SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 2. u Nedelju 26. po Pedesetnici[1]
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Evo i današnje Svete Nedelje i Svetog Evanđelja opet iz usta Sveblagoslovenog Gospoda Hrista. Evo Evanđelja o meni, o tebi, o svakome čoveku i svima nama; o svakome (čoveku posebno i svima ljudima skupa. Ono nam kazuje svu istinu o svakome čoveku, o svakome čoveku miomirisnu istinu, nebesku istinu o svakom ljudskom biću u svima svetovima. Pokazuje šta je nevažno za čoveka na ovome svetu, ali i šta je najglavnije za mene i za tebe u ovome svetu. Pokazuje ono što je večno potrebno i meni i tebi i svakome ljudskom biću u svima vremenima i svima svetovima. Zato je Spasiteljevo Evanđelje Večno Evanđelje[2], uvek večno, i za tebe večno, i za mene večno, i za sav ljudski rod večno. Ono kazuje kada ćemo ja i ti saznati svu istinu o sebi? Kad? U kom trenutku života? U kom danu našeg života? U kojoj noći našeg života?
Evo tajne i moje i tvoje: kada pogledam sebe iz svog groba, onda ću da saznam svu istinu o sebi; kada pogledam sebe i sagledam sebe iz smrtnoga časa, kada duša izlazi iz tela tada ću videti sebe; kada pogledam sebe i sagledam sebe iz smrtnoga časa, kada duša izlazi iz tela tada ću videti sebe; kada pogledam sebe sa ivice groba, onda ću sagledati i poznati sebe; kada kontrastom smrti budem merio sebe, i dušu, i telo, i misao, i osećanje, i srce, i sve što bude se zbilo sa mnom, kantar smrti gle, strašno meri šta od tebe ostaje za ovaj svet, a šta od tebe odlazi u večnost, u besmrtnost, u Carstvo Nebesko, a šta ostaje dole i truli. Kantar smrti, eto na njemu meri nebesa! Šta su nebesa rekla o kantaru smrti, šta je zemlja rekla? Ništa! Šta su gradovi na zemlji: Londoni, Vašingtoni, Moskve, Beogradi – ništa, prašina, smrt! Smrt sve izjednači i sunovrati u nebiće, u nepostojanje. Ali, kantar smrti pokaže i nešto drugo, pokaže i tebi i meni da ima nešto u našem životu što je jače od smrti, što preostaje iza smrti, što smrt ne može uništiti. To je ono što je najglavnije i za mene i za tebe, a to nam kazuje današnje Sveto Evanđelje.
Ovaj svet, sva bogatstva ovoga sveta i svih svetova koja vidimo i koja ne vidimo, ne znači ništa ako u njima nema Boga. Tebi, makar postao gospodar svih svetova vidljivih, postao gospodar ne samo malene zemljice, nego sunca i neba ništa to ne vredi ako Boga nemaš, jer to ne predstavlja nikakvo bogatstvo. Čuli ste iz Svetog Evanđelja šta Spasitelj misli o zemlji, o imovini našoj, o njivi našoj, o malu našem, o letini našoj. Bogatog čoveka ponelo imanje i on razdragan ne zna šta će sa tolikim malom, sa tolikom letinom. Porušiću stare žitnice, sagradiću veće, skupiću sva blaga svoja, svu letinu svoju, ispuniću sve ambare svoje, svoje žitnice, i reći ću duši svojoj: ,Dušo, imaš mnogo imanje na mnogo godina; jedi i pij, počivaj i veseli se“[3]. Šta hoće ovaj čovek? Šta je ovaj bogataš proglasio za najglavniji cilj svoga života? Uživanje, zadovoljstvo. Kada imaš da jedeš, da piješ, da se veseliš, ništa ti drugo ne treba. Dušo! Počivaj, veseli se! Ali tada, tada grom smrti udara u tebe, u tvoje telo. Šta ostaje od njega? „Bezumniče, veli Spasitelj, veli Bog tome čoveku, bezmuniče ovu noć uzeće tvoju dušu od tebe, i to što si spremio čije će biti“?[4] Kome će ostati, ko je naslednik toga? Crvi! Zmije! Zar sam ja za to stvorio tebe čoveka? Zar sam ja zato utisnuo lik Svoj u duši tvojoj? Zar si zato ti poslan na ovaj svet? Zar ti ne znaš da sam ja tebe stvorio za Večni Život, i dušu tvoju i telo tvoje stvorio za Večni Život?! A ti, a ti si proglasio da je telesno uživanje cilj i smisao tvog života na zemlji. Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe.
Ko to, Gospode? Zar ne Ti, zar Ti ne uzimaš dušu? Ne ja – đavoli! Od tebe takvoga đavoli će uzeti dušu noćas,m kako ćeš se onda odbraniti? Šta ti vredi tvoje imanje? Šta ti vredi tvoja letina? Šta ti vrede tvoje žitnice? Jer ništa od toga ti ne preostaje iza smrti, a ti nosiš na onaj svet svoju dušu, dušu punu zemaljskih, prolaznih, prljavih uživanja, onda – tvoj smrad ne može u Carstvo Nebesko; to mora u carstvo smrada – pakao. Priča jeziva i strašna. Primer svima nama jeziv i strašan. Ali, završava Spasitelj ovo Evanđelje, kada ga upućuje tebi i meni i svakome od nas, završava ovako: „Tako biva svakome koji sebi teče blago, a ne bogati sebe Bogom![5] Svakome koji teče sebi blago – za večnu smrt teče! To znači, ako čovek ma šta ili ma koga proglasi za cilj svoga života a ne Boga, on je bezuman. Bezumniče! I tebi će reći to: „Ove noći će uzeti dušu tvoju od tebe“, a ono što ti smatraš za smisao svog života – šta će ostati od toga? To tvoje ostaje na zemlji, a duša ide pred lice Gospodnje. Braćo, čovek se u ovome svetu bogati BOGOM, ili avaj, đavolom. Trećega nema, trećega nema! Svaki dan, svake noći i ja i ti bogatimo se ili Bogom ili đavolom. Kada dobro činimo bogatgšo se BOGOM, to je najprostije i najkraće rečeno. Kada u gresima uživamo, kada u slastima uživamo, to se mi bogatimo đavolom. Pakao ulazi u duše naše, uvlači se u nas, jer će ovu noć doći po nas, tad će grunuti strašna reč: „Bezumniče, ovu noć će uzeti tvoju dušu od tebe“. A ti, ti od straha nećeš moći ni promucati odgovop!
Treba te probuditi. Pazi kako ležeš! Kad god legneš u postelju uzmi kantar smrti i izmeri šta si uradio, vidi, sagledaj, čime si se obogatio, čime si se danas obogatio? Ako su kroz tvoju dušu išle nečiste misli, nečiste želje, pakosti, zloba, ogovaranje, znaj: obogatio si se đavolom. Ako je tvoja duša bila ispunjena molitvom, blagošću, dobrotom, smirenošću, krotošću, ti si se obogatio Bogom. Nemoj reći: eto ja sam izabrao nauku, i eto, sav sam se posvetio tome, svi dani moji, sve noći moje idu tome uzvišenom, zemaljskom, čovečanskom cilju. Ima li Boga u toj tvojoj nauci? Ako se ti kroz tu tvoju nauku ne približavaš Bogu i ne bogatiš Bogom, čućeš jednoga dana strašnu reč od mračnih duhova zla: „Bezumniče, ovu noć ćemo uzeti dušu tvoju od tebe“. A tvoja nauka? Šta će ti pokazati? Šta?
Ti kao dobar roditelj proglasićeš sebi za svu brigu svoju porodicu svoju, decu svoju, sve za njih daješ, samo na njih misliš, sve za njih radiš, a Boga se ne sećaš! I to tebe vidi u pogibao večnu. Ako tvoja briga oko tvoje porodice, oko tvoje dece, ne privodi ni tebe ni tvoju porodicu ni tvoju decu Bogu – o! strašne reči da si bezmunik, srušiće se na tebe! Bezumlje je to, ludilo je to! Hteti porodicu odgajiti i dati joj sve što je bez Boga, ne setivši se Boga. Ili, ti si izabrao neki zanat, neki položaj, ti si profesor, učitelj, krojač, zemljoradnik, pa si se sav posvetio tome poslu, ne vidiš ništa nad tim poslom, Boga ne osećaš, ni tvoj posao te ne privodi Bogu: učiteljuješ, profesoruješ, a Boga se ne sećaš! Nikada. Jedne noći čućeš nepodnošljivu grmljavinu strašnih Božijih reči: „Bezumniče, ovu će noć uzeti dušu tvoju od tebe“. A to što ti radiš, to što spremaš celoga života, kome će to ostati? Čije će biti? Čime ćeš iskupiti dušu svoju?
Ali, sve su to manji gresi. O, daleko strašnije je kada čovek u bezumlju svom proglasi slasti i strasti ovoga sveta za cilj ovoga života, uživanje u ovome svetu proglasi za smisao svoga života. Kada polako prigrljuje greh za grehom, zlo za zlom, strast za strašću, iz jednog greha u drugi, iz drugog u treći, i ne seća se duše svoje, ne seća se Boga, nego sav se razmileo dušom po gresima svojim, po slastima grehovnim. O, tada zaista duša leti iz zagrljaja u zagrljaj nečistim dusima, demonima. I šta joj ljudi pripremaju, čime je ispunjuju, čime? Ludilom, bezumljem. Ne bogati se duša Bogom, bogati se đavolom i avaj! eto i njoj lete strašni gromovi Gospodnji: „Bezumniče, ovu noć će uzeti tvoju dušu od tebe“. A to što ti smatraš za svoje uživanje, za smisao svoga života, za radost svoga života, zadovoljstvo svoga života? To? Kakve ti koristi imaš, a treba da izađeš pred lice Božije.
Čovek je na svetu, braćo, stvoren od Boga i poslan od Boga kao večno biće, kao besmrtno biće, biće za dva sveta: zemaljski i nebeski svet, za privremeni zemaljski život i večni nebeski život. Zato je Spasitelj došao u ovaj zemaljski svet, doneo nam Svoje Evanđelje i kazao nam svu istinu koja je potrebna nama – o nama ljudima; meni – o meni samom; i tebi – o tebi samom. Jer Blagi Gospod je razvrstao sve vrednosti ovoga sveta i pokazao nam šta je najvrednosnije u ovome svetu, najvažnije: „Ištite najprije Carstvo Božije, a ovo drugo će vam se sve dodati“[6]. Sve ovo drugo zemaljsko, sve ove sitne brige – to treba da je upereno ka Carstvu Božijem. Zemljoradnik si neka tvoj rad vodi tebe kroz pesmu Bogu i molitvu Bogu Carstvu Božijem. Profesor si, učitelj si – neka tvoja nastava vodi tebe i decu tvoju ka Carstvu Božijem. Onda, neka tvoja nastava i tvoje učenje dobija večni smisao. Ako si zanatlija, krojač, tesač, drvodelja, radi svoj posao sa zahvalnošću Gospodu, sa molitvom, sa postom, sa bdenjem, i gle, tvoj prosti posao vodiće te u Carstvo Nebesko, u Carstvo Božije. Ti, ti se bogatiš Bogom, ti si onda zaista bogat Bogom, i na tebe se neće odnositi one strašne reči da si bezuman. A zaista, čovek je u ovome svetu uvek bezumnik kada ma koji posao radi ne radi Carstva Božijeg, nego radi sreće prolazne. Tada, tada se čovek uistinu bogati đavolom. I duša njegova sva se prilepljuje za večno carstvo zla.
Gospod je Blagi sišao u ovaj naš zemaljski svet, ljudi zaspali u gresima, ljudi – zaspali u smrti kroz grehe. Ustani ti koji spavaš, vaskrsni iz mrtvih[7] Gle, ti si stvoren za besmrtni Život Večni, a ti zaspao u smrti. Probudi se! Ustani! Vaskrsni! Da sebe bogatiš u ovome svetu. Da tebe obogatim Svojim bogatstvom Ja sam osiromašio, od Boga sam postao čovek. Može li biti šta strašnije, išta niže, prljavije? Čovek – sav u smrti, sav u gresima, sav u strastima, a Ja postajem čovek. Ja, Bog tvoj. A postajem zato da bih digao tebe iz blata, da bih te digao iz tvog strašnog mračnog ponora smrti, da te razbudim iz smrti, da ti osiguram Život Večni, da ti dam besmrtnost i Carstvo Nebesko. Zato sam došao u ovaj svet.
Sveti Apostol Pavle i piše svima hrišćanima, svima hrišćanima svih vremena: „Gospod Hristos Bog – botš budući, osiromaši radi nas“[8]. Nas ljudi radi, da bi nas obogatio Svojim bogatstvom. Čime nas obogatio Gospod postavši čovek? Svojom Večnom Istinom, Svojom Večnom Ljubavlju, Svojom Večnom Pravdom. Gospod nas je obogatio Večnim Životom – ima li većeg bogatstva? Gospod nas je obogatio Carstvom Božijim, Carstvom Nebeskim – ima li većeg bogatstva!? A mi dotle, do Njega, šta smo bili, ko smo bili? Roblje smrti. Spavači u odvratnoj smrti, u naručju smrti. Da! Gospod je došao u ovaj svet da se mi obogatimo. I ništa bogatije za čoveka nego da ispuni sebe Gospodom Hristom, Božanskim silama Njegovim. A Gospod to hoće od nas! To hoće kroz Crkvu Svoju, to hoće kroz Svete Tajne i svete vrline. Šta je Sveta Tajna Krštenja? U njoj mi se oblačimo u Hrista, ispunjujemo se Hristom[9] – kakvo bogatstvo! Sveto Pričešće – mi Boga primamo u sebe, kakvo bogatstvo, kakvo bogaćenje! Ali, zato se trudimo živeti božanski u ovome svetu, mi hrišćani!
„Živite, piše Apostol Pavle svima nama hrišćanima, kao ššo se pristoji Bogu“[10]. Kome Bogu Sveti Apostole? Hristu, koji je postao čovek radi tebe. I kako On čovek Bogočovek Hristos živi, tako smo i mi dužni živeti, živeti kako dolikuje Bogu. Eto našeg glavnog pravila u životu, eto Svetog Evanđelja. Živite li hrišćani kao što je Gospod Hristos živeo u ovom svetu? Kazuje i meni i tebi, kako da živimo kroz Svoje Sveto Evanđelje, ispunjujemo kroz Sveto Evanđelje i gle, ti se neprekidno ispunjuješ Bogom. Ti se moliš evanđelskom molitvom, ti postiš evanđeljskim postom kakva bogatstva tvoje duše! Šta primaš božanskim postom? Svodiš u svoju dušu s Neba blago nebesko, Carstvo Nebesko svodiš u svoju dušu. A šta molitva, šta smirenje? Opet bogatstva neba svode u tvoju dušu. I ti – ti hrišćanine, stalno se bogatiš Bogom, znaš da si bogat, to je glavni smisao života u ovome svetu. „Ispunjuješ se svakom punoćom Božijom“[11], piše Apostol hrišćanima, svakom punoćom Božijom. A ta punoća Božija kad živiš u Gospodu Hristu, eto kad se Gospod Hristom ispunjuješ, ti se bogatiš Bogom, bogatiš se besmrtnim Bogatstvom, koje tc niko neće oduzeti, nikakve smrti, nikakvi demoni, ni u ovome ni u onome svetu.
Gle, u ovome svetu postoje neosiromašeni bogataši – to su Svetitelji Božiji: svaki od njih večni bogataš; svaki od njih ima Carstvo Nebesko, Carstvo Božije; svaki od njih raspolaže svim blagom Nebeskog Carstva; svaki od njih što više dodeljuje blaga na zemlji, sve mu više ostaje i preostaje. Takvo je bogatstvo Hristovo: što se više troši ono se sve više množi kao onih pet hlebova kada je Spasitelj nahranio pet hiljada ljudi, osim žena i dece.[12] Znači, dvadeset hiljada ljudi nahranio sa pet hlebova. Apostoli daju, a iz njihovih ruku se hlebovi množe i množe. To Gospod radi sa svakim čovekom, sa svakim hrišćaninom na ovome svetu, radi preko Svetitelja Svojih. Ko je najveći bogataš u Srpskom rodu? Ko? Sveti Sava. Od njegovog bogatstva mi danas živimo, njegovim bogatstvom mi se danas bogatimo, dao nam nepotrošivo bogatstvo. Što više Sveti Sava daje sve bogatije postaje i čini nas besmrtnim i neosiromašenim bogatašima.
Braćo, današnje Sveto Evanđelje je moje i vaše. Naučimo se od njega da ništa u ovome svetu ne proglasimo za smisao i cilj svoga života – osim Boga, osim Gospoda Hrista. Zato, sećajmo se što više smrti, gledajmo na sebe, pogledajmo na život svoj, na dane svoje i noći svoje sa ivice groba svog, iz groba svog gledajmo. Ima jedna divna molitva, kratka: „Gospode, daj mi sećanje na smrt“, da mi daš sećanje na smrt, onda ću ja poznati sebe. Eto, u toku dana seti se te kratke molitve, pogledaj sebe, pogledaj sebe iz groba svog i videćeš ko si, i šta si, kakav ti je dan. A kad uveče ležeš obavezno seti se te kratke molitve i reci: „Gospode, daj mi sećanje na smrt“, i tada ćeš videti sebe, videti ko si bio danas, u toku dana, šta vredi taj tvoj dan, da l’ si njime zaradio šta od Carstva Nebeskog, Carstva Božijeg, ili si dušu gurnuo u nesretne duhove, među zle duhove kroz svoje grehe i strasti.
Neka Blagi Gospod sve nas vodi preko Svojih Svetitelja ka Carstvu Božijem, nek utvrđuju u nama evanđeljske Istine Svoje, neka šire u nama evanđeljski život, neka ulaze u duše naše, evanđeljske misli, evanđeljska raspoloženja, evanđeljska osećanja. Neka nam On bude sve i sva, a sav ovaj svet trice. „Sve smatram za trice – veli Sveti Apostol Pavle – samo da Hrista dobijem“[13], trice! To je ovaj svet prema Hristu, a Hristos sam sve i sva. Njemu, Njemu čast i slava i sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 12, 16-21
  2. Otkr. 14,6
  3. Lk. 12,16-19
  4. Lk. 12,20
  5. Lk. 12, 21
  6. Mt. 6, 33
  7. Ef. 5,16
  8. 2 Kop. 8,9
  9. Gal. 3,27
  10. Kol. 1, 10; Fil. 1, 27
  11. Kol. 2,10
  12. Lk. 9, 11-17
  13. Fil. 3,7-8

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *