САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа у Недељу 35. по Педесетници[1]
1967. године у манастиру Ћелије
 
Вера – ето највеће Благовести, казује нам прогледали слепац. Вера то је духовно прогледати и Истинитог Бога у телу угледати. То је сва вера душе. Вартимеј слепи прогледао и пред собом Господа угледао. Каква Благовест! Угледао је Јединог Истинитог Бога – Бога у телу људском. Ај, каква тајна! Обрукано тело људско доживело то да Бог буде у њему. Смрт, болест, тело се распада у прашини, трулежно, одједанпут постало телом Бога, одједанпут се обрело у другоме свету, одједанпут осетило да је бесмртно, да је вечно. Шта је то? Да, вера и јесте највећа промена која се дешава у човеку у овоме свету.
Вера мења све. Прво што човек осети када поверује у Господа Христа то је …[2] да је он бесмртно биће, да све што ради у овоме свету има вечну вредност, има бесмртну вредност. Ти данас провео дан, говорио, причао, певао, посао радио, све то пише се у књигу Вечнога Живота твог. Ништа није ситно у овоме свету, нема ситница. Откако је Господ дошао у овај свет, откако је објавио Себе Истинитог Бога, објавио Истину Вечну, Правду Вечну, дао људима Живот Вечни, ништа браћо моја у нашем животу није ситно и мало. Откад је Бог ушао у тело људско и живео телом људским, Црква – Црква Његова јесте Тело Његово[3], онда нема ситница: све је вечно и бесмртно и за мене и за тебе, све је важно, свака наша помисао, свака наша реч. Гле, иза ње бесмртност, иза ње Живот Вечни! Над очима Првомученика Стефана, кога засипају камењем, отварају се Небеса. Небеса су његова, јер је Бог Истинити његов – Господ
Христос. Земља је зрно бескрајно Светог Великомученика и Првомученика Стефана. То је …[4] небеска коју лак поветарац витла на све стране.
А вера у Господа Христа, шта ствара од човека? Бесмртника, вечника. “Крај наше вере – објављује Свети Апостол Павле – јесте живот вечни”[5]. А тамо на супротној страни крај греха – смрт! Смрт! Ето разлике између човека вере и човека неверја. Човек неверја дави се и топи у своме сопственом гноју, гноју пролазности, смрада, лудости и бесмислица. Човек вере чиме живи? Живи Вечним Животом, живи Господом Христом. Наш живот је сакривен с Христом у Богу: На небесима је наш живот – објављује Свети Апостол Павле. Наше је живљење на небесима.[6]
Ти и ја, ето, у телу смо, на земљи смо, а гле, Еванђеље Господа Христа – то је небеска сила. Свака реч, свака заповест остварена у моме животу и твоме, диже нас на небеса. Господе Христе! ево ме пред Тобом: Помилуј! Спаси! Гле, твоје живљење је већ на небесима, ти си већ на Небу. Човече, како се лако постаје анђео кад си ти служитељ Истинитог Бога! Како се лако постаје небески житељ када ти служиш Господару Неба, чудесном Господу Христу, Који је, ето, постао човек да нас људе, са ове губаве звезде Божје подигне у небеске светове и начини нас бесмртним.
Чули сте у данашњем Светом Еванђељу, све је то драматично било. Јадник у прашини, крај пута слеп проси, и чује галаму. Пита: шта је то? Шта је, слепче? Исус Назарећанин пролази, све људе болеснике исцељује, лечи. У ономе моменту, запаљен неком унутрашњом силом поче вапити: “Сине Давидов, помилуј ме”[7] Галама, врева, ништа се глас његов није чуо. Још га људи ућуткивали. Зашто вичеш, неће чути, погледај море народа око Њега. А Благи светлећи Господ стаде. А Вартимеј непрестано викаше: “Сине Давидов, помилуј ме!”[8]. Кад су га примакли Господу, Благи Господ пита: “Шта хоћеш да учиним?-Господе! да прогледам[9] – Гледај, вера твоја спасе те”, и одмах прогледа.[10] И угледа чудесног Господа Христа – чудесно неисказано лепо Биће, Небеско Биће на земљи, и пође за Њим, вели се у Еванђељу.
Шта је с тобом, Вартимеје? Да, ти си двоструко прогледао: од речи Христове твоје су телесне очи прогледале, а од твоје вере у Њега душа је твоја прогледала. А то је најважније: душа је твоја прогледала и Бога Истинитог угледала! Ето ти, ти си сада постао видовит, не само видовит, него си постао и боговидац, ти си Бога у телу видео – и видиш. И заиста, браћо и сестре, моја вера и јесте нови вид душе. Веровати у Господа Христа, оставити неверје, лаж овога света, искушења, лажне занате, лажне послове, лажне мисли, лажне теорије, лажне науке, лажне философије, лажне технике, културе и цивилизације, све то оставити као ђубре и прогледати вером, осетити да ти Господ даје Вечну Истину, Вечну Правду, Вечни Живот. Шта је то? Све се изменило са вером, све! Сва философија живота! И Истинити Бог постаје за тебе све и сва, Господ Христос постаје за тебе све и сва у свима световима. Тако вера уствари постаје око душе.
Свети Апостол Павле пише хришћанима и вели: “Ми вером живимо, не Гледањем, не очима, вером живимо”[11]. Како то, Свети Апостоле? Тако што, ето, Господ нам објављује Вечну Истину, и Господ нам даје Живот Вечни, Господ васкрсава из мртвих, побеђује смрт да бисмо и ми добили васкрсење из смрти и сами васкрсли телом. То је вид унутрашњи. Ти добијаш то, ти видиш, ти од тога живиш, та вера тебе води кроз овај свет, не очи. Очи виде само нешто мало, неколико километара око тебе, очи виде само површину овога света и то толико мало, мало прашинице. То је све. А вид вере, а очи вере виде Истинитог Бога, виде Истину Вечну, Правду Вечну, Љубав Вечну, Живот Вечни. И Небеса виде, и све светло: Анђеле, Херувиме, Серафиме. Тако Господ, кроз веру даје вид, очни вид, вечни вид, бесмртни вид, бесмртне очи и вера постаје сила у човеку, најважнија сила. Када (се) у Светом Еванђељу говори о вери, говори (се) као о сили Божјој. Та вера наша није у речима, него у сили Божјој и Духу Светоме, вели Апостол, у сили Божјoj[12].
И кад та сила Божја уђе у тебе, у ма које биће, кад те понесе с овог на онај свет, ти тек онда видиш шта је човек, ти тек онда осећаш и видиш ко си ти, ради чега си ти у овоме свету, и шта ти је Господ донео и дао. Господ смртне претвара у бесмртнике: Марија Магдалена, Марија Египћанка. Шта је Марија Египћанка? Ти, ти си постала анђео у телу, а била си ђаво у телу. Шта се десило? Ко је то извршио преображење с тобом? Највећа Јерусалимска блудница постала равна Херувимима по бестрашћу и по светом животу. Ко је дао њој ту силу да се тако преобрази? Вера! Пресвета Богомајка својим благословом дала је ту силу, а она дала од себе покајање, дала од себе сузе, дала од себе веру, љубав, наду, кротост, смиреност, нештеђење себе и пустињачким животом. И анђелским животом очистила себе од свакога греха, од сваке страсти, и изједначила се са Анђелима небеским. Тако је Марија Египћанка прогледала, Господа угледала.
А Павле, силни гонитељ Цркве Христове? Чули сте га како се покајнички исповеда данас у Посланици коју пише Тимотеју. Ко је он био? Гонитељ Божји. Ја, први грешник, највећи грешник, али Господ ме помилова. Свакога помиловаће и дариваће Живот Вечни. Свакога ће помиловати који хоће да му верује за Живот Вечни[13].
Шта је вера? Ти верујеш у Господа Христа, а Он ти даје Вечни Живот. Ето шта је вера, ето како побеђује вера! Кад верујеш у Господа задобијаш Живот Вечни. И сам је Спаситељ објавио да је Он дошао у овај свет да свему да Живот Вечни, свему, свакоме људском бићу[14]. А од тебе и од мене, од сваког људског бића, Он тражи мало, тражи само веру. Вера постаје наш бесмртни вид, вера са свима врлинама које са собом води. Вера у Господа Христа води нас у љубав, у молитву, и пост, и кротост, и смиреност. Све су то свете врлине, свака од њих постаје око твојој души, и што се више врлине умножавају у теби твоја душа све више очију има, све више сагледава светове Божје, све више види и Правду Божју, Истину Божју, Живот Вечни. Сва душа твоја постаје оката, као многооки херувим, видовита. Тако Апостол види оно што је најглавније. И ми хришћани вером предани Истинитоме Богу, загледани у Њега Вечнога и Бесмртног, ми уствари видимо оно што је вечно. Зато Апостол и пише хришћанима: да ми, ми не гледамо оно што је пролазно и оно што је временско. Јер све то што је временско и што ми видимо, то пролази, нестаје – вели Апостол, и ми гледамо оно што је вечно, ми видимо вечно[15], видимо Вечнога Бога, видимо Вечну Његову Правду, Његов Вечни Живот. Ето какви смо богаташи ми хришћани! Ништа лакше од тога.
Чули сте данас о слепом Вартимеју. Он је само пример како се постаје видовит, како се постаје боговидац, како се постаје бесмртник Христов. Шта хоће Господ од свакога од нас? Шта хоће да ти учини, кад ти свим срцем будеш изјавио и објавио: Господе да прогледам[16], да Истину Твоју гледам, да свим срцем пођем за Тобом, свом душом, да све своје, све биће своје предам вери својој у Тебе. И несумњиво, несумњиво чућеш благи одговор Господа: Прогледај, вера твоја спаси те[17].
На сваку нашу молитву Господ одговара љубављу. Још се у Светом Еванђељу вели неисказана радост и истина: кад ти испољиш љубав, зар неће одговорити на твој вапај љубављу Својом? Завапи Њему кроз покајање, кроз једну сузу, кроз један дан поста, кроз смирење – ето Њега! Јер, Он Бог Љубави, на све наше молитве одговара љубављу. Да, ти у овоме свету, живиш у свету …[18] Он никога не оставља без Своје бриге и без Своје љубави, само не намеће Себе никоме. Сунце сија за све у овоме свету, али ако ти нећеш сунце, ти можеш да се покријеш неким великим губером да га не видиш, да уђеш у неку мрачну собу и да никад сунце не гледаш. А сунце и даље сија. Тако ми људи у овоме свету, нарочито ми хришћани, никада не заборављајмо, ма где били, ма у каквим тешкоћама, ма у каквим гресима и искушењима – Он, Благи Господ Христос, увек чека.
Често Он не прилази одмах да проба твоју веру, да проба твоју истрајност, данас, сутра прексутра, дани пролазе, а Господа нема да дође у помоћ. Проба твоју веру: да ли је истрајна, да ли је Вартимејевска, да ли ти упорно вичеш: Сине Давидов, помилуј ме. Ти си већ посумњао, завапио си већ једанпут молитву; па ја сам се молио, нисам могао, нећу више да се молим. Каква трагедија за тебе, човече и брате хришћанине! Господ је дошао у овај свет да те потпуно преобрази из смртног у бесмртно биће. То није лак посао. Он даје теби све за то, а и ти дај све од себе. Од тебе се тражи – шта? Само твоја добра воља. Да, ти кроз свете врлине, кроз веру, предајеш себе Њему, кроз молитву, кроз пост, а Он за то даје неисказана блага – даје Царство Небеско, даје Живот Вечни.
Никад, никад човек није постао прави човек док није веровао. Тек кад поверује у Њега, он постаје бесмртан и вечан – то је прави човек. То је човек: биће које смрт мрви, и ломи, и у гроб сатерује, и у црве растаче, и у змије. Човек је несрећно биће, јадно биће. А Господ је дошао у овај свет да обнови човека, да га од смртног учини бесмртним.од пролазног вечним, да њему, који се давио и топио у морима од лажи и неистине и заблуда, да Истину Вечну, Правду Вечну и Живот Вечни.
Човек једног дана хода кроз овај свет и прогледа. Благи Господ ту веру, силну веру, умножи у свима нама, јер вера је као живо биће које непрекидно расте, сила Божја, пламен Божји. Пламен Духа Светога као огњени језик запали се у души и непрекидно гори, а ти се труди да тај пламен и даље распирујеш постом, молитвом, љубављу, добрим делима, и онда та сила небеска увек ће те пренети из свих тешкоћа земаљских у радости небеске, и ти, ти ћеш кроз овај свет ићи као истински победник.
Вера, вера је наша победа која побеђује свет”[19] – вели Свети Апостол. Она побеђује све. Ако имаш ту веру и сав свет устао против тебе, не може ти наудити, да Бога победи што је у теби, Господа Христа. С Богом смо јачи, с Господом Христом смо јачи, Њиме побеђујемо све и сва у свима световима. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Луки 18, 35-43. Ово је Еванђеље исто као у Недељу 31.(Види напред беседу 125). – Прим. уредн.
  2. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  3. Еф. 1,21-22
  4. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  5. 1 Петр. 1,9
  6. Kол. 3,34; Фил. 3, 20
  7. Лк. 18, 38
  8. Лк. 18, 39
  9. Лк. 18,41
  10. Лк. 18, 42
  11. 2 Kop. 5, 7
  12. 1 Kop. 2,4; 4,20
  13. 1 Tим. 1.15-16
  14. Jн. 17,2
  15. 2 Kop. 4,18
  16. Лк. 18,41
  17. Лк. 18,42
  18. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  19. 1 Jн. 5,4

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!