SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda u Nedelju 31. po Pedesetnici[1]
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Gle, sva istorija Crkve Hristove nije ništa drugo nego neprekidno brujanje Božićnog otpozdrava: „Vaistinu se Hristos rodi!“ Vaistinu se Spasitelj sveta rodi! Evo svedoka, bezbroj svedoka. I da naše Sveto Evanđelje govori o jednom takvom čudnom svedoku, o slepom Vartimeju[2]?. Šta je njegov život pre susreta sa Gospodom Hristom? Lelek, lelek, užas. Slepac, prosjak kraj puta. Tako dan i noć teče, i sav život. A susret sa Gospodom, blage reči Njegove: „Progledaj, vera tvoja spase te“[3]. Gle, novi svet, novi život, novi čovek, novi Vartimej. To čudo koje se desilo sa Vartimejem, ustvari, neprekidno se ponavlja sa svakim hrišćaninom u ovome svetu.
Ovaj svet bez Gospoda Hrista, šta je? Slepac, slepac, ne vidi radi čega je ovaj svet, čemu služi ovaj svet. I on u svetu, čovek u svetu, šta je to? Kakva je to tajna? Šta se to zbiva oko nas? Plamte sunca, pevaju zvezde, zemlja sva čudesna labaratorija, fabrika, radionica neverovatna: izrađuje ptice, životinje, biljke. Šta se to zbiva oko tebe, čoveče? Radi čega si ti u ovome svetu? Oko tebe strašan mrak, strašna tama – to ljudi nazivaju grehom, a još veća pomračina, još veći mrak – to ljudi nazivaju smrću. A mrak nad svima mrakovima i tama nad tamama – to ljudi nazivaju đavolom, a čovek u takvome svetu. Šta je to, Gospode, radi čega si ti mene stvorio?
I tada, tada odgovara grom Nebeskih Svetih sila: Javljam vam blagu vest, danas se rodi Spas svetu Gospod Hristos[4]. Božiji pozdrav, nebeski pozdrav, anđelski pozdrav rodu ljudskome, koji je sav u tami, u mraku, u pomračinama silnim i strašnim. Da li se zaista spasava svet? Ljudi, da li se zaista Gospod rodi da spasi čoveka od greha? Dajte nam dokaze! Evo bezbroj dokaza, i velikih i malih, slavnih, bezbrojnih, čudesnih. Nema greha od koga On ne oslobađa, čudesni Mladenac Vitlejemski, Gospod Isus. Nema greha koji može Njega uplašiti, nema greha koji Njega može odvojiti od grešnika, od čoveka. Kada On dođe preda te, odmah svaki greh beži od tebe; kada On stane preda te, onda se od tebe udaljuje svaka smrt, bezobzirce beži svaki mrak, svaki đavo. On Čudesan, a ti mali i sićušan pred Njim, iz očiju tvojih liju se suze.
Gospode, šta da ti kažemo o sebi? Eto Apostola Pavla, neka on govori umesto sviju nas. „Istinita je reč i svakog primanja dostojna: Gospod je sišao u ovaj svet da Grešnike spase, od kojih sam prvi ja“[5]. Čujte, najveći Apostol, valjda najveći čovek od sviju ljudi u svima svetovima, stoji pred Gospodom i objavljuje za sebe da je najveći grešnik! To je ispovest, ispovest pravoga čoveka i celoga čoveka, ispovest svega roda ljudskog. Niko nije bolje mogao okajati dušu roda ljudskog, dušu čoveka i svečoveka od slavnog Apostola Pavla. Svedok kome nema ravna … Šta je on doživeo? Kazuje nam danas, čuli ste u svome Evanđelju, veli: Ja najveći Grešnik, na meni pokaza Gospod Hristos sve trpljenje svoje“[6]. On, Milostivi i Svemilostivi i Svežalostivi Gospod, na meni hulniku, na meni gonitelju Crkve, na meni ubici hrišćana, On pokaza čudesnu milost Svoju, sve trpljenje Svoje pokaza na meni. Kad mi oprosti grehe, kada me uze pod Svoje okrilje i kada me načini Apostolom Svojim, kad mi dade sva Nebesa, dade mi Carstvo Nebesko; ne samo to, i više od toga: dade mi Sebe, Boga, sa svima bogatstvima koja On nosi, a njih ja nikada opisati ne mogu. Oko ljudsko ne vide ono što On ljudima donese, uvo ljudsko ne ču to, srce ljudsko ne nasluti bogatstva i blaga koja Gospod Hristos donese svetu[7], veli slavni Apostol Pavle.
Nema bogatstva, nema zlata, nema vrednosti u svima svetovima koje se mogu porediti sa Gospodom Hristom. On, Bogočovek, i to Svemilostivi Bog, Bog koji je došao da čoveka spase od bezbrojnih ubica, od bezbrojnih razbojnika; svaki greh – razbojnik, svaka strast – razbojnik, svaka smrt – užas, svaki demon – ubica čoveka. Jadni čovek! Kako se odbraniti od tolikih bezbrojnih ubica, čovekoubica? Đavo, čovekoubica …[8] grehom ubija i mene i tebe. I kad se mi Gospodom Hristom oslobodimo greha, gle mi se oslobađamo bezbrojnih ubica i čovekoubica. A to Gospod Hristos neprekidno spasava grešnike od greha, neprekidno spasava ljude od smrti, neprekidno spasava ljude od demona, od đavola. Bezbroj svedoka. On je zaista došao u ovaj svet da spase grešnika …[9]. On je došao u ovaj svet da ovaj svet spase od svih smrti, nema ništa veće od toga, od svih duhovnih i telesnih smrti. Došao je u ovaj svet, došao je da ovaj svet obnovi, da protera iz njega sve što je truležno i smradno i smrdljivo, da ovaj svet ispuni miomirom Božijim, mirisom Božanstva. Rekao bi Sveti Apostol Pavle pišući hrišćanima: „Mi smo Hristov miris Bogu“[10]. Gospod Hristos je iz naših duša najurio i proterao svaki greh. Greh je smrad pred Gospodom. Ako greha u tebi nema, gle, ti si miris Hristov Bogu! … [11]zato se bori protiv greha, bori se svim svetim vrlinama koje je Gospod dao, bori se pokajanjem i mržnjom prema grehu. To on spasava sebe od smrada, od užasnog smrada …[12]. Gospod je došao u ovaj svet kao u zmijarnik, došao u ovaj svet da grešnike spasi. Da skupi oko sebe sve grešnike kao Božanski Lekar … [13]grešnici … [14]šta je to, šta je to što ih vuče k Njemu? Dakle … [15]
Zakhej, starešina carinički, iz istog grada Jerihona[16], iz istog grada iz kog je i Vartimej, i istog dana dešava se čudo sa Vartimejem i čudo sa Zakhejem. Jer kad je Spasitelj iscelio Vartimeja, i on pošao za Njim hvaleći Boga, a to je bilo kad se Gospod kretao ka Jerihonu i ulazeći u Jerihon, mali Zakhej, grešna duša, trči, hoće i on da vidi tog čudesnog Isusa, tog Učitelja: ko je On, šta je On, šta to On i za mene nosi, za mene Zakheja?[17] Toliki ljudi jure za Njim, a ja treba to da vidim. Ko je on? Gresi su moji ogromni, strašni… Pope se na dud, more ljudi oko Spasitelja, niko i ne vidi i ne gleda maloga Zakheja na dudu. Ali Blagi Gospod, Koji sve vidi, vidi tu grešnu dušu. I pripade toj grešnoj duši jedna munja, munja želje da vidi Spasitelja, da vidi tog čudesnog Učitelja i Čudotvorca. Tada, tada se razleže blagi glas: „Zakheje siđi, danas mije volja biti u domu tvome“[18]. I kada uđe Spasitelj u njegov dom reče: ,Danas dođe spasenje domu ovom“[19]. Zakhej udaren stotinama gromova nebeskih – šta je znao da radi! Zbunjen, oko njega urlaju fariseji i sadukeji i vele: zašto grešniku uđe u kuću? A on veli: „Gospode, evo pola imanja daću siromasima i vratiću ako sam kome dužan četvorostruko“[20]. Ja sam grešan, ali ja sam čovek. A Blagi Spasitelj krotko odgovara svima roptačima i osuđivačima. Ne treba iz … [21]u poraz … [22]nema prepreke spasenja za grešnika.
Zato je Gospod u ovome svetu, zato On zaista i uze na Sebe ime Isus – Spasitelj. Spasava nas od greha, spasava nas od smrti, spasava nas od svih užasa, od svakoga pakla, radi toga je došao u ovaj svet. Jer ovaj svet bez Gospoda Hrista – šta je? Smrdljiva tamnica smrti, sa svih strana zatvorena bez vrata i bez prozora – to je svet bez Hrista, to smrdi … [23] i pustoši svaku dušu, svako ljudsko biće. Šta je plata za greh, šta je krajnji greh? Smrt je plata; smrt, to je aždaja kraja vere. Kraj vere u Gospoda Hrista … [24] Spasitelja, spasenje od greha, Život Večni, eto u tome je svo Evanđelje Gospoda Hrista. Ovaj svet i grešnici u njemu bez Gospoda Hrista – šta su? Smrt, pakao, muka do muke. On, On Spasitelj od greha, i to tako svemilostiv i milostiv Spasitelj od greha.
Kad je tako, onda šta ostaje nama ljudima, nama grešnicima, nego da mesto greha svog, mesto smrti svojih, mesto pakla svog, mesto demona svojih, koga da izaberemo ako ne Njega, Čudesnog Gospoda Isusa. Tek onda, ako se On spusti u svet tvoje duše, ako On uđe blagim pokretom samo u tvoju dušu, svi će tvoji mrtvaci vaskrsnuti, sve će smrti pobeći iz tebe, svi će demoni bezobzirce da napuste tvoju dušu. Stajaće On i ti klečiš pored Njega: Gospode oprosti za sve i sva! Ti vidiš dušu moju, znaš misli moje, znaš grehe moje. Oprosti i pomozi! To je sve što ja mogu reći! Ali, reći će neki poluočajnik ili očajnik: Ah, moji gresi, niko ih ne može sprati sa moje duše, niko dušu moju očistiti od njih, ja sam nepopravljivi grešnik. Nema mi spasenja, nema spasitelja za mene u ovome svetu. To, to u svakom slučaju govori maloverje …* Od tada nastaju sva vaskrsenja, tada se otvaraju svi grobovi. Ma u koliko grobova čovek sahranjivao sebe godinama i godinama, svi se ti grobovi otvaraju i vaskrsava sav čovek, sav; svi dani njegovog života i noći, očišćuju se, sunce Vaskrsenja diže ploče sa svih grobova. On je novi čovek, vaskrsava, vidi Hrista u ovome svetu, kao onaj koji je vaskrsao iz mrtvih, kao mrtvac koji je vaskrsao.
Evo svedoka da je Gospod najveće grešnike po velikom čovekoljublju Svom spasavao blagošću i dobrotom Svojom. Razbojnik na krstu, koji i na krstu priznaje, i veli: Jesmo, ja i ti koji smo raspeti sa ovim Pravednikom, mi smo grešni, mi smo pravično osuđeni, zbog dela rđavih svojih osuđeni![25] Taj razbojnik, šta se desilo sa njim? Njegov pakao, njegovi demoni, njegove smrti, u jednome trenutku sve je to iščezlo kroz jedan vapaj: „Pomeni me, Gospode, kada dođeš u Carstvo Svoje!“[26]. Sve je pobeglo iz njega. I on je čuo blage Božanske reči: „Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju“[27]. Šta se zbilo, šta se desilo sa dušom razbojnikovom? Kakva to preobraženja, kakva to vaskrsenja, mi to ne znamo, ali mi to možemo doživeti isto tako, isto tako, kada nas gresi naši pritisnu, mnogi neispoveđeni i nepokajani gresi pritisnu, i mi se osvestimo jednoga trenutka i osetimo svu strahotu greha, svakoga greha kao smrt i za mene i za tebe, kao smrt i za moju dušu, kao život đavolov u meni. Onda, onda vapaj: „Gospode, pomeni me kada dođeš u Carstvo Svoje“[28]. Ili Vartimejski vapaj: „Isuse, Sine Davidov, pomiluj me“[29]. „Šta hoćeš da ti učinim? – Da progledam, Gospode“, da me spaseš greha mojih, Gospode. – „Vera tvoja spase te“.[30]
Eto našeg spasioca, i mi u sebi nosimo svoga vaskrsitelja. Uzalud će Gospod ulaziti u naše Jerihone ako mi nećemo da ga primimo u dom svoj, u kuću svoju, u dušu svoju. Mi možemo vaskrsnuti sebe iz svih smrti i svih grobova, možemo uništiti sve paklove koji su u nama i oko nas i ispod nas, možemo proterati iz sebe sve demone samo ako hoćemo, samo ako verujemo u Njega da je On zaista Spasitelj od greha i od smrti. Ništa se više ne traži od tebe i od mene, ni zlato, ni učenost, ni bogatstvo, ni ugled današnji, ništa se ne traži osim toga, osim vere tvoje i moje u Gospoda Isusa, Koji spasava od svakoga greha. Jer ti, ti si beskrajno važan za sebe sama, i za svoju večnost, i za svoju sudbinu u ovom i onom svetu; ti od sebe možeš dati veru, veru da je Gospod Spasitelj od greha, veru u Njega da je On doneo Carstvo Nebesko, i za tebe osnovao Crkvu Svoju, i za tebe dao Sebe sama na Krstu, prolio skupocenu Božansku krv Svoju, sva nebesa sneo na zemlju radi tebe, čoveče!
Bio ti najveći ili najmanji grešnik, glavno da si čovek, a On je Bogočovek. Ti daješ od sebe veru u Njega, a On odgovara na tvoju veru – čime? Ljubav Svoju i Sebe cela daje tebi. Bog daje sebe meni grešnom. Kakva drama, kakva zbivanja! To ni Anđeli doživeli nisu, nikakva bića u svetovima Božijim doživela nisu ono što doživljuje čovek dok ga Gospod spasava od greha i smrti. Da, čovek je zaista ljubimac Božiji, zaista ljubimac Gospoda Hrista. Njegova milost, Njegovo čovekoljublje nema mere. Ako se može meriti ikakvom merom, ono se može meriti samo bezmernošću, bezmernošću …. A svedoci toga, svedoci čovekoljublja Njegovog, eto, svi hrišćani od SavlaPavla, od razbojnika na Krstu, pa do današnjeg dana, i od današnjega dana pa do Strašnoga Suda.
Kako je On svemilosrdan, kako je On neumoran u čovekoljublju! Ima jedno divno svedočanstvo od Svetog Božijeg Apostola i Svetitelja episkopa, Svetog Amfilohija. Sveti Amfilohije, episkop Ikonijski, zemljak i drug i prijatelj Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Bogoslova, visokoobrazovan, veliki podvižnik, podvizavao se sedamdeset godina u pešteri, izabran za episkopa, nije hteo da se primi. Po naređenju Božijem Anđeo ga rukopoloži za episkopa. Episkopovao apostolski, preselio se u onaj svet svetiteljski. Bogomudri pisac Sveti Amfilohije opisuje sledeći potresni događaj:
Bejaše jedan čovek kojim ovlada strast bluda. On je vrlo često padao u taj greh, ali isto tako vrlo često pribegavao Bogu s pokajničkim suzama i molitvama. Posle pokajanja pobeđivan navikom on je opet grešio, ali je opet posle pada odlazio u crkvu, padao ničice pred ikonom Gospoda Hrista, plakao i govorio: „Gospode smiluj se na mene, ukloni od mene strašno iskušenje. Zarobljen čemernim uživanjem ja sam sav u užasnim ranama“. Dugo vremena on je tako radio, nije prestajao grešiti, nije prestajao ni kajati se. Jednom on dade zavet pred ikonom Spasitelja: Gospode, evo od ovoga časa Tebe prizivam za jemca da nikada više neću učiniti greh. Samo te molim, Blagi, oprosti mi one grehe koje učinih od početka pa sve do sada“. No iako dade takav zavet, ponovo pade u greh. I tada po već ukorenjenoj navici on ode u crkvu, baci se licem na zemlju i stade plakati, ridati, preklinjati Milostivog Gospoda da se sažali na njega i pruži mu ruku pomoći, jer nema snage da se otrgne od gadnog sladostrašća.
Dok se on tako moljašće i plakaše, đavo, videći da nikako ne uspeva, pošto sve njegove grehovne zamke ovaj pokajnik kida i uništava svojom čvrstom nadom u milost Gospodnju, javi se ovome pokajniku u vidljivom obliku. Ušavši u crkvu u obliku čoveka i stavši kraj vrata, satana se obrati ikoni Gospoda Spasitelja našeg, i gromko povika: Šta je to između mene i tebe, Isuse Nazarećanine? Tvoje je strpljenje nepojmljivo i neumesno! Zašto ti primaš tog bludnika, prljavka, koji je sav od nogu do glave oskrnavljen? Ta on te svaki dan obmanjuje, podsmeva ti se, prezire tvoju vlast, bezočno narušava zavet kojim ti se zakleo. Zašto ga u pepeo ne pretvoriš? Šta još čekaš i popuštaš mu? Zbog čega te ovde nazivaju Pravednim Sudijom? Ne, ti svojevoljno gledaš na osobe. Nema pravde na sudu tvome! Tako govoraše đavo, iz usta mu od jarosti sukljaše plamen. A kada on umuknu, od žrtvenika dođe glas sličan udaljenoj grmljavini, i zboraše ovako: „Zmijo lukava i pagubna, ti nisi zasitila zloću svoju time što si svet progutala, pa hoćeš i onog koji se pribio uz milost moju da ugrabiš i proždereš. Ili je u njega toliko grehova da si ih ti uravnotežio sa krvlju mojom prolivenom za njega na krstu; za bludnike, za bezakonike, za grešnike ja sam se raspeo i prečiste ruke Svoje za njih raširio da bi svaki koji hoće da se spase pribegao i spasao se. Ni od koga se ja ne odvraćam i nikome ne uskraćujem Svoju dobrotu, makar neko po hiljadu puta dolazio k meni i odlazio i opet se ponižavao …[31] Dok glas grmljaše, đavo drhtaše i stajaše ne budući u stanju ni da beži ni da se sakrije. A pokajnik, kako je prost pred ikonom ležao u suzama, tako je i dalje molio oproštaj; i tako preminu, i ode Gospodu.
Eto kakva je milost Božija! …[32] Sve do toga veliki i divni Svetitelj Božiji Amfilohije …[33]
Gospod se rodi na ovaj svet, i božićni pozdrav: Hristos se rodi! – eto ima odgovora. Cela istorija roda ljudskog odgovara: Vaistinu se Spasitelj sveta rodi! Vaistinu se Hristos rodi! Vaistinu Hristos dođe u ovaj svet da grešnike spase, da grešnike spasava, kao što je spasao razbojnika na Krstu, tako redom sve grešnike od Krsta razbojničkog pa do današnjeg i dana do Strašnoga Suda. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 18,35-43; Marko 10,46-52
  2. Lk. 18,42
  3. Lk. 2,10-11
  4. 1 Tim. 1,15
  5. 1 Tim. 1,16
  6. 1 Kop. 2, 9
  7. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  8. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  9. 2 Kop. 2, 15
  10. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  11. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  12. Isto
  13. Isto
  14. Isto
  15. Lk. 19,13
  16. Lk. 19,3
  17. Lk. 19,5
  18. Lk. 19,9
  19. Lk. 19,8
  20. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  21. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  22. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  23. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  24. Lk. 23,40-41
  25. Lk. 23, 42
  26. Lk. 23,43
  27. Lk. 23, 42
  28. Lk. 18, 38
  29. Lk 18,40-42
  30. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  31. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  32. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *