SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 1. u Nedelju 25. po Pedesetnici[1]
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Opet i opet Blagovest o Večnome Životu. To je delo . Evanđelje Gospoda Hrista. Mi živimo u svetu vremena i prostora, i mislimo da se život naš sastoji samo iz dana i noći, iz trenutaka i časova. A gle, Spasitelj kroz Svoje Sveto Evanđelje stalno govori o Svome Večnome Životu. Čoveče! Ti si u ovome svetu radi Večnoga Života, to stalno bruji kroz Sveto Evanđelje Gospoda Hrista. Nikada ti nisi prolazan, nikada ti nisi smrtan, ti si stvoren za Večni Život – ne varaj sebe. Sav ovaj svet oko tebe treba da te podseti na Boga, na Njega Večnoga Koji iz ljubavi velike stvorio i tebe večnim.
Čudesna današnja Blagovest, kojom kazuje današnje Nedelje Sveto Evanđelje, zato nek’ neki uče koji se muče s tim pitanjem kako dobiti Život Večni. Ja, čovek u ovome svetu, a sa svih strana smrt me vreba, a zakon traži, a zapovesti Božije traže da budem večan. Kako? Kako da dobijem Život Večan ja u ovome svetu, svetu koji je pun smrti? I pristupi kušajući Gospoda: „Učitelju, šta da učinim da dobijem život večni?“[2] Spasitelj je osetio da on kuša, Njemu je pristupio ne kao Gospodu, nego kao Učitelju. A koji to učitelj može dati Život Večni čoveku? Koji to čovek može dati kad je svaki zarobljenik smrti? Zato Spasitelj reče: „Šta je zapisano u zakonu Božijem“? – a on odgovori i reče: „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom, svom mišlju svojom, i bližnjeg svog kao sebe samog“. – „To, to čini i bićeš živ“ – odgovori mu Spasitelj.[3]
Ali, tek sad nastaje muka za učenog zakonika. Znao je on, da, osećao je on da ne ljubi Boga svom snagom svojom, svom dušom svojom, svom mišlju svojom, Da Ga je ljubio tako ne bi postavljao pitanje, već bi tvorio to i sam se osećao večan u ovome svetu. I da bi opravdao sebe sigurno pred ljudima koji su bili tu, kao što je uvek bilo puno sveta oko Gospoda Hrista, on upita Spasitelja: „Ko je bližnji moj“? Tada mu Spasitelj ispriča čudan događaj: „Čovek se neki silazeći iz Jerusalima u Jerihon, na putu Ga uhvatiše razbojnici, izranjaviše, skidoše mu odelo, opljačkaše i otidoše ostavljajući njega polumrtva. U tom naiđe jedan sveštenik, pogleda i prođe mimo. Naiđe levit iz svešteničkog kolena, pogleda i prođe mimo. U tom naiđe Samarjanin, tuđinac, ne Jevrejin, pogleda ranjenika, sažali mu se, opra mu rane, zavi ih, metnu Ga na svoje kljuse i odvede u Gostionicu. Tu ostade oko njega, i sutradan dade krčmaru dva dinara da se i dalje stara i trudi, i što bude potrošio da će mu platiti kad se bude vratio“. I upita Spasitelj učenog zakonika: „Ko je bio bližnji ranjenom čoveku“. Zakonik odgovori: „Onaj koji se smilovao na njega“. „Da, odgovori Spasitelj, idi, i ti čini tako, i dobićeš Život Večni“.[4]
Ne misli, nemoj misliti da je Život Večni u tvojim rukama. Ne, Život Večni nije u tvojim rukama, nego u rukama tvog bližnjeg, u rukama Boga i tvoga bližnjeg. Šta ti imaš da daš za sebe i od sebe da bi dobio Život Večni na onome svetu? Šta ti kao čovek treba da daš? Ljubav. Ljubav Bogu, ljubav bližnjem. Daš li to, eto, ti sigurno dobijaš Život Večni. A šta treba ti da činiš da bi imao istinsku ljubav prema Bogu, istinsku ljubav prema bližnjemu? Sve srce predaj Bogu, svu dušu svoju predaj Bogu, svu snagu svoju predaj Bogu, svu misao svoju predaj Bogu – to je ljubav. I reci Gospodu: Gospode, eto ja, ja ne umem da vladam dušom svojom, ja ne umem da vladam svojim srcem, šta se sve ne zbiva sa mojim srcem, šta se sve ne zbiva u mojoj duši, kakve sve misli ne prolaze, kakve strasti, kakve pomrčine, kakvi mrakovi, kakvi gresi! Gospode, eto ti moga srca, eto ti moje duše, eto ti mojih misli! Ah, moje misli, koliko puta moja misao postaje trkalište nečistih duhova, koliko puta um moj postaje igralište, igralište nečistih misli, prljavih želja. Gospode! Eto ti mojih misli, očisti ih, ozdravi ih, isceli ih. Ja, ja ne mogu da vladam sobom. Ti Gospode vladaj srcem mojim, vladaj dušom mojom, vladaj svom snagom mojom, jer ja, ja lakomisleni bezumni čovek, snagu svoju često trošim na sitnice, na gluposti ovoga sveta, na razna sitna uživanja, na zadovoljstva, a zaboravljam na Tebe. Zaboravljam da sam ja stvoren za Večni Život, zaboravljam da me Ti čekaš, zaboravljam da si mi Ti bližnje dao kao pomoćnike da zajedno s njima steknem Život Večni.
Bližnji moji, ko su oni? Bog moj, ko je Bog? Ko je taj Bog u ovome svetu, na ovoj zemlji koju mi ljudi vidimo, Koga ja kao čovek treba da istinski ljubim svim srcem, svom dušom, svim bićem, svom snagom svojom?[5] Gle, u ovome svetu predlažu mnoge bogove. Grci su verovali, a i Rimljani, u mnogo bogova. I danas mnogi ljudi veruju u (mnoge) bogove, lažne i izmišljene. Koliko je mnogobožaca u Evropi koji mesto Istinitog Boga poštuju lažne bogove? Koliko njih poštuju sebe kao samo bogatstvo. Koliko ludih u ovome svetu pa čoveka proglase za Boga, idu za njim kao za Bogom. A ja, Gospode, koji Tebe volim, znam: koji je to od ljudi pokazao da je zaista Istiniti Bog? Ko? Samo Gospod Hristos. Čime, kako? Time, što je najveću muku uzeo na sebe, time što je pobedio smrt i osigurao nam Život Večni. Vaskrsenjem pobedio smrt i večno živi da daje Život Večni svakome od nas. Eto, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima! Eto Jedinog Istinitog Boga rodu ljudskome, čoveku, svakome čoveku, i meni i tebi, svakome koji ima uma i pametno misli. Svaki takav čovek mora izabrati Gospoda Hrista za Jedinog Istinitog Boga. I Njemu, Njemu poveriti sve srce svoje, Njega voleti svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom mišlju svojom. On Bog, Koji je pretrpeo smrt radi nas, vaskrsao da pobedi smrt radi tebe i radi mene, eto, On je gotov da primi srce tvoje, da ga ispuni svim Božanskim silama, da ti da besmrtnost i Život Večni.
Kako, pitaćeš, kako? Tako što je On, eto tu, među nama, On večno Živ, pobeditelj smrti u Crkvi Svojoj. Osnovao Crkvu u ovome svetu i dao sve Božanske sile koje su nam potrebne za Život Večni i spasenje, sve Božanske sile, sile jače od svakoga greha, jače od svakoga demona, Božanske sile koje osiguravaju svakome čoveku Život Večni. U Crkvi Hristovoj
eto Svetih Tajni, eto svetih vrlina, sve su to Božanske sile, Božanske sile uvek jače od svakoga greha, uvek jače od svake smrti, uvek jače od svakoga đavola. A od tebe, čoveče, šta se traži? Od tebe, hrišćanine? Traži se da takvoga Gospoda i Boga ljubiš. Zbilja, zar ikoga možeš voleti kao Njega? Zar je iko zaslužio da bude voljen kao Gospod Hristos, Koji tolike darove daje svakome od nas: Večni Život, Večnu Istinu, Večnu Pravdu. Zato je On imao pravo da traži od nas da Ga volimo više nego li roditelje svoje, nego li braću, bližnje, nego li decu svoju[6]. Zato Njega prvo da tražimo, nesravnjeno više nego svakoga od nas, On daje više nego li što mogu dati roditelji, prijatelji, poznanici, znanci, i sav rod ljudski.
Jer, On je došao u ovaj svet kao među bolesnike: ljudi, svi smrtni bolesnici, svaki čovek samrtni bolesnik, svaki čovek eto, kao da je ranjenik na putu koga su opljačkali razbojnici. Ne samo to, nego sav rod ljudski, braćo, eto ranjenika koga su razbojnici uhvatili, đavoli uhvatili, obezoružali, oteli mu sve što je Božije, izranjavili ga, dušu izranjavili gresima, strastima i ostavili polumrtva, kako se veli u Evanđelju, kako Gospod veli, polumrtva[7]. Rod ljudski, pre Gospoda Hrista i bez Njega – polumrtav je. Jedva živi u gresima, jedva živi u strastima, jedva živi u strašnim smrtima koje su oko njega i u njemu. Sveštenik prođe, mimoiđe, ne pomaže brate! Levit prođe, ne pomaže! To znači braćo, da Stari Zavet, da lekovi iz Staroga Zaveta ne pomažu, ne spasavaju čoveka od smrti, ne spasavaju od greha.
A ko je taj milostivi Samarjanin koji se smilovao na čoveka i na rod ljudski, i prišao mu i zavio rane? Ko? Gospod Hristos! To je Nebeski Samarjanin! On je sišao na zemaljski svet i rod ljudski, tog strašnog polumrtvog ranjenika, On je previo, rane mu zalečio, izlečio, i odneo u gostionicu, u Crkvu Svoju. Gostionica – Crkva i u njoj svaki lek za svaki greh. U ovome svetu svaki je čovek težak bolesnik, bolesnik greha. Ne misli, nego duboko veruj, i ja i ti, i ja i ti smo ranjenik taj koji leži na putu, kome nikakvi lekovi ljudski pomoći ne mogu, niko te izlečiti od smrti ne može, od te najstrašnije i najveće muke naše. Nema takvih lekara! Nema na zemlji lekara ljudskih koji mogu izlečiti nas od smrti. Zato je i Nebeski Lekar i došao na zemlju – Gospod Hristos došao, i doneo lek za taj najstrašniji greh, za smrt. Doneo lek od smrti, doneo lek od greha, to što zemlja imala nije, to što samo Nebo ima, što samo Jedini Istiniti Bog ima!
Zato je u Evanđelju rečeno da je Gospod Hristos Jedini Istiniti Bog i On je Život Večni[8]. On Gospod Isus iz Nazareta, On je došao u ovaj svet i dao nam sve lekove koji su nam potrebni da se izlečimo od svih grehova i svih smrti. Sveto Pričešće – eto leka za svaki greh; molitva – eto leka za tvoj svaki greh, leka i od greha i od smrti; post – eto leka od greha, jer post satire u tebi sve što je grešno, očišćava i telo i dušu, i ti smiravaš sebe pred Gospodom, mučiš telo svoje da isteraš iz njega glavne mučitelje tvoje: grehe i strasti, i Gospod daje utehe, Gospod daje radosti ako ti zaista istinski, iskreno mučiš sebe postom da bi očistio sebe od greha. Pa onda milosrđe – šta je to? To je takođe lek od greha. Smirenje, krotost, blagost, pokajanje – sve lek do leka, i sve to leči od greha, leči od smrti i daruje Život Večni.
Eto, danas je Gospod kroz Sveto Evanđelje objavio da je prvi zakon, prvo pravilo, prva vrlina u ovome svetu – šta? Sažaljenje, sažaljenje prema čoveku grešniku. Ne uobražavaj ako si, kako ti misliš, zdrav duhovno, kada su svi bolesnici oko tebe. Ako to misliš, ti si baš najveći bolesnik kome je najpotrebniji Gospod Hristos, jer gordost razara tvoju dušu. To je takav strašan greh, to je takva strašna smrt u duši, da te iz te smrti može vaskrsnuti samo On, Jedini Istiniti Bog i Gospod Isus Hristos. Mi ljudi, stičemo Život Večni samo tako ako predamo sebe kroz ljubav Bogu i bližnjem. To znači šta? Da život je, moj Život Večni u rukama Božijim i mojih bližnjih, u rukama tvojim i njihovim, a i tvoj život je isto tako, Život Večni je u bližnjima tvojim, ne u tebi. Ti daješ od sebe Bogu svoje srce, svoju dušu i Gospod je ispunjuje svetim silama da bi ti mogao ljubiti bližnjeg svog, da bi ti mogao imati u duši svojoj samilost prema ljudima, sažaljenje prema njima kao sabraći svojoj, grešnoj sabraći svojoj. Sam si grešnik, sam si sigurno bolesnik, svaki je pod grehom od nas, zato je svaki bolesnik. Ali, zato gledamo jedan na drugoga kao na bolesnika koji traži i treba pomoć, traži lek. I mi hrišćani u ovome svetu, ustvari, onda smo hrišćani ako imamo samilosti prema ljudima, prema bližnjima, prema braći.
U Crkvi, primetili ste reč koju najviše čujete: Gospode, smiluj se na nas! Smiluj se na mene! To je nejpotrebnije čoveku od Boga koji je nad ovim svetom – da se smiluje na tebe, na mene, na svakog hrišćanina, na svako ljudsko biće. Ali, to se i od nas traži da i mi imamo te samilosti prema ljudima, prema braći kao prema svojim sagrešnicima, samrtnicima. Sve nas mori ista nevolja, isti greh. Sve nas more iste strasti, iste smrti. Sve nas muče i napadaju isti đavoli. I mi, mi se možemo braniti od njih samo udruženi, samo ispunjeni Božanskim silama Gospoda Hrista, silama koje su jače od svih smrti, od svih grehova, i od svih nevolja.
Ko je bližnji moj, ko je bližnji tvoj? Spasitelj je kazao u današnjoj priči: bližnji je tvoj svaki paćenik u ovome svetu, svaki stradalnik, svako ljudsko biće koje se muči i pati – u čemu? U gresima, u strastima, a takav je svaki čovek u ovome svetu. I to je bližnji tvoj pa bio on Srbin, bio Kinez, bio Amerikanac, bio Rus, to su bližnji naši. Čovek pod teškom čeličnom pločom smrti i greha – to je bližnji moj, bližnji… Svaki je od nas takav, svaki je od nas pod teškim vodeničkim kamenom greha i smrti. Ali, taj vodenički kamen greha i smrti, težak i pretežak bez Gospoda Hrista, pretvara se u laku čiodu kada Gospod Hristos pristupi tebi, kada ti dušu svoju predaš Njemu, i srce kroz ljubav k Njemu. Tako je naše današnje Sveto Evanđelje, Evanđelje svakog od nas, i mi smo kroz njega saznali ko je bližnji naš i šta je on u muci: ranjenik, polumrtav. Vaskrsava ga iz mrtvih Onaj Koji ima Život Večni i daje Život Večni, Istiniti Gospod Isus Hristos, Jedini Bog u svima svetovima.
Neka i od današnjeg Sveto Evanđelja naučimo to, da je život naš u rukama naših bližnjih. Kada mi dobijamo Život Večni? Onda kada kroz ljubav predajemo sebe Bogu da On vodi dušu našu, i misli naše, i srce naše i svu snagu našu kroz ovaj svet; da On vlada i dušom i telom našim; da On upravlja našim mislima, našim osećanjima, našim životom svakoga dana i svake noći; onda, onda osiguravamo nama Život Večni, i onda, onda smo jači od svake smrti, od svakoga greha, svake strasti. Tada, hrišćanine, ne boj se! Kada si ti verom uz Gospoda Hrista ni jedan greh ne može biti jači od tebe. I ako padneš u greh, diži se, vaskrsavaj iz mrtvih. A On očekuje tvoj vapaj kao što je očekivao od Petra kad je počeo da tone u moru i pružio mu ruku. Samo ne sumnjaj, veruj. Maloverni, zašto da posumnjaš? Ne sumnjaj nikada da Svemilostivi Nebeski Samarjanin, Svemilostivi Nebeski Lekar, Gospod Hristos, došao je u ovaj svet, došao tebi bolesniku da te izleči od greha.
Zato, što više ljubavi, što više molitve k’ Njemu, i ti – ti ćeš kroz ovaj svet ići kao pobednik koji se ne boji ni greha, ni smrti. Jer je sa njim (tj. sa tobom) Onaj Koji je jači i od greha i od smrti, Onaj Koji pobeđuje svako zlo, svaki pakao, i svakog đavola, Čudesni Gospod Hristos. Njemu slava i sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 10, 25-37
  2. Lk. 10, 25
  3. Lk. 10, 26-28
  4. Lk. 10, 29-37
  5. Mt. 22,37-39
  6. Mt. 10,27
  7. Lk. 10,30
  8. 1 Jn. 5,20

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *