SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda u Nedelju 29. po Pedesetnici[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Iz sela u selo, iz grada u grad hodao je Gospod Isus. Hodao od srca do srca ljudskog, od duše do duše i davao šta? – Davao večnost, davao besmrtnost duši ljudskoj i davao zdravlje telu ljudskom. Evanđelje njegovo puno je blagih vesti o tome, i danas čujemo i mi blagu vest o isceljenju desetorice gubavaca[2]. Guba, strašna bolest… Guba, srce smrti počinje kao mala pega na nekom delu tela, obično na licu, širi se, prodire u tkiva, u kosti i sve se raspada. Čovek živi u strašnim mukama. Pored toga, bolest je prilepljiva, prenosna, zarazna.
Vi ste čuli u današnjem Svetom Evanđelju gde desetorica gubavaca „izdaleka povikaše“ Gospodu: „Isuse učitelju, pomiluj nas!“[3] Izdaleka, jer je bilo zakonom zabranjeno da oni stupe u dodir, gubavci, sa ma kojim zdravim čovekom, zbog opasnosti da se bolest ne prenese. A kad se neko isceli nekim čudom Božijim, onda je on obično išao svešteniku[4], da sveštenik objavi narodu da je on isceljen od gube i da mogu sa njim opštiti.
Tako se desilo u današnjem Svetom Evanđelju. Spasitelj je izdaleka rekao: „Idite, pokažite se sveštenicima“[5]. Oni su pošli i „idući putem iscelili se“, ozdravili su. Ali jedan među njima, Samarjanin, trže se, pogleda na sebe isceljena, brzo se vrati i „pade pred noge Njegove i zahvali mu se“ [6]. A Blagi Gospod prekorno reče: „Ne isceliše li se desetorica? Gde su dakle ostala devetorica“? A ovome isceljenome reče: „Ustani i idi, vera tvoja spasi te“[7].
Bolesti u ovome svetu, to su preteče smrti kao posledice greha. Bog nije stvorio bolesti, niti smrt; ljudi su sami kroz greh uvukli u svoju prirodu i smrt i bolesti. Ljudi postali i ostali bespomoćni u ovome svetu. Telo, malo ljudsko telo, ima strašnu smrt; a gle, vasceli Bog može da stane u to malo telo ljudsko. Eno Gospoda Hrista iz Nazareta, Boga u telu ljudskom! O kakva je tajna telo čovečije, čovek! Može vasceli Bog da se smesti u njemu, ali i smrt, i đavo i pakao. Čovek, čovek je ovde na zemlji na bojištu[8], uvek na vojni, uvek u ratu, u ratu – sa kim? Sa smrću, sa bolestima, a to znači sa tvorcima smrti, sa gresima, a iza grehova sa đavolima. Da, takva je sudbina čovekova na zemlji, sudbina koju je on krojio i skrojio prigrlivši greh nasuprot volji Božijoj.
I gle, sve je postalo jače od čoveka. Malarijski komarac jači od čoveka, jer mu može naneti smrt od malarije. Danas nauka pronalazi takozvane viruse, prosto nevidljive neke male ćelijice koje izazivaju silne bolesti, zapaljenje pluća, izazivaju smrt. Jači od čoveka, nevidljivi mali virusi jači od čoveka. Sve je jače od čoveka, a naročito smrt. Kako onda živeti u ovome svetu? Jer toliko smrti ima, jer tolikih bolesti ima. Kako čovek opstaje, vreban sa svih strana smrću? Zato je Blagi Gospod i došao u ovaj svet da pobedi smrt, za nas ljude, da nam olakša život u ovome svetu, da nam otvori oči, da progledamo ko smo i šta smo, i radi čega smo. Šta su bolesti, šta je smrt, šta je Bog, šta je đavo, šta je istina, šta je laž? Zato je Gospod došao u ovaj svet, ne za nešto manje.
Svaka Nedelja, gle, šta je? Nedelja je podsetnik o Vaskrsenju Gospoda Hrista. To je dan u sedmici Božijoj, dan posvećen Vaskrsenju Hristovom kao najvažniji događaj u životu Spasiteljevom, a to znači najvažniji događaj u životu roda ljudskog, u istoriji roda ljudskog. Vaskrsenjem Gospoda Hrista, šta se desilo? – Pobeda nad smrću. Gospod vaskrsao i vaskrsnom svetlošću Svojom obasjao sav zemaljski život, sav rod ljudski, obasjao sav život, moj i tvoj. I kazao nam Gospod šta smo. Vi ljudi, vi, od svetlosti Vaskrsenja Hristovog, vi ste besmrtnici. Eto Gospoda, vaskrsao sa telom našim, sa telom ljudskim, da nam pokaže da je to put tela našeg. Pobediti smrt, postati jači od smrti, to je čovek. Zato je čovek stvoren od Boga ne da postane mlivo smrti, ne da postane kaša gnoja i smrada u grobu, nego da bude jači od smrti. To je poziv i moj i tvoj. Zato je Gospod došao u ovaj svet da bi pobedio smrt, vaskrsao iz mrtvih, da bi osnovao Crkvu Svoju, da bi u Crkvi dao sve što nam treba, sve te lekove od smrti, da obesmrtimo sebe, da budemo jači od smrti.
Kako, braćo, da postanemo mi bedni, jadni ljudi jači od smrti, i ja i ti? Da se sretnemo sa Pobediteljem smrti Gospodom Hristom, kao što su se sreli deset gubavaca i samo zavapili k Njemu, i iscelili se od strašne, smrtonosne bolesti. A mi, a ja, vi, svaki od nas koliko se puta srećemo sa Gospodom? Neprekidno. Gle, za svaku molitvu ideš u susret Gospodu. Kroz Sveto Pričešće primaš Gospoda, Pobeditelja smrti. Kroz post, kroz smirenost, kroz krotost, blagost, ljubav, kroz sve to mi vezujemo sebe sa Njim Vaskrslim, sa Njim Besmrtnim, sa Njim Večnim, sa Njim – Jedinim Pobediteljem smrti u rodu ljudskom. Mi se susrećemo sa Njim Besmrtnim naročito kroz svetinje Njegove.
Eto, Sveti Sava Osvećeni, čudesan Podvižnik i Svetac Božiji, od osme godine otišao u manastir, zamonašio se, postao svetilo vaseljene. Podigao sedam velikih manastira za života, i danas njegova čuvena Lavra u Svetoj Zemlji slavi se kao žarište najveće svetosti i najvećih podviga. On – pobeditelj smrti, to je on. Kako? Pobedivši grehe i strasti u sebi. Prvo izvojevao duši svojoj besmrtnost, duši svojoj izvojevao Život Večni i proterao iz nje svaku smrt. Jer, gresi i jesu tvorci smrti. Strasti naše jesu tvorci smrti. Sveti Sava Osvećeni sve u sebi je pobedio te tvorce smrti, sve grehe, sve strati, očistio dušu svoju, postao jači od njih, pobeditelj nad njima, i u isto vreme postao pobeditelj nad svima smrtima; i kroz sve to postao pobeditelj nad svima đavolima. Eto, to je sveti Sava Osvećeni.
Kad je jednom jedna deputacija iz Jerusalima išla caru Justinijanu u Carigrad, Sveti Sava je bio među njima poslan od Patrijarha Jerusalimskog naročito da moli cara da učini nešto protiv nekih jeresi, radi zaštite Pravoslavlja. Pa su došli pred cara u palatu, raskošnu palatu u Carigradu. Svi su ušli, a nekako Sveti Sava zaostao, hteo da uđe i on naposletku. A stražar ga pogleda, mantijica poderana na njemu, on ga vrati nazad i reče: „Gde ćeš ti? Šta ćeš ti ovamo? Ovo je carski dvor. Zar ti takav? Ne, natrag!“ I Svetitelj se odmače i produži čitati molitve. To je posao monaha: da se uvek moli Bogu na putu, svuda, ma gde bio. Kad je deputacija izašla pred cara, car ih primi. Osvrtali su se svi, jer je Partijarh Jerusalimski posebno u pismu naglasio caru da mu šalje velikog Svetitelja, velikog Podvižnika Savu, igumana Manastira njegovog. Car upita: „Gde je on?“ – Oni kažu: „Tu je bio“. Posla car da vide. Nađoše ga pred kapijom carskog dvorca, uvedoše ga unutra i, kad je ušao ubogo odeveni starac i Svetitelj, car vide ispred njega Angela Božijeg. To je bila svita koja je išla ispred jednog bednog monaha. Car se zaprepasti, njemu ništa više nije bilo potrebno. Reče: „Sve će vaše želje biti ispunjene. Recite Njegovoj Svetosti Patrijarhu da će biti učinjeno, kako on piše“.
Takav je Svetitelj Sveti Sava – Anđeli ispred njega idu. Anđeli oko njega. Gospod uklonio sve prepreke između zemlje i neba[9]. Anđeli izmešani sa ljudima u Crkvi Hristovoj. Eto Svetitelja Božijeg, a sa njim susret, njemu molitva – to je susret sa Vaskrslim Gospodom Hristom, susret sa Pobediteljem smrti. Sveti Sava to i donosi svakome od nas. Kada se molitvena duša prostre pred njim, on, on razliva radost vaskrsenja po duši svakoga od nas, radost da je smrt pobeđena. Za mene pobeđena, za tebe pobeđena, za svako ljudsko biće pobeđena. I da je pred nama Život Večni, večno Nebesko Carstvo. To nam donosi Sveti Sava, sa svakim Svetiteljem Božijim.
Eto, Sveti Nikola, šta nam nosi Sveti Nikola? Besmrtnost i Život Večni. Sveti Nikola nosi Večnu Istinu, večnu Pravdu svakome od nas, Hrista Vaskrslog on propoveda. To je ono što njega čini velikim, to je ono što njega čini čudotvorcem. Ko daje silu opet skromnom i bednom monahu iz Male Azije, koji postaje veliki Čudotvorac – Sveti Nikolaj? Ko? Samo Vaskrsli Gospod, Koji pobeđuje grehe, pobeđuje strasti u čoveku, čisti čoveka od svakoga greha, od svake smrti i daje mu Život Večni i besmrtni. Tako, eto i Svetog Nikolaja, pretvorio u radionicu božanskih čudesa. On skroman i smiren, prvo monah, onda episkop, čuveni, neustrašivi Ispovednik pravoslavne vere, on smirenjem svojim, molitvama svojim, podvizima svojim postaje pobeditelj svih smrti.
Zar nije doživeo vaskrsenje duše, zar nije doživeo vaskrsenje duše i očišćenje duše od svakoga greha?! Ugledaj se na njega! Zar da ne doživiš vaskrsenje radi greha neizlečivog, radi gnjeva, pohote, gordosti, srebroljublja? Eto Svetog Nikolaja, samo ga prizovi. Doći će iz večnosti, skromno i smireno i pomoći tebi na zemlji. Silan i moćan, jači od svake smrti, jači od svakog greha, jači od svakoga đavola. I duša tvoja sa verom u Hrista Vaskrslog. Jer svaki Svetitelj Božiji, sveti je – čime i kime? Gospodom Hristom. Vaskrslim Gospodom Hristom. I u njemu takoreći živi sav Vaskrsli Gospod, sa svima Svojim čudotvornim Božanskim silama i neprekidno tvori čudesa, čudesa po svetu našem ljudskom i zemaljskom.
Mi smo siromašni do krajnjeg siromaštva kroz smrt. Siromaštvo je kada nam smrt krade sve, krade telo, krade dušu. Šta ostaje od tebe? Ništa. Puki siromašak. A gle, Gospod vaskrsenjem daje ti silu, silu da vaskrsavaš iz svih, prvo duhovnih smrti. A za dušu je smrt greh, svaki greh neispoveđen. Duša koja čini grehe a ne kaje se, to je mrtva duša. I svaki greh jedna smrt. Bezbroj grehova, bezbroj smrti. I Gospod dao je vaskrsenje iz svih tih smrti, eto, pomoću Svetitelja Božijih, pomoću molitava i našeg truda. I Gospod je još dao vaskrsenje telu mom i tvom, vaskrsenje na dan Strašnoga suda, kada će se tela naša sjediniti sa svojoj dušom i primiti večnu sudbu svoju u onome svetu, po pravednoj presudi Božijoj: ili Raj i Carstvo Nebesko, ili pakao i večne muke, kako je šta ko zaslužio.
Da, nama se daje neiskazano božansko bogatstvo, daje se kroz Gospoda Hrista. On nam sve to daje kroz Svoje Svetitelje, kroz Svoju Svetu Crkvu. Šta se od nas traži, od mene i od tebe? Šta? – Samo vera. Ono što je Gospod rekao Samarjaninu u današnjem Evanđelju. „Idi, vera tvoja spasi te“[10]. Veru u njega kao Jedinog Istinitog Boga, Jedinog Istinitog Čoveka.
On je Jedini Istiniti Bog i Jedini Istiniti Čovek, pravi Čovek, potpuni Čovek, Čovek besmrtan, Čovek večan, Čovek koji nosi Večnu Istinu i daje Život Večni. To je pravi Čovek. Sve drugo nije pravi čovek. Sve drugo grdni čovek,
smrtni čovek, unakažen čovek. Ljudi danas pogiboše trudeći se da sobom, sobom zamene Boga u ovome svetu. Od gordosti poludeše, načinili fabričice, načinili male mravinjake, hvale se kao da su bogovi, a smrt, smrt u vodenici svojoj melje ih. Kao kukolj. Obećavaju slobodu, a robovi su smrti i greha[11]. Kakva sloboda!
Neprijatelju i prijatelju, vladare i caru, kakva sloboda u meni i tebi? Ti robuješ smrti, grehu, strastima, đavolu! Ne, tvoja sloboda meni ne treba! To je gore ropstvo negoli ma koje zemaljsko ropstvo. To ropstvo vodi u pakao. Hvala. Ne, nikada u to ropstvo koje vodi u večne muke, ropstvo koje vodi u neotvorljive tamnice svih đavola, demona i svih drugih zala. A nama ljudima daje se sve što je večno i besmrtno na vrlo lak način. Gospod Blagi time je pokazao Svoje veliko čovekoljublje, Svoju ogromnu milost prema svima nama što, eto, od nas ne traži ništa, ništa, ništa – osim vere u Njega. Leči od svake smrti, leči od greha, leči od đavola i daruje Život Večni kroz Istinu Večnu. Njemu svaka slava kroz sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 17,12-19
  2. Lk. 17,12-19
  3. Lk. 17,13
  4. Lk. 17,14
  5. Lk. 17,14
  6. Lk. 17,16
  7. Lk. 17,17-19
  8. Jova 7,1
  9. Jn 1,51
  10. Lk. 17,16-19
  11. 1 Petr. 2,16

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *