САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа 2. у Недељу 26. по Педесетници[1]
1965. године у манастиру Ћелије
 
Ево и данашње Свете Недеље и Светог Еванђеља опет из уста Свеблагословеног Господа Христа. Ево Еванђеља о мени, о теби, о свакоме човеку и свима нама; о свакоме (човеку посебно и свима људима скупа. Оно нам казује сву истину о свакоме човеку, о свакоме човеку миомирисну истину, небеску истину о сваком људском бићу у свима световима. Показује шта је неважно за човека на овоме свету, али и шта је најглавније за мене и за тебе у овоме свету. Показује оно што је вечно потребно и мени и теби и свакоме људском бићу у свима временима и свима световима. Зато је Спаситељево Еванђеље Вечно Еванђеље[2], увек вечно, и за тебе вечно, и за мене вечно, и за сав људски род вечно. Оно казује када ћемо ја и ти сазнати сву истину о себи? Кад? У ком тренутку живота? У ком дану нашег живота? У којој ноћи нашег живота?
Ево тајне и моје и твоје: када погледам себе из свог гроба, онда ћу да сазнам сву истину о себи; када погледам себе и сагледам себе из смртнога часа, када душа излази из тела тада ћу видети себе; када погледам себе и сагледам себе из смртнога часа, када душа излази из тела тада ћу видети себе; када погледам себе са ивице гроба, онда ћу сагледати и познати себе; када контрастом смрти будем мерио себе, и душу, и тело, и мисао, и осећање, и срце, и све што буде се збило са мном, кантар смрти гле, страшно мери шта од тебе остаје за овај свет, а шта од тебе одлази у вечност, у бесмртност, у Царство Небеско, а шта остаје доле и трули. Кантар смрти, ето на њему мери небеса! Шта су небеса рекла о кантару смрти, шта је земља рекла? Ништа! Шта су градови на земљи: Лондони, Вашингтони, Москве, Београди – ништа, прашина, смрт! Смрт све изједначи и суноврати у небиће, у непостојање. Али, кантар смрти покаже и нешто друго, покаже и теби и мени да има нешто у нашем животу што је јаче од смрти, што преостаје иза смрти, што смрт не може уништити. То је оно што је најглавније и за мене и за тебе, а то нам казује данашње Свето Еванђеље.
Овај свет, сва богатства овога света и свих светова која видимо и која не видимо, не значи ништа ако у њима нема Бога. Теби, макар постао господар свих светова видљивих, постао господар не само малене земљице, него сунца и неба ништа то не вреди ако Бога немаш, јер то не представља никакво богатство. Чули сте из Светог Еванђеља шта Спаситељ мисли о земљи, о имовини нашој, о њиви нашој, о малу нашем, о летини нашој. Богатог човека понело имање и он раздраган не зна шта ће са толиким малом, са толиком летином. Порушићу старе житнице, саградићу веће, скупићу сва блага своја, сву летину своју, испунићу све амбаре своје, своје житнице, и рећи ћу души својој: ,Душо, имаш много имање на много година; једи и пиј, почивај и весели се”[3]. Шта хоће овај човек? Шта је овај богаташ прогласио за најглавнији циљ свога живота? Уживање, задовољство. Када имаш да једеш, да пијеш, да се веселиш, ништа ти друго не треба. Душо! Почивај, весели се! Али тада, тада гром смрти удара у тебе, у твоје тело. Шта остаје од њега? “Безумниче, вели Спаситељ, вели Бог томе човеку, безмуниче ову ноћ узеће твоју душу од тебе, и то што си спремио чије ће бити”?[4] Коме ће остати, ко је наследник тога? Црви! Змије! Зар сам ја за то створио тебе човека? Зар сам ја зато утиснуо лик Свој у души твојој? Зар си зато ти послан на овај свет? Зар ти не знаш да сам ја тебе створио за Вечни Живот, и душу твоју и тело твоје створио за Вечни Живот?! А ти, а ти си прогласио да је телесно уживање циљ и смисао твог живота на земљи. Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе.
Ко то, Господе? Зар не Ти, зар Ти не узимаш душу? Не ја – ђаволи! Од тебе таквога ђаволи ће узети душу ноћас,м како ћеш се онда одбранити? Шта ти вреди твоје имање? Шта ти вреди твоја летина? Шта ти вреде твоје житнице? Јер ништа од тога ти не преостаје иза смрти, а ти носиш на онај свет своју душу, душу пуну земаљских, пролазних, прљавих уживања, онда – твој смрад не може у Царство Небеско; то мора у царство смрада – пакао. Прича језива и страшна. Пример свима нама језив и страшан. Али, завршава Спаситељ ово Еванђеље, када га упућује теби и мени и свакоме од нас, завршава овако: “Тако бива свакоме који себи тече благо, а не богати себе Богом![5] Свакоме који тече себи благо – за вечну смрт тече! То значи, ако човек ма шта или ма кога прогласи за циљ свога живота а не Бога, он је безуман. Безумниче! И теби ће рећи то: “Ове ноћи ће узети душу твоју од тебе”, а оно што ти сматраш за смисао свог живота – шта ће остати од тога? То твоје остаје на земљи, а душа иде пред лице Господње. Браћо, човек се у овоме свету богати БОГОМ, или авај, ђаволом. Трећега нема, трећега нема! Сваки дан, сваке ноћи и ја и ти богатимо се или Богом или ђаволом. Када добро чинимо богатгшо се БОГОМ, то је најпростије и најкраће речено. Када у гресима уживамо, када у сластима уживамо, то се ми богатимо ђаволом. Пакао улази у душе наше, увлачи се у нас, јер ће ову ноћ доћи по нас, тад ће грунути страшна реч: “Безумниче, ову ноћ ће узети твоју душу од тебе”. А ти, ти од страха нећеш моћи ни промуцати oдговop!
Треба те пробудити. Пази како лежеш! Кад год легнеш у постељу узми кантар смрти и измери шта си урадио, види, сагледај, чиме си се обогатио, чиме си се данас обогатио? Ако су кроз твоју душу ишле нечисте мисли, нечисте жеље, пакости, злоба, оговарање, знај: обогатио си се ђаволом. Ако је твоја душа била испуњена молитвом, благошћу, добротом, смиреношћу, кротошћу, ти си се обогатио Богом. Немој рећи: ето ја сам изабрао науку, и ето, сав сам се посветио томе, сви дани моји, све ноћи моје иду томе узвишеном, земаљском, човечанском циљу. Има ли Бога у тој твојој науци? Ако се ти кроз ту твоју науку не приближаваш Богу и не богатиш Богом, чућеш једнога дана страшну реч од мрачних духова зла: “Безумниче, ову ноћ ћемо узети душу твоју од тебе”. А твоја наука? Шта ће ти показати? Шта?
Ти као добар родитељ прогласићеш себи за сву бригу своју породицу своју, децу своју, све за њих дајеш, само на њих мислиш, све за њих радиш, а Бога се не сећаш! И то тебе види у погибао вечну. Ако твоја брига око твоје породице, око твоје деце, не приводи ни тебе ни твоју породицу ни твоју децу Богу – о! страшне речи да си безмуник, срушиће се на тебе! Безумље је то, лудило је то! Хтети породицу одгајити и дати јој све што је без Бога, не сетивши се Бога. Или, ти си изабрао неки занат, неки положај, ти си професор, учитељ, кројач, земљорадник, па си се сав посветио томе послу, не видиш ништа над тим послом, Бога не осећаш, ни твој посао те не приводи Богу: учитељујеш, професорујеш, а Бога се не сећаш! Никада. Једне ноћи чућеш неподношљиву грмљавину страшних Божијих речи: “Безумниче, ову ће ноћ узети душу твоју од тебе”. А то што ти радиш, то што спремаш целога живота, коме ће то остати? Чије ће бити? Чиме ћеш искупити душу своју?
Али, све су то мањи греси. О, далеко страшније је када човек у безумљу свом прогласи сласти и страсти овога света за циљ овога живота, уживање у овоме свету прогласи за смисао свога живота. Када полако пригрљује грех за грехом, зло за злом, страст за страшћу, из једног греха у други, из другог у трећи, и не сећа се душе своје, не сећа се Бога, него сав се размилео душом по гресима својим, по сластима греховним. О, тада заиста душа лети из загрљаја у загрљај нечистим дусима, демонима. И шта јој људи припремају, чиме је испуњују, чиме? Лудилом, безумљем. Не богати се душа Богом, богати се ђаволом и авај! ето и њој лете страшни громови Господњи: “Безумниче, ову ноћ ће узети твоју душу од тебе”. А то што ти сматраш за своје уживање, за смисао свога живота, за радост свога живота, задовољство свога живота? То? Какве ти користи имаш, а треба да изађеш пред лице Божије.
Човек је на свету, браћо, створен од Бога и послан од Бога као вечно биће, као бесмртно биће, биће за два света: земаљски и небески свет, за привремени земаљски живот и вечни небески живот. Зато је Спаситељ дошао у овај земаљски свет, донео нам Своје Еванђеље и казао нам сву истину која је потребна нама – о нама људима; мени – о мени самом; и теби – о теби самом. Јер Благи Господ је разврстао све вредности овога света и показао нам шта је највредносније у овоме свету, најважније: “Иштите најприје Царство Божије, а ово друго ће вам се све додати”[6]. Све ово друго земаљско, све ове ситне бриге – то треба да је уперено ка Царству Божијем. Земљорадник си нека твој рад води тебе кроз песму Богу и молитву Богу Царству Божијем. Професор си, учитељ си – нека твоја настава води тебе и децу твоју ка Царству Божијем. Онда, нека твоја настава и твоје учење добија вечни смисао. Ако си занатлија, кројач, тесач, дрводеља, ради свој посао са захвалношћу Господу, са молитвом, са постом, са бдењем, и гле, твој прости посао водиће те у Царство Небеско, у Царство Божије. Ти, ти се богатиш Богом, ти си онда заиста богат Богом, и на тебе се неће односити оне страшне речи да си безуман. А заиста, човек је у овоме свету увек безумник када ма који посао ради не ради Царства Божијег, него ради среће пролазне. Тада, тада се човек уистину богати ђаволом. И душа његова сва се прилепљује за вечно царство зла.
Господ је Благи сишао у овај наш земаљски свет, људи заспали у гресима, људи – заспали у смрти кроз грехе. Устани ти који спаваш, васкрсни из мртвих[7] Гле, ти си створен за бесмртни Живот Вечни, а ти заспао у смрти. Пробуди се! Устани! Васкрсни! Да себе богатиш у овоме свету. Да тебе обогатим Својим богатством Ја сам осиромашио, од Бога сам постао човек. Може ли бити шта страшније, ишта ниже, прљавије? Човек – сав у смрти, сав у гресима, сав у страстима, а Ја постајем човек. Ја, Бог твој. А постајем зато да бих дигао тебе из блата, да бих те дигао из твог страшног мрачног понора смрти, да те разбудим из смрти, да ти осигурам Живот Вечни, да ти дам бесмртност и Царство Небеско. Зато сам дошао у овај свет.
Свети Апостол Павле и пише свима хришћанима, свима хришћанима свих времена: “Господ Христос Бог – ботш будући, осиромаши ради нас”[8]. Нас људи ради, да би нас обогатио Својим богатством. Чиме нас обогатио Господ поставши човек? Својом Вечном Истином, Својом Вечном Љубављу, Својом Вечном Правдом. Господ нас је обогатио Вечним Животом – има ли већег богатства? Господ нас је обогатио Царством Божијим, Царством Небеским – има ли већег богатства!? А ми дотле, до Њега, шта смо били, ко смо били? Робље смрти. Спавачи у одвратној смрти, у наручју смрти. Да! Господ је дошао у овај свет да се ми обогатимо. И ништа богатије за човека него да испуни себе Господом Христом, Божанским силама Његовим. А Господ то хоће од нас! То хоће кроз Цркву Своју, то хоће кроз Свете Тајне и свете врлине. Шта је Света Тајна Крштења? У њој ми се облачимо у Христа, испуњујемо се Христом[9] – какво богатство! Свето Причешће – ми Бога примамо у себе, какво богатство, какво богаћење! Али, зато се трудимо живети божански у овоме свету, ми хришћани!
“Живите, пише Апостол Павле свима нама хришћанима, као шшо се пристоји Богу”[10]. Коме Богу Свети Апостоле? Христу, који је постао човек ради тебе. И како Он човек Богочовек Христос живи, тако смо и ми дужни живети, живети како доликује Богу. Ето нашег главног правила у животу, ето Светог Еванђеља. Живите ли хришћани као што је Господ Христос живео у овом свету? Казује и мени и теби, како да живимо кроз Своје Свето Еванђеље, испуњујемо кроз Свето Еванђеље и гле, ти се непрекидно испуњујеш Богом. Ти се молиш еванђелском молитвом, ти постиш еванђељским постом каква богатства твоје душе! Шта примаш божанским постом? Сводиш у своју душу с Неба благо небеско, Царство Небеско сводиш у своју душу. А шта молитва, шта смирење? Опет богатства неба своде у твоју душу. И ти – ти хришћанине, стално се богатиш Богом, знаш да си богат, то је главни смисао живота у овоме свету. “Испуњујеш се сваком пуноћом Божијом”[11], пише Апостол хришћанима, сваком пуноћом Божијом. А та пуноћа Божија кад живиш у Господу Христу, ето кад се Господ Христом испуњујеш, ти се богатиш Богом, богатиш се бесмртним Богатством, које тц нико неће одузети, никакве смрти, никакви демони, ни у овоме ни у ономе свету.
Гле, у овоме свету постоје неосиромашени богаташи – то су Светитељи Божији: сваки од њих вечни богаташ; сваки од њих има Царство Небеско, Царство Божије; сваки од њих располаже свим благом Небеског Царства; сваки од њих што више додељује блага на земљи, све му више остаје и преостаје. Такво је богатство Христово: што се више троши оно се све више множи као оних пет хлебова када је Спаситељ нахранио пет хиљада људи, осим жена и деце.[12] Значи, двадесет хиљада људи нахранио са пет хлебова. Апостоли дају, а из њихових руку се хлебови множе и множе. То Господ ради са сваким човеком, са сваким хришћанином на овоме свету, ради преко Светитеља Својих. Ко је највећи богаташ у Српском роду? Ко? Свети Сава. Од његовог богатства ми данас живимо, његовим богатством ми се данас богатимо, дао нам непотрошиво богатство. Што више Свети Сава даје све богатије постаје и чини нас бесмртним и неосиромашеним богаташима.
Браћо, данашње Свето Еванђеље је моје и ваше. Научимо се од њега да ништа у овоме свету не прогласимо за смисао и циљ свога живота – осим Бога, осим Господа Христа. Зато, сећајмо се што више смрти, гледајмо на себе, погледајмо на живот свој, на дане своје и ноћи своје са ивице гроба свог, из гроба свог гледајмо. Има једна дивна молитва, кратка: “Господе, дај ми сећање на смрт”, да ми даш сећање на смрт, онда ћу ја познати себе. Ето, у току дана сети се те кратке молитве, погледај себе, погледај себе из гроба свог и видећеш ко си, и шта си, какав ти је дан. А кад увече лежеш обавезно сети се те кратке молитве и реци: “Господе, дај ми сећање на смрт”, и тада ћеш видети себе, видети ко си био данас, у току дана, шта вреди тај твој дан, да л’ си њиме зарадио шта од Царства Небеског, Царства Божијег, или си душу гурнуо у несретне духове, међу зле духове кроз своје грехе и страсти.
Нека Благи Господ све нас води преко Својих Светитеља ка Царству Божијем, нек утврђују у нама еванђељске Истине Своје, нека шире у нама еванђељски живот, нека улазе у душе наше, еванђељске мисли, еванђељска расположења, еванђељска осећања. Нека нам Он буде све и сва, а сав овај свет трице. “Све сматрам за трице – вели Свети Апостол Павле – само да Христа добијем”[13], трице! То је овај свет према Христу, а Христос сам све и сва. Њему, Њему част и слава и сада и увек и кроза све векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Луки 12, 16-21
  2. Откр. 14,6
  3. Лк. 12,16-19
  4. Лк. 12,20
  5. Лк. 12, 21
  6. Mт. 6, 33
  7. Еф. 5,16
  8. 2 Kop. 8,9
  9. Гал. 3,27
  10. Kол. 1, 10; Фил. 1, 27
  11. Kол. 2,10
  12. Лк. 9, 11-17
  13. Фил. 3,7-8

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!