SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 2. u Nedelju 25. po Pedesetnici[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
U ovome svetu, pred ljudima i pred svakim čovekom stoje samo dve stvari, dve stvarnosti: život i smrt. Trećega nema. Ispred tebe i ispred mene, ispred svakog čoveka bukte samo dva pitanja: smrt ili život. Biraj – to je sav život naš. Ništa drugo: ili smrt ili život, ili umirenje ili življenje[2]. I čovek u ovome svetu zato je u ovome svetu, da odgovori na to pitanje sebi, sebi, sebi… A tebe je Bog spustio u ovaj svet zemaljski da to učiniš. Ni za šta drugo te Bog nije dao u ovome svetu. Ni za šta drugo. Znaj: imaš iza sebe smrt ili život. Ti si uvek ili u smrti; u kapiji smrti, ili si u životu, u besmrtnosti božanskog života. Misli kako hoćeš i smišljaj šta hoćeš.
Kada je zakonik ovaj, o kome ste čuli u Svetom Evanđelju, pristupio kušajući Gospoda Isusa pitanjem svojim[3], on se ustvari odupirao smrti po samoj prirodi ljudskog bića, misleći da mu Isus iz Nazareta neće moći odgovoriti. Mislio je učeni zakonik da će se Isus iz Nazareta zabuniti, taj čovek koji nije učio škole nikakve, zbuniće se i neće moći odgovoriti na to pitanje. I ako bude mogao odgovoriti, ja ću ga oteti[4], mislio je zakonik: daj mi Život Večni! Malo je govorio protivurečno: daj ti meni Život Večni, daj meni pobedu nad smrću ako znaš šta je pobeda nad grehom, ako znaš šta je pobeda nad đavolom. Ti Učitelj, Isus iz Nazareta, drvodelja, ako možeš meni da odgovoriš na to pitanje.
Gospod Blagi učenog zakonika uputi na Zakon starozavetni, na Božji Zakon. „I šta je tamo napisano? A On mu odgovori: Ljubi Gospoda svoga svom dušom svojom, svom snagom svojom, svom mišlju svojom; i bližnjega svog kao sebe sama“[5]. Mudrost. Mudar odgovor. „To čini i bićeš živ“[6]. To čini i bićeš živ. Eto ti odgovora. Ne činiš li to, ti si sav u smrti. Kako ćeš biti čovek? Sa malim srcem, sa još manjim telom, sa malom snagom i silom, kako ćeš ti biti čovek?
Šta je to: ljubiti Gospoda Boga svom dušom svojom? Šta je to: ljubiti Gospoda Boga svom snagom svojom? Šta je to ljubiti Gospoda Boga svom mišlju svojom? Tu moć čoveka da sebe prenese u potpunog Boga, da dušu svoju prenese u Boga, i srce i misao i svu snagu, to nam kaže Stari Zavet[7], (ali kako?),[8] jer čovek je između sebe i Boga sam stvorio smrt. Čovek je sam iskopao između sebe i neba neprolaznu provaliju grehom svojim, dobrovoljnim grehom. I duša, i telo, i sav čovek ostao s’ one strane neba, ostao sav u smrti. Umire čovek telom, a dušom, dušom umire kada greh čini. Greh i jeste smrt duše. Šta je smrt za dušu? Odvojiti se od Boga. A svaki greh odvaja od Boga.
Pobediti greh, to bi značilo pobediti smrt. Čovek, svaki čovek i svi ljudi u ovome zemaljskom svetu, svi su oni u senci smrti – kako se veli u Svetom Evanđelju[9], u zemlji smrti, u buretu smrti, buretu zatvorenom sa svih strana. Čovek koji ljubi Boga, treba da toliko omrzne greh, da pobedi smrt i da njime pobedi đavola koji je tvorac greha i smrti.
Bog je nevidljiv, da, ko zna gde je, ko zna da li postoji. Ne ja …[10] I kada je Bog sišao u ovaj svet, kada je Gospod Hristos, Sam Nebeski Bog postao čovek, On je približio sebe čoveku, On je dao čoveku neposredno Sebe. Ako On čoveka spasava sjedinivši se sa čovekom, čovek može svom dušom voleti Njega, Boga, Bogočoveka, Boga u telu; i svim srcem i svom snagom i svom mišlju. Recite, koje je to biće u ovome svetu koje bi čovek mogao da voli svom snagom, svom dušom svojom, kao što voli Boga? (Zar) da ne voli svom dušom Njega Bogočoveka, Njega Isusa iz Nazareta, Koji je pobedio smrt za nas, pobedio greh za nas, pobedio đavola za nas, Koji nam je darovao Život večni i Istinu večnu i Pravdu večnu, sve nam darovao!
Večna Istina, Večna Pravda, Večna Ljubav, Večno Nebesko Carstvo. I zbunjeni Zakonik…[11] Pomogao mu je, ko? Milostivi Isus iz Nazareta. Sažalio mu se. Smilovao se On i ranjenome nesretniku pruži pomoć, pomaza mu rane uljem i vinom, i odoše u gostionicu[12]. Zbrinu ga i spase od smrti. „Idi i ti čini tako“, – reče Spasitelj zakoniku[13].
Čovek zapao u razbojnike je svaki čovek koji pati i strada u ovome svetu. A put naš, životni put, put svakog čoveka od kolevke do groba, eto puta iz Jerusalima u Jerihon. Ko nije ranjen na tom putu života? Svaki čovek je ranjen, ranjen grehom i još ranjen smrću. Rana smrti u tebi i u meni, čoveku, u svakome čoveku koji leži na drumu života. Ranjen smrću i grehom. Spletkom đavo je ušao u tvoje telo i u tvoju dušu, I mi hrišćani u ovome svetu, mi to najbolje osećamo. Mi znamo da hrišćanin biti znači isceliti sebe od greha, isceliti sebe od smrti, isceliti sebe od đavola
Njegova Crkva, On je u Crkvi Svojoj ostavio sve lekove za sve grehe ovoga sveta. Svaki je čovek grešnik. I ti kao hrišćanin, pritekni u pomoć, vidljivo i nevidljivo: ako je on suviše gord i osion, nevidljivo moli se za njega Bogu da ga Gospod izleči, isceli od njegove bolest. Jer zavist, zavist je silna boljka koja obara dušu, obara je u smrt; oborila je dušu celog jednog naroda u smrt, Jevrejskog naroda, kada je zavišću izdao i prodao i ubio Gospoda Hrista. Zavist Boga ubila, ceo narod ubila. On, Hristos, je došao u ovaj svet da izleči i od boljke, i od zavisti, i od gordosti, i od podlosti, i od gnjeva, i od srebroljublja, i od svih strasti ovoga sveta. Jer strasti to su razbojnici koji nas na drumu života spopadaju i ranjavaju i obaraju u stotine smrti. Svaki greh je mali razbojnik, obara te u smrt. Ruka nežna Milostivog Samarjanina, Hrista, da te podigne, da te izleči od gnjeva ako si gnjevan; da te izleči od gordosti ako si gord; da te izleči od srebroljublja ako si srebroljubiv; da te izleči od pohote ako si pohotljiv.
A ti, Hristov čovek u ovome svetu, ti jesi u ovome svetu zato da pobediš baš smrt, da pobediš greh, da pobediš đavola i time postaneš čovek i ostaneš čovek. Dotle nisi čovek, dotle … dotle si potčovek. Avaj, ako ne poveruješ u Gospoda Hrista, ti onda postaješ nečovek.
Ide Hristos, ili Milostivi Samarjanin, putuje kroz Svetitelje, kroz sve prave hrišćane, jer svi hrišćani u ovome svetu jesu još i Samarjani. Oni leče i sebe od greha i braću oko sebe. To je hrišćanin. Leči i sebe od strasti i braću oko sebe. To je hrišćanin. Nikada hrišćanin i nije hrišćanin ako misli da je samo za sebe, ako ne misli da pritekne u pomoć bratu koji je u grehu. Hrišćanin nije hrišćanin ako neće da pritekne u pomoć bratu koji je u nekoj strasti. U ogromnoj bolnici svi smo mi bolesnici, veći ili manji. Samo su Svetitelji savršeno zdravi ljudi u ovome svetu; a mi, obični hrišćani, eto mi, mi smo svi bolesnici … Malaksavamo, iznemogli od greha i straha i smrti. To su ljudska bića u ovome svetu. U ovome svetu bolesnika.
Ali, da se to postigne, šta je potrebno? Potrebno je stradanje na Golgoti, potrebno je vaskrsenje Gospoda Hrista, potrebno je Njegovo vaznesenje, potrebno je Njegovo Evanđelje, potrebno je Njegova Crkva, potrebno je sve ono što je On kao Bog učinio i uradio i ostavio u ovome svetu. Potrebna je Njegova Crkva Sveta.
Da, Crkva leči od svih, najstrašnijih bolesti: leči od smrti, leči od greha, leči od đavola. To su najznačajnije boljke – trojedna boljka. Đavo izmislio za nas ljude strašnu boljku – greh i smrt. Gospod došao u ovaj svet, jer On jedini i može da izleči i isceli od te boljke. Kaže Sveto Evanđelje: dao nam Svete Tajne, dao nam svete vrline, svete Božanske sile[14] koje tebe mrtvog vaskrsavaju iz svih tvojih smrti. Gle, vera u Gospoda Hrista, u Istinitog Boga, šta je to? To je vaskrsenje iz mrtvih! Napustio si sve lažne bogove, jer dotle si živeo za sitnice ovoga sveta. Smatrao si: ovo je smisao moga života, da što više zaradim, da što bolje živim u ovom svetu, da moje je imanje bude što veće, da imam što više stoke, što više njiva, livada … Vidiš da je tvoj poziv da dobiješ Život Večni u ovome svetu, da zaradiš Život Večni, ništa manje od toga.
Hrišćanine, pazi kako živiš! Radi čega si ti u ovome svetu? Šta si ti sebi postavio kao cilj? Ni porodica nije cilj, ni deca nisu cilj, ni država nije cilj, ni cela zemlja nije cilj, ništa (drugo) nije cilj. Ništa, sve je to ništa. Tvoje je i moje da steknemo život večni. Radi toga si ti u ovome svetu. Ne laži sebe. Ne, obmanjuj sebe: ,Ja ću lako sa mojim grehom, ja ću lako sa mojom strašću“. Pazi, to su razbojnici, uvek razbojnici, koji se prikrivaju kada te miluju, kada te maze, oni, oni ubijaju u tebi sve što je večno, sve što je besmrtno. Reci sebi, navedi sebe, pitaj sebe: Da li ja volim Gospoda Hrista svom dušom svojom, svom mišlju svojom, svom snagom svojom? Da nije telo moje mrtvo, a mrtvo je ako nije u Hristu. Ako um tvoj nije u Hristu, mrtav je. Ako duša tvoja nije u Hristu, mrtva je. Sav si mrtav ako ne živiš po zapovestima Njegovim. „Ko ima zapovesti moje i vrši ih, on je onaj koji ima ljubav k meni“[15]. Eto, kako možeš ti da proveriš da li vršiš moju zapovest…
„Koji ima zapovesti moje, on je onaj koji ima ljubav k meni“. Proveri sebe. Svaka je zapovest u molitvi. Ako je drskost greh, ljubi Gospoda Hrista; ako je zapovest u milostinji, da budeš milostiv prema svima… Zapovest o postu: ako držiš post ljubiš Gospoda Hrista, Zakonodavca Koji je dao tu zapovest. Ljubiš Gospoda Hrista ako možeš da podneseš uvredu: „ako te ko udari po jednom obrazu a ti mu okreneš drugi“[16]. Eto, „blagosiljajte one koji vas kunu, molite se Bogu za one koji vas gone“[17]. Zapovesti Spasiteljeve, ako ih držiš, gle, ti ljubiš Gospoda Hrista. Ne vršiš li ih, ti si u smrti. Duša ti je u smrti, savest ti je u smrti, volja ti je u smrti, um ti je sav u smrti. Pazi koliko grobova oko tebe. Koliko smrti, i u svima njima ti. Ako ne vršiš zapovesti, ako ne ljubiš Gospoda…
Pitaj sebe: Koliko sam grobova prošao, u koliko sam grobova sahranio i pogrebao sebe ja, pokopao sebe? Ako si se gnjevio bar jedan čas, ako se nisi pokajao – eto groba tvog. Tog si dana pogrebao sebe, pokopao sebe u grobu gnjeva. Sunce zašlo, a tvoj gnjev ostao[18], tvoja smrt ostala, duša umrla. Bori se, pokaj se, da ti Gospod oprosti. Ako si ti proveo dan u nekoj gordosti, u nekoj osionosti – to je grob, to je smrt, jedini grob, tako strašan grob da iz njega nema vaskrsavanja ako nema pokajanja. Seti se: đavo je pao gordošću i gordost je postala njegova večna grobnica, jer nikako neće da se pokaje, nikako neće da se ostavi svoje oholosti, svoje osionosti. A ti, ti si čovek, ti si ljudsko biće, pomisli na svoje nemoći, na svoje slabosti …[19] gordi u ovome svetu, i samo gordost jeste smrt, najstrašnija smrt za mene hrišćanina, za mene čoveka. Ako je u meni gordost, pa ja sam stao uz đavola, ja sam stao uz satanu, ja sam stao uz njegovu večnu smrt i njegovu večnu pogibao. Moje je kao hrišćanina da se kajem. Zato je Gospod došao u ovaj svet, da da lek za svaki moj greh. Pokajanje – eto leka za svaki greh. Eto Crkve Hristove, te Nebeske apoteke sa svima lekovima za sve bolesti duše ljudske, za sve bolesti savesti ljudske, za sve bolesti volje ljudske, za sve bolesti srca ljudskog, za sve bolesti vascelog bića ljudskog. Lekovi koji leče od smrti, leče od svih bolesti.
Eto, hrišćanine, imaš sve što ti treba i u ovom i u onom svetu. Gospod ti nudi Večni Život, u tvojim je rukama i otrov i lek. Otrov je greh, lek je svaka vrlina: vera, ljubav, nada, post, milosrđe i sve što je sveto. A ti da otrovom ne truješ sebe sama! Leči sebe, leči se na lekovima Hristovim. Ako nemaš lekove, idi Crkvi Hristovoj, potraži od jednog Svetitelja do drugog, potraži njihove molitve, njihovu pomoć, i dobićeš.
Radi čega si poslan u ovaj svet? Radi čega je čovek stvoren u ovome svetu? Radi čega čovek živi u ovome svetu? Da stekne Život Večni, da dobije Život Večni. A to, to daje jedino Gospod Hristos, jedini Pobeditelj smrti u svima svetovima, jedini Vaskrsitelj iz svih smrti, Jedini Čovekoljubac, Koji nam je dao sve što nam je potrebno, nama ljudskim bićima u svima svetovima. Sve božansko darovao nam: Carstvo Nebesko. Darovao nam sve što Bog može dati čoveku – Bog ljubavi i čovekoljublja. On – Čudesni Gospod Hristos. Njemu čast i slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 10,25-37
  2. Jepem. 21,8
  3. Lk. 10,25
  4. Možda: ja ću ga moliti. – Prim. uredn.
  5. Lk. 10,26-27
  6. Lk. 10,28
  7. 5 Mojc. 6,5; 3 Mojc. 19,18
  8. Dodato u zagradi po smislu, jer nešto u rečenici logički nedostaje. – Prim. uredn.
  9. Mt. 3,16
  10. Nekoliko reči nečujne na traci. – Prim. prepis.
  11. Nekoliko reči nečujne na traci. – Prim. prepis.
  12. Lk. 10,30-35
  13. Lk. 10,37
  14. 2 Petr. 1,3-4
  15. Jn. 14,21
  16. Mt. 5,39
  17. Mt. 5,44
  18. Ef. 4,26
  19. Nečujno nekoliko reči na traci. – Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *