imaš istinsko smirenje, e onda i sebe sam predaješ molitvi, predaješ Gospodu, jer molitva je znak da si u vezi sa Gospodom, da si postavio vezu između sebe i Neba, između sebe i Boga. Molitva je prvi istinski znak tvoje vere.
Kada je strašni (gonitelj) Savle obnevideo na putu za Damask, kad mu se Gospod javio i Svojom svetošću oslepio njega, hristoborca, kad su ga njegovi drugovi i prijatelji odveli slepog u Damask, Gospod se javlja Apostolu Ananiju i veli mu: „Idi u tu i tu ulicu, koja se zove prava, i potraži tamo u kući Judinoj Savla Taršanina“, i veli Gospod: Jer gle, on se moli Bogu“[9]. Eto junaka, eto došao u vezu sa Gospodom Hristom, sa Bogom. Gle, on se moli Bogu. Trudiš se da budeš stalno u molitvenom raspoloženju, onda si stao pred Gospoda. Kada je Kornilije kao što znate, iz Dela Apostolskih, putovao, njemu se javlja Anđeo na putu u podne, i objavljuje da su molitve njegove izašle pred Gospoda. Molitve njegove i milostinje, Gospod se setio njega, zbog molitava.[10]
Tako i ti, kad si u iskušenjima, u teškoćama, u mukama, ti uznosi molitve Gospodu. I On zna kada treba da ti pomogne, da pruži ruku Svoju, da pohita, da te prihvati da ne potoneš. I ako čekaš, da to ne bude dugo. Ako ne pruža pomoć, to je samo zato da proba tvoju veru i da vidi silu tvoje molitve, da li ti istinski veruješ da će ti On pomoći. Tako, molitva je znak pouzdanja u Gospoda i velike vere u Njega. Molitva, a s njom i u njoj sve ostale vrline. Neka On diriguje i upravlja svima svetim vrlinama, neka On vodi i rukovodi i onda – sigurno je spasenje svakoga od nas. Onda, post duše koji počinje danas, otvoriće carske dveri Nebeskoga Carstva svakome od nas i uzneti nas ka Gospodu Hristu. Ništa lakše, jer ništa lakše nego prineti Gospodu uzdisanje carinikovo.
U divnoj današnjoj pesmi veli se: „Uznesimo Gospodu uzdahe cariničke sa pokajanjem, da nam se gresi oproste“. Tako i mi uznesimo uzdahe svoje molitvene Gospodu i nikad nas neće ostaviti sama, nikad nas neće ostaviti i prepustiti gresima i strastima da nas rastrgnu, i da unište dušu našu i spasenje naše. Ne, Gospod Svemilostivi je pun ljubavi beskrajne za svakoga od nas, samo – šta čeka? Čeka od nas naše vrline, naš napor, naš trud.
Blagi Gospod molitvama Presvete Bogomajke i svih Svetitelja Božjih koji ispuniše Evanđelje Spasiteljevo, i ispunjuju ga neprekidno molitvom, neka i nas vodi i rukovodi naučene pravoj molitvi. Da i mi uvek na svima bojištima za dušu svoju, u svima borbama sa svakim grehom, molitvom i ostalim svetim vrlinama, pobeđujemo sve neprijatelje duše naše, sve neprijatelje spasenja našeg, neprijatelje vidljive i nevidljive. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 18,10-14
  2. Mt. 17, 21
  3. Možda: skratio. – Prim. uredn.
  4. 1 Jn. 4, 16 Lk. 18,10-14
  5. Možda: ispituješ sebe (koliko si daleko) od Gospoda. – Prim uredn.
  6. Lk. 18, 13
  7. Možda: raspoloženje. – Prim. uredn.
  8. Lk. 18,14
  9. D. Ap. 9, 11
  10. D. Ap. 10,14

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *