SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 1. u Nedelju 28. po Pedesetnici[1]
1964. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Evo Svete Nedelje pred Božić. Kakvu nam ona Blagu vest donosi? Šta ima ova Sveta Nedelja da kaže ostalim svetim nedeljama u godini, i svima nama ljudima? Čuli ste današnju Blagu vest: S nama Bog. Eto Blage vesti današnje Svete Nedelje. Rađa se na zemlji Bog, Kome se daje ime Isus, što znači Spasitelj. I Sveti Prorok i Sveti Anđeo objavljuju: Da, On i jeste Emanuil, što znači: s nama Bog. Od pojave Gospoda Hrista u ovome svetu, znači: S nama je Bog. Do sada, ko je to bio s nama, ko? Greh! A kroz greh, a sa grehom – smrt i đavo.
Da, strašna sudbina čoveka. Čim je prigrlio greh, on ni slutio nije da je prigrlio i smrt i đavola. Smrt i đavola! Kakav težak i strašan zagrljaj, zagrljaj od koga se čovek i rod ljudski nisu mogli osloboditi dok Bog nije sišao u ovaj svet. Jer, ko će se boriti i pobediti đavola u ovome svetu, ko? Ko je jači od njega? Samo Gospod, samo Bog. Zato, On u beskrajnom čovekoljublju Svom spušta se u ovaj naš pakao. Jer, zaista je zemlja pakao kada na njoj caruje – ko? Đavo, kroz greh i kroz smrt. Nema drugog cara, nema! Uzalud se hvale ljudi da mogu carovati ovim svetom bez Hrista. Avaj, i ako caruju, kroz njih caruje tiranin đavo, kroz njih caruje smrt, kroz njih caruje greh. Da, samo kroz Gospoda Hrista počinje – šta? Pobeda nad grehom, pobeda nad smrću, pobeda nad đavolom. S nama Bog!
Zato je Gospod i dobio ime Isus, Isus znači Spasitelj. Spasitelj – od čega, od koga? Od đavola, od smrti, od greha. Zato je ime Gospoda Hrista Isus Slavije od svih imena u svima svetovima[2]. Zato je u Svetom Evanđelju pozvan sav rod ljudski, sav rod nebeski, svi Sveti Anđeli, sve tvari, sva bića, sve ptice, sve travice – da se poklone Njemu, Jedinome Gospodu Bogu[3], Tvorcu svih svetova i Spasitelju, Spasitelju roda ljudskog od najstrašnijih neprijatelja: greha, smrti i đavola.
Gospod je sišao u ovaj svet da uvek ostane u njemu. Eto, Sveti Arhanđeo objavljuje vest da je S nama Bog, sa Isusom. A kada se Gospod, posle svoga života u telu na zemlji, koji je trajao trideset i tri godine, uznosi na Nebo, On objavljuje učenicima svojim: „Evo, ja sam s vama u sve dane svršetka veka“[4]. Opet ponavlja istu Blagu vest, opet ponavlja istu utehu: Ja sam s vama, kad sam ja s vama, onda beži od vas svaki greh, onda beži od vas svaki đavo, onda beži od vas svaka smrt. Ja sam s vama, ko će onda vas udariti? I ako udari, zar nas može pobediti? Ko može Boga pobediti?
Eto, jurišali su na Gospoda Hrista, od Jude Iskariotskoga do današnjih dana svi hristoborci, jurišali bezbožni carevi, jurišali tirani, jurišali bogoborci, jurišali bezbožnici i (jurišaće) do Strašnoga Suda. I gle, sve leš do leša, a On stoji nepobediv, Bog i Gospod, jači od smrti. Kakva smrt Njega može usmrtiti? Carevi, tirani, hristoborci – ne možete vi izmisliti smrt koja je jača od Gospoda. Pobedio je smrt koju smo mi naneli, vaskrsao iz mrtvih i obezbedio besmrtni Život Večni telu tvome, čoveče, osigurao besmrtnost i Život Večni rodu ljudskom. Šta, ko je jači od Njega? Kako je bedno i strašno jurišati na Nepobedivog, jurišati na Onog Koji je jači od svih tvari, od sunaca, od cele vaseljene! A ljudi bezumni.
Sav je Gospod u Crkvi Svojoj, sav. Rečeno je u Svetom Evanđelju da je Crkva duhovno telo Hristovo, On je glava i telo Crkve[5]. Znači: sav je Gospod tu sa nama, i u nama, i među nama. I ti, kada si pravi član Crkve, kada živiš po zapovestima Spasiteljevim, ispunjavaš Evanđelje Hristovo, gle, ti i ja i svi možemo slobodno reći: S nama je Bog, s nama je Bog. Kroz sve Svete Tajne, kroz sve svete vrline, mi u Crkvi ustvari živimo Bogom. Šta je Sveto Pričešće? Eto, ta najveća i najsvetija tajna? To i jeste svedočanstvo: S nama je Bog. U Svetom Pričešću sav je Gospod Hristos, sav sa celokupnim Svojim Božanstvom. I kad se ti pričešćuješ, gle, primaš vascelog Gospoda u dušu svoju da živiš Njime. Kad se mi pričešćujemo, zaista je s nama Bog, zaista iz nas beži i treba da beži svaki greh, svaka smrt, svaki nečisti duh.
Sveta Tajna Krštenja je oblačenje u Hrista[6], kako se veli u Svetom Evanđelju. Kad se čovek krsti, on se oblači u Gospoda Hrista. Gospod Hristos postaje sastavni deo njegovog bića, postaje njegov život, postaje njegova duša, njegov um, postaje njegovo srce. Sav čovek u Svetom Krštenju postaje Hristos. Kakva velika i sveta tajna! I mi kršteni u ime Gospoda Hrista, svi mi svojim životom treba neprestano da glasimo celom svetu Evanđelje: S nama je Bog! S nama je Bog. Posle Krštenja nastaje delatnost tvoje i moje slobodne volje: hoću li živeti Hristom i u Hristu, ili ću ratovati protiv Njega u Koga sam se obukao. To zavisi od mene i od tebe, zavisi od nas hrišćana. Dakle, velika i divna je stvar biti hrišćanin – i strašna, jer od mene i tebe zavisi da li ćemo biti sa Gospodom, da li ćemo celim životom svojim tvrditi: S nama je Bog, ili ćemo Njega odbaciti i prigrliti greh, i kroz greh smrt, i kroz smrt đavola, i služiti đavolu.
Gle, u ovome svetu ako Bog nije s nama onda, ko je s nama, ko? Greh, a kroz greh đavo. Kakvo strašno društvo! I nema trećeg, braćo, u ovome svetu i u ovome životu. Ili je s nama Bog, ili je s nama đavo. Do Gospoda Hrista, do Božića, eto Sveto Evanđelje objavljuje: Bog nije bio s nama. Sav rod ljudski je bio rob greha, rob smrti, rob đavola. Svi sagrešiše, rečeno je u Svetom Evanđelju. Svi robovi greha postaše, nema nijednog da ne greši, nema nijednog tako silnog i moćnog da satre smrt, da satre đavola.[7] Šta su Sveti Proroci? Veliki ljudi, veliki pred Bogom, Svetitelji Božji, ali gle, svaki od njih slab je da satre đavola. Ni Mojsije veliki, ni Ilija preveliki, niko ne može da savlada smrt; ni onaj koji je najveći između rođenih do žena[8], Jovan Krstitelj, ni on nije mogao savladati greh, strast i smrt i đavola.
Zato, zaista do Gospoda Hrista i do Božića, Bog nije s nama, s nama je đavo kroz greh. To je strašna istina o čoveku i o rodu ljudskom. Strašne istine o istoriji roda ljudskog do Hrista i bez Hrista. Od Hrista nastaje nova istorija, nastaje novi čovek, nastaje nov rod ljudski. S nama Bog, eto, to je nova istorija, to je novi čovek, Hristov čovek. Svim bićem svojim, svim životom svojim tvrdi: S nama je Bog. S nama je Bog kroz Sveto Pričešće, s nama je Bog kroz Sveto Krštenje, s nama je Bog kroz Ljubav evanđelsku. Gle, kada ljubiš evanđelskom ljubavlju, ti svedočiš tu veliku istinu, prvu evanđelsku istinu: S nama je Bog. Kad činiš milosrđe, milostinju evanđelsku ti isto to svedočiš: S nama je Bog. Kada stojiš na molitvi i svim bićem svojim uznosiš se na Nebo i klanjaš se nevidljivo pred Gospodom Hristom, Bogom Istinitim, gle, ko si ti, šta si ti, šta ti svedočiš, šta ti objavljuješ, kakvo Evanđelje objavljuješ svetu? S nama je Bog! Kad ti postiš evanđelskim postom, šta ti radiš? S nama je Bog. Tako, braćo moja, vršeći evanđelske zapovesti mi ustvari neprekidno svedočimo to: S nama je Bog. Gospod je Sveti objavio Učenicima Svojim na Tajnoj Večeri: „Koji ima ljubav k meni, moj Otac i ja ćemo njemu doći, i u njemu se nastaniti“[9]. Kako onda ne reći: S nama je Bog. Kada Apostol poručuje hrišćanima i veli: „Neka se Hristos verom useli u srca vaša“[10], šta on objavljuje? Objavljuje Hristovu zapovest da bude s vama Bog, a on, on će se useliti u vas. Eto, kroz svete vrline evanđelske mi hrišćani svedočimo svima u svima svetovima: S nama je Bog.
Ali, ako to ne svedočimo, ako smo hrišćani samo po imenu, ako samo nazivamo sebe hrišćanima, a ne živimo po Evanđelju, ne tvorimo zapovesti Hristove, ko je onda s nama? Ne varajmo sebe, braćo. Ako smo lažovi, ako lažemo, ako prigrlimo laž, ko je s nama? Đavo. „Svaka laž je od đavola, objavljuje Gospod Hristos. Kad laž govori, đavo govori svoje“[11]. I ti kad lažeš nisi svoj, ti si đavolov, ti ustvari svedočiš i tvrdiš: „Sa mnom je đavo“. Ne samo kad je u pitanju laž, nego i svaki greh, svaka strast, svaki porok. Kada ga čovek drži, kada živi u njemu, kad se ne kaje, kad se ne bori protiv njega.
Gordost, šta je gordost? Nastrašniji greh, a iza njega i kroza njega đavo. I kad se ti gordiš, držiš osiono, svedočiš lažno evanđelje Satanino? Ili gnjev? O, kako strašan đavo stoji iza gnjeva! To je najlakši greh za današnje ljude, ali on u sebi sadrži najstrašnijeg đavola. Zato je Spasitelj preko Svog Svetog Apostola Pavla naredio: „Sunce da ne zađe u gnjevu vašem“[12], sunce da ne zađe. Znaj, noću kroz gnjev đavo će ugušiti dušu tvoju, đavo. Jer gnjev, to je malo ili veliko ludilo čovekovo, gnjev bije u čoveku sve što je Hristovo. I mi kad dopustimo da gnjev vlada nama, kada se ne borimo protiv gnjeva, kada se ne oslobađamo od njega, gle, mi svedočimo strašno crno evanđelje pakla: S nama je đavo.
Hrišćanin, svaki greh koji prigrli, svaki greh protiv koga se ne bori, on nosi đavola. Zato je nama u Evanđelju dato bezbroj zapovesti Spasiteljevih da se borimo protiv svakoga greha, jer greh kada sazri rađa smrt,[13] greh kada uđe u dušu uvodi đavola u tvoju dušu. Svaki greh je strašan ako ga čovek ne ispovedi. Svaki greh je hula na Duha Svetoga ako ga čovek ne ispovedi. Ako si hrišćanin, ti moraš imati u duši mržnju na đavola, mržnju na greh, da mrziš to što (ti) je neprijatelj. Tvoj najveći neprijatelj, nije niko od ljudi, niko od đavola, nego – ti sam. Kako? Kada prigrliš greh, kada voliš greh, kada živiš po grehu, ti ustvari ubijaš sebe, pripremaš sebi večnost i u njoj večni pakao, večne muke. Zato, čovek nema većeg neprijatelja sebi u ovome svetu i u onome svetu, od sebe samog. Ali isto tako, čovek nema većeg prijatelja sebi od sebe samog. A ko će se boriti protiv greha, da prigrli Evanđelje Gospoda Hrista i da živi njime?!
Eto, Božić je pred nama, ta velika vododelnica istorije roda ljudskog, ta velika i najveća skretnica[14] u istoriji roda ljudskog. Bog silazi na zemlju, kako da Ga sretnemo? U divnoj pesmi jednoj peva se: Hristos s nebes, srjaščite! Hristos silazi s neba, sretnite ga! Kako Gospode da Te sretnemo? Kako? Postom, braćo i sestre. Eto, Sveta Crkva je odredila šestonedeljni post pred Božić. Zašto? Zato što se javlja Bog na zemlji. Kako da Ga sretneš, ako postom ne očistiš dušu svoju prljavu i grešnu? Kako da Ga sretneš, ako ljubavlju ne ispuniš dušu svoju i ne ukrasiš? Kako da Ga sretneš, ako molitvom dušu svoju ne opajaš, ne ometeš, ne očistiš, ne uzneseš? Kako da Ga sretneš, ako dušu svoju ne ispuniš evanđelskim vrlinama?
Gle, mudraci sa Istoka došli da donesu zlato, tamjan i smirnu Spasitelju[15]. A ti eto, tvoje zlato koje sipaš i seješ pred Njim, neka budu tvoje molitve, tvoj post, tvoj tamjan, tvoja istina neka bude tvoje smirenje, tvoja ljubav i sve svete evanđelske vrline. Zato je veliki sveti post šest nedelja. Koga da sretneš, kome u susret ideš, ko to silazi s Neba. Ko? A ti, sav pomrčina. Kako smeš da izađeš pred Njega, i neće li te On takvog oslepiti bleskom Svoga Božanstva! Zato, pripremajmo se za veliki sveti dan rođenja Gospoda Hrista, pripremajmo se kao što su se pripremali svi veliki sveti ljudi koji su očekivali Gospoda Hrista pre Njegovog dolaska u ovaj svet.
Danas Crkva slavi sve Svete Oce starozavetne, sve starozavetne Pravednike, sve one koji su živeli – čime? Time što su gledali k Nebu, i stalno očekivali, i molili Gospoda da pošalje Spasitelja od greha, smrti i đavola. To je sav život i Avraama i Isaije i Jeremije i Jezekija i Proroka Ilije i svih velikih i Svetih Pravednika starozavetnih. Taj vapaj: Gospode, siđi s Neba[16], pobedi u nama greh, smrt i đavola! Oni su živeli verom u Spasitelja, verom![17] A mi živimo eto, dve hiljade posle pojave Gospoda Hrista u ovome svetu. Kako smo mi blaženiji i sretniji od njih! Koliko više svedoka o Istinitome Bogu?!
Gle, mi hrišćani, mi smo doživeli ono za čim su oni čeznuli u Starome Zavetu – Vaskrsenje mrtvih, osiguranje Večnoga Života. Večna Istina je sišla među nas – Gospod Hristos. Večna Pravda, Večna Ljubav, Večni Život je sišao među nas i Gospod nam podario sve to za čim su čeznuli Sveti Pravednici Božji u Starome Zavetu. I ako mi ne držimo sebe spremnim da dostojno dočekamo Božić ove godine, eda bismo tako osigurali sebi Život Večni i Istinu Večnu u ovome i onome svetu, ako to ne učinimo, jesmo li hrišćani? Pitajmo sebe.
Ali imamo divno i sveto društvo starozavetnih Svetih Otaca i Pravednika – da sa njima zajedno sretnemo Gospoda Hrista, da sa njima zajedno pomolimo se Njemu, da Mu zahvalimo što je doneo rodu ljudskom slobodu, jedinu istinsku slobodu, jedinu večnu i pravu slobodu, slobodu od greha, od smrti, od đavola. Šta je sve učinio da nam to da, da nam to osigura, da u ovoj zemlji ne hara greh, smrt i đavo?
Zato, braćo moja, pripremimo sebe dostojno, da s radošću svim srcem, svom dušom, svim bićem svojim, ali čistom dušom, čistim srcem, čistim bićem sretnemo Gospoda Divnog. Da Mu se poklonimo, da Mu zablagodarimo što se rodio na zemlji, što je postao čovek da nas oslobodi od svih strahota đavolskih i paklenih, i da nam da i osigura Život Večni u Carstvu Svom Večnom. Njemu čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin[18].
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 14, 16-24; Mt. 22, 2-14
  2. D. Ap. 4,12; Ef. 1,21
  3. Jevp. 1,6; Ef. 1,20-22
  4. Mt. 28, 20
  5. Ef. 1,21-22
  6. Gal. 3, 27
  7. Rm. 3,10-12
  8. Mt. 11,11
  9. Jn. 14,23
  10. Ef. 3, 17
  11. Jn. 8,44
  12. Ef. 4,26
  13. Jak. 1, 15
  14. Možda: raskrsnica. – Prim. uredn.
  15. Mt. 2,1.11
  16. Is. 64,1
  17. Jevr. 11. glava
  18. Ova Beseda slična je prazničnoj Besedi 1. i 2. u Nedelju Sv. Praotaca pred Božić, i mogla je biti uvršćena u Praznične Besede. – Prim. uredn.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *