SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 3. u Nedelju 26. po Pedesetnici[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Šta je čovek u ovome svetu? Kako da nije puki siromašak kad mu smrt ukrade sve, i telo i dušu, sve što se čovek zove?
A rod ljudski, o! to je skup slepih, gluvih, bednih prosjaka, pukih siromaha. Zemlja, zemlja …[2] slepi gladni prosjaci. Takav je svet, takav je čovek u ovome svetu, takav je rod ljudski sav do Hrista. Šta? Šta je ostalo od čoveka, od roda ljudskog do Hrista, kada je smrt harala svud i na sve strane? Kada je majci, kada je ocu otimala decu, prijatelje prijateljima, braću sestrama, svako ljudsko biće satirala i samlevala. Zaista, nema Blage vesti do Hrista.
To nam kaže današnje Njegovo Sveto Evanđelje. Ljudi u ovome svetu jesu puki siromasi sve dotle dok se ne ispune Bogom. Ljudi u ovome svetu imaju samo jedno bogatstvo. To je Bog. Bolje reći imaju bogatstvo koje im Bog daje. To je besmrtnost i Život Večni. Duša večna, čovek večni, to je Gospod Hristos. To je Blagovest iznad Blagovesti u ovome svetu za nas ljude, za nas prosjake, za nas puke siromahe. I ja, i ti, dok smrt čuči pored mene i tebe, dok nas smrt vreba sa svih strana i može da nas usmrti, može da nam otme i telo i dušu.
Kad je Gospod došao u ovaj svet, šta je doneo? – Doneo je Boga, punoću Božanstva[3], a to znači – šta? Doneo Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večni Život. Sve je to doneo i darovao ljudima. O, puki prosjaci postaju neiskazano bogati! Pogledajte oslepelog mladića[4] Kada je progledao Hristom obogatio se neiskazanim bogatstvima, postao neosiromašeni bogataš. A Petar, a ribar, a Filip i prijatelj čiji je danas praznik – šta su postali? Neosiromašivi bogataši. Bogataši koji Anđele bogate. Ne samo zemlju i ljude, jer i Anđeli žele da zavire u Hristovo Evanđelje[5] koje i ti ribari Galilejci propovedaju rodu ljudskom i bogate rod ljudski. Gospod, jedino istinsko Bogatstvo, doneo Život Večni, doneo i dao ljudima silu, dao Crkvi Svojoj silu koja satire smrt, ispunjuje biće ljudsko Božanskim, Nebeskim besmrtnim silama, i čovek postaje besmrtno biće. Eto, to je bogatstvo, nepropadljivo bogatstvo čoveka i ljudskog bića.
A današnji bogataš, u Evanđelju, (šta radi)?[6] On ruši stare žitnice, podiže nove, ispunjuje ih žitom svojim i sav zemaljski srećan, veli sebi u razdraganosti svojoj: ,Dušo, imaš imanje za mnogo godina. Počivaj, jedi, pij i veseli se“[7]. Ne zna ni šta je duša ni šta je telo. Radi čega je stvorio telo? I Bog otkriva tajnu munjom svoje božanske sile, On udari u zenicu bezumnog bogataša, i veli mu: „Bezumniče, ovu noć uzeću dušu tvoju od tebe. I to blago čije će biti?“[8] Čije će biti? Sigurno ne tvoje. Čovek u ovome svetu, ovaj bogataš i svi slični njemu, šta su to? Bezumnici, bezumnici. Nema tu uma u toj strašnoj želji, u tom strašnom pravilu životnom, da je život ovaj uživanje: ,Dušo,jedi, pij, počivaj i veseli se“. To je najopasnije shvatanje života i najstrašnije življenje života. To je manjeviše sva evropska kultura i civilizacija. Živeti, po njima, to znači uživati. Eto pogibije, eto pakla nad paklovima. Eto smrti nad smrtima, eto demona nad demonima. Zavodljivog, opalog, premazanog svakim medom ovoga sveta, a unutra otrov. Zida sebe u svome sopstvenom paklu, zida sebe u…[9] „Tako biva svakome, veli Spasitelj u Svetom Evanđelju, koji sebi teče blago, a ne bogati se u Boga!“[10] Ma kakvo blago! Jer ništa u ovome svetu nije blago osim Boga. Ništa u ovome svetu nije blago što ne nadživljuje smrt. Sve što imaš, pogledaj u sebe i oko sebe, to što imaš kada ne nadživljuješ smrt nije blago. To je tvoj ubica, ako ga izabereš kao blago umesto Boga. Blago je samo ono koje daje besmrtnost i Život Večni.
Šta je to? Ko je to? – Samo Gospod Hristos. I On jedini pobedio smrt, jedini vaskrsao sa telom iz smrti, jedini proslavio telo ljudsko, obesmrtio ga, ovečneo ga i uzneo iznad svih nebesa. I time obogatio telo ljudsko neuništivim bogatstvom. Obogatio telo ljudsko Bogom, ispunio ga vascelim Bogom. Telo ljudsko u kome je Bog, ne umire. Besmrtno je, nadsmrtno je. Da, ustvari, u ovome svetu postoje samo dva puta: Put smrti i života nebeskog.[11] Put spasenja i put propasti. Put oboženja i ođavoljenja. Čovek u ovome svetu ili ispunjuje sebe božanskim silama i time savlađuje u sebi sve što je smrtno, ili ispunjuje sebe đavoljim silama, to jest grehom i strastima, a to čoveka ubija.
A Gospod Blagi ne samo da je došao u ovaj svet i doneo sa Sobom Život Večni, nego nam i dao sva sredstva da taj Život Večni učinimo svojim, da ga usvojimo, da postane naš; da mesto smrti zacari se u nama besmrtnost; da mesto prolaznosti zacari se u nama neprolaznost i večnost. Da, zbog toga je dao Crkvu Svoju, svoje Svete Tajne, Sveto Krštenje, Sveto Pričešće, Sveto Pokajanje, zbog toga je dao i sve svete vrline: veru, ljubav, nadu, post, molitvu, krotost, smirenost, smirenoumlje, strpljenje. Sve je to On dao nama. Radi čega? Da se pomoću svega toga obogatimo Bogom i tako osiguramo sebi besmrtnost i Život Večni. Da radi toga, ni zbog čega manjeg. Sve manje mogu dati ljudi, ali to što je najglavnije, to što je najvažnije, to što je jedino važno ustvari, jedino potrebno ljudskom biću u svima svetovima, to je darovao samo Gospod Hristos…[12] – spasenje se od greha i smrti i đavola. I kako je lako steći besmrtnost!
Šta je besmrtnost? Besmrtnost je osećanje Boga.[13] To osećanje Boga daje vera, vera u Jedinog Istinitog Boga Gospoda Hrista: da će tebi i meni, nama pukim siromasima darovati Život Večni, Pravdu Večnu, Nebesko Carstvo. Nudi sav Nebeski svet, sva bogatstva koja Bog ima: da ti i ja imamo, makar u najmanjoj meri, eto to bogatstvo naše. Ono nam daje Gospoda Hrista, a sa Njim sve, sva bogatstva koja Bog ima: silu, živu silu. To je sila Božija, takva sila koja je jača od smrti. Apostol Pavle piše Grcima, Korinćanima, ljudima koji su živeli od filosofije grčke, ali nisu imali ono što je Gospod doneo, nisu imali pobedu nad smrću. On piše: „Vera naša nije u nadgovorljivim rečima mudrosti ljudske“, mudrosti vaše filosofske Korinćani, Grci, nego je vera naša „sila Božija“. Vera je naša u sili Božjoj i Duhu Svetome[14]. Sila Božija koja savlađuje sve što je smrtno.
Bezverje… A neverje šta je to? Ono ubija dušu čovekovu. Čime? Jadom i otrovom i nemoći. Sav čovek savladan i oboren smrću. Sav je opkoljen sa svih strana smrću. A kroz smrt – ko dela, ko je taj fabrikant smrti u svima svetovima? Đavo! Kroz smrt i greh, eto, ubacuje čoveka u carstvo svoje. Kakva je razlika između vere i bezverja? Razlika kao između Boga i pakla…[15] Gospod dao pored svete vere i sve ono što od nje niče, što se rađa iz nje, što se izliva iz nje. Sveta ljubav, Božanska Ljubav, evanđelska Ljubav, ljubav koju Gospod Hristos donosi čoveku Sam darujući mu Život Večni, tu ljubav on razliva po našim dušama i traži nju od nas. Ništa ne traži što nam ne daje. Naprotiv, manje traži od nas nego što nam daje: da mi Njega volimo ljubavlju zato što je On doneo nama Život Večni i da zato volimo i braću svoju ljude koji su naša večna besmrtna braća u Hristu. Sveta ljubav, sveta vera razlivaju po našim dušama te sile božanske. Eto, u Crkvi to je glavni jezik hrišćanina, jezik kojim on kazuje i daruje sebe Gospodu Hristu. Molitva, eto to je naše Evanđelje, koje mi hrišćani izvlačimo iz svojih ljudskih duša. Molitvom duša se sjedinjuje sa Gospodom Hristom, povezuje sa Njim, jedinim Bogatašem, jedinim Istinitim Bogom, i bogati ta molitva duše naše. Gospod odgovara na naše molitve, odgovara zasnivajući po našim dušama Svoje Božanske sile, Svoju Istinu, Svoju Pravdu.
Ko mrzi brata svoga u smrti je[16]. U duši tvojoj je mač, strašni lik đavola. Ne drži mržnju u srcu svom. Čovek je tek onda čovek kada je ljubav. Jer šta je čovek? Čovek je slika Božija i ako je Bog ljubav[17], onda i čovek, slika Božija, treba da bude ljubav.
Pobednik Gospodom pobeđuje sve grehe, ubija sve grehe, a gresi su jedini tvorci smrti. Kada Greh sazri rađa smrt, veli se u Svetom Evanđelju[18]. Kad greh sazri rađa smrt, kad greh tvoj glavni ili sporedni sazri u tebi, gle, smrt je ušla u tebe. I ako dopustiš da ti greh ostane, ako pokajanjem ne proteraš iz sebe, ako ne spaseš sebe od njega, ti si sav ostao u smrti, sav mrtav; mrtav i dušom i telom, jer si odvojen od Boga.
Ništa Gospod ne traži od tebe nego da prezreš greh, da prezreš taj smrad u sebi, da prezreš ružnog i gadnog đavola koji se krije iza greha, iza smrti, i da poletiš ka Gospodu sav čist, sav nebolestan, sav bogosličan. I najveći grešnik na krst raspet, on veruje u Gospoda Hrista raspetog pored njega. Onda kada su se učenici razbežali, sva vera utekla je iz njih, a on vidi u raspetom Hristu Boga. I vapije pokajnički: „Pomeni me Gospode u Carstvu svome“. Celo Evanđelje neba i zemlje: „Zaista ti kažem: Danas ćeš biti sa mnom u Raju“[19].
Imate Svetitelje, Mojsija Murina, Davida, razbojnika na krstu, koji su pokajnjem postali Svetitelji Božiji, i savladali sve smrti što su bile u njima, sve grehe pokajanjem pobili, postali neosiromašivi bogataši u svima svetovima. Da,…[20] sva je tajna u tome što je Bog postao čovek[21], sva punoća Božanstva živi u telesnom Gospodu Hristu[22], u malom telu Njegovom, u ljudskom telu živi sva punoća Božanstva. To je prva polovina tajne, a druga polovina je: da se mi ljudi ispunimo tom punoćom Božanstva[23]. Eto, u tome je sva tajna čoveka, sva tajna čovekovog bića na zemlji, i u svima svetovima u kojima se kreće ljudsko biće. Gospod je zato osnovao Crkvu, zato je Crkva telo i delo Njegovo da se mi ispunimo Njime[24], da živimo Njime[25], da živimo Njegovom Večnom Istinom, Večnom Pravdom, Večnom Ljubavlju, da živimo svim bogatstvima Njegove Božanske Ličnosti i Njegovog Nebeskog Evanđelja…[26] da je Gospod dao sva sredstva pomoću kojih…[27] Car koji je bio takav hrišćanin, Justinijan. Kao car za vreme posta pomalo je jeo svaki drugi dan. Car koji je sazidao prvo u duši svojoj Svetu Sofiju, i onda je sazidao u Carigradu, tu krasotu, to Nebo na zemlji. Kada je taj slavni i veliki Car, uvek smiren verom u Gospoda Hrista, jednom ušao u sveti hram na krštenje u Jerusalimu, kandila se sva zapalila sama od sebe. Takav je to bio pravednik, takav je bio veliki, uistini veliki čovek i veliki Car. Mnogo je careva bilo u ovome svetu, ali jedan je Car uistini postao neosiromašivi bogataš u svima svetovima.
Slaveći njih danas, imamo primere tih slavnih bogataša, tih Hristovih bogataša, tih naslednika Hristovih i sunaslednika Njegovih[28], kako se veli u Svetom Evanđelju, da bismo i mi išli njihovim putem za njima i sa njima. Čuli ste da današnji Sveti Apostol, Apostol Pavle, poziva hrišćane da se ugledaju na njega kao on na Hrista[29], kao on na Hrista… Ti, ti si čovek, a on veliki Pavle, veliki u revnosti – ugleda se na Bogočoveka. A kad on može na Bogočoveka, ti kao čovek možeš da se ugledaš na njega. Ispunio je zapovesti Hristove, ispunio je dušu svoju božanskim silama Hristovim. Eto kada je imao pred sobom i oko sebe i u sebi čudesne uvek žive Svetitelje Božije, te neosiromašene bogataše.
On je uvek oko nas i sa nama. Eto, danas ste videli Sveti car Justinijan, Sveti Grigorije Palama – tu su da nas obogaćuju, da nas, puke siromahe, pretvaraju u neosiromašive bogataše, da nas bogate Bogom. Život hrišćana nije drugo nego neprekidno bogaćenje Bogom i služenju Bogu. Bogaćenje Bogom kroz vršenje zapovesti Božijih, kroz borbu protiv greha i sa gresima i sa svima smrtima, demonima, osiguravanje sebi besmrtnosti i večnosti. I današnji i sutrašnji i svi Svetitelji, koje Crkva Hristova ima i proslavlja, i nas vode ovim putem, i nas obogaćuju nepropadljivim bogatstvom. Neka nas čuvaju i bogate Bogom, da zajedno s njima i mi, mali i nedostojni, služimo Jedinom Istinitom Bogu u svima svetovima, Čudesnom Gospodu Hristu, Kome slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 12,16-21
  2. Nekoliko reči nečujnih na traci. – Prim. prepis.
  3. Kol. 2,9
  4. Mp. 10, 46-52
  5. 1 Petr. 1,12
  6. Reči dodate po smislu, radi veze sa nastavkom besede. – Prim. uredn.
  7. Lk. 12,18-19
  8. Lk. 12,20
  9. Neke reči nečujne na traci. – Prim. prepis.
  10. Lk. 12,22
  11. Jerem. 21,8. Vidi i ranohrišćanski spis Didahi-Učenje 12 Apostola. – Prim. uredn.
  12. Nejasne reči na traci. – Prim. prepis.
  13. Kaže Sveti Isak Sirin. – Prim. uredn.
  14. 1 Kop. 2,4-5
  15. Nekoliko reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  16. 1 Jn. 2,9
  17. 1 Jn. 4,8
  18. Jak 1,15
  19. Lk. 23,42-43
  20. Nekoliko nejasnih reči na traci. – Prim. prepis.
  21. 1 Tim. 3,16
  22. Kol. 2,9
  23. Kol. 2,10
  24. Ef. 1,23; 3,19
  25. 1 Jn. 4,9
  26. Nekoliko nejasnih reči. – Prim. prepis.
  27. Ovde nedostaje cela rečenica. – Prim. uredn
  28. Ef. 3,6
  29. 1 Kop. 11,1

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *