SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda u Nedelju 35. po Pedesetnici[1]
1967. godine u manastiru Ćelije
 
Vera – eto najveće Blagovesti, kazuje nam progledali slepac. Vera to je duhovno progledati i Istinitog Boga u telu ugledati. To je sva vera duše. Vartimej slepi progledao i pred sobom Gospoda ugledao. Kakva Blagovest! Ugledao je Jedinog Istinitog Boga – Boga u telu ljudskom. Aj, kakva tajna! Obrukano telo ljudsko doživelo to da Bog bude u njemu. Smrt, bolest, telo se raspada u prašini, truležno, odjedanput postalo telom Boga, odjedanput se obrelo u drugome svetu, odjedanput osetilo da je besmrtno, da je večno. Šta je to? Da, vera i jeste najveća promena koja se dešava u čoveku u ovome svetu.
Vera menja sve. Prvo što čovek oseti kada poveruje u Gospoda Hrista to je …[2] da je on besmrtno biće, da sve što radi u ovome svetu ima večnu vrednost, ima besmrtnu vrednost. Ti danas proveo dan, govorio, pričao, pevao, posao radio, sve to piše se u knjigu Večnoga Života tvog. Ništa nije sitno u ovome svetu, nema sitnica. Otkako je Gospod došao u ovaj svet, otkako je objavio Sebe Istinitog Boga, objavio Istinu Večnu, Pravdu Večnu, dao ljudima Život Večni, ništa braćo moja u našem životu nije sitno i malo. Otkad je Bog ušao u telo ljudsko i živeo telom ljudskim, Crkva – Crkva Njegova jeste Telo Njegovo[3], onda nema sitnica: sve je večno i besmrtno i za mene i za tebe, sve je važno, svaka naša pomisao, svaka naša reč. Gle, iza nje besmrtnost, iza nje Život Večni! Nad očima Prvomučenika Stefana, koga zasipaju kamenjem, otvaraju se Nebesa. Nebesa su njegova, jer je Bog Istiniti njegov – Gospod
Hristos. Zemlja je zrno beskrajno Svetog Velikomučenika i Prvomučenika Stefana. To je …[4] nebeska koju lak povetarac vitla na sve strane.
A vera u Gospoda Hrista, šta stvara od čoveka? Besmrtnika, večnika. „Kraj naše vere – objavljuje Sveti Apostol Pavle – jeste život večni“[5]. A tamo na suprotnoj strani kraj greha – smrt! Smrt! Eto razlike između čoveka vere i čoveka neverja. Čovek neverja davi se i topi u svome sopstvenom gnoju, gnoju prolaznosti, smrada, ludosti i besmislica. Čovek vere čime živi? Živi Večnim Životom, živi Gospodom Hristom. Naš život je sakriven s Hristom u Bogu: Na nebesima je naš život – objavljuje Sveti Apostol Pavle. Naše je življenje na nebesima.[6]
Ti i ja, eto, u telu smo, na zemlji smo, a gle, Evanđelje Gospoda Hrista – to je nebeska sila. Svaka reč, svaka zapovest ostvarena u mome životu i tvome, diže nas na nebesa. Gospode Hriste! evo me pred Tobom: Pomiluj! Spasi! Gle, tvoje življenje je već na nebesima, ti si već na Nebu. Čoveče, kako se lako postaje anđeo kad si ti služitelj Istinitog Boga! Kako se lako postaje nebeski žitelj kada ti služiš Gospodaru Neba, čudesnom Gospodu Hristu, Koji je, eto, postao čovek da nas ljude, sa ove gubave zvezde Božje podigne u nebeske svetove i načini nas besmrtnim.
Čuli ste u današnjem Svetom Evanđelju, sve je to dramatično bilo. Jadnik u prašini, kraj puta slep prosi, i čuje galamu. Pita: šta je to? Šta je, slepče? Isus Nazarećanin prolazi, sve ljude bolesnike isceljuje, leči. U onome momentu, zapaljen nekom unutrašnjom silom poče vapiti: „Sine Davidov, pomiluj me“[7] Galama, vreva, ništa se glas njegov nije čuo. Još ga ljudi ućutkivali. Zašto vičeš, neće čuti, pogledaj more naroda oko Njega. A Blagi svetleći Gospod stade. A Vartimej neprestano vikaše: „Sine Davidov, pomiluj me!“[8]. Kad su ga primakli Gospodu, Blagi Gospod pita: „Šta hoćeš da učinim?-Gospode! da progledam[9] – Gledaj, vera tvoja spase te“, i odmah progleda.[10] I ugleda čudesnog Gospoda Hrista – čudesno neiskazano lepo Biće, Nebesko Biće na zemlji, i pođe za Njim, veli se u Evanđelju.
Šta je s tobom, Vartimeje? Da, ti si dvostruko progledao: od reči Hristove tvoje su telesne oči progledale, a od tvoje vere u Njega duša je tvoja progledala. A to je najvažnije: duša je tvoja progledala i Boga Istinitog ugledala! Eto ti, ti si sada postao vidovit, ne samo vidovit, nego si postao i bogovidac, ti si Boga u telu video – i vidiš. I zaista, braćo i sestre, moja vera i jeste novi vid duše. Verovati u Gospoda Hrista, ostaviti neverje, laž ovoga sveta, iskušenja, lažne zanate, lažne poslove, lažne misli, lažne teorije, lažne nauke, lažne filosofije, lažne tehnike, kulture i civilizacije, sve to ostaviti kao đubre i progledati verom, osetiti da ti Gospod daje Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večni Život. Šta je to? Sve se izmenilo sa verom, sve! Sva filosofija života! I Istiniti Bog postaje za tebe sve i sva, Gospod Hristos postaje za tebe sve i sva u svima svetovima. Tako vera ustvari postaje oko duše.
Sveti Apostol Pavle piše hrišćanima i veli: „Mi verom živimo, ne Gledanjem, ne očima, verom živimo“[11]. Kako to, Sveti Apostole? Tako što, eto, Gospod nam objavljuje Večnu Istinu, i Gospod nam daje Život Večni, Gospod vaskrsava iz mrtvih, pobeđuje smrt da bismo i mi dobili vaskrsenje iz smrti i sami vaskrsli telom. To je vid unutrašnji. Ti dobijaš to, ti vidiš, ti od toga živiš, ta vera tebe vodi kroz ovaj svet, ne oči. Oči vide samo nešto malo, nekoliko kilometara oko tebe, oči vide samo površinu ovoga sveta i to toliko malo, malo prašinice. To je sve. A vid vere, a oči vere vide Istinitog Boga, vide Istinu Večnu, Pravdu Večnu, Ljubav Večnu, Život Večni. I Nebesa vide, i sve svetlo: Anđele, Heruvime, Serafime. Tako Gospod, kroz veru daje vid, očni vid, večni vid, besmrtni vid, besmrtne oči i vera postaje sila u čoveku, najvažnija sila. Kada (se) u Svetom Evanđelju govori o veri, govori (se) kao o sili Božjoj. Ta vera naša nije u rečima, nego u sili Božjoj i Duhu Svetome, veli Apostol, u sili Božjoj[12].
I kad ta sila Božja uđe u tebe, u ma koje biće, kad te ponese s ovog na onaj svet, ti tek onda vidiš šta je čovek, ti tek onda osećaš i vidiš ko si ti, radi čega si ti u ovome svetu, i šta ti je Gospod doneo i dao. Gospod smrtne pretvara u besmrtnike: Marija Magdalena, Marija Egipćanka. Šta je Marija Egipćanka? Ti, ti si postala anđeo u telu, a bila si đavo u telu. Šta se desilo? Ko je to izvršio preobraženje s tobom? Najveća Jerusalimska bludnica postala ravna Heruvimima po bestrašću i po svetom životu. Ko je dao njoj tu silu da se tako preobrazi? Vera! Presveta Bogomajka svojim blagoslovom dala je tu silu, a ona dala od sebe pokajanje, dala od sebe suze, dala od sebe veru, ljubav, nadu, krotost, smirenost, nešteđenje sebe i pustinjačkim životom. I anđelskim životom očistila sebe od svakoga greha, od svake strasti, i izjednačila se sa Anđelima nebeskim. Tako je Marija Egipćanka progledala, Gospoda ugledala.
A Pavle, silni gonitelj Crkve Hristove? Čuli ste ga kako se pokajnički ispoveda danas u Poslanici koju piše Timoteju. Ko je on bio? Gonitelj Božji. Ja, prvi grešnik, najveći grešnik, ali Gospod me pomilova. Svakoga pomilovaće i darivaće Život Večni. Svakoga će pomilovati koji hoće da mu veruje za Život Večni[13].
Šta je vera? Ti veruješ u Gospoda Hrista, a On ti daje Večni Život. Eto šta je vera, eto kako pobeđuje vera! Kad veruješ u Gospoda zadobijaš Život Večni. I sam je Spasitelj objavio da je On došao u ovaj svet da svemu da Život Večni, svemu, svakome ljudskom biću[14]. A od tebe i od mene, od svakog ljudskog bića, On traži malo, traži samo veru. Vera postaje naš besmrtni vid, vera sa svima vrlinama koje sa sobom vodi. Vera u Gospoda Hrista vodi nas u ljubav, u molitvu, i post, i krotost, i smirenost. Sve su to svete vrline, svaka od njih postaje oko tvojoj duši, i što se više vrline umnožavaju u tebi tvoja duša sve više očiju ima, sve više sagledava svetove Božje, sve više vidi i Pravdu Božju, Istinu Božju, Život Večni. Sva duša tvoja postaje okata, kao mnogooki heruvim, vidovita. Tako Apostol vidi ono što je najglavnije. I mi hrišćani verom predani Istinitome Bogu, zagledani u Njega Večnoga i Besmrtnog, mi ustvari vidimo ono što je večno. Zato Apostol i piše hrišćanima: da mi, mi ne gledamo ono što je prolazno i ono što je vremensko. Jer sve to što je vremensko i što mi vidimo, to prolazi, nestaje – veli Apostol, i mi gledamo ono što je večno, mi vidimo večno[15], vidimo Večnoga Boga, vidimo Večnu Njegovu Pravdu, Njegov Večni Život. Eto kakvi smo bogataši mi hrišćani! Ništa lakše od toga.
Čuli ste danas o slepom Vartimeju. On je samo primer kako se postaje vidovit, kako se postaje bogovidac, kako se postaje besmrtnik Hristov. Šta hoće Gospod od svakoga od nas? Šta hoće da ti učini, kad ti svim srcem budeš izjavio i objavio: Gospode da progledam[16], da Istinu Tvoju gledam, da svim srcem pođem za Tobom, svom dušom, da sve svoje, sve biće svoje predam veri svojoj u Tebe. I nesumnjivo, nesumnjivo čućeš blagi odgovor Gospoda: Progledaj, vera tvoja spasi te[17].
Na svaku našu molitvu Gospod odgovara ljubavlju. Još se u Svetom Evanđelju veli neiskazana radost i istina: kad ti ispoljiš ljubav, zar neće odgovoriti na tvoj vapaj ljubavlju Svojom? Zavapi Njemu kroz pokajanje, kroz jednu suzu, kroz jedan dan posta, kroz smirenje – eto Njega! Jer, On Bog Ljubavi, na sve naše molitve odgovara ljubavlju. Da, ti u ovome svetu, živiš u svetu …[18] On nikoga ne ostavlja bez Svoje brige i bez Svoje ljubavi, samo ne nameće Sebe nikome. Sunce sija za sve u ovome svetu, ali ako ti nećeš sunce, ti možeš da se pokriješ nekim velikim guberom da ga ne vidiš, da uđeš u neku mračnu sobu i da nikad sunce ne gledaš. A sunce i dalje sija. Tako mi ljudi u ovome svetu, naročito mi hrišćani, nikada ne zaboravljajmo, ma gde bili, ma u kakvim teškoćama, ma u kakvim gresima i iskušenjima – On, Blagi Gospod Hristos, uvek čeka.
Često On ne prilazi odmah da proba tvoju veru, da proba tvoju istrajnost, danas, sutra preksutra, dani prolaze, a Gospoda nema da dođe u pomoć. Proba tvoju veru: da li je istrajna, da li je Vartimejevska, da li ti uporno vičeš: Sine Davidov, pomiluj me. Ti si već posumnjao, zavapio si već jedanput molitvu; pa ja sam se molio, nisam mogao, neću više da se molim. Kakva tragedija za tebe, čoveče i brate hrišćanine! Gospod je došao u ovaj svet da te potpuno preobrazi iz smrtnog u besmrtno biće. To nije lak posao. On daje tebi sve za to, a i ti daj sve od sebe. Od tebe se traži – šta? Samo tvoja dobra volja. Da, ti kroz svete vrline, kroz veru, predaješ sebe Njemu, kroz molitvu, kroz post, a On za to daje neiskazana blaga – daje Carstvo Nebesko, daje Život Večni.
Nikad, nikad čovek nije postao pravi čovek dok nije verovao. Tek kad poveruje u Njega, on postaje besmrtan i večan – to je pravi čovek. To je čovek: biće koje smrt mrvi, i lomi, i u grob sateruje, i u crve rastače, i u zmije. Čovek je nesrećno biće, jadno biće. A Gospod je došao u ovaj svet da obnovi čoveka, da ga od smrtnog učini besmrtnim.od prolaznog večnim, da njemu, koji se davio i topio u morima od laži i neistine i zabluda, da Istinu Večnu, Pravdu Večnu i Život Večni.
Čovek jednog dana hoda kroz ovaj svet i progleda. Blagi Gospod tu veru, silnu veru, umnoži u svima nama, jer vera je kao živo biće koje neprekidno raste, sila Božja, plamen Božji. Plamen Duha Svetoga kao ognjeni jezik zapali se u duši i neprekidno gori, a ti se trudi da taj plamen i dalje raspiruješ postom, molitvom, ljubavlju, dobrim delima, i onda ta sila nebeska uvek će te preneti iz svih teškoća zemaljskih u radosti nebeske, i ti, ti ćeš kroz ovaj svet ići kao istinski pobednik.
Vera, vera je naša pobeda koja pobeđuje svet“[19] – veli Sveti Apostol. Ona pobeđuje sve. Ako imaš tu veru i sav svet ustao protiv tebe, ne može ti nauditi, da Boga pobedi što je u tebi, Gospoda Hrista. S Bogom smo jači, s Gospodom Hristom smo jači, Njime pobeđujemo sve i sva u svima svetovima. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 18, 35-43. Ovo je Evanđelje isto kao u Nedelju 31.(Vidi napred besedu 125). – Prim. uredn.
  2. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  3. Ef. 1,21-22
  4. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  5. 1 Petr. 1,9
  6. Kol. 3,34; Fil. 3, 20
  7. Lk. 18, 38
  8. Lk. 18, 39
  9. Lk. 18,41
  10. Lk. 18, 42
  11. 2 Kop. 5, 7
  12. 1 Kop. 2,4; 4,20
  13. 1 Tim. 1.15-16
  14. Jn. 17,2
  15. 2 Kop. 4,18
  16. Lk. 18,41
  17. Lk. 18,42
  18. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  19. 1 Jn. 5,4

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *