SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda pri osvećenju obnovljene crkve[1]
 
I ovo naše mesto ima svoje Nebo. To je ovaj Sveti Hram. Jer svaki Sveti Hram i jeste parče Neba na zemlji. I kad si u hramu, gle, ti si već na Nebu. Kada te zemlja izmuči svojim paklom ti pohitaj u hram; uđi u njega, i gle, ušao si u raj. Ako ti ljudi dodijaju svojim zlom, ti pribegni hramu, pripadni k Bogu, i On će te uzeti pod Svoju blagu i svemoćnu zaštitu. Desi li se da na tebe navale čitave čete đavola, ti beži u hram – među Anđele, jer je hram uvek pun Anđela, i Anđeli Božji odbraniće te od svih đavola ovoga sveta. I ništa ti neće moći nauditi. Ne zaboravljajte, braćo, mi hrišćani Bogom smo jaki[2]. Ko onda može biti jači od nas? Niko, niko, niko! Niko od ljudi, niko od đavola! A bez Boga – šta smo mi ljudi u ovome svetu? Igračka greha, igračka zla, igračka u rukama đavola. O brate, o čoveče, kroz svaki greh u koji te obori, đavo se smeje tebi. A ako te obori u mnoge grehe, onda se kikot mnogih đavola razleže oko tebe na sve strane. Čovek kad nije sa Bogom, uvek je igračka đavola. I đavo se igra s njim: čas mu ispunjuje dušu nečistim pomislima, čas mu rešeta srce rđavim željama, čas mu jezik zapali psovkom, čas ga navede na klevetu, na ogovaranje, na krađu, na blud, i na svako drugo rđavo delo. I to ide sve tako dok se čovek ne seti Boga, ne pribegnu Hramu Božjem, i ne pripadne k Bogu. Tada – tada je sav na Nebu, i njega ne mogu dohvatiti ni ljudska zemaljska zla, ni gresi, ni đavoli. Onda je on ograđen Anđelima, ograđen Svetiteljima Božjim, koji ognjem molitava svojih sagorevaju svako zlo koje juriša iz njega iz ljudi, iz sveta, iz đavola, pakla.
Znate li, braćo, šta je čovekovo najjače oružje na zemlji, oružje nepobedivo i svepobedno; znate li? – Molitva! da, molitva! i još jednom: molitva! Jer molitvom čovek svu dušu svoju, sve srce svoje, sav život svoj predaje Bogu, i Bog postaje njegov branitelj i njegov hranitelj. Šta će mu onda učiniti ljudi, šta đavoli? Ništa! ništa! ništa! Zato nam Gospod i naređuje u Evanđelju svom: „Molite se neprestano“[3].
Zašto je danas tako mnogo zla u svetu? Zato što su ljudi odbacili najsigurnije oružje, svepobedno oružje, kojim se na svima bojištima nasigurno pobeđuje svako zlo, svaki greh, svaki đavo. A to oružje jeste molitva. Molitva i post. Najsigurnije, jer Božje oružje; najsigurnije, najsvepobednije, jer je to Hristovo oružje, oružje Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima. A On? – On je dao to oružje nama hrišćanima; ono se čuva u Crkvi, i daje u Crkvi. Božanska usta Spasiteljeva objavila su svima žiteljima zemlje tu istinu, ovu sveistinu: Molitvom i postom izgoni se iz ljudi svaka nečistota, svaki greh, svako zlo, svaki đavo.[4]
Kada ljudi odbace ovo Hristovo oružje, oni lako postaju plen svakoga zla, svakoga greha. Avaj! postaju plen – svakoga đavola. Zašto, zašto je danas Evropa zapala u ovolika zla, u ovolika bezizlazna zla? Zato što je odbacila Hrista, odbacila Njegovo Sveto Evanđelje, odbacila Njegovo svepobedno oružje: molitvu i post. Odbacila, i hoće da bez Hrista reši svoje probleme. I ne samo bez Hrista, nego i protiv Hrista. A ko sa Hristom Bogom ratuje, taj sa đavolima druguje. I šta u tom ratu od njega ostane? – Leš! leš! samo leš!
A mi Srbi, šta smo mi sa ovim sveoružjem Hristovim uradili, šta? – U većini mi smo ga odbacili i slepo jurimo sa Evropom, i zalutali smo u prašumi evropskih hristoboračkih želja i planova, i gušimo se u glibu njenih zala i grehova. I umire srpska duša naša u pustinji evropskog hristoboračkog bezbožja, jer je napustila svetosavsko Evanđelje Hristovo: napustila molitvu i post.
Dok smo držali molitvu i post, dok smo bili naoružani tim svepobednim oružjem Hristovim, mi smo Srbi bili pobednici u svima bitkama na svima duhovnim bojištima. Pobednici, uvek vođeni i predvođeni, kime? Najvećim srpskim molitvenikom i isposnikom – Svetim Savom. Jer u Srpskom rodu Sveti Sava je postao, i zauvek ostao, nepobediv svepobedni pobednik na svima srpskim bojištima. Čime? Time, što je zauvek naoružao sebe svepobednim oružjem Hristovim: molitvom i postom. On je iz carskih dvora pobegao u Svetu Goru, i tamo molitvom i postom preradio sebe u pravednika, u svetitelja, u hristonosca, u bogonosca. I tako postao najveći junak, prvi besmrtni junak Srpskog naroda, srpske istorije. I tim svepobednim oružjem naoružao svoga oca vladara, i svoga brata kralja, i sav Srpski narod ondašnji, i sve svoje slavne svete potomke što živeše i ginuše za Krst časni i Slobodu zlatnu.
A mi današnji Srbi? – Odbacismo to oružje Svetoga Save; i razboleše nam se duše od svih evropskih „kulturnih“ bolesti; i nastade pomor srpskih duša, za kakav ne zna srpska istorija. Pomor duša? – Da! Jer duša umire bez molitve i posta. Dušu koja hrani sebe i ne brani sebe molitvom i postom, lako savlada svaki greh, svako zlo. A kad se udruže mnogi gresi i mnoga zla, oni složno izvode sve smrti protiv nas Srba, i hoće da nam dušu unište, da nam Boga oduzmu, da nam savest umrtve, da nam Raj pretvore u pakao. O, braćo moja, evanđelska je istina, evanđelska sveistina: čim čovek napusti molitvu i post – ostavio je širom otvorena vrata svoje duše za svako zlo, za svaki greh, za svaku smrt. Što važi za čoveka pojedinca, važi i za narod kao celinu.
Danas, Gospodu hvala, osvetismo ovaj obnovljeni Hram. A hram radu čega je? Radi molitve Bogu, radi služenja Bogu u pravdi i svetinji Istine[5]. U hramu, u Crkvi Hristovoj, mi molitvom poveravamo sebe Bogu: i On nas uči Svojoj Večnoj Božanskoj Pravdi, Svojoj Večnoj Božanskoj Istini. Svome Večnom Božanskom Dobru. I tako se naoružavamo sveoružjem Hristovim[6] i Njegovom Božanskom Pravdom mi savlađujemo svaku zemaljsku nepravdu; i Njegovom Božanskom Istinom odbranjujemo sebe od svake zemaljske laži; i Njegovim Božanskim Dobrom satiremo svako zemaljsko zlo. I što se čovek više moli Bogu, sve se oseća jači od svakoga zla, jači od svakoga greha, jači od svakoga đavola. A to dolazi otuda što kroz molitvu čovek sve više raste u svakom Božjem dobru, u svakoj Božjoj Istini i Pravdi. I u svakoj duhovnoj radosti. I tu mu radost, to blaženstvo, niko ne može oduzeti ni u ovom ni u onom svetu. Sećate se, Sveti Sava je i govorio i pisao: „Za mene je molitva najveće blaženstvo na svetu“.
Zato je on, i sa njim i za njim, i svi Sveti Nemanjići, zidao domove molitve: svete Crkve, svete zadužbine širom Srpske zemlje. I u svetim zadužbinama tim ostavio nam sve što je besmrtno i večno i božansko u našoj istoriji, u našem narodu. Gle, mi se i danas time ponosimo pred celim svetom kao svojim besmrtnim bogatstvom. Zato i za nas današnje Srbe važi svetosavski amanet: da Crkve dižemo, da Bogu Istinitome služimo, da radi Njegove Večne Istine i Pravde živimo i umiremo. Jer šta su Srbi bez Hrista Boga, bez Pravoslavlja, šta, šta, šta? – Samo jeziva povorka leševa, leševa, leševa!
A sa Hristom Bogom, šta su Srbi? – Besmrtna nacija, besmrtni narod, Božji narod, narod jači od svake smrti: jer jači od svakoga i greha i đavola. A Hristu Bogu, ko nas vodi, ko privodi? – Sveti Sava, Svetosavska Crkva Hristova. To je izvor i uvor svega što je večno i besmrtno i božansko u Srpskom rodu, u Srpskom narodu.
I vi, braćo moja, zemljaci moji, hoćete li da budete dostojni potomci Svetoga Save? Onda – držite se ovoga Svetoga Hrama, držite se dušom ove Svete Crkve njegove. Kada nevolje i muke udare na tebe – evo svetosavske tvrđave za tebe: skloni se u nju, i duša će ti ostati čitava i zdrava, i za ovaj i za onaj svet. Kada laži ovoga sveta vijaju um tvoj – evo svete škole svetosavske: uđi u nju, i uči se u njoj Svetoj Istini Božjoj, svetom životu, besmrtnom i večnom. Jer u ovom zemaljskom svetu jedino nas Crkva Hristova uči i jedino nam ona daje: Večni Život kroz Večnu Istinu i Pravdu. To samo ona ima, zato samo ona i može dati. Sve drugo u ovome svetu vodi i zavodi dušu u ponore smrti, truleži i prolaznosti.
Kada čujete zvona sa ove vaše Svete Crkve, govorite sebi: eto, Gospod nas zove k Njemu, Gospod nas uči: da budemo dobri, pravedni, sveti, besmrtni i večni! Gospod nas zove na molitvu, da se pomoću molitve očistimo od greha i zla, i naoružamo Večnom Istinom i Večnim Dobrom, eda bismo se mogli održati kada udare na nas nevolje i muke i nepravde ovoga sveta.
Šta? Ti dvoumiš! Ta zar će te Gospod Hristos obmanuti? Zar će te On prevariti? Oslušni, šta ti kazuju tvoji sveti pretci, šta Sveti Sava, šta sveti vitezi srpski što kroz vekove ginuše za Krst časni i Slobodu zlatnu. Čuj, šta ti poručuje skoro naš savremenik – mladi vitez Evanđelske Pravde Hristove, Sveti monah Đakon Avakum: eno ga, ide beogradskim ulicama noseći kolac na kome će ga Turci umoriti, ide, Turci halaču oko njega, a on radosno peva:
Srb je Hristov – raduje se smrti! Nema vere bolje od Hrišćanske.
A ti? – Ti se plašiš smrti? ti se plašiš da ispovedaš veru svoju u Gospoda Hrista! Znači, nisi jake vere, nisi jake molitve: duša ti uspavana maloverjem, ili poluverjem, ili neverjem! Ustani ti koji dušom spavaš, vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće te Hristos[7], i daće ti Večnu Pravdu, a kroz njih i Večni Život. I tada ćeš ti, kao besmrtni junak, krenuti u boj protiv svih smrti koje u ovome svetu jurišaju na dušu tvoju, i pobedićeš ih potpuno i zanavek. Zato, Gospodu našem Isusu Hristu, tom Jedinom Istinitom Bogu u svima svetovima, neka je večna čast i slava, a na svima vama Njegov večni blagoslov – sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Objavljeno u knjizi Na Bogočovekovom putu, Beograd 1980, sa napomenom: „Ovo je jedna od retkih, u celini prethodno napisanih beseda Oca Justina, sačuvana u rukopisu, po datumom: Vel. Gospojina, 1963. god.“ – Prim. uredn.
  2. Ps. 60,12
  3. 1 Col. 5,17
  4. Mp. 9,26
  5. Ef. 4,24
  6. Ef. 6,11
  7. Ef. 5,14

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *