SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PASHALNE BESEDE – TOM III
 
Beseda 1. u Nedelju mitara i fariseja[1]
1965. godine u manastiru Ćelije[2]
 
Nedelja mitara i fariseja. Danas počinje Uskršnji post; post duše, pre nego što uđemo u post tela. Post uskršnji znači: post je sila koja vaskrsava dušu iz mrtvih i telo iz mrtvih. Kakva moć, kakva sila! Greh sateruje dušu u smrt, a post, ta sveta evanđelska vrlina ga vaskrsava iz smrti. Postoji svegreh, postoji svevrlina: svegreh – to je gordost, svevrlina – to je post.
To nam kaže današnje Sveto Evanđelje – čudesna Blagovest: Dva čoveka uđoše u hram da se mole Bogu. Jedan farisej (a drugi carinik). Farisej stade i moljaše se Bogu u sebi govoreći: „Bože! hvalim te što nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubnici, ili kao ovaj carinik. Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam“. A carinik stajaše (izdaleka), i bijući prsi svoje moljaše se Bogu: „Bože! milostiv budi meni grešnom“. Kažem vam – završava Spasitelj Svoje današnje Evanđelje – kažem vam, ovaj otide opravdan kući svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže poniziće se; a koji se ponižuje podići će se[3].
Eto blage i strašne vesti. U hramu, u crkvi duša otvorena pred Bogom. Stoji na molitvi farisej, otvorio svu dušu Bogu, mnogo dobrih dela ima on u životu, nije on preljubošnac, nije on razbojnik, nije on pljačkaš, nije on nepravednik. Znači: držao je zakon Božji. A gle kako ga Spasitelj ispraća iz crkve: nije opravdan otišao kući svojoj. Gde su ta njegova dobra dela, šta bi od njih? Zakon ispunio, zapovesti Božje izvršio, a gle, poginuo! dušom poginuo. Gordost, eto ubice njegovog, eto čime je sva svoja dobra dela uništio, sav svoj život upropastio. Avaj, pakao sebi zaradio, raj izgubio, Carstvo Nebesko izgubio, Boga izgubio. Šta je to? Ako ima svegreha, onda je gordost svegreh. Sećate se, najprvi Anđeo Lucifer, najsvetliji Božji Anđeo, svetlonosac, gordošću pretvorio je sebe u satanu, u đavola[4]. A gle, gordost pretvara nesrećnog fariseja u đavočoveka. Jer kad je gordost u stanju da Heruvima i Serafima pretvori u đavola, kako nije u stanju da čoveka pretvori u đavočoveka.
Danas Sveta Crkva privodi nas velikoj tajni Hristovog Vaskrsenja, velikoj pobedi nad smrću, nad smrću duše i smrću tela. Ali danas nam kazuje (i) ko je glavni čovekoubica u svima svetovima: gordost, oholost, ponos. Zato prvi dan Uskršnjeg posta, današnji dan posta duše, to je objava rata gordosti, tom osnovnom i strašnom grehu. I pre nego što zapostimo kroz tri nedelje telesnim postom, danas počinje naš duhovni post. Post i hrvanje, strašna borba sa najstrašnijim neprijateljem, sa gordošću. Ona ima bezbroj obličja, ona ima bezbroj maski.
U jednoj molitvi crkvenoj veli se da je đavo mnogolik. Jeste, đavo je mnogolik, ima bezbroj lica, bezbroj šminki, bezbroj maski. Garderoba njegova je ogromna. On se presvlači[5] i oblači u razna svetla, zavodnička odela. Lice svoje doteruje, glača, maske stavlja, eda bi prišao svakome od nas po želji srca njegova, po glavnome grehu njegovom. Mi ne smatramo za gordost našu naprasitost, naš gnjev. Sve to dolazi od gordosti. Zavist, od čega dolazi? Opet od gordosti. Ja, zašto on da bude bolji od mene? Ja da budem ispred njega. Pakost, opet iz oholosti i gordosti. Zašto on da bude takav? Hoću da ga miniram, da ja stanem ispred njega? Tako redom: svaka naizgled i najmanja strast, svaki naizgled i najmanji greh, dolazi od tog svegreha, od tog glavnog izvora svih grehova ljudskih, od gordosti. Gordost je uvela greh u ovaj svet. Gordost je uvela greh u anđelski svet. Gordost uvodi u greh svakoga od nas.
Ako hoćemo da pažljivo razmotrimo dušu svoju, ako rasprostremo dušu svoju u Crkvi, kada smo na molitvi Bogu i zagledamo u sebe, mi ćemo videti čuda u svojoj duši, mi ćemo videti bezbrojna obličja grehova, grehova u koje se oblači demonska gordost. Nama šta ostaje, šta preostaje, nego borba na život i smrt sa tom aždajom, koja se naziva gordost, oholost. Borba i danju i noću. Oružje nam daje sam Gospod Hristos. Oružje protiv gordosti to je smirenost. Zato je Gospod i stavio smirenost kao prvu vrlinu novoga života, Novoga Zaveta, kao prvu vrlinu Crkve Hristove, kao vrlinu, kao temelj na kome se zidaju sve druge vrline, sav život čoveka hrišćanina i u ovome i u onome svetu. Temelj na kome se zida večna kuća našeg ljudskog bića. Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo Nebesko[6]. Eto, to je smirenost koju je Gospod stavio u temelj našeg života moralnog, našeg življenja i na zemlji i na nebu.
Siromašni duhom, ko su? To su smireni ljudi koji stalno osećaju da je duh naš ljudski puko siromaštvo prema Duhu Božjem. Da duh naš stalno je siromah, da treba da se obogaćuje Duhom Božjim, da dopunjuje sebe, da usavršava sebe. Otuda Svetitelji Hristovi, otuda sami Sveti Apostoli stalno osećaju da su nesavršeni i nedovršeni, da su ubogi ljudi. Svetitelji obično sebe nazivaju najubogijim ljudima, najgrešnijim ljudima. Otuda, kad je duh evanđelskog smirenja prožeo svu njihovu dušu, njihovo biće; što oni znaju da se čovek u ovome svetu može održati u Evanđelju Hristovom, i u svetome životu jedino smirenošću. Dopusti li hrišćanin gordosti da uđe u njegovu dušu, da ušeta, ode temelj njegovog bića. Ali i ako uđe, tu je pokajanje. Glavno je dušu svoju stalno ispunjavati smirenošću, a ona, ona je božanska sila.
Smirenost je božanska sila koja potiskuje sve što je gordo u nama, potiskuje svaki greh, svaku strast, dok je potpuno ne potisne. I mi steknemo onaj pokoj duši o kome Spasitelj govori: „Hodite meni svi koji ste umorni i natovareni; ja ću vas odmoriti, jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim“[7]. Pokoj dušama svojim… To danas nedostaje čoveku, novom modernom čoveku evropskom, i nama svima. Nema veće sile od smirenosti. Gle, smirenost vraća Raj čoveku, vraća Carstvo Nebesko čoveku. Ne samo to, nego i daruje mu Carstvo Nebesko. To znače Spasiteljeve reči: „Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo Nebesko.“ Gle, još ovde na zemlji, ako imaš evanđelsku smirenost, ti imaš Carstvo Nebesko. Kakva sila, božanska sila u ovoj svetoj vrlini Hristovoj, u ovoj svetoj vrlini evanđelskoj. Tvoje je Carstvo Nebesko kada sebe smiriš, a dotle – kakvo je carstvo (u tebi)? Ako gresi caruju u tebi, greh do greha pravi pakao, a šta onda nosiš sa sobom? Pakao, ceo pakao. Otuda, obratite pažnju na svaki svoj i najmanji greh: kako uznemiri dušu, uznemiri srce, ako nisi spokojan, ako si ga učinio danas, noć ti je nemirna, ako ga nisi ispovedio, ne noć, nego dan, i sutra i preksutra i svi dani, dok ga ne ispovediš, nemirni su i puni unutrašnjeg nekog straha, nekog trepeta.
Hoćeš da osetiš kako su živeli naši praroditelji u raju i prevladali greh? Smiri sebe najpre pred Gospodom, prostri sebe pred Njim u molitvi. Kaži Njemu srce svoje, kaži Mu dušu svoju: „Gospode! vidiš sve rane moje, sve smrti moje vidiš, sve grobove moje vidiš. Vaskrsavaj me“! A On ti veli: Jedan je vaskrsitelj iz svih grobova. To je tvoje smirenje. Koliko smrti u tebi, koliko dubokih zmija u tebi. Šta ti ostaje, šta tebi, šta meni, nego da zajedno sa pokajanim i čudesnim carinikom zavapimo: „Bože, milostiv budi meni grešnome“. Tako danas, tako sutra, tako noćas, tako svakog dana i svake noći, nad tobom će brujati blagi glas Gospoda Isusa: „Ovaj otide opravdan kući svojoj“. Dakle, braćo, sve dotle u nama predstoji i u nama stoji svaki nemir, svaka strast, svako iskušenje, svaki greh. Sećaj se uvek da je greh ubica svega onoga što je Božje u tebi i u meni. A gordost kao svegreh najveći krvolok, najveći čovekoubica u svima svetovima. Zato borba sa tom nemani, sa tom aždajom, neka je svakodnevna i svakonoćna.
Čime mi možemo savladati đavola? Kakva strašna mračna sila! Niko ga nije mogao savladati sem Gospoda Hrista! Ali ipak, dolazak Gospoda Hrista u ovaj svet, osnivanje Crkve i sve što je Gospod dao Crkvi, daje nam silu da pobedimo svakog đavola u ovome svetu. A glavno oružje protiv njega šta je? Smirenost.
Svetog podvižnika Makarije Velikog jednog dana sreo na putu đavo i javio se noseći razne tračke i zavodničke stvari, išao je u manastir da obiđe Svetog Makarija. „Kuda ćeš ti“ – veli mu Sveti Makarije. „U tvoju obitelj“ – veli đavo. „Šta ćeš tamo?“ „Da kušam tvoju bratiju“. „Lako je meni“, veli on, sa tvojom bratijom, bar sa većinom od njih. Ali mi je teško s tobom boriti se“. „A što“ – pita ga Sveti Makarije. „Što? Ti postiš, ja nikad ne jedem; ti bdiš, ja nikad ne spavam; ja sam jači od tebe uvek. Ali ima jedno čime me ti pobeđuješ“. „Šta je to?“ „To je tvoja smirenost.“ A tu pobedu nama daje Gospod Hristos.
On je Sin Božji, Bog postao čovek i, kako se veli u svetom Evanđelju, ponizio Sebe[8]. Kakvo je poniženje za Boga postati čovek. Poniženje, sigurno strašno veliko, užasno poniženje za Boga postati čovek. A Gospod čini iz Svoje velike ljubavi prema čoveku sve da spase čoveka od đavola. Ponizio je Sebe, veli se u Svetom Evanđelju, ponizio je Sebe do smrti krstove. Zato je On proslavljen, i ime Njegovo je slavnije od svih imena u svima svetovima, da se Njemu pokloni sve što je na Nebu i na zemlji i pod zemljom[9]. Tom velikom Svojom smirenošću, tom velikom Svojom božanskom ljubavlju i žrtvom Gospod Hristos je spasao rod ljudski od đavola, od sile smrti i osigurao besmrtni Život Večni rodu ljudskome. Ali od nas, od svakoga od nas zavisi da li ćemo mi da koristimo tu božansku silu Hristovu.
Čuli ste danas u Evanđelju da Spasitelj veli: „Svaki koji se sam podiže, poniziće se, a koji se ponizi, podići će se“[10]. Svaki… i ja i ti, i svaki od nas. Gospod stoji svakome na raspoloženju u Crkvi Hristovoj. Od tvoje volje zavisi da li ćeš da Ga prigrliš i primiš. Od tvoje volje zavisi da li ćeš ti da proteraš gordost iz duše svoje i ispuniš sebe smirenošću Hristovom. Nećeš li, Gospod te ne primorava. Ako nećeš, ništa se neće desiti. To znači izabrati pakao, izabrati večni život u večnim mukama. Izabrao si za gospodara svog, za večnog vladara svog – koga? Đavola, satanu, boga gordosti, lažnoga boga! Gordost je bog ovoga sveta! Strašna reč, ali istinita. On tako lako i vešto zavodi ljude, predstavlja sebe kao ogromnu silu, kao boga ovoga sveta. Sećate se da je kušao Samog Gospoda Hrista. On se hvali i veli: „Sve ovo daću tebi, sva carstva koja vidiš, svu zemlju, ako padneš i pokloniš mi se“[11].
Eto, to hoće on samozvanac, on koji je hteo da zameni Boga i da sedne na presto Božji, kako veli Sveti Prorok Isaija[12]. Zato je survao se sa najviših nebeskih visina u ponore pakla. Gde je đavo, tu je pakao, sav pakao.
Gospod u ovome svetu došao je da sve to uništi, da da nama vaskrsiteljske i vaskrsne sile da pobeđujemo najpre u duši svojoj svaki greh, da dušu vaskrsavamo prvo iz mrtvih, i to će nam osigurati vaskrsenje tela na dan Strašnoga Suda. I ti, kada se boriš sa ma kojim grehom u sebi, ti se boriš za besmrtnost, ti se boriš za vaskrsenje iz mrtvih. Eto gordost – stotinu grobova u tvojoj duši, stotinu grobova …[13] gordost. Sve se usmrdelo u tim grobovima, sva duša se usmrdela. Hajde vaskrsavaj ti svojim rukama, vaskrsavaj svoje mrtvace. Evo ti smirenosti kao božanske sile, smirenosti pokajanog carinika: „Bože, milostiv budi meni grešnome“. Eto sile i moći kojom ti i ja možemo vaskrsavati sebe iz svake smrti. Gospode, ti vidiš: sav sam nemoć, sav slabost: Milostiv budi meii grešnom! I onda vaskrsavaju iz mrtvih svi naši mrtvaci, svi se grobovi naši otvaraju i mi duši svojoj osiguravamo besmrtnost i Život Večni. Veli Sveti Prorok: „Duša koja greši, ta umire“[14]. Duša koja greši, ta umire. Duša umire odvojivši se od Boga, udaljivši se od Boga. Udaljuje se duša od Boga kroz greh, kroz strasti. Da ne bi umrla potpuno, da se ne bi potpuno odvojila od Boga treba je vidati, dušu svoju vaskrsavati iz mrtvih.
Eto, čudesna Sveta Crkva Pravoslavna i počinje Uskršnji post sa današnjim danom. Postom duše danas počinje borba za dušu našu, borba i tvoja i moja, borba protiv svih smrti koje jurišaju na nas, borba protiv svih đavola koji jurišaju na nas, borimo se protiv svih grehova. Tako, od današnjeg Uskršnjeg posta ti si borac. To smo svi.
Tako, današnja Nedelja mitara i fariseja daje nam učitelja, učitelja besmrtnosti, daje nam vaskrsitelja koji vaskrsava nas iz svih smrti. Ko je to? Pokajani carinik. Eto našeg učitelja, učitelja kroz Veliki post koji ide ispred nas, krči nam put kroz prašumu grehova i iskušenja, i vodi nas Vaskrsenju Hristovom: on smireni pokajani carinik, on koji je sebe kazao prema svima svetovima, prema Bogu, kroz vapaj i uzdah: „Bože, milostiv budi meni grešnom“. I mi, od današnjeg dana do Uskrsa, da prigrlimo, kako se veli u jednoj divnoj pesmi, da prigrlimo cariničke uzdahe. Neka nas svi uzdasi vode kroz sve dane do svetog i slavnog Vaskrsenja Spasovog – do Uskrsa.
Sve što se u duši tvojoj …[15] Najpotrebnije je tebi, meni, svakom čoveku, svakom ljudskom biću – šta? Da se smiri pred Gospodom (svih) svetova, da se smiri pred Gospodom Hristom, Koji je tako božanski neizmerno smiren. Primiće grešnike, pokajnike i pokazaće put spasenja. Šta je lakše, šta je kraće nego vapiti kao carinik: „Bože, milostiv budi meni grešnome“. Smirenje je skraćeno spasenje – veli Sveti Varsanufije. Veli: Smirenje je skraćeno spasenje! Ako te uplaše mnoge zapovesti Spasiteljeve, Evanđelje sa bezbrojnim zahtevima: Ljubite neprijatelje svoje, molite se Bogu za one koji vas kunu, proklinju, i druge teške zapovesti, ako te to uplaši, seti se da ćeš sve to dobiti – kako? Vrlo prosto. Smirivši se pred Gospodom govoreći stalno: „Gospode, ja sam niko i ništa u ovome svetu, Ti si moje sve, Ti si moj raj, Ti si moje Carstvo Nebesko, ti si moj Večni Život, moja Večna Istina, moja Večna Pravda. Sve mi to daj, i ja sam tvoj“. Smirenje je spasenje. Za spasenje se ne traži ništa naročito, nikakve velike materijalne žrtve, već jedno: Smiriti se pred Gospodom Hristom. I onda, onda nam On daje sve. Kako, – kako možemo da se oglušimo na sve Njegovo? Ako se ne molimo, ako smerno stojiš pred Njim ie moleći mu se. A najbolja molitva, molitva koja sigurno spasava od svih smrti i osigurava sva vaskrsenja svakom ljudskom biću, to je molitva pokajanog carinika: „Bože, milostiv budi meni grešnom“.
Blagi Gospod, molitvama svih Svetitelja Svojih, svih pokajanih i spasenih grešnika, i svih slavnih i velikih sunčanih Pravednika, neka duše naše ispuni tom smirenošću, neka duše naše vodi tom smirenošću iz vrline u vrlinu, i tako nam osigura Život Večni i Carstvo Nebesko, gde Čudesni Sveblagi Gospod Hristos caruje i vlada. Njemu svaka slava, sada i svagda kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 18,10-14. – Mitar je slovenski naziv za carinika. Prim. uredn.
  2. Opšta napomena urednika: sve reči u zagradama dodate su od urednika radi jasnoće
  3. Is. 14,12-15; Lk. 10,18.
  4. 2 Kor. 11,14
  5. Mt. 5,3
  6. Mt. 11,28-29
  7. Filip. 2,78
  8. Fil 2,8-10
  9. Lk. 18,14
  10. Mt. 4,9
  11. Is. 14,13-15
  12. Neke reči nečujne na traci. – Prim. prepis
  13. Jez. 18,4
  14. Isto.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *